I vi gospodine i svi ostali, tako da nemate razloga da na patnji ljudi u Majdanpeku, koji su i u ovim trenucima bez struje, ovakve stvari govorite i svim naporima koje čini Javno preduzeće „Elektromreža Srbije“ i resorna ministarstva da se tamo situacija normalizuje što pre. Hvala.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, imam pitanje za potpredsednicu Vlade i ministra infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović.
Prvo pitanje odnosi se na nešto na čemu smo mi davali saglasnost kao Skupština RS, a tiče se obnove putne infrastrukture na teritoriji Republike Srbije.
Mi smo u avgustu mesecu ovde imali raspravu u plenumu i tada smo ratifikovali zajam koji je država Srbija podigla od Svetske banke, Evopske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se rehabilitacije putne mreže u Srbiji. Tada smo mi, kao Narodna skupština, usvojili određene putne pravce čiji je program napravilo javno preduzeće Putevi Srbije.
Tada sam govorio u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, i ministarka je, na moje izričito pitanje kada će početi procedura izgradnje tih puteva, rekala da će tenderi biti završeni do kraja avgusta meseca ili početka septembra, a da će svi radovi krenuti u toku kalendarske 2014. godine.
Ja sada pitam i nas kao narodne poslanike i uvaženu ministarku, šta je problem i zašto se kasni? Ja nigde u Srbiji nisam uočio da se nijedan put uopšte ni započeo da se radi iz ovoga programa.
Ono što je takođe važno, to je da mene, pošto dolazim sa teritorije Šumadije, iz Topole, posebno interesuje pravac koji je ušao u tu mrežu, a to je pravac Rudnik-Topla, koji je dug 28 km, koji je nakon majskih poplava znatno oštećen.
Ima više od 15 klizišta, dva mosta koja su oštećena, ima tablu na kojoj piše– izvođač radova, i da će svi radovi biti završeni do 1. oktobra, u potpisu Ministarstvo infrastrukture, a svi smo svedoci da radovi ne da nisu počeli, već da niko prosto ne razmišlja o njima.
Nezvanično čujemo od ljudi iz Puteva Srbije, da je problem sa procedurom, sa odobrenjem sredstava. Takođe, nezvanično čujemo da su pojedine deonice kao što je npr. Topola-Aranđelovac-Lazarevac prošla i da su određeni izvođači radova, ali nezvanično čujemo da su ugovori potpisani još pre mesec i po dana, ali da te izvođače radova niko ne uvodi u posao. To je isto interesantno i tražim objašnjenje i razrešenje od resornog Ministarstva zašto se to radi.
Drugo moje pitanje vezano je takođe za isto Ministarstvo. Svedoci smo ovih dana, i javnost je uznemirena različitim najavama da će se menjati sistem naplate putarina, i da se razmišlja o uvođenju vinjete, odnosno da će se menjati postojeći sistem naplate.
Apsolutno nemam ništa protiv, ali tražim od uvažene ministarke da dobijem odgovore, pošto je rekla da se u Ministarstvu na tome intenzivno radi, da je formirana komisija koja će odrediti najbolji način, sa čime se ja slažem, naplate putarine, ali bi od uvažene ministarke želeo da dobijem odgovor, kada je formirala komisiju koja će odrediti najoptimalniji vid naplate putarine na teritoriji RS, i ko čini tu komisiju, da prosto vidimo, koji su ti stručnjaci i koji su to ljudi iz Ministarstva koji čine tu komisiju, i kada taj plan treba da bude završen?
Moje treće pitanje je za isto Ministarstvo. Kada govorimo o komisiji koja treba da da objašnjenje koji je najoptimalniji vid naplate putarine, pominjalo se, a u izjavi resorne ministarke, a takođe i njenih saradnika da će se naplata odnositi i na, da se razmišlja, i na državne puteve prvoga reda. Da bi gledaoci znali, to su raniji stari magistralni putevi.
Ono što se tiče mog pitanja konkretno se odnosi da dobijem objašnjenje koji je još broj puteva, a tiče se tačne kilometraže, državnih puteva na teritoriji RS bez KiM koji još nije asfaltiran? To je interesantan podatak da postoje državni putevi drugoga reda, pre svega, koji nikada nisu imali asfalt posle Drugog svetskog rata. Očekujem da dobijem konkretan odgovor sa tačnom kilometražom, koji su ti putni pravci i da li postoji konkretan plan da se, pre svega asfaltiraju svi državni putevi na teritoriji RS, od Subotice do Vranja.
Još jednom da napomenem, tražim konkretan odgovor bez Kosova i Metohije. Hvala puno.

Uvažena gospođo predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri bitna zakona iz oblasti poljoprivrede, ja ću se fokusirati na Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja primarne poljoprivredne proizvodnje, jer ono što će svako od nas poslanika u ovom domu reći jeste da je poljoprivreda naša šansa. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja od 2005. godine u kontinuitetu ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Primarna poljoprivredna proizvodnja u bruto društvenom proizvodu Srbije učestvuje sa nekih 11,3%, a zajedno sa prehrambenom industrijom i preko 20%. Svi ti pokazatelji samo govore koliki je značaj današnje teme.
Ono što je takođe važno jeste da Vlada pokazuje značajan stepen energije i zainteresovanosti da reši jedan problem, a to je hroničan nedostatak sredstava u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Naravno, za sve ljude koji se bave poljoprivredom, da kažem i za seljake, je uvek malo para kada treba da poseju. Za državu, koja daje subvencije iz budžeta i uopšte za građane koji iz poreza pune taj budžet uvek je mnogo to što se daje za poljoprivredu. Ali, ono što mogu kazati jeste da je, na kraju krajeva, seljak u Srbiji u dosadašnjem periodu bio prepušten ili državi preko subvencija ili poslovnim bankama. Poslovne banke, od te neke ekspanzije finansijskog sektora kod nas i dolaska stranih banaka 2004. godine, su počele da daju značajna kredita sredstva poljoprivredi, ali moramo da naglasimo, da to naši građani znaju, da su ta sredstva bila krajnje nepovoljna. Nekad su to bili prosto zelenaški krediti. Ti krediti su pod kamatama na 12 meseci i do čak 30%. To je ono što stvara problem. Zbog toga je ovaj predlog zakona izuzetno značajan. Zakon koji prvi put kaže da se primarna poljoprivredna proizvodnja može finansirati i urediti bez direktnih budžetskih sredstava.
Ono što je sada važno i što je napomena, to je da se ovim zakonom uvode dva nova pojma. Vi ste, gospođo ministre, kao i kolege narodni poslanici, već to govorili, da je prvi nov pojam takozvana zaloga na budući rod. To je ono što je najinteresantnije, jer do sada na sve bankarske kredite koje sam malopre pominjao uzimane su pre svega debele hipoteke. Em su bile nepovoljne kamatne stope, em su bile hipoteke koje su uzimane, po dva do tri puta veća založna prava. To se pre svega odnosilo na pokretnu imovinu, to je mehanizacija kod zemljoradnika, a i na zemlju, naravno. Sada se uvodi ovim zakonom nešto što je novina i nešto što mi pozdravljamo, a to je zaloga na budući rod.
Ono što bih želeo vas uvažena ministarko da upitam jeste – da li se pre Predloga ovog zakona moglo ići sa nečim, a to sam ovde, kroz poslanička pitanja postavljao, to je ono što srpskom seljaku i kod mene u Šumadiji, u Pocerini, i u Mačvi, Vojvodini, svuda fali to je predvidljivost proizvodnje. Da li smo mi nešto mogli više da uradimo, a to je da se reši pitanje zaštite od grada, elementarne nepogode, da se taj sistem uredi već jednom i da seljak zna ko će da ga štiti.
Zatim, u pripremi je budžet za 2015. godinu, da se predvidi u budžeti i da se da jedna preporuka u lokalnim samoupravama, da zajedno sa budžetom Ministarstva poljoprivede, odnosno agrarnim budžetom uđemo u sistem sufinansiranja osiguranja. Pazite, ako sad ovim novim zakonom mi imamo zalog koji je budući rod i desi se elementarna nepogoda, grad, poplava, i bilo šta treće šta će onda da uradi i seljak koji je dao zalog u budući rod, a nema ništa da ubere, jer ga tuče grad treću ili četvrtu godinu zaredom i onaj koji je dao taj zajam, a to može da bude i mlin, može da bude i hladnjača, može da bude neko četvrto i pravno lice. To je nešto o čemu sam želeo da čujem od vas, na koji način ćemo rešiti te probleme, ako jedan seljak da preko registrovanog gazdinstva zalog, budući rod, a tog budućeg roda višom silom nema, ne njegovom krivicom, nego još jednom da podvučem višom silom.
Čitajući obrazloženje ovog predloga zakona koji je ovako interesantno najopširniji verovatno od svih predloga koje smo do sada dobijali u ovom parlamentu, video sam da registrovana gazdinstva mogu jedni drugima, da kažemo, da budu žiranti da bi to prosto građani razumeli šta to znači. Ako jedno registrovano gazdinstvo ne ispuni uslove ono iz aktivnog gazdinstva, aktivno znači ono koje može da dobija subvencije od države, prelazi u status pasivnog gazdinstva i ono i eventualno drugo gazdinstvo koje mu je žirant. To automatski znači da ono više ne može ni na koji način da konkuriše kod države, kod lokalne samouprave za bilo kakve subvencije. Ono što bih tu želeo to je da prosto pojasnite ove aspekte koje sam vam govorio tzv. više sile.
Takođe želeo bih da napomenem nažalost, mi nekad idemo i korak napred. Pomenuli ste sami, evo pokušao sam u zemljama u okruženju da nađem primere da je neka zemlja ovo uvela, ali nisam uspeo da nađem. Vi ste pomenuli Brazil, ja nisam išao tako daleko, ali suština u svemu ovome je da smo mi možda trebali da rešimo pre pitanje, naprimer, povraćaja zemlje, odnosno restitucije.
Još bih da vas upitam, da mi konkretno odgovorite šta se dešava sa zemljištem koje poljoprivrednici uzimaju u zakup? Naprimer na jednu godinu ili na tri godine, da li će rod sa tog zemljšta koje je državno zemljište i koje seljaci uzimaju ili poljoprivrednici u zakup, da li će rod sa tog zemljišta moći da ulazi kao zalog? Interesantno je, to je kolega koji je govorio pre mene daće preko Agencije za privredne registre napraviti registar zaloga i registar poljoprivrednih ugovora gde će se na jednom mestu videti koliko ćemo po ovom zakonu, znači, od naredne godine imati ovakvih ugovora između, s jedne strane pravnih lica koji će davati novac. Oni ne moraju davati samo novac mogu davati semena, mogu davati seme za žetvu, mogu davati hemiju za prskanje voća i neke druge stvari i naravno, mogu dobijati za to robu ili mogu dobijati novac.
Dogovorena je i kamatna stopa. Taj registrator zbog pojašnjenja ljudima koji gledaju ovaj tv prenos je nešto slično kao što imate jedinstven kreditni biro i gde mogu banke da vide, prosto kako stoje svi koji traže kredite, tako će i u ovom registru moći da se na jednom mestu vide i kako stoje pojedina registrovana gazdinstva koja hoće da uzimaju veće ili manje na ovakav način poljoprivredne kredite.
Ono što je važno i što u principu i naši gledaoci treba da znaju jeste kada kažem zašto je važno da smo jednostavno rešili pitanje restitucije, onda bi se ovakve stvari na mnogo lakši način rešavale, mi ne bismo imali sada ni zemlje ljudi koji ne znaju da li će uzeti zemljište na godinu dana, da li na tri godine. Kako onda vi da na uspešan način planirate poljoprivrednu proizvodnju.
Prosto čitajući ovaj zakon i slušajući različite komentare iz dve javne rasprave koje su bile, to moram da pohvalim da je zakon prošao taj vid kritika javnosti, jesu da seljak može uzeti kratkoročni kredit, to je do žetve, na 12 meseci. Koliko sam razumeo može i srednjeročni, to se odnosi naročito na voćare koji imaju prosto tri godine do dostizanja roda i eventualno dugoročni, a to je pet godina za kupovinu zemljišta. Iskreno se nadam da će ovi vidovi zaživeti jer prosto je vidljiv taj nedostatak novca, svežeg novca u poljoprivrednoj proizvodnji. Naročito, to moram da kažem, kod nas u Šumadiji, jer smo prošle godine bili pogođeni gradom kao elementarnom nepogodom, zbog toga se stalno osvrćem da država mora na kvalitetan način da reši ovo pitanje. Ako ovo pitanje ne rešimo prosto se samo vrtimo u krug.
Takođe je važno, a želeo sam da napomene, uvažena ministarko, jeste da kada sam malo pre govorio da izvoz poljoprivrednih proizvoda iz godine u godinu od 2005. godine ostvaruje suficit, to je za svaku pohvalu. Međutim, ako se pogleda geneza našeg izvoza, videće se da je gro tog izvoza u stvari osnovni proizvod. Evo sada izvozimo kukuruz, izvozimo sveže voće, čak negde nemamo ni prvi stepen prerade. To je samo još jedan pokazatelj da mi tu imamo strahoviti potencijal. Kada bi sada ovaj kukuruz koji izvozimo, a prema nekim podacima imamo otprilike nekih 300 hiljada tona na mesečnom nivou, prebacili samo u tovljenike, koliko bi tu zarada bila viša. To su onda naše mogućnosti, naši potencijali.
Najveći izvoz ostvarujemo u zemlje CEFTA sporazuma, zbog pojašnjenja gledaocima to su sve zemlje bivše Jugoslavije, plus Albanija, osim ovih zemalja kao što su Slovenija, Hrvatska koje su ušle u EU i Rusije. Sada jedno pitanje, kada razgovaramo, a imao sam prilike i lično kao predsednik opštine puno puta da razgovaram sa potencijalnim kupcima, naročito sa ruskog tržišta, uvek se postavlja pitanje količina. Oni kažu – u redu, vi ste odlični, imate odlično voće u Šumadiji, ali nemate količinu. Mi se tu opet vrtimo u krug. Predlagao sam više puta, i ovo je prilika da vi čujete i razmislite o mom predlogu, da ministarstvo, da li će to formirati, da li će to biti preduzeće, kao što je bio na primer Geneks u bivšoj Jugoslaviji koji će na jedinstven način okupiti poljoprivredna i otkupiti poljoprivredne proizvode od seljaka, garantovati određene najniže cene. To je ono ključno da bi se seljak u Srbiji imao predvidljivu proizvodnju da zna šta je ta neka najniža cena koju može dobiti u narednoj godini. Samim tim onda se to preduzeće pojavljuje kod ruskih partnera, jer očigledno mi na ovakav način usitnjeni, razjedinjeni, ne možemo biti ozbiljna partner na tom ogromnom ruskom tržištu. Svi govorimo kako nam je to rusko tržište ogroman potencijal.
Zatim, mora ministarstvo više učiniti, uvažena ministarko, da se vrate zadruge u Srbiju. Bez zadruga ili nekog drugog modela zadruga, modela agro-koperativa gde ćete okupiti najveće proizvođače na jednom mestu. Tu da se uključe i lokalne samouprave. To su pitanja na koji način mi možemo da budemo ozbiljni partneri kako ruskom tržištu tako i nekim drugim velikim tržištima.
Ovaj zakon je, još jednom da kažem, i pionirski poduhvat da na jedan drugačiji način rešimo da primarni poljoprivredni proizvođači dobiju svež novac, ali da pokušamo i da na sve druge aspekte sagledamo i da ljudima pomognemo. Pazite, uz energetiku poljoprivreda jeste ta grana koja nam donosi novac u izvozu, donosi nam suficit, ali po meni ni 30% nije iskorišćeno kako bi moglo da bude.
Poslanička grupa Nova Srbija će u danu za glasanje podržati donošenje ovih zakona. Naravno, ono što hoću da istaknem, da ćemo podržati i preostala tri zakona.
Osvrnuo bih se samo u par rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz okvirni sporazum o slivu reke Save.
Vi ste i u uvodnom delu već to rekli. Ovaj sporazum je već verovatno trebao da bude potpisan i usaglašen još pre par godina, ali očigledno sve ove elementarne nepogode, naročito ova poplava koju smo imali mi i sve zemlje u regionu su doprinele do toga da više odlaganja nema i da se ovaj sporazum mora što pre potpisati.
On se i treba potpisati, jer su ove poplave pokazale da samo zajedničkim snagama sve zemlje u regionu mogu se od te pošasti odbraniti.
Ono što bih takođe rekao u jednoj rečenici o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, naravno da ćemo podržati ovaj zakon, ali bih vas hteo zamoliti da razmislite i to je jedan od mojih kolega već rekao, da se ribolovačkim udruženjima, u opštinama i gradovima omogući da gazduju tim nekim manjim jezerima ili manjim rečnim tokovima, jer ti ljudi apsolutno, ne samo što štite taj rečni riblji fond, već utiču i na zaštitu životne sredine, imaju i akcije čišćenja i svega ostalog, tako da ulažu jedan ogroman entuzijazam i njih u svakom slučaju treba podržati.
Naravno, podržaćemo i Predlog zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita i sa time bih završio.
Zamolio bih vas samo, na ovo konkretno, da li bismo mogli već u budžetu za narednu godinu, što se tiče primarne poljoprivredne proizvodnje da računamo da će država dati značajnije subvencije oko osiguranja i šta će se desiti sa Zakonom o protivgradnoj zaštiti?

   Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, imam dva pitanja vezano za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za ministarku poljoprivrede.
Prvo pitanje se odnosi na subvencije, odnosno povraćaj u poljoprivredi. Prošle godine Narodna skupština je donela Zakon o podsticajima primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ono što mene interesuje je posebna stavka povraćaj. Šta se na to odnosi? Povraćaj se odnosi na ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno za nosioce registrovanih gazdinstava koji su kupovali u toku ove kalendarske godine poljoprivredne mašine, traktore i priključnu mehanizaciju, i koji su podizali plastenike, kao i kupovali opremu za navodnjavanje.
Šta to konkretno znači? U uredbi koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede kaže se da svi oni koji su navedena dobra pribavljali i predmete kupovali mogu da podnesu zahteve za delimičan povraćaj tih sredstava od 1. januara do kraja oktobra meseca 2014. godine.
Moje pitanje za ministarku poljoprivrede se odnosi – koliko je ukupno poljoprivrednih registrovanih gazdinstava podnelo zahteve i koliko je do sada tih sredstava isplaćeno? Imamo podatke da su ta sredstva limitirana, odnosno ograničena u budžetu za 2014. godinu. Zbog toga me interesuje, sa današnjim danom, koliko je isplaćeno zahteva, koliko je pojedinačno najveći iznos isplaćen po jednom zahtevu za povraćaj, ne za sve subvencije? Još jednom, pitanje je – koliko je ukupno registrovanih gazdinstava podnelo zahtev?
Drugo pitanje se odnosi na istu ministarku. Svi smo ovih dana svedoci jedne dosta neprijatne priče koja nas je sve iznenadila kroz medije, a tiče se toga da li je limun u srpskim prodavnicama i na pijacama ispravan za ishranu? Ministarka se oglasila jednom kratkom izjavom gde je rekla da je limun ispravan za ishranu, ali mene interesuje i ovo je samo povod da i srpska javnost dobije jasnu informaciju ko je taj koji kontroliše uvoz južnog voća, pre svega na srpsko tržište?
Lično sam bio svedok da je u hrvatskim veleprodajama i marketima, gde stoji limun iz Turske, jasno i glasno napisano velikim slovima da kora tog limuna nije za ljudsku ishranu. Poučen tim primerom, pitam ministarsku poljoprivrede – koje su referentne laboratorije u Srbiji, gde svaki potrošač, svaki građanin Republike Srbije može da odnese uzorak bilo limuna, bilo kojeg drugog južnog voća i da dobije jasnu informaciju da li je to za ljudsku ishranu? Svi smo konzumenti i imamo, naravno, malu decu koja to konzumiraju i hoćemo jasno i glasno da znamo da li je to za ljudsku upotrebu ili nije, da se već jednom jasno sazna i dozna i da srpska javnost zna koje su te referentne laboratorije koje jasno treba da preseku da li nešto može da ide na tržište ili nešto ne može da ide na tržište.
Treće pitanje je takođe vezano za ministarku poljoprivrede. Da li će Ministarstvo u toku ove godine, do kraja ove kalendarske 2014. godine, doneti uredbu ili zaključak da će se lokalnim samoupravama jasno reći na koji način će se i da li će se davati olakšice na porez na dohodak od poljoprivrede, koji se privi put ove godine primenjuje po novim stopama, odnosno po tržišnoj vrednosti zemlje, a ne, kao što je to bilo ranije, po katastarskoj vrednosti? Sada su te cifre mnogostruko veće.
Pošto znamo da je ova godina bila vrlo teška za poljoprivrednu proizvodnju zbog svega što je pratilo, i elementarne nepogode, i poplave, i sve ostalo, pitam da li će Ministarstvo poljoprivrede, da ne bi lokalne samouprave išle od jedne do druge, jedne imale niže, druge imale više stope, a susedne su opštine u pitanju, pitam još jednom ministarku poljoprivrede da li će Vlada, odnosno resorno ministarstvo izaći ili sa zaključkom ili sa jednom uredbom, gde će tu uredbu poslati cirkularno-lokalnim samoupravama i da se jedna stopa primenjuje za sve opštine? Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, kao član Odbora za privredu koji je bio na sednicama Odbora kada je vršeno javno propitivanje ili ispitivanje svih kandidata, kako za predsednika komisije, tako i za članove, jednostavno dužan sam i pred javnošću da iznesem svoj sud o čitavom ovom postupku.
Ja sam ovu komisiju pominjao i pre neki dan kada je u ovoj sali bio i predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, i kada je obrazlagao rebalans budžeta. Zašto sam je pomenuo? Samo iz jednog jedinog razloga, jer predsednik ove komisije koga mi sada biramo trebao je da prima, bez ovog umanjenja od 10% platu, verovali ili ne od 350.000 dinara u neto iznosu.
Pazite, 350.000 dinara čovek da prima i nije ni čudo da se javilo skoro 30 kandidata od kojih su neki veoma poznati javnosti, kao uvaženi profesor Stevan Lilić, koji je na moje pitanje koliko je stranaka promenio, verujte mi ni on sam nije mogao da se seti.
Drage kolege poslanici, ono što mislim da bi trebali i mi kao parlament i uopšte svi mi pojedinačno da se izjasnimo, da li je moguće da ovoj zemlji u kojoj mi sada smanjujemo i plate i penzije da imamo jednu ovakvu komisiju koja je postojala, naravno i prethodnih godina?
Ovu komisiju su neki mnogo pre doneli nama, a kako ona radi, možete da vidite ako malo, bar pet minuta četujete, kako to kažu po Internetu i vidite da su marže u Srbiji u maloprodaji među najvećim u Evropi. Onda zamislite neverovatnu situaciju da mi imamo komisiju koja treba da jača konkurenciju, da se bori protiv monopola, da prima enormnu platu za svoj rad, a sa druge strane, vi kada uđete u prodavnice vidite da su marže trgovaca negde i 50%.
Po samom tom podatku svima vama i koji gledate ovaj prenos a i ovde kolegama narodnim poslanicima je jasno da ova komisija jednostavno ne radi dobro i da najpre što bi mi trebali da uradimo jeste da im ograničimo plate i da u budžetu za 2015. godinu plate ovih ljudi ne bi smele da pređu maksimu 150.000 dinara, bar da budu na nivou narodnih poslanika.
Sa druge strane, ono što je interesantan podatak, moram i njega da iznesem, nije sporno da gospodin Miloje Obradović, je među svim kandidatima verovatno i najbolji kandidat za predsednika komisije i sam sam glasao za njega i to uopšte nije sporno, ali ono što hoću da ukažem kolegama narodnim poslanicima, da među predloženima se nalazi jedan gospodin koji se zove Marko Obradović i to je jedini kandidat protiv koga sam ja, moja malenkost je glasala i bila protiv.
Hoću da kažem i vama zašto sam bio protiv njega. Kolegu ne poznajem, verujte mi, video sam ga prvi put kada se pojavio na Odboru za privredu, na tom tzv. „javnom propitivanju“, ali ono što je meni bilo neverovatno, da je taj gospodin zastupao Miškovića, koga smo svi ovde često spominjali kao glavnog tajkuna u Srbiji i čoveka koji se obogatio, a obogatio se i imao je najveću odskočnu dasku kada je kupio „C market“, a svedoci smo i tih afera sada kroz štampu i nažalost, pre neki dan i smrti gospodina Radulovića, bivšeg direktora „C marketa“ koji za celu tu priču jako optužuje neke ljude, a među njima i Miškovića.
Šta se dešava? Čovek koji zastupa na komisiji za upravo borbu protiv monopola Miškovića, je taj gospodin Marko Obradović. Taj čovek, nesporno je da ima biografiju impresivnu, nesporno je da je bio na Harvardu, sve je to u redu, ali, postavlja se pitanje jedne moralne odgovornosti.
Ono što je mene, moram da kažem narodskim jezikom, nerviralo na samom odboru, jeste da on svoj kvalitet predstavlja nešto što je njegov vlasnik, odnosno vlasnik firme za koju je on radio, mogao telefonskim pozivom da završi, a to je da pozove nekoga iz Vlade tada, a naravno imao je tada sve moguće veze u Vladi i da završi, da nešto što je, što moram da kažem da su i vrapci videli da je spajanje tih maksija i kasnije „C marketa“ doveo do toga da smo mi u maloprodaji imali čiste monopole, da su oni imali preko 60% tržišta u maloprodaji u Srbiji a preko 50% tržišta u veleprodaji, da smo doveli do toga da smo imali najveće marže trgovinske u Evropi i da je to sve doprinelo ovom urušavanju.
Ono što je najveći problem bio, da su te trgovinske kuće držale monopole i nisu plaćale dobavljače. U tom čitavom lancu, ti ljudi koji su se bavili proizvodnjom u Srbiji, pa poljoprivredni proizvođači, svi su postradali, samo se Mišković obogatio. Sada mi čoveka koji je zastupao Miškovića, treba da glasamo ovde u ovom parlamentu, na ovom plenumu da nam on sada štiti, zamislite, tržište Srbije, da on lepo čovek štiti nas od novih monopola.
Stvarno, verujte mi, najpre ja sve ovo što vam govorim, govorio sam i na odboru i zamolio sam i tada kolege da se dobro razmisli oko svega ovoga. Mi nažalost imamo toliki broj agencija u Srbiji, a ovo nije agencija, ovo je komisija, ali sve su to tzv. „nezavisna regulatorna tela“ i ta nezavisna tela treba da doprinesu da obični građani u Srbiji žive bolje.
Kako će živeti bolje ako će u tim nezavisnim regulatornim telima da sede ljudi koji su doprineli da se mi danas nalazimo u ovakvoj situaciji u kojoj smo sad?
Zbog toga vas sve skupa iskreno molim da još jednom malo razmislimo i da vidimo da li je moguće da, svako će naravno glasati po svojoj savesti, da se ovakvi ljudi prosto više ne predlažu.
Možda se nekome čini da je ova tačka dnevnog reda manje važna u odnosu na neke ranije, a to se vidi ovde po polupraznoj sali, ali verujte mi, ova komisija će dobrim delom određivati kakva će biti naša kupovna moć u narednim godinama u Srbiji i koliko ćemo svi skupa, kada sa porodicom odlazimo u kupovinu, izdvajati novca za kupovinu svega onoga što je potrebno za jednu porodicu, za jedan kućni budžet.
Ako hoćemo da nam jednostavno ostane više novca u džepu, ova komisija mora savesno da radi. Zbog toga u tu komisiju moramo birati stvarno ljude koji, osim biografije koja može biti impresivna, školske spreme i školskih titula i svega ostalog, moraju imati moralni integritet, da štite u toj komisiji pre svega interes građana Srbije.
Za ostale kandidate apsolutno sam glasao i naravno da ću ih podržati i u Danu za glasanje, kao i poslanička grupa NS.
Ovo je svima nama možda i za nauk da obratimo pažnju kada biramo ljude, ova nezavisna regulatorna tela, a s druge strane i da ovaj parlament ima konstantnu inicijativu da pokušamo, ako je već ova godina 2014. na izmaku i ako u ovoj godini to nismo uspeli, da u narednoj godini smanjimo ovaj broj agencija, da smanjimo plate u ovim agencijama, da ne pominjem kolika je plata u ovoj komisiji. Ljudi, dokle više? Ako moramo da štedimo, moraju svi da štede. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, drage kolege, samo sa par rečenica da mojoj uvaženoj koleginici Aleksandri Tomić, koja je na profesionalan i korektan način vodila Odbor za privredu i vodila javno slušanje ili propitivanje svih kandidata i apsolutno nemam primedbi.
Ova saznanja koja je gospodin Stefanović sada izneo čujem ih prvi put. To nisam znao, podatak za ovog gospodina koji je predsednik. Lično sam glasao za njega jer sam smatrao da apsolutno nema nikakvu mrlju u svojoj karijeri.
Ono što hoću posebno da naglasim jeste – da li neko u ovoj sali od nas prisutnih narodnih poslanika veruje ili građana koji gledaju ovaj prenos da je taj gospodin Marko Obradović koji je radio za Miškovića „pobedio“ tadašnju komisiju i ubedio tu komisiju da neće biti monopola na tržištu maloprodaje i veleprodaje kada Mišković preuzme „C market“. Da li neko ako veruje, ja ću reći nisam u pravu, drage moje kolege i koleginice, da nije Kabinet Koštunice… Imate u svim medijima na svim sajtovima izjave gospodina, malopre sam ga pomenuo, Bog da mu dušu prosti, bivšeg direktora „C marketa“ Radulovića i mnogih drugih. Svi znaju.
Znate, kada je Velja Ilić rekao za Miškovića – ukoči malo Miškoviću, kada je bio ministar kapitalnih investicija, da su ga na krst razapeli mediji koje je Mišković plaćao zašto je to rekao.
Sada imamo situaciju, sve što govorim sam govorio javno i to imate u e parlamentu na sednici Odbora. Prvi sam pomenuo oko plata. Ljudi, svestan sam ja da mi na Odboru za privredu ne možemo to da promenimo, ali možemo kao narodni poslanici da ukazujemo i možemo da kažemo – ljudi, nema smisla, nas svaki dan prozivaju. Nisam na platnom spisku parlamenta, ali svaki dan prozivaju poslanike i muka mi je više od toga kolike su plate narodnih poslanika. Neki tamo koji su nas doveli dotle da smo iz džepova grdne milione platili…
Pogledajte da je plazma keks skuplji u Beogradu u „Delezu“ sadašnjem nego u sred Banjaluke u istoj Miškovićevoj prodavnici, u bivšoj robnoj kući u sred Banjaluke ili idite u Crnu Goru. Skuplji je plazma keks ovde nego tamo. Isterali su nam toliki novac.
Moram kao čovek i kao poslanik na to da ukažem. Ovo je jedna važna stvar i zato mi ovde u ovom parlamentu moramo da kažemo – dosta je više toga i za sledeći budžet ne mogu više da idu plate tolike. Hajde da smanjimo. Da li ste gledali današnje novine, moram malu digresiju da napravim, da je predsednik Ratela, Karadžić, u sred štednje kupio džipa od 30.000 evra i on se vozika sa tim džipom. Taj gospodin treba da bude najuren i smenjen odmah. To je suština. Molim vas, ne želim ni sa kim da polemišem. Ovde je situacija potpuno jasna. Ove komisije moraju da se dovedu da shvate i uopšte nezavisna regulatorna tela da razumeju i shvate u kojoj zemlji mi živimo i kako živimo svi skupa i da se jednostavno to smanji i da mi kao parlament predložimo Vladi novi zakon koji ćemo usvojiti, te plate, jer tamo postoji poseban zakon kojim se njima obračunavaju plate, da se taj zakon unormali i da sledeće godine imaju maksimalnu platu 150.000 dinara. I to je mnogo, ali ako hoćemo da budemo nezavisni, da oni utiču na to da sutra budu manje cene, veća konkurencija i sve ostalo, hajde da to onda bar uradimo.
Zbog toga vas molim, mislim da raspravu treba privoditi kraju, ali suština je da biramo kvalitetne ljude. To je bila parola svih nas i zbog toga kada na ovakva mesta dođe taj gospodin, video sam ga tada samo jednom na Odboru, i posle tih mojih propitivanja, „Politika“ je u dva nastavka pisala o čitavoj toj priči, mislim da je vreme da kao parlament preuzmemo određene inicijative i da se ovakve stvari više ne ponavljaju.
Sutra će ovde doći na izveštaj i druga neka „nezavisna regulatorna tela“, sutra će doći i Ratel i RRA. Malopre sam rekao samo jedan primer, ali dajte da više ovo ne dozvolimo. Zbog toga je moj veliki apel. Sve ovo sam javno govorio na sednicama Odbora za privredu. Nemojmo više ovo ljudi da dozvolimo. Nema smisla više i zato vas molim da svi skupa ovo podržimo. Hvala puno.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, iskreno, kada sam se spremao za načelnu raspravu i kada sam gledao budžet, ono što me je naravno kao nekoga ko vodi jednu lokalnu samoupravu, kao predsednik Skupštine opštine Topola posebno interesuje između ostalog je i transfer na druge nivoe vlasti.
To je klasifikacija 463, to su transferi drugim nivoima vlasti i zbog pre svega gledalaca koji gledaju ovaj prenos, da kažemo da su to pre svega pokrajina i tu su lokalne samouprave, gradovi i opštine. Tu je Vlada Republike Srbije predvidela 33 milijarde 318 miliona 66 hiljada dinara i još je predvidela par, da kažem manjih stavki kao što su 20 miliona dinara za različite komisije. To su komisije za povraćaj zemlje, o njima ću govoriti nešto kasnije, ali ono što je neverovatno možda i za sve ovde kolege poslanike, jeste kada sam sve te stavke sabrao, dobije se brojka od 33 milijarde 288 miliona 66 hiljada dinara, a u konačnoj poziciji na toj klasifikaciji 463 stoji 33 milijarde 298 miliona i prostim računanjem, bez ikakvih, da kažemo, dodavanja i oduzimanja, matematika za osnovnu školu, vidi se da je 10 miliona tu dodato viška.
Iskreno, mislio sam da se radi o jednoj tehničkoj omašci. Pokušao sam kod drugih pozicija i drugih konta da sabiram i oduzimam, da vidim da li je tamo došlo do neke greške i utvrdio sam da je samo u ovoj poziciji kod transfera lokalnim samoupravama došlo do tog povećanja od 10 miliona koje se ne znaju odakle su i gde su namenjena.
Kada sam podneo amandman za koji sam najiskrenije verovao da je u pitanju samo tehnička stvar, kod obrazloženja zašto se odbija moj amandman, ja ću to obrazloženje zbog pre svega ovde kolega poslanika i građana da pročitam, amandman se ne prihvata, kaže u obrazloženju Vlade, iz razloga što su sredstva ove aproprijacije u iznosu od 33 milijarde 288 miliona dinara namenje za nenamenski transfer opštinama i gradovima, utvrđen na osnovu odredbi Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Deo sredstava u iznosu od 20 miliona namenjen je za naknadu članovima opštinskih komisija za vraćanje zemljišta, dok se preostalih 10 miliona, to je tih deset miliona preostalih, kaže se, ono što je vrlo interesantno i molim da to poslušate, odnosi se na sredstva odobrena rešenjem o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve za transfer jedinicama lokalne samouprave kojima je smanjen obim prihoda u skladu sa članom 69. stava 4. Zakona o budžetskom sistemu. Ovo je isto interesantno, kako se radi o već realizovanim sredstvima, ona su postala sastavni deo predloga ovog zakona.
To je, gospodine Vujoviću, uvaženi ministre, najinteresantnije u svemu ovome. Kaže se da su sredstva od 10 miliona već utrošena, što je interesantno. Zbog gledalaca da pojasnim da su utrošena sa pozicije tekuće budžetske rezerve. Zbog kolega da kažem da je tekuća budžetska rezerva na nivou 2% od ukupne prihodne strane budžeta za tekuću godinu, znači ne od ukupnog budžeta koji je hiljadu i 122 milijarde, već od ovih 800 i nešto milijardi, koliko iznosi prihodna strana.
Ono što je meni prosto bilo fascinantno i neverovatno i na Odboru, vaše stručne službe, kada sam ja tražio i kada sam video da tu postoji deset miliona, napišu jednom narodnom poslaniku da je to već utrošeno, a da nijednom rečju u Predlogu budžeta, odnosno rebalansu ovog budžeta, koji treba da bude početak stvarnih reformi u Srbiji, ne napišu gde je tih 10 miliona utrošeno, kojim opštinama je dato.
Zamolio bih vas, i to bi trebalo da vaše stručne službe znaju, da tekuća rezerva kada se odobrava za bilo koji grad, mi je dobijamo u završnom računu koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini i mi završni račun usvajamo sa taksativno navedenim rešenjima kako iz tekuće budžetske, tako i iz stalne budžetske rezerve koja iznosi 0,5% ukupnih prihoda budžeta na nivou tekuće godine.
Neverovatna je stvar, gospodine Vujoviću, i tu bih vas zamolio, ima jedna stvar koja vas malo amnestira u celoj ovoj situaciji, a to je da sam otkrio kada sam gledao budžete za 2013. i 2012. godinu, da su se slične stvari ponavljale i u tim budžetima. Tada nisam bio poslanik, pa nije bilo ovde kolega koji su tako precizno to sve gledali, pa bih vas zamolio oko jedne stvari, gospodine ministre, da prosto malo vaše stručne službe povedu računa oko ovoga i da neko zbog ovoga bude sankcionisan.
Najiskrenije verujem da ste čovek koji ima dobru nameru, ali da kod ovakvih stvari to što vi nazivate stručnim službama, to sve može da bude, ali samo ne može da bude stručna služba.
Da nebismo dolazili u ovakvu neprijatnost pred plenumom, pred poslanicima, ja bih vas zamolio da u budžetu za 2015. godinu ne bude više ovakvih stvari ni kada se budu donosili naredni rebalansi. Možemo sve to da razumemo, da je došlo sada do ovakve omaške, ali vas, kažem, amnestira u tom delu što je i u prethodnim budžetima nešto ovako slično bilo.
Kontaktirao sam i DRI, koja se potpuno slaže sa mojom konstatacijom, da je ovakva stvar neodrživa, da vi imate napisano u odgovoru narodnom poslaniku da je 10 miliona utrošeno, a da u samom tekstualnom delu Predloga rebalansa nijednom rečju niste napisali gde je to utrošeno.
To su stvari zbog kojih neko, a to je gospođa koja je bila sinoć na Odboru za finansije, treba da snosi odgovornost. Trebalo bi da joj bude bar smanjena plata, ako ne i da izgubi posao, jer nas očekuje kao parlament i vas kao Vladu ogroman posao. Ako vi u Ministarstvu imate ovakve ljude koji stave ovakve cifre, a to ne obrazlaže, to je najgore. Ti ljudi su bili kod prethodnih ministara i donosili su slične stvari koje su moji prethodnici ovde prihvatali, a da se prosto nije znalo kakva se greška pravi.
Gospodine ministre, zbog toga vas još jednom pozivam da neko zbog ovoga podnese neke konsekvence. Razumem da je možda trebalo ispraviti ovaj amandman. Ja to nisam hteo. Meni je važno da se ovakve stvari više ne ponavljaju pre svega u budžetima za narednu godinu. Deset miliona u odnosu na hiljadu milijardi to i nije neka suma, ali je za nauk svima da se ovakve stvari više ne ponavljaju. Hvala vam, gospodine ministre.

Uvažena predsednice, moram da kažem da se  slažem sa kolegama da se ovaj amandman odbije, ali povod mog javljanja je pre svega odgovor gospodina ministra, gde me je ministar i pomenuo, u prethodnom članu imao amandman. Da ne bismo polemisali više oko svega toga, molim uvaženog ministra da dobijem odgovor u pisanoj formi.
Gospodine ministre, stojim vam na raspolaganju da kod vas u ministarstvu sa vašim službama, ne bih ih nazvao stručnim, da lepo sednemo i oko ovoga da vidimo ko je u pravu a ko nije. Ako sam u pravu, očekujem da kao jedan revnosan narodni poslanik koji je na adekvatan način gledao sve stavke i pozicije budžeta budem pohvaljen. A ako nisam u pravu spreman sam da se izvinim.
Rekao sam da sam konsultovao pre svega ljude iz DRI i to su ljudi koje je Narodna skupština birala, a sa druge strane, ono što je interesantno, mi smo na kraju desetog meseca i tekuća budžetska rezerva je korišćena za još mnoge druge stvari, a ne samo kao pomoć lokalnim samoupravama koje su pre svega bile pogođene poplavama.
Kada sam gledao druge stavke kao što su subvencije za privredu gde verujem da je bilo iz tekuće budžetske intervencija oko „Železare“, FAP-a i oko bilo koje druge fabrike ili firme koja je trebalo da se pomogne, apsolutno nijedan jedini dinar nisam video odstupanja da je na bilo koji način došlo bilo šta iz tekuće budžetske rezerve na tu klasifikaciju ili taj konto.
Da se razumemo, osim ovih 10 miliona koje sam video kao transfer lokalnim samoupravama, tako da više ne bismo polemisali. Zamolio bih vas i stojim vam na raspolaganju da sa vašim saradnicima sednemo i oko ovoga da razmotrimo, jer mi je pre svega cilj da se u budžetu za 2015. godinu ovakve stvari ne ponavljaju, da dođe cifra koja nije na jasan način objašnjena narodnim poslanicima. Mi predstavljamo građane, a to građani od svojih sredstava poreza to pune. Prema tome hajde da sednemo, spreman sam da se javno izvinim ako nisam u pravu, ali ako sam u pravu da od vas to javno čujem. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, drage kolege narodni poslanici, pred nama je rebalans koji nije običan rebalans. Ovo je rebalans koji je u stvari početak reformi koje smo zajedno najavljivali u predizbornoj kampanji.
Jutros kada sam kretao ovde u Skupštinu, gospodine predsedniče Vlade, moja majka koja je penzioner pitala me je – sine moraš li da glasaš za taj budžet? Ono što mi je drago jeste da ste vi u vašem govoru potpuno objasnili razloge zašto trebamo da glasamo za budžet i zašto glasajući danas za ovaj rebalans budžeta glasamo, pre svega, za budućnost naše dece, jer ovaj rebalans je u stvari pokazatelj u kom stanju su nam trenutno finansije u Srbiji.
Da bismo sutra imali sigurniju budućnost ove mere su potpuno jasno oročene i to je ono što mi je drago i meni lično i mojim kolegama iz Nove Srbije, da imamo jasne, prvi put, oročene mere koje će dati jasne i egzaktne rezultate.
Ono što bih vam, gospodine predsedničke Vlade i ministru, prosto skrenuo pažnju jednoj napomeni jeste da pokušamo da ovaj deficit u narednoj godini, jer donošenje budžeta za 2015. godinu treba da bude nastavak ovog rebalansa i nastavak svih ovih mera koje će dovesti do konsolidacije srpskog budžeta.
Deficit u 2014. godini, na osnovu ovog najnovijeg rebalansa, biće 225 milijardi dinara, što je više za 43 milijarde nego što je planirano u prvobitnom budžetu za 2014. godinu.
Ono što bih vas sada zamolio jeste da na tri stvari obratimo posebnu pažnju. Zajedno smo obećavali građanima u kampanjama da ćemo smanjiti broj agencija. Molim vas, gospodine predsedniče Vlade, pre neki dan smo na Odboru za privredu glasali za kandidate za nekakvu agenciju za konkurentnost, odnosno za borbu protiv monopola. Verujte mi da predsednik te agencije ima neto platu 350 hiljada dinara. Sada kada vi tom predsedniku te agencije smanjite platu 10%, on to neće ni osetiti, ali jedan penzioner koji ima 35 hiljada dinara, kada mu smanjite, on to oseti na mnogo drugačiji način. Takvih agencija je prema nezvaničnim podacima je preko 140 u Srbiji. To moramo zajedno da radimo i da preuzmemo odgovornost da te stvari moramo da popravimo.
Sa druge strane, druga stvar koju sam posebno hteo da napomenem, to ste vi dobro ukazali, a naročito ministar Vujović u svom uvodnom izlaganju, jesu javna preduzeća. Ako mi ne budemo rešili i ne budemo se uhvatili u koštac sa rešavanjem situacije u javnim preduzećima, džaba nam i ovaj rebalans, džabe i budžet za 2015. godinu i sve ostalo. Samo jedan interesantan podatak, gospodine predsedniče Vlade, a to je da je aktivirano garancija 8,9 milijardi dinara u 2014. godini, što je 174 miliona evra samo aktivirano garancija za javna preduzeća, a to su na osnovu njihovih kredita koje su uzimali i nisu mogli da vraćaju. Sa druge strane, tu stoje i penali koji se plaćaju za kredite koje su dobila javna preduzeća, a koje još uopšte nisu plasirala, jer nisu imala što projekte, što valjanu dokumentaciju da se ova sredstva realizuju. Ministar Vujović je već pomenuo tu i „Srbijagas“ i „Železnice Srbije“ i neka druga javna preduzeća, ali to je u stvari rak rana srpskih finansija.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna da se napomene, govorim ovde o smanjenju i svi kada govorimo o ovom rebalansu, i štampa i mi poslanici i građani Srbije, govorimo o dve stvari, a to su smanjenje plata i penzija, a u stvari je ključno u ovom rebalansu da mi krenemo sa reformama, da krenemo sa jednom pravom stvari, a to je, koju moram prosto da napomenem, prvi put se u jednom budžetu smanjuje fond plata za javne službenike. To je onaj pravi način na koji mora da se započnu reforme, a to je da je u budžetu za 2014. godinu bilo predviđeno 207,8 milijardi dinara, a po ovom rebalansu će biti 200,7, odnosno za sedam milijardi imaćemo smanjen fond plata za državne činovnike.
Ovo treba da bude samo početak, samo početak ozbiljnog hvatanja u koštac sa smanjenjem državnih činovnika na svim nivoima, od Vlade, javnih preduzeća, do lokalnih samouprava. Tu, predsedniče, morate biti oštri. To su stvari gde ne smemo više da popuštamo, jer ako se ovo bude nastavilo, doći ćemo u situaciju da ćemo 2017. godine, kada budemo trebali da se ponosimo rezultatima ovih sada teških i bolnih reformi, doći u probleme.
Ono što takođe hoću da napomenem kao jedan podatak koji bi, pre svega, od ministra Vujovića tražio objašnjenje, to je zdravstveni fond. Malopre je gospodin ministar u uvodnom izlaganju govorio, ali meni jedan podatak iz ovog budžeta je prosto zaparao uši, moram da kažem. To je uvećanje za zdravstveni fond u 2014. godini u ovom rebalansu za 2000%, moram da napomenem, to je neverovatan podatak. Predviđeno je bilo 668 miliona dinara, a sada u rebalansu je predviđeno 14 milijardi dinara. Da li su to dugovanja za „Velefarm“, ali bih voleo da od ministra Vujovića dobijemo kao egzaktan podatak – zašto je ovo uvećanje toliko?
Ono što je dobro i što treba pohvaliti u ovom rebalansu, i to građani Srbije koji gledaju ovaj prenos treba jasno da znaju, to je da davanja za poljoprivredu, znači u ovoj godini subvencije ostaju na istom nivou i to je dobro, jer je Ministarstvo poljoprivrede usvojilo i strategiju razvoja do 2024. godine. Takođe, ono što je dobro to je najava ministra Vujovića da će već u 2015. godini se na drugačiji način primenjivati, odnosno davati subvencije u poljoprivredi i sam pristalica toga, a i moje kolege iz poslaničkog kluba NS, da za velika gazdinstva iznad 20 ili 30 hektara, komercijalna gazdinstva, država na ovakav način i svi građani iz svojih davanja ne treba na ovakav način da izdvajaju subvencije.
Ono što je takođe važno jeste uvećavanje za socijalu. Sa 107 na 110 milijardi dinara su uvećani rashodi iz budžeta nakon ovog rebalansa za socijalna davanja i to je nešto što je izuzetno bitno. Moj kolega iz SVM je već pomenuo nešto oko samih socijalnih davanja. Mi smo prethodnih dana od ministra Vulina čuli da će uskoro ovde na plenumu ispred narodnih poslanika biti i nov zakon o socijalnoj zaštiti. Ono što sam juče kroz poslaničko pitanje zamolio ministra, to bih danas u ovoj raspravi ponovio, da se pre donošenja konačne verzije zakona, pre svega uključe lokalne samouprave, gradovi i opštine. Moramo raditi što tačniju socijalnu kartu, socijalnu mapu, da pokušamo, ako treba svakog domaćinstva.
Zašto je važno? Vaša najava da će se svaka socijalna pomoć morati odraditi je, moram da kažem, u lokalnim samoupravama naišla na veliki odjek i na jedan strah kod onih koji na adekvatan način dobijaju socijalnu zaštitu, a nisu radno sposobni. To je ključna stvar i to je nešto što treba da napomenemo i, sa druge strane, da jasno stoji u novom zakonu da svi oni koji su krivično odgovarali ne mogu biti više nosioci socijalne pomoći. Tu se kod naroda javlja onda jedan revolt, jedno nerazumevanje, jer ne možete s jedne strane da budete godinu ili dve u zatvoru, onda izađete i dođete na državne jasle, a uradili ste teška krivična dela. To su stvari koje na jasan način moraju da stoje u zakonu.
Dobro je, malopre sam napomenu, da će subvencije za poljoprivredu u 2014. godini ostati na istom nivou. Takođe, i izdvajanja, i to hoću posebno da napomenem, pre svega za putnu infrastrukturu, za puteve, investicije, ostaju takođe na istom nivou, jer posle ovih svih muka koje su nam se dešavale u 2014. godini vrlo je važno da iznađemo mogućnost da u što kraćem roku obnovimo putnu infrastrukturu. Zato bih i zamolio da kasnije u odgovorima ministar Vujović izađe sa što egzaktnijom cifrom koliko su u stvari nas kao državu Srbiju i građane ove poplave koje su nam se dešavale i sve ove elementarne nepogode u 2014. godini, koliko su nas koštale.
Takođe, važan je podatak, i taj podatak je izuzetno bitan za sve gradove i opštine u Srbiji, da se neće menjati transferna sredstva za lokalne samouprave. Zašto je ovo važno? Ovo je prvi put da u jednom rebalansu i ovi koji će danas kritikovati ovaj rebalans, kada su ga oni ranije donosili, mi smo imali situaciju da se na kraju godine smanjuju transferna sredstva u lokalnim samoupravama i da onda investicije koje su lokalne samouprave pokrenule i koje dolaze na plaćanje u novembru ili decembru mesecu lokalne samouprave budu uskraćene za novac koji su imale planirano u svom budžetu i zato je važno da se u ovom rebalansu transferna sredstva ne diraju.
Ono što bih napomenuo kao posebno važno, ja sam, gospodine ministre Vujoviću, kao svaki dobar đak, kada sam gledao ovaj rebalans budžeta i kada sam sabirao i oduzimao cifre, došao do jedne male tehničke omaške i intervenisao sam sa amandmanom koji se nadam da ćete prihvatiti, a to je kod razdela upravo sredstva za lokalnu samoupravu, gde je predviđeno 33.288.066.000. Imate omaškom da je dodato 10 miliona dinara. Tih 10 miliona dinara se na kraju pojavljuju stalno u zbiru i one su uzete u ovih 1.122 milijarde rashoda državnog budžeta. Predložio sam, kada su one već tu, a ne kaže se džabe da poštenom nalazaču uvek sledi nagrada, da se ta sredstva, da se tih 10 miliona podeli na opštine koje su najugroženije bile poplavama u 2014. godini. Ostali zbir je tačan, to moram da napomenem, ali kada smo računali ovaj deo, tu smo došli do malih nejasnoća.
Gospodine predsedniče Vlade, naravno, uvek ćete imati i kritika, ali ono što hoću da vam kažem u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Nove Srbije, bili smo zajedno u svim teškim trenucima i podržaćemo u Danu za glasanje, naravno, ovaj rebalans budžeta. Imamo veru da ćete svojom energijom dovesti da će se u Srbiji već na kraju 2017. godine živeti znatno bolje i da ćemo moći da kažemo da je jedan težak period iza nas. U ime poslaničkog kluba i u svoje ime želim vam svaku sreću i nadam se da ćete ovo naše poverenje opravdati. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, ja bih imao pitanje za ministra finansija, ministra za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva zdravlja. Evo konkretno o čemu se radi.
Ovih dana filijale poreske uprave u lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama dobijaju naloge za prinudnu naplatu zaostalih dugovanja zemljoradnika iz prethodnih godina za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje.
To ne bi bilo ništa sporno da ta dugovanja nisu iz prethodnih godina i ono što je veliki problem, jeste što poreska uprava kreće u izvršenja a da prethodno ne saslušava stranke, što dovodi ljude u veliki problem samo iz jednog prostog razloga što među tim ljudima pre svega ima staračkih domaćinstava koji žive na seoskom području. Ima i specifičnih situacija, pre svega da u jednoj porodičnoj zajednici gde nosioce gazdinstva imate ljude koji su zdravstveno oboleli i koji po šifri svoje bolesti su overavali zdravstvene knjižice, a da za taj prethodni period su se takođe dužili, odnosno vodili su se za dug za penziono ili zdravstveno osiguranje.
Takođe, tu su oštećeni i oni ljudi koji su živeli u braku pa smrću supružnika primaju porodičnu penziju, a takođe se nalaze na spiskovima dužnika i zbog toga bih pre svega zamolio ministra finansija i v. d. direktora Republičke poreske uprave da nalože da ta procedura bude što transparentnija i da se svi ovi razlozi uzmu u obzir.
Zašto postavljam ovo pitanje i drugim ministrima, zdravlja i socijalne politike? Zato što je ministar zdravlja obećao da će se formirati jedna radna grupa koja će do kraja godine izaći sa konkretnim rešenjem, da ljudi koji žive u registrovanim gazdinstvima i plaćaju doprinose preko svog gazdinstva, da ne budu u istoj situaciji. Podsetiću kolege poslanike i građane koji gledaju ovaj prenos da neko bez obzira ako je vlasnik pet ili 50 hektara zemlje plaća istovetnu sumu za penziono osiguranje koje je 62 hiljade dinara na godišnjem nivou, a za zdravstveno osiguranje ono iznosi 32 hiljade dinara.
To ja i moje kolege, a mislim i svi ovde narodni poslanici, smatramo nepravednim i smatramo da bi trebalo da oni koji imaju više plaćaju veći iznos, a oni koji su mali i koji žive u staračkim domaćinstvima plaćaju znatno manji iznos i za zdravstveno i za penziono osiguranje.
Još jedno pitanje koje se tiče Ministarstva finansija. Ove godine po prvi put će se naplaćivati porez na dohodak poljoprivrednika po novom obračunu. Do sada su to poljoprivrednici plaćali izvod iz katastarske vrednosti parcela, a ove godine su novine da će plaćati na osnovu tržišne vrednosti. Te sume koje ovih dana šalju lokalne samouprave, jer to rade lokalni poreski organi, su značajno veće i do 10 ili 15 puta u odnosu na prethodne godine, kada su te sume bile simbolične.
Zamolio bih Ministarstvo finansija da zbog specifične situacije koja je bila u ovoj godini, da smo imali poplave, elementarne nepogode i sve ostalo, da pokušamo, jer već sutra imamo ovde u plenumu i raspravu o rebalansu budžeta, da se pokuša da se donese jedan zaključak da se lokalnim samoupravama da mogućnost da se ovaj porez ili umanji ili da se u značajnom delu, ako mogu tako da se izrazim, oprosti onim gazdinstvima koja su bila najviše oštećena što u majskim poplavama, što u elementarnim nepogodama, koje su se dešavale i nakon majskih poplava.
Još jedno pitanje. Ministar Vulin je najavio izmene Zakona o davanju socijalne pomoći. Pošto mi ističe vreme, samo jedno malo zapažanje i molba za ministra, da se pre donošenja novog zakona bar konsultuju lokalne samouprave i da se donesu precizne socijalne karte za građane pojedinih lokalnih samouprava, jer drugačiji vidovi davanja socijalne pomoći da ta socijalna pomoć mora da se odradi mogu se odnositi samo na one koji su radno sposobni. Hvala puno.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, sa koleginicom Dubravkom Filipovski sam podneo dva amandmana. Ono što mi je drago, a vidim da su i druge kolege poslanici uočili da je ovaj član jedan od najbitnijih u ovim izmenama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Ono što je takođe važno je da je jedan amandman prihvatila Vlada RS, a tiče se onoga što je važno, a to je da članovi komisije koje imenuje Agencija za privatizaciju, tiče se prodajte privrednih društava, moraju biti u stalnom radnom odnosu Agencije. Zašto je ovo važno i zašto mi je drago da je ministar Sertić prepoznao da je ovo vrlo bitno? Zbog loših iskustava koje smo imali u prošlosti, a ta iskustva se odnose da su tajkuni koji su kupovali firme postavljali svoje ljude u Agenciju za privatizaciju, stavljali ih na ugovor na delu i onda samo da budu u komisiji koja prodaje tu firmu i kada kupe tu firmu ti isti ljudi pređu iz Agencije i danas su zaposleni upravo u tim firmama koje su se prodavale.
Zbog toga mi je drago da bar na ovaj način uozbiljimo da ti ljudi koji se nalaze u komisijama moraju biti u stalnom radnom odnosu.
Drugi moj amandman, koji sam podneo, tiče se, i moram da kažem da sam na Odboru za privredu povukao, ali mislim da bi trebalo zbog narodnih poslanika da se čuje o njemu, o čemu se tu konkretno radi.
U amandmanu sam predvideo da članove koje bira Agencija za privatizaciju, da oni nisu bili ni u upravnim ni u nadzornim odborima kako firmi koje su poslale pisma za preuzimanje privrednih subjekata, tako da nisu bili ni u upravljačkim organima firmi koje se prodaju, odnosno tih privrednih subjekata, a njih je tačno 502, koliko je preostalo, da se ovaj proces završi.
Ovo smatram sasvim normalnim i smatram da bi na ovaj način sam postupak do završetka privatizacije bio jasan, javan, transparentan.
Međutim, moram da kažem da pre svega na molbu ministra Sertića da je jedan veliki broj kvalitetnih kadrova koji se nalaze, po njegovim rečima i najkvalitetniji u Agenciji za privatizaciju, neki od njih su iz tih firmi, i prihvatanjem ovog mog amandmana bi došlo do toga da bi se njima suzio manevarski prostor da te ljude imenuju ove komisije. To obrazloženje sam prihvatio i zbog toga moram da naglasim da sam juče na odboru ovaj amandman povukao. Hvala puno.

Uvažena predsednice, prosto sam morao da se javim i da podržim ovo što su rekli gospodin Vučeta kolega i gospodin Đukanović. Zašto je ovo važno?
Mi smo juče oko ovoga raspravljali na Odboru za privredu. Vladu je tamo zastupao ministar Sertić.
Uvaženi kolega koji je podneo amandman nije ni došao da te amandmane brani na Odboru.
Ja sam kao pozicioni poslanik upitao oko svega ovoga što je gospodin Vučeta kolega primetio.
Mi menjamo zakon da bismo u jednom delu razvlastili Agenciju za privatizaciju, jer da je bilo dobro mi uopšte u ove izmene Zakona ne bismo ni ulazili i sada gospodine ministre vi prihvatate amandmane, a juče gospodin Sertić na Odboru za privredu taj isti amandman ne prihvata na moje pitanje.
Sada mi hoćemo vas da podržimo u ideji da, pre svega, Ministarstvo ima kontrolnu funkciju i da ministar privrede bude taj koji će davati konačnu reč oko svega što se tiče kontrolnog mehanizma, a mi sada, ako ćemo se vraćati ponovo u priču da Agencija i direktor Agencije, imaju veću ulogu od samog Ministarstva, onda se mi nešto u ovoj priči ne razumemo.
Zato vas molim gospodine Vujoviću da prosto, ili je ovde trebao danas da sedi ministar Sertić, ili se mi ovde nešto ne razumemo.
Uvaženi kolega koji nažalost sada nije u sali, ja sam juče na Odboru za privredu upravo diskutovao ili debatovao oko njegovog amandmana. On nije došao ni da ga brani.
Ministar Sertić je rekao da takav amandman nije prihvatljiv i sada mi ovde dolazimo u priču da se to prihvata.
Sada nama nije jasno da li se to prihvata, ili se ne prihvata. Molim vas da se ova situacija razjasni.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa NS razume potrebu izmene i donošenje postojećih zakona. Razumemo da je potreba da se Zakon o Agenciji za privatizaciju uskladi sa novim Zakonom o privatizaciji.
Samo da podsetim, pre svega, gledaoce da jednostavno sada imamo više modela same privatizacije gde je potrebno da Agencija bude ta koja će resornom ministarstvu podneti predlog kakav vid privatizacije će se primeniti na jednom od ova 502 preduzeća koja su još ostala da se privatizuju i to razumemo.
Ono što je ovde važno i što treba naglasiti, jeste da Agencija ovim dobija još veći značaj nego što je do sada imala. Kolega koji je govorio pre mene, govorio je da je Agencija vršila privatizaciju u protekloj deceniji. Agencija za privatizaciju prodavala, kontrolisala prodaju, uvodila stečaje, ali da se nije pokazala u nekom sjajnom svetlu.
Danas, kada treba da donesemo jedan lex specialis o nečemu što je govorio ministar Antić, a to je trans-balkanski koridor, prva faza, valjda smo trebali, gospodine Sertiću, uvaženi ministre, da malo više protresemo ovu Agenciju za privatizaciju.
Ono što je interesantno i što treba da se zna, kako su oni delovali, kakva je privatizacija bila. Svi smo svesni, imamo više stotina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Nažalost, imamo i ogroman broj ljudi koji imaju izvršne sudske presude za zaostale naknade, odnosno plate, do privatizacije koje nisu isplaćene. Veliki broj ljudi ne može da ode u penziju sada, jer nemaju povezan radni staž.
Ono što je takođe interesantna stvar, a to je prema podacima koje imamo, Agencija za privatizaciju ima oko 300 zaposlenih. Od tih 300 zaposlenih, koliko čujemo, prosečna plata u Agenciji je oko 100.000 dinara. Interesantna je stvar da se nama ponekad čini, koji to pratimo sa strane, što kao narodni poslanici, što kao građani Srbije, da tamo rade kao nekakvi supermeni.
Dao bih samo jedan mali primer. Gospodin koji se zove Dragan Ugričić, ne poznajem čoveka, ali on je onako poseban, interesantan primer, čovek je osim što je naravno zaposlen u Agenciji za privatizaciju, nalazi se u odboru direktora firme „7. jul“ iz Siriga. Zatim je član nadzornog odbora FAP iz Priboja. Zatim je u Bordu direktora „Seme Tamiš“ iz Kruševca, itd.
Do skoro, ta gospoda su primala i naknade za sva ova mesta u nadzornim, upravnim i savetodavnim mestima bord direktora, od skora, pre svega uticajem Agencije za borbu protiv korupcije, bar kako su se javno izjasnili, oni više ne primaju naknade, ali određene privilegije su zadržali.
Ono što je takođe interesantno, to je način upravljanja, pre svega firmama u restrukturiranju. Ovde sam govorio, a vidim da su i danas to moje kolege posebno podvukle, sam sam bio inicijator na Odboru za privredu da se obelodane primanja direktora firme u restrukturiranju.
Ono što me je zapanjilo, jeste da su te plate enormno velike. Prelaze 350-400.000 dinara i vi ste gospodine Sertiću obećali kada ste podnosili ekspoze, kada ste birani u ovom narodnom parlamentu da ćete doneti odluku, uredbu ili već šta, da se te plate ograniče.
Molim vas, evo sada je prilika i rebalans budžeta koji dolazi ovde do kraja ovog meseca, da vi jednostavno to uradite i da se njima plate ograniče na maksimum 150.000 dinara, a negde i da nemaju platu, jer kako su vodili ta preduzeća, to mi svi dobro vidimo.
Mi danas u Srbiji svakoga dana čujemo različiti broj, koliko uopšte ima tih firmi u restrukturiranju. Danas se spominje broj od 175. Ranije je bilo 157. Ono što je takođe interesantno je da nadzor tih direktora, firme u restrukturiranju, vrši upravo Agencija za privatizaciju, da njihovi ljudi sede u nadzornim odborima i do skoro su primali takođe tamo veoma visoke apanaže, koje su išle preko 80.000 dinara.
Ono što je takođe važno, to je jedna neverovatna stvar koju morate da proverite kao resorni ministar, a to je kada je prethodna direktorka Agencije za privatizaciju, gospođa Vida Uzelac uvela elektronsko praćenje dolaska na posao, kažu da je u Agenciji bio zavladao neki čudni virus i da je sutradan 70 zaposlenih otišlo na bolovanje. Među njima, moram da kažem sve konkretno, imena stoje ovde sva zbog građana koji treba da znaju kakvi ljudi sede u različitim agencijama.
Gospođa Sanja Karović, to je interesantno, ona je tamo šef nekakve pravne službe, a inače je bila i u nadzornom odboru firme „Hidrotehnika“ odavde iz Beograda, čiji su direktori uhapšeni u aferi kada je ovde u Beogradu uhapšen direktor za gradsko zemljište zbog malverzacija sa nekakvim kanalizacijama i kolektorima, a ta firma čiji su direktori pohapšeni zbog izgradnje tunela, svi su uhapšeni, samo predstavnici Agencija koji su sedeli u nadzornom odboru, oni nikome ništa nisu odgovarali.
Moja koleginica iz poslaničke grupe, gospođa Dubravka Filipovski, još je 2009. godine podnela tada inicijativu da se formira anketni odbor, koji bi tada još istražio sve ono što je radila Agencija za privatizaciju.
Ono što je takođe veliki problem i što građani treba da znaju, to je da ovih skoro preko 3.000 firmi koje su do sada privatizovane, a nažalost, skoro u polovini njih je poništena privatizacija, najveći problem je u stvari bilo praćenje sprovođenja investicionih programa koji su tadašnji kupci trebali da urade. Ko je to kontrolisao? To su kontrolisali ljudi iz Agencije za privatizaciju. Kako su to kontrolisali, to svi građani Srbije dobro znaju i mi imamo danas ovakvu situaciju, ovakvu sliku kakvu imamo. Mi danas menjamo zakon i dajemo veća ovlašćenja Agenciji.
Mi ćemo glasati za ovaj predlog i verujemo u vas. Naravno, verujemo i u današnju direktorku Agencije, gospođicu Marijanu Radovanović, ali ono što vas molim, gospodine ministre, vi morate iskoristiti vaš autoritet da ove stvari o kojima sam sada govorio, da se one prosto više ne ponavljaju.
Ono što sam predložio samim amandmanom i što mi je drago da ste na Odboru za privredu i vi to načelno podržali, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju u članu 15, pa onda imamo član 15a, a zbog građana koji slušaju i gledaju ovaj prenos, pročitaću ga. To je član koji kaže na koji način se biraju članovi komisije. To je vrlo bitna stvar. Članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju, koji će kontrolisati kasnije i prodaju privrednih društava i na koji način će ona biti prodata, a i vrlo važno je na koji način sada dobijamo svi veću odgovornost, a to je – ako se primenjuje model strateškog partnerstva, to će biti jedan veliki ispit, kako za resorno ministarstvo, tako i za Agenciju za privatizaciju, jer će tu određene mahinacije moći da budu beskonačno velike, ako ne bude kontrole.
Zbog toga, poučen ranijim iskustvima, u ime poslaničkog kluba sam podneo amandman da članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju mogu biti samo stalno zaposleni u Agenciji. Kada su me kolege upitale – zašto stalno zaposleni, to je zato što smo imali do sada praksu da neko ko kupuje firmu ima svog čoveka u Agenciji koji je došao pre mesec dana, ima ugovor o delu u Agenciji i onda istog tog čoveka Agencija za privatizaciju postavi u komisiju koja prodaje firmu. Ove stvari su se, nažalost, dešavale i da bismo bar na nekakav način uspeli ovo da sprečimo, mi smo predložili ovakvu meru.
Ono što je takođe važno, a što smo obuhvatili ovim amandmanom, gospodine ministre, jeste da u ovim komisijama ne mogu biti ljudi koji su na bilo koji način povezani, da li su bili članovi upravnih, nadzornih odbora, da li su bili u savetodavnoj ulozi, kod firmi koje su podnele obavezujuće ponude za preuzimanje bilo koga od ovih 502 preostala preduzeća.
Drago mi je da ste i vi shvatili značaj ove teme. Ako hoćemo da ovaj preostali deo privatizacije protekne što jasnije, što transparentnije, mislim da neće biti sporno da se ovi amandmani prihvate.
Ovo što je važno i što bih još hteo da podvučem, vezano za Agenciju za privatizaciju, sami smo bar svedoci iz onoga što dobijamo preko sredstava informisanja, da će od ovih 502 preduzeća negde do 60 njih biti prodato i dobiti na određeni način nove vlasnike, i još nekih 150. Država će naći mehanizam, makar i platila, zbog strateških interesa, jer se nalaze u određenim regijama Srbije, a i zbog proizvodnje koju imaju, da nađe nove vlasnike. Ali, ono što ostaje, a ostaje između 250 i nekih 280 firmi, to će očigledno otići u stečaj. Na vama je, i na nama kao parlamentu, a naravno i na Agenciji, pre svega, da nađemo mehanizam da se izborimo, i to smo i dobili od vas, javno obećanje, da bar za svaku firmu pokušamo na maksimalan način da doprinesemo da ona nađe novog vlasnika.
Hteo sam da vas i vaše saradnike upitam, vezano za ovu temu – posle roka od 15. septembra, pisma koja su dolazila za preuzimanje neke od ovih 502 firme, koja su došla otprilike početkom oktobra meseca, da li će ona važiti ili je taj zakonski rok istekao i više ne postoji način? Ili, ako će biti jedna firma preuzeta na način da se preuzme kapital i da se preuzmu zaposleni, da li će na toj nekakvoj javnoj licitaciji moći da učestvuju i firme koje nisu poslale pisma Agenciji za privatizaciju? To je nešto što je nedoumica, trenutno, kod velikog broja privrednika u samoj Srbiji koji hoće da učestvuju u procesu privatizacije i zbog toga bi bilo dobro da se ovakve stvari pojasne.
Ono što bih vas još zamolio, i što sam i na Odboru uradio, vi ste ovde pomenuli da se rok za prelazak EPS-a na društvo kao korporaciju produžava do kraja 2016. godine. Sami ste kazali da je taj rok istekao još 2010. godine, da se, nažalost, niko nije setio ni do sada da to pitanje pokrene, pa bih vas ja molio, uvaženi ministre, da više produžetak tih rokova prosto ne dolazi u parlament.
Mi imamo loše iskustvo. Pre nekoliko sedmica smo ovde govorili o produžetku roka za upis javne svojine lokalnih samouprava, pokrajina i javnih preduzeća. Mislim da više nema potrebe da na svakoj sednici imamo nekakvo produžavanje rokova.
Što se tiče ova preostala dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, to je nešto, nažalost, što imamo kao nasleđe one Dinkićeve politike koja je bila 2008. godine. Svi se sećamo tih čuvenih predsedničkih izbora, 1.000 evra za besplatne akcije. Od tih 1.000 evra građani Srbije su jedva videli nekih 1.700 dinara. Nažalost, dolaskom ekonomske krize 2008. godine posustala je i Beogradska berza. Mi imamo realno krizu u finansijskom sektoru.
Mislim da je dobra ideja da Agencija upravlja Akcijskim fondom, da upravlja na osnovu usvojenih planova samog Akcijskog fonda. Dobar će biti podsticaj kada EPS postane to akcionarsko društvo i kada će se akcije EPS-a naći na berzi.
Ono što građani ne znaju, možda je potrebna malo bolja edukacija šireg sloja stanovništva na koji način oni mogu trgovati sa svojim akcijama. To je nešto što smatram da je potrebno.
Ono što je takođe važno, a tiče se ove četvrte tačke, pošto je već uvaženi ministar Antić pomenuo, to je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije „Transbalkanski koridor - prva faza“.
Ono što hoću posebno da naglasim to je da ovakvu investiciju apsolutno treba podržati. Ono što je važno, nama se konekcija sa susednim zemljama pokazala kao spas u godini kada smo imali ovakve elementarne nepogode.
Preuzimanje električne energije iz susednih sistema, da li je u pitanju Bosna, da li je u pitanju neka druga zemlja, se pokazalo kao spas i za očuvanje našeg elektro-energetskog sistema. To je nešto što je za pohvalu.
Takođe je vrlo za pohvalu da mi podižemo sistem sa 220 na 400 kilovati, jer samim tim se smanjuju gubici u očuvanju životne sredine i sve je to za pohvalu.
Takođe, vi ste i sami naveli da je jedna ovakva investicija strateška za državu Srbiju i sa time se slažemo i zbog toga apsolutno podržavamo aktivnosti Ministarstva.
Tamo gde ukazujemo za potrebu da se razmotri i razmisli, uvaženi gospodine Antiću, to je samo period eksproprijacije. To je vreme za koje se eksproprijacija vrši. Vi ste ovde izneli tvrdnju da ako bi se išlo redovnim postupcima, da bi to trajalo 15 godina. Verovatno i bi.
Ono što bi trebalo da se upoznaju i sami narodni poslanici jeste da mehanizam eksproprijacije kod „Južnog toka“ isto ide dosta sporo, iako su rokovi isto bili izuzetno kratki, kao što su sada u ovom Predlogu zakona.
Smatram, a mislim i da ovde ima dosta kolega narodnih poslanika koji tako misle, da je nemoguće da se realnije postave rokovi u jednoj lokalnoj samoupravi gde ćete imati, na primer, dalekovod između Kragujevca i Kraljeva, gde će biti na
desetine hiljade parcela da se sve završi u roku od pet dana. To nije realno i smatram da je bolje da se postavi neki realniji period od dve do tri nedelje, kada bi se to moglo završiti.
Još jedna stvar koja me interesuje i za koju se nadam da ćete mi dati odgovor, a to je da,nakon završetka upravnog spora, upravni postupak vodi lokalna samouprava, upravni spor vodi sud i kada sud donese presudu gde je stranka u pravu, da treba da se plati veća naknada za to što se tamo postavlja bandera ili stub na njihovom placu, ko isplaćuje eksproprijaciju po presudi upravnog suda, da li lokalna samouprava, da li resorno ministarstvo? To je mala nejasnoća u samom tekstu, za koju bi bilo dobro da se ona pojasni u samoj ovoj raspravi ovde na plenumu.
Uvaženi ministri, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zamolio bih vas da se daju konkretni odgovori na konkretna pitanja koja sam postavio. Nadam se da ćete pozitivno reagovati na podnete amandmane. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samim potpisima na Predlog ovog zakona i ja lično i poslanička grupa Nove Srbije podržaćemo ove izmene Krivičnog zakona. Ono što hoću u ovim izlaganju da posebno podvučem jeste da ovi mladi ljudi koji odlaze kao državljani Republike Srbije na strana ratišta povratkom u matičnu državu realno postoje ozbiljne bezbednosna pretnja i mi ovim izmenama Krivičnog zakona moramo prosto, ono što su i moje kolege rekle u prethodnom delu, pokazati jasnu političku volju i poslati poruku da takve stvari nećemo tolerisati i pre svega da ove izmene budu jedan impuls bezbednosnim službama Srbije da se pre svega povede računa o preventivi.
To je ono što hoću u svom izlaganju posebno da podvučem. Ne može se tolerisati da 20 mladih ljudi sa Beogradskog aerodroma u kratkim pantalonama odu u Tursku, a da mediji bruje danima o tome da preko Turske odlaze u Siriju.
Ono što je još veći problem jesu informacije koje se mogu čuti u medijima da u Srbiji postoje firme koje vrše regrutovanje ljudi i to su tzv. psi rata. To je poseban problem i po tome posebnu pažnju moraju da povedu bezbednosne službe RS. Ovde je malopre moj kolega pitao – ko će sprovoditi ovaj zakon? Ima ko će ovaj zakon da sprovede. To uopšte nije sporno, ali je važno da efekat sprovođenja ovakvog zakona bude takav da se jednostavno poveća bezbednost u RS, da niko nema strah da kada se ti ljudi vrate sa tih ratišta, a naročito u Siriji da mogu izazvati probleme u ovom trenutku u državi Srbiji ili u svojim matičnim državama, jer ovakva inicijativa postoji u svim zemljama regiona.
Uvaženi kolega Omerović je već pomenuo da su pojedine zemlje, kao što su Makedonija i BiH, već usvojile ovakve zakone. Ono što je posebno važno, neke zemlje kao npr. BiH su se odlučile da se usvoji u parlamentu rezolucija kao jedna politička deklaracija gde se jasno izjasnila i pokazala politička volja da se ovakve stvari spreče.
Ono što je nažalost isitna jeste da je jedan, ako mogu tako da kažem, miks verskog i socijalnog najviše uticao da veliki broj mladih ljudi odlaze na ova ratišta.
Ono što je takođe pomalo i za mene neverovatno jeste da su naši preci odlazili da ratuju kao dobrovoljci. Moji preci su ratovali kao dobrovoljci austrougarskoj vojsci protiv Turaka, a našoj generaciji je zapalo danas da donosimo ovakav zakon i da na ovakav način sankcionišemo naše državljane koji idu da ratuju u tuđim zemljama.
Morao bih da upitam, prosto malo razjašnjenje, a mislim da će to i gledaocima koji prate ovaj prenos interesantno, kolegu Omerovića jeste, najpre da kažemo da se menja član 386a, da državljanin Srbije, čitam prvi stav, koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija u stranom sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u sastavu grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ono što bih tražio kao pojašnjenje, ovo ne bi bilo sporno da ne ide sledeći stav gde se posebno uvodi rigorozna kazna za onog ko je organizator, odnosno ko organizuje grupu.
Poučen i drugim primerima, Hrvatska priprema sličan ovakav zakon, kod njih je npr. veća kazna za one koji idu kao pojedinci i najveća kazna za one koji su organizatori grupe, ali je nešto blaža kazna za one koji idu u grupi. Zašto ovo govorim, kolega Omeroviću? Zato što imamo veliki broj mladih ljudi koji su jedva punoletni, a neki nisu još ni punoletni. Imamo i veliki broj devojaka koje odlaze zavedene različitim obećanjima.
Imamo po malo nelogičnu situaciju da sada ako neko ode u grupi od 15 ili 20 devojaka i momaka u Siriju na ratište da po povratku bude više kažnjen nego neko ko je odrastao čovek i ima 35 ili 45 godina i svesno svojom voljom odlazi na strano ratište.
Kolega Čikiriz je pomenuo, ja bih da čujem od vas i objašnjenje – šta će se dešavati sa državljanima RS koji su ili će biti članovi regularnih vojski stranih država? Već je pomenut primer Legije stranaca. Šta se dešava sa time? Moram da kažem i interesantnu stvar, kada gledamo istoriju i primere iz istorije, veliki broj dobrovoljaca je ratovalo i na srpskoj strani, počevši od srpsko-turskog rata 1876. godine, gde je veliki broj Rusa i Italijana organizovano u srpskoj vojsci. Da ne govorim o sukobima na tlu bivše Jugoslavije.
Hoću da posebno podvučem da je nesporno da organizatori grupa, i dobro je što ste to predvideli, dobiju i najteže sankcije. Dobro je što će ovo prihvatanje u Narodnoj skupštini po meni dati impuls za još oštriju pre svega borbu bezbedonosnih službi da što manji broj ljudi odlaze na ova ratišta. Sa treće strane, naravno da će se ovo interesovanje smanjivati kako se bude poboljšavao ekonomski položaj svakog od nas ko živi u državi Srbiji.
Ovo što imamo ovih malih nejasnoća, molio bih vas uvaženi kolega Omeroviću, da prosto to pojasnite i zbog nas narodnih poslanika i zbog građana RS. Sama ideja i sam trenutak u kome se donosi je potpuno opravdana, jasna. U tome imate apsolutno našu podršku, kako moju tako i mojih kolega iz poslaničkog kluba NS. Mi ćemo ovakvu odluku apsolutno podržati.
Ono što je najvažnije je da ovaj zakon i ova odluka zaživi i da donese konkretne rezultate da naših državljana na stranim ratištima bude što manje jer će samim tim i država Srbija biti bezbednija za život i nas i naše dece. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih poslaničko pitanje ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću, podstaknut njegovom izjavom od pre dva dana da je Srbiji potrebno pravosuđe po meri njenih građana, sa čime se apsolutno slažem. Ali, ono što bih želeo da upitam ministra Selakovića odnosi se na to da li će se krajem ove 2014. godine preispitati mreža osnovnih sudova u Srbiji?
Zašto ovo pitanje postavljam? Zbog toga što se Osnovni sud u Aranđelovcu sastoji od sedišta u Aranđelovcu i sudske jedinice koja obuhvata područja Topole i Rače, sa sedištem u Topoli. Ovaj Osnovni sud ima 15 sudija, od toga devet u Aranđelovcu, a šest je u Topoli. Ono što je najveći problem je prebukiranost ove sudske jedinice u Topoli, koja bi po svim parametrima trebalo da bude osnovni sud.
Zbog toga bih zamolio ministra pravosuđa da mi dostavi podatke, uporedne, sa opštinama u okruženju, pre svega sa Gornjim Milanovcem ili npr. sa Mionicom, koji imaju osnovne sudove, da se vidi uporedni broj predmeta koji postoji u tim sudovima. Ja ću samo zbog građana da pročitam da npr. u sudskoj jedinici Topola postoji trenutno preko 5.000 izvršenja, da ima preko 600 parnica, 282 krivice, ostavine 238, porodični odnosi 52 i van parnice 38 predmeta.
Ono što se posebno pojavljuje kao problem za žitelje teritorije Rače, koji nažalost u ovakvoj raspodeli nemaju nikakvih suđenja i njihovim građanima pravda nije dostupna. Nažalost, neka sela koja pripadaju Rači potrebno je da do Topole putuju i do 60 km, što dovodi do toga da su ljudi u jednoj vrlo teškoj situaciji, jer građani ovog dela centralne Šumadije znaju da „Auto-saobraćaj“, nažalost, ne radi kao regionalni prevoznik, da je nekada građanima potrebno da u pet sati ujutru ustanu da bi došli u Topolu, da imaju npr. proces ostavine ili nešto slično. Dodatni problem predstavlja i notar, odnosno javni beležnik, jer on već sada, a imamo samo jednog javnog beležnika za Topolu i Raču, ima otprilike oko 10 predmeta dnevno i trenutno imamo zakazivanja čak za mart mesec naredne godine.
Pošto očekujemo da će se Ustavni sud vrlo brzo izjasniti oko Zakona o javnom beležništvu, ja bih zamolio ministra pravde da ako te izmene dođu ovde pred narodne poslanike, jednostavno dođe i do izmene Zakona o sedištu osnovnih sudova i da se, zbog svih ovih parametara i pre svega dostupnosti pravde svim građanima centralne Šumadije, razmisli i predlože narodnim poslanicima izmene da Topola dobije osnovni sud sa sudskom jedinicom u Rači, kako bi žiteljima ove opštine pravda bila dostupna. Topola i Rača imaju zajedno preko 42.000 stanovnika i smatram ovaj zahtev potpuno opravdanim.
Iskoristio bih vreme da postavim još jedno pitanje predsedniku Vlade, jer nažalost, od ministarke poljoprivrede nisam dobio adekvatan odgovor na moje pitanje – kada će se pred Narodnom skupštinom naći zakon o protivgradnoj zaštiti? U odgovoru je rečeno da Ministarstvo poljoprivrede za te stvari nije nadležno, pa bih upitao kabinet predsednika Vlade da li će MUP, ministarstvo za vanredne situacije ili već neko treći predložiti zakon? Taj zakon mora pod hitno doći pred narodne poslanike, jer, nažalost, iz godine u godinu imamo sve veće štete od grada, a sada se prosto ne zna odgovornost, ko je kriv za to što se na adekvatan način ne nabavljaju protivgradne rakete. Hvala.