Mislim da je uspeh da posle 25 minuta čekanja napravite kvorum.

Poštovani narodni poslanici, uvaženo predsedništvo koje krši Poslovnik čekajući 25 minuta da se napravi kvorum, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po postrevolucionarnoj terminologiji DOS-a ovo bi trebalo da bude ili sistemski ili reformski zakon.
Međutim, po sadržaju nije ni sistemski ni reformski, već jedan običan, kako naš narod kaže, sitan zakon. No, kako se u običnom životu karakter ljudi poznaje po sitnim stvarima, tako se i karakter jedne Vlade poznaje po sitnim zakonima.
Po onome što je napisano u ovom zakonu, po njegovom sadržaju na ovih desetak stranica, vrlo jasno se vidi nenarodni karakter ove vlasti. Takse koje su utvrđene ovim zakonom veće su i nekoliko desetina puta što čini pravdu apsolutno nedostupnom velikom broju stanovnika Srbije, a nema veće nepravde koju neko može da napravi svom narodu nego da mu učini pravdu nedostupnom. Za to nema nekih valjanih objašnjenja.
Narod može sve da shvati, može da shvati da mu Vlada učini struju nedostupnom stalnim povećanjem cena, za to postoje razlozi, kaže se - rekli su iz Evrope da moramo da napravimo paritete sa evropskim cenama bez obzira što su plate afričke. Narod može da shvati da su mu lekovi nedostupni. Može da kaže premijer da je konkurisao da Srbija bude najzdravija nacija na svetu - nema lekova, pa onda prežive samo zdravi i budemo najzdravija nacija. Može da se objasni narodu da su radna mesta nedostupna jer rekle su gazde - treba fabrike da budu prazne da bi se jeftinije prodale, i to narod može da shvati.
Ali, nema valjanog objašnjenja da pravda bude nedostupna. Mi smo čuli neka objašnjenja. Čuo sam na odborima objašnjenja kolega poslanika, kaže - jedan od ciljeva ovog zakona je da se narod manje sudi. Da li to može da bude objašnjenje - da se narod manje sudi? Znači, hoćemo pravdu da proglasimo za luksuz. Vi znate, od iskona, još od rimskog vremena, narod je vapio pravde i hleba. Ovakvim zakonom izgleda da smo narod lišili pravde, a kako Vlada radi, nisam siguran baš šta će biti sa hlebom.
Molim vas, ne mogu da pomislim da je cilj Vlade da narod liši pravde i da narod uzme sam pravdu u svoje ruke. Kada pogledate takse, vrednost spora brakorazvodne parnice je 22.000 dinara, pa na to taksa; a šta će da radi siromašna žena sa pijanim mužem - ona će verovatno da uzme čekić i u snu da reši to pitanje. Ili, siromašan seljak kome bogatiji uzurpator stalno zaorava među, najverovatnije će da uzme vile i da taj problem reši sam. Ne bi sve ovo bilo strašno da stalno ne potencirate pravnu državu. Pravna država, pravna država - u svakom govoru ministra pravde, stalno - pravna država. Ne podrazumevate, valjda, pod pravnom državom samo čvrstinu pravnih institucija?
Pravna država podrazumeva i dostupnost pravde svim njenim građanima. Mislim da je i to jedan od elemenata pravne države, dostupnost pravde svim njenim građanima, a ovim tekstom, ovakvim taksama, mislim da se to ne postiže.
Šta je ono što posebno može da uvredi, ako ste korektni i ako to osećate, ono što vređa i poslanike opozicije i poslanike koje je izabrala Vlada, odnosno tako kaže premijer, znači nisu oni birali njega, nego on poslanike; što vređa?
Mi smo imali već ovaj tekst zakona pred nama, imali smo ga pre par meseci i u suštini netačna je tvrdnja ministra da je zakon povučen. Zakon je odbijen na odborima Skupštine. Znači, poslanici su videli šta sadrži zakon i odbili su ga na skupštinskim odborima. Mislim da je ponižavajuće za Skupštinu (a to je i tendencija Vlade stalno - da ponizi Skupštinu) da vraćeni zakon ponovo stavi pred Skupštinu u potpuno istovetnom tekstu. Ja sam gledao član po član i nisam našao nijedan promenjeni član u izvornom tekstu. Možda se amandmanima nešto menja, jedan član je, čini mi se, promenjen. Znači, u najmanju ruku nekorektno je od Vlade da zakon vraćen na doradu vrati poslanicima u istovetnom tekstu.
Kada đak vrati zadatak koji mu je profesor vratio da ispravi, u istom tekstu, on dobije slabu ocenu. Mislim da Vlada zaslužuje bar kritiku zato što je vratila zakon koji su poslanici odbili na odborima u istovetnom tekstu.
Mislim da je obrazloženje ministra u najmanju ruku nekorektno. Ono izaziva sumnju i kod dobronamernih poslanika koji jesu za povećanje taksi, za rast troškova, ali realnih troškova.
Ministar kaže - marka je 1997. godine bila 3,8, uzima bančin kurs, a znate da marka jeste bila 3,8 zvanično u banci, ali građani koji su se sudili nisu prodavali marku po 3,8 već po 7,6. Plata jeste bila 790 dinara u odnosu na današnju platu, ali nije bila bruto plata. Znači, uzima nekorektne podatke i meša babe i žabe.
Ja bih lično podržao promenu taksi da je rečeno - molim vas, sve takse od prve do poslednje nivelišu se u skladu sa rastom kursa marke. Znamo mi da to treba. Međutim, nije korektno prema građanima, kada govori premijer sa ove govornice, kada ili ministar finansija, a to smo slušali pre nekoliko dana - inflacija je 37,7%, a prošle godine 43%.
Znači, kada govorimo o povećanju plata, mi pričamo o inflacijama od 37% i 43%. Kada dižemo cene, kada dižemo takse i kada dižemo kazne u saobraćaju, onda je inflacija 1000%.
Mislim da bi najkorektnije bilo da Vlada povuče ovaj tekst zakona i da ponudi parlamentu jedan korektan zakon sa nivelisanim taksama u skladu sa rastom cena. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, podneo sam amandman na član 57. u kome se govori o funkcijama opštinskog menadžera i predložio sam da se te funkcije brišu.
Ja jesam u načelnoj raspravi govorio protiv opštinskog menadžera, smatrajući da ima mnogo funkcionera, načelnika, veća, raznih predsednika, i da je to dovoljno da se razviju poslovi u opštini. Mislio sam da je mnogo važnije da se uvede funkcija opštinskog mađioničara, s obzirom na finansiranje opština. Međutim, svako ima pravo da pogreši, pa i ja.
Pomenuo sam jedan broj gradova i iz tih gradova su mi stigle reakcije građana tih gradova, a i ministar Batić je na to negativno reagovao.
Jedan građanin kaže: "Poslaniče Jovanoviću, neverovatno je koliko ste nedostatak osećaja za osavremenjavanje opštinske samouprave pokazali govoreći u svojoj diskusiji protiv funkcije opštinskog menadžera. Zar niste razumeli da su novim vlastima potrebni profesionalni opštinski menadžeri, koji bi na profesionalan način uzimali proviziju za razne dozvole, građevinske i druge, prodaju lokacija, za izdavanje poslovnog prostora, za izdavanje koncesija za komunalne usluge itd."
Jedan građanin iz Arilja kaže: "Gospodine poslaniče, govoreći u načelu o zakonu o lokalnoj samoupravi u negativnom kontekstu ste pomenuli potrebu da Arilje, po novom zakonu, izabere opštinskog menadžera. Možda ste u pravu kad su u pitanju privredne i komunalne usluge, jer mi smo tu već u Evropi, ali niste u pravu kada je kulturno-zabavni život u pitanju. On je kod nas na dosta niskom nivou, pa bi nam opštinski menadžer bio neophodan, da dovodi pevačice i pevače, da organizuje konjičke trke, da obezbedi koncert simfonijskog orkestra, da dovede operu, kako bi se brže pripremili za skori ulazak u Evropu."
Izvinjavam se građanima Arilja i Merošine, a ja sam pomenuo i Merošinu, dobio sam sledeće pismo: "Poštovani gospodine poslaniče, obraćamo vam se jer ste u svojoj diskusiji, kad ste govorili o opštinskom menadžeru, rekli da nama u Merošini ne treba opštinski menadžer. Hoćemo da vam kažemo da mnogo grešite, jer mi imamo fudbalski klub, koji nikako da uđe u viši rang, pa bi nam taj menadžer možda pomogao da kupimo bodove i uđemo u viši rang."
Kao narodni poslanik stvarno poštujem želju i volju građana i mislim da sam pogrešio, pa povlačim svoj amandman - da se briše opštinski menadžer. U to me je ubedio i ministar Batić, govoreći o potrebi za menadžerom. Čak mislim da to ne treba da bude ni fakultativno, da treba da bude obavezno; da ne treba da stupi na snagu kada i zakon, kroz dve i po godine, već da u roku od osam dana. Čak mislim da ne treba da bude menadžer, već treba da se da mogućnost da to bude ... (ne razume se reč) menadžera, jer je to trenutno najvažnija stvar u Srbiji i mislim da bi nam lokalna samouprava vrlo brzo napredovala, a to je želja svih nas, narodnih poslanika, bar se nadam da je tako. Hvala.

Poštovani poslanici, uvaženo radno predsedništvo, posle velikih priča i dosta vremena, pred nama se našao zakon o lokalnoj samoupravi. U predizbornom programu DOS-a, pored privrede, pravne države, privatizacije, lokalna samouprava je zauzimala jedno od centralnih mesta. Neću danas da govorim o privredi, jer o privredi u zadnjih godinu i po dana u ovoj zemlji niti ko govori niti ko piše. Prema tome, verovatno je to zabranjena reč; da ne bih od šarmantne predsednice dobio opomenu, o tome neću da pričam.
Neću govoriti ni o privatizaciji, jer narod misli da se tu radi o rasprodaji; prema tome, nije uputno pričati. Neću govoriti ni o pravnoj državi, jer posle izjave predsednika Vlade za ovom govornicom, da Ustav nije sveto pismo i da se može kršiti zarad nekih dnevnih potreba, iluzorno je pričati o pravnoj državi. Govoriću o lokalnoj samoupravi.
U predizbornoj kampanji DOS-a, posle onih priča o šest milijardi dolara na granici, glavna priča je bila lokalna samouprava, sa težištem na decentralizaciji. Pričalo se o tome na svakom mitingu, na svakom nastupu i narod je u to poverovao. Međutim, posle velikih priča, obično se ne dešava ništa. Te velike priče, pošto je sada februar, asociraju na onu priču o mačijoj ljubavi - ni veće dreke ni manjeg efekta. Konačno se pojavio zakon o lokalnoj samoupravi. Mogu da kažem da ovakav tekst zakona predstavlja uvredu za građane Srbije. Zašto? Jer polazi od pretpostavke da građani Srbije ne znaju šta je lokalna samouprava, da ne znaju šta je opština, da ne znaju kako treba da izgleda opština.
Gospodin ministar je radio u svoje vreme u jednoj opštini koja je imala čak i lokalnu upravu javnih prihoda, gde su svi prihodi ubirani na nivou opštine, pa je deo prihoda ustupan za troškove države onoliko koliko košta državu. Nije zbog poznate situacije na Kosovu, ta situacija je promenjena.
Ovaj zakon podelio bih u tri dela. On ima prvi deo koji je, u stvari, i njegovo težište, o kome se najviše danas priča, a to je naučno-zabavni deo. Zašto je naučni i zašto je zabavni? Naučni je, jer je neko od naučnika, izgleda predlagača, uspeo da smisli novo mesto predsednika opštine, tj. predsednika skupštine opštine, sa faraonskim ovlašćenjima. Ovakva ovlašćenja nisu imali ni faraoni u Egiptu.
Drugo veliko naučno otkriće Ministarstva za lokalnu samoupravu ili Vlade Srbije je opštinski menadžer. Moram da vam kažem da su građani u Srbiji - i u Jagodini, i u Zaječaru, a pogotovo u Batočini, Merošini, Boljevcu - bili ludi za opštinskim menadžerom. Mislim da su sada presrećni, jer su im ova vlada i predlagač dali mogućnost da zaposle lokalnog opštinskog menadžera.
Zašto ovaj deo zakona ima zabavni karakter? Zato što se njime zabavljaju poslanici i građani. Evo, nije bilo poslanika koji nije govorio o ovlašćenjima predsednika opštine. Znači, poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opštine, da ne bi razmišljali o onom tužnom delu koji se zove finansiranje.
Pogledajte član 132. Kada stupa na snagu? Ne stupa na snagu nikada. Piše u članu 132, da deo zakona koji se odnosi na organe uprave opštine stupa na snagu danom redovnih izbora za odbornike. Pošto u Srbiji neće biti redovnih izbora, biće sigurno prevremenih, znači neće da stupi nikada na snagu. U najboljem slučaju stupa na snagu kroz dve i po godine, a mi ga usvajamo na vanrednoj sednici i svi poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opština. Već imamo najavu donošenja Ustava. Verovatno će za dve i po godine da se donese Ustav; prema tome, ovo što treba da stupi u članu 132, gde su menadžer i predsednik opštine, stupa na snagu, u najboljem slučaju, za dve i po godine, znači danom redovnih izbora. U međuvremenu će najverovatnije da se donese Ustav.
Zato je taj deo zabavni - znači, da se zabavljaju poslanici, da ne bi (a i narod), obratili pažnju na ovaj tužni deo zakona. Tužni deo zakona je, dame i gospodo, priča o decentralizaciji i faktička, vrlo perfidna, decentralizacija kroz finansiranje. Objasniću vam kako. Glavni izvor finansiranja u prethodnih 10 godina u opštinama je bio ustupljeni deo poreza na promet. Kada se pogledaju statistike, vidi se da je u prihodima opština taj deo bio 60, 70, 80, a u nekim opštinama čak i 90%. To je ustupljeni deo poreza na promet koji plaćaju svi građani Srbije kada se uhvate za džep. Znači, od mleka, lekova, šta god kupe, plaćaju porez na promet. Novim predlogom u članu 98. predlaže se da ustupljeni deo poreza na promet bude 8%.
Pogledajte drugu tužnu priču, koju niko nije uspeo da kaže ovde: grad Beograd (uticaj Građanskog saveza i onih sa strane), dobija 15% od poreza na promet. Pogledajte zadnjih 10 godina, 15% poreza na promet za grad Beograd, dame i gospodo, matematički izvedeno je više nego ukupan prihod na 8%, ono što je zagarantovano, nego u svih 147 opština u Srbiji. Da ironija bude veća, glasaće za to i poslanici iz opština širom Srbije, glasaće preko 20 predsednika opština koji sede u ovoj sali. Ja bih zamolio, red je i moralno je, da predsednici opština iz Aranđelovca, Gornjeg Milanovca, Arilja, Užičke Požege izađu za govornicu i objasne građanima Srbije zašto je dobar ovaj zakon, zašto je dobro finansiranje. Deo poreza na promet se stalno sužava, i to je siguran prihod, a šta se daje?
Moram da vam kažem - da bi se zamaglila situacija, 10 novih poreza dobija opština. Kaže predlagač velikodušno - ustupa se čak i deo prihoda koji su do sada bili republički; da ne čitam, reći ću vam napamet, ustupa se deo poreza, odnosno celokupni porez od izdavanja pokretnih dobara. Znate šta je to? Izdavanje kazana za pečenje rakije, izdavanje šatora za svadbe; jeste, tako piše u zakonu, pogledajte stranu pa ćete da vidite. Ustupa se porez od osiguranja lica. Ko se osigurava u malim opštinama? Ustupa se porez od igara na sreću, ustupa se porez na nekretnine, prihod od šumskog zemljišta datog za ispašu, prihod od šumskog zemljišta koje se izdaje. Dalje, kao izvorni prihod opštini daje se boravišna taksa. To su sve grandiozni prihodi. Ja bih zamolio predsednike opština da izađu, ako neko hoće, da se pošteno kaže koliki je prihod ostvaren od tih nabrojenih poreza.
Mogao bi ministar Đelić da bude velikodušan, pošto su to dobri porezi, da uzme sve te poreze za Republiku, a da za 5% poveća porez na promet koji ustupa opštinama. Šta je to što je vrlo loše za opštine van Beograda, u ovom zakonu? Budžet će dalje da se utvrđuje, odnosno potrošnja u opštinama utvrđivaće se godišnjim zakonom koji ima još jedan ograničavajući faktor - ograničava prihode opština. Daju vam, recimo, 8% poreza na promet i 3,5% poreza na prihod građana, ali vam kažu - opština Kraljevo ima pravo na 50 ili 150 miliona, nije bitno. Kada prikupi 150 miliona prestaje priliv po tom osnovu. Znači, razvojni faktor u srednje razvijenim gradovima i opštinama je apsolutno zaustavljiv. Predlagač nije toliko škrt, on je bi velikodušan, pa je rekao, ako se prenese neka od nadležnosti prosvete ili zdravstva, daće se pravo opštinama da povećaju porez na lična primanja građana. Znači, opet iz džepa građana, ne iz poreza na promet koji se plaća nego iz džepova građana.
Znači, finansiranje je katastrofa. Perfidna decentralizacija, još narod u Srbiji zna, decentralizacija nije decentralizacija ovlašćenja, nego decentralizacija kese sa parama.
Prema tome, ne može se podvaliti građanima Srbije. Evo, prava reakcija iz Kikinde: u Kikindi nosimo vlast, u jednoj izbornoj jedinici - 1080 registrovanih birača, a DOS - 11 (i slovima jedanaest) glasova.
Znači, građani prepoznaju sve to, znaju šta je opština, znaju šta je decentralizacija, znaju šta je lokalna samouprava.
Još jedan cinični deo ovog zakona, ne znam, nije me ni rastužio, ali me je iznenadio, kaže se ovako - ako opštine nisu zadovoljne nekim rešenjima ili ako ministarstvo nije zadovoljno statutom opština može da pokrene postupak kod Ustavnog suda Srbije. Zamislite, predlagača, Vladu Srbije, nije sramota da pomene Ustavni sud Srbije, a ljudi promukoše godinu i po dana pričajući da treba formirati Ustavni sud Srbije. Mislim da to u najmanju ruku nije korektno; Ustavni sud se verovatno neće formirati, ne treba upućivati opštine, građane i ministarstva na nešto što neće nikada da se formira.
Mislim da bi bilo vrlo interesantno za građane Srbije, pošto će za ovaj zakon glasati iz svih opština u Srbiji, da predsednici opština (a ja sam ih pobrojao), izađu za govornicu, da pohvale ako je za pohvalu; ja nisam uvek toliko negativno nastrojen, neka pohvale šta je pozitivno da bi građani znali. Jer, tužno je gledati lokalnu televiziju gde vidite svakog predsednika opštine, i po unakrsnim pitanjima građana, stalna priča - nije u nadležnosti, ne možemo da isfinansiramo. To strašno iritira građane.
Prema tome, poslanici SPS glasaće protiv ovog zakona jer smatraju da je novi korak ka centralizaciji umesto ka decentralizaciji. Zalažemo se da se zakon povuče, da se donese novi zakon o lokalnoj samoupravi koji će u potpunosti poštovati načela države i gde će se ostvariti sva ustavna prava građana, a kesa neće ostati u rukama gospodina Đelića, nego će se sredstva stvarno decentralizovati sa ovlašćenjima, a ne da decentralizujemo ovlašćenja, a zadržavamo kesu na svaki način.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržava zakon o komorama i glasaće za ovaj zakon. Zašto podržavamo zakon? Iz jednog prostog razloga, jer je zakon dobar. Ova činjenica u potpunosti opovrgava jučerašnje mitingaške teze gospodina Čede Jovanovića, da on zna da opozicija uvek iz političkih razloga glasa protiv zakona. Poslanici SPS ne glasaju po tim kriterijumima. Poslanici SPS za zakone glasaju prema tome da li su dobri ili loši, prema tome da li štite ili ugrožavaju interese građana.
Na našu žalost i na žalost građana Srbije, ne našom krivicom, u proteklih godinu dana Vlada Srbije je pred Skupštinu slala uglavnom katastrofalne zakone, zakone koji u najvećoj meri ugrožavaju interese građana, a skoro svi su protivustavni. Setimo se samo Zakona o taksama na stare automobile i mobilne telefone, paketa poreskih zakona, Zakona o porezima na imovinu, paketa socijalnih zakona, Zakona o privatizaciji i zakona koji će sutra doći na dnevni red - zakona o radu. Svi ti zakoni su, građani su to već videli, striktno na štetu građana Srbije. Zašto su oni najštetniji? Ono što je njihov zajednički imenitelj, pokušavali smo da ga sagledamo svih ovih dana, to je što je iz njih izvučena duša. Nigde nema u njima čoveka, svuda je na prestolu kapital, a radnik je u blatu.
Rekao sam da ćemo glasati za ovaj zakon, jer je dobar zakon. Oni koji prate televiziju verovatno će da se užasnu. Ljudi neće da veruju da je Vlada pred ovu skupštinu dala dobar zakon. Međutim, moram da ih razočaram. Ovaj zakon je baš zato dobar, što ga nije predložila Vlada Srbije, već ga je predložila grupa poslanika, a potpisali su ga poslanici iz šest poslaničkih grupa. Praksa u ovoj skupštini pokazuje, a to su građani i videli, da su uglavnom uvek bolji zakoni koje predlažu poslanici ili poslaničke grupe, od vladinih zakona. Mislim da Vlada mora da se zabrine nad ovom činjenicom i da ta činjenica postepeno diskvalifikuje Vladu Srbije.
Setimo se samo zakona o malim i srednjim preduzećima, zakona o zaštiti maloletnika, Zakona o sudovima, koji su socijalisti podržali, a predložila ga je poslanička grupa DSS. Mi smo ga podržali jer je bio mnogo bolji od zakona koji je predložila Vlada Srbije.
Zašto je dobar ovaj zakon? On je dobar iz nekoliko suštinskih razloga, jer na vrlo sveobuhvatan i kompleksan način reguliše udruživanje privrednika u njihovu asocijaciju - privrednu komoru. Dobar je i zbog toga što vrlo precizno definiše poslove komore i njene zadatke. Dobar je iz razloga što je prošao široku javnu raspravu, za razliku od mnogih zakona, i naišao na opštu podršku u svim privrednim komorama u Srbiji. Dobar je i iz razloga što na aktuelan i savremen način uspeva da se uklopi u međunarodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Namerno sam rekao "na aktuelan i savremen način", jer Vlada često govori da su njeni zakoni evropski. Nemam sumnje da su evropski. Međutim, mislim da ovaj zakon koji sledi iza ovog - zakon o radu - jeste evropski, ali je ministar koji je otišao da prepiše zakon verovatno ušao u pogrešnu arhivu, pa je prepisao zakon iz 1930. godine. To će građani da vide. Zakon o radu podseća na zakon iz 1930. godine, jer je u njemu samo kapital na vrhu, radnika nema nigde. Znači, taj zakon je sigurno evropski.
Postoji jedna činjenica da nikad nema dovoljno dobrih zakona i toliko dobrih zakona da ne mogu da se izbruse kroz javnu raspravu. Mi ćemo pokušati u raspravi da sa par amandmana ono što još smatramo da nije dobro popravimo.
Međutim, ovde se javlja jedan mali problem. Imaćemo posle usvajanja ovog zakona dobar zakon o privrednim komorama, ali fali jedna sitnica, dame i gospodo, nećemo imati privredu, jer ova vlada je svojim činjenjem ili nečinjenjem, uspela da razori privredni sistem ove zemlje. Mislim da ni na nagradnom kvizu za veoma visoku nagradu ne bi mogao niko da odgovori na pitanje, (a pozivam kolege poslanike da izađu i odgovore): Koja velika fabrika u Srbiji unazad godinu dana radi? To može da bude nagradno pitanje. Da li radi "Zastava"? Da li radi "Zorka"? Da li radi Fabrika vagona? Da li radi "Magnohrom"? Da li radi "Viskoza"? Da li radi Elektronska industrija? Znači, veliki sistemi su zaustavljeni sa jasnom namerom da se rasprodaju.
Prema tome, nećemo imati dovoljno udruženika za privrednu komoru. Male fabrike, mali sistemi se zatvaraju zbog neadekvatnih poreskih zakona - prema tome, imaćemo zakon o komorama, ali nećemo imati privredu. Bez obzira na to, zalažem se da se ovaj zakon usvoji, jer ova vlada (koja je dovela do ovakvog stanja u privredi) verovatno neće dugo, doći će neka druga vlada koja će da napravi bolji privredni ambijent, pa će nam onda dobar zakon o privrednim komorama biti svakako potreban. Zato vas pozivam da glasamo za ovaj zakon o privrednim komorama.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno cenim gospodina Kovačevića, ali ponajmanje sam očekivao da na temu na koju sam  govorio replicira on. Očekivao sam da izađe ministar za privredu i privatizaciju, pa da na ono što sam  govorio odgovori argumentima, da lepo pred građanima Srbije iznese jedan papir i kaže:  u prošloj godini proizvedeno je 24 hiljade automobila u "Zastavi", u ovoj godini, kada nema sankcija, napravljeno je dve hiljade; prošle godine proizvedeno je 10 hiljada traktora u IMT-u a po programu Vlade Srbije u ovoj godini napravljeno je 650 kada nema sankcija; da izađe i kaže koliko je proizvela "Zorka" iz Šapca u ovoj godini, a koliko u prošloj. Znači, da razgovaramo argumentima.
Juče je ministar rekao, opovrgavajući neke teze, da je pad industrijske proizvodenje u ovoj godini 10%. Rekao je veliku stvar - nije 10% nego 2%. Veliki je to uspeh za Vladu Srbije da u godini kada su nas okružili prijatelji, kada nema sankcija, kada sve ide kao med i mleko, u odnosu na prošlu godinu imamo niži pad proizvodnje za samo 10%. Koliko su fabrike radile prošle godine, a koliko rade ove godine, pogotovo veliki sistemi to najbolje znaju radnici Srbije, to najbolje zna onih 15 hiljada radnika iz "Zastave" na ulici, to najbolje znaju radnici iz svih velikih srpskih fabrika.
Prema tome, dame i gospodo, možemo da polemišemo, ali brojkama i činjenicama, podacima koje daje statistički zavod. Ne u političke ili politikantske svrhe da izmišljamo priče. Nema izmišljenih priča. Pozvao sam svakog poslanika da izađe i kaže kojim kapacitetom i kojim fizičkim obimom su u ovoj godini radilo velike fabrike, a kojim u prošloj, pre bombardovanja, ili u nekoj koja bi trebala da bude reper ovoj godini; a to je neka 1989. ili 1990. godina, jer nema sankcija, znači nema nekih problema druge vrste.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Republike Srbije već peti dan raspravlja o poslovniku. Mislim da građani Srbije to nisu zaslužili. Međutim, građani Srbije moraju da znaju da glavnu zaslugu za ovo nosi predlagač dnevnog reda i predlagač poslovnika, koji je, mimo Poslovnika, po hitnom postupku, na prvoj  redovnoj  sednici uvrstio poslovnik.
Reći ću nekoliko reči o poslovniku. Teško je naći u bliskoj prošlosti manji tekst kroz koji je od predlagača ispoljen veći dvojni moral, veće licemerje i, kroz obrazloženja, veća zamena teza u pokušaju da se objasni nešto i da se odbrani nešto što se odbraniti ne može. Zašto govorim o dvojnom moralu? Petnaest - dvadeset poslanika je pročitalo stenograme sa ranijih sednica skupština, gde je predlagač ovog poslovnika Demokratska stranka Srbije tražila da se potpuno ukine ograničenje u trajanju govora poslanika, gde su za Poslovnik, u kome je dato 20 minuta svakom poslaniku, gospodin Jočić, gospodin Koštunica, gospodin Batić, koji je bio član Demokratske stranke, govorili da je to sumrak parlamentarizma, da je to smokvin list demokratije.
Danas izlaze pred parlament sa poslovnikom koji, u tački 4, poslanicima Socijalističke partije Srbije omogućuje da govore 47 sekundi. Da li je to, dame i gospodo, dvojni moral? Još kažu da je to demokratski poslovnik, poslovnik koji daje velika prava opoziciji. Ne bi bio dvojni moral da su rekli - dame i gospodo, poslanici kada smo bili opozicija smatrali smo da nam je potreban parlament, da nam je potrebna demokratija, a danas kada smo na vlasti videli smo da je parlament suvišan, da je demokratija suvišna, da Srbiji ne treba opozicija, da je ona drska, bezobrazna, da je toliko drska da hoće da kaže istinu, da je toliko drska da hoće da kritikuje loše zakone.
Dame i gospodo, obrazloženje koje smo čuli od gospodina Mihajlova je krajnje licemerno, u svim oblicima. Stenogram kaže da je ovaj poslovnik predložen da poslanici ne mogu da govore i da bi građani Srbije živeli bolje. Dame i gospodo, ako će građani Srbije živeti bolje ako poslanici opozicije ne mogu da govore u parlamentu, predlažem da svim poslanicima odsečemo jezik, ali ne žive građani Srbije loše zbog govora poslanika opozicije u parlamentu, žive oni mnogo lošije nego ranije zbog loše vlasti.
Kada govorimo o zameni teza, predlagač pokušava kroz obrazloženja da stravičnom zamenom teza odbrani poslovnik. Govori o opstrukciji, dame i gospodo, govori o efikasnosti. Slučajno sam, ili namerno, pogledao ova skupština je, dame i gospodo, od početka svog rada imala 39 prekida rada zbog nedostatka kvoruma, zbog nedolaska poslanika vladajuće stranke. Ova skupština je stotine sati raspravljala o tačkama dnevnog reda, koje je predložila aktuelna vlast, a nemaju veze ni sa kakvim zakonima. To su potpuno trivijalne tačke, od toga kako će biti organizovan rad ovih tetkica u Skupštini, pa do nekih mnogo beznačajnijih. Ova skupština je izgubila stotine sati zbog loše pripremljenih zakona i onih koji su bili pravi zakoni, a toliko su loše bili pripremljeni da je moralo da se na njih reaguje. To je posledica velikog nepotizma u Skupštini, dolaska po porodičnoj liniji, a ne po liniji znanja.
Ono što posebno smeta od predsedavajućeg, od predsednika Skupštine, je što pokušava da ovu raspravu prikaže neozbiljnom. Dame i gospodo, rasprava o svakom aktu je onoliko ozbiljna koliko je ozbiljan i sam akt. Ovde se radi o jednom izuzetno neozbiljnom aktu za koji amandmanima poslanici pokušavaju da pokažu koliko je besmislen. Ako se ograniči vreme govora na 47 sekundi, nije neozbiljno od poslanika ako da predlog da rasprava bude 9 sekundi. Ako se poslanici kažnjavaju novčano, mimo Ustava i zakona, nije neozbiljno ako neko predloži da poslanici kleče u ćošku ili da kreče Skupštinu. To je samo pokušaj da građanima Srbije pokažemo koliko su predlozi besmisleni.
Osnovni cilj ovog poslovnika je, i to mora jasno da se kaže, da se poslanici opozicije spreče da govore. Ako poslanik Socijalističke partije može da govori 47 sekundi, a poslanik Srpske radikalne stranke minut i deset sekundi šta je to nego sprečavanje poslanika da govore. Opasna je teza zamene poslaničkih grupa poslanicima. Možda to u ustavnim rešenjima koje piše šefica Demokratske stranke Srbije stoji, ali danas je poslanik osnov rada Skupštine. Skupština ima 250 poslanika koji imaju neprikosnoveno pravo da govore, a ima iks poslaničkih grupa koje će kao amebe da se javljaju.
Zato bih predložio predlagaču da ovaj poslovnik povuče. Neka to bude mala zabava u čast 5. oktobra, a neka izađe pred ovu skupštinu sa ozbiljnim zakonima, koji će ovom narodu omogućiti da bolje živi.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću govoriti o današnjoj  tragikomediji, koja se odigrava u ovoj skupštini. Sa pravom kažem, tragikomedija, jer građani Srbije gledajući ova četiri sata su shvatili sami da se radi o tragikomediji. Režiseri DOS-a dobili su zadatak da za narod naprave predstavu, ali kao loši režiseri i dramaturzi, nisu uspeli da naprave predstavu, već su napravili skeč, koji po svojoj formi nije ni drama kakva je trebalo da bude, već je tragikomedija.
Šta je cilj današnje predstave trebalo da bude? Cilj današnje predstave trebalo je da bude ubiranje političkih poena gospode iz DOS-a i rešavanje nekih njihovih unutrašnjih političkih sukoba, s jedne strane. A s druge strane, pokazivanje jedinstvenosti DOS-a. I treće, pokušaj da se opozicionim partijama zada udarac kroz priču o kriminalu, odnosno zamena teza i prebacivanje kriminala iz sfere vladajuće stranke u opoziciju. Ni jedna od ove tri stvari nije uspela. Zašto nije uspela? Narod Srbije je mudar. Njemu se ne može podvaliti, jer se nagledao mnogo predstava. Predsednik Skupštine je danas dva puta izlazio za govornicu. On je morao da pogleda narod Srbije u oči i da objasni današnji dnevni red vanredne skupštine. Predstava se pravi parama naroda.
Pogledajte dnevni red, prva tačka, odlučivanje o zameni članova odbora koje su predložili predsednici poslaničkih grupa. Druga tačka, oduzimanje imuniteta poslanicima koji se nisu ni pozvali na imunitet. Treća tačka, potvrđivanje odluke komesara, odnosno kadrovskih službi, odnosno kadrovskih komisija DOS-a sa terena o tzv. izboru sudija. I četvrta tačka, odluka o tome da tetkice koje kuvaju kafu budu u zajedničkim organima zajedničke uprave, a žene koje obračunavaju platu budu u skupštinskim službama. Da li ove tačke dnevnog reda zavređuju da se raspravljaju na vanrednoj sednici skupštine Srbije?
Građani Srbije znaju, naučili su i Poslovnik o radu. Ni jedna od ove četiri tačke po Poslovniku Skupštine nije smela da se nađe na dnevnom redu. Znači, zadatak je bio da se pokaže jedinstvo DOS-a, jer samo ovakve četri tačke vi možete da izglasate jednoglasno. Videćete da će sve četiri tačke biti izglasane jednoglasno. Vi mislite da će narod da poveruje da ste vratili jedinstvo? Ozbiljna pitanja niste stavili na dnevni red, jer bi na ozbiljnim pitanjima nastavili podelu i sukobe koji su prisutni na ovim terenima, na našem prostoru već dva meseca. Samo u ovakvim tačkama možete da glasate jednoglasno i to će narod danas da vidi da ste prilično jednoglasni.
Druga stvar, stavljanje pitanje imuniteta poslanicima koji nisu to ni tražili, a oni su iz opozicionih stranaka i stranke Srpskog jedinstva, iz SPS-a, zapanjen sam, danas se nije našao iz Radikalne stranke prof. Šešelj. Mislim da će na sledećoj sednici biti on i moram da vam čestitam, da ste uspeli, a sada ste uspeli da dokažete da ste rešili pitanje kriminala u Srbiji. Dva profesora univerziteta su najveći kriminalci u Srbiji. Mislim da ste rešili pitanje kriminala i da narod Srbije treba da vam čestita na uspešnoj borbi protiv kriminala.
Mislim da put koji ste izabrali nije dobar. Obračunavati se sa političkim protivnicima na ovakav način nije primereno i neće doneti rezultate. To će se pokazati već na dopunskim lokalnim izborima. Vaše unutrašnje sukobe nećete rešavati time što ćete stavljati na dnevni red beznačajne tačke i za njih glasati jednoglasno. Srbiji ćete doneti dobro ako postavite ozbiljne tačke dnevnog reda. Danas je bilo najmanje 100 tačaka dnevnog reda od problematike koja tišti narod, kao i predatih inicijativa u Skupštini. Mislim da samo promenom načina i promenom politike možemo svi skupa napred. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  mislim da je ograničenje diskusije na pet minuta degradacija ovog parlamenta.  Mislim da je to apsolutni teror vladajuće većine. Obrazloženja o racionalnosti padaju u vodu i ispadaju smešna, jer da vladajuća većina želi racionalnost,  ona bi naterala svoju vladu da predlaže prave zakone, da ne predlaže besmislene zakone,  da pet dana mi ovde diskutujemo o Zakonu o platama,  pet dana nas vi ubeđujete o kvalitetu tog zakona, a onda Vlada obustavi primenu. Mislim da bi bio osnovni red da se Vlada izvini svim poslanicima, svojim poslanicima i poslanicima vladajuće većine.
Ali ova vlada se ne uči na greškama. I pored niza besmislenih zakona, ovo je jedan od besmislenih, ako ne i najbesmislenijih zakona. Ako ste pažljivo slušali prethodna dva govornika i ako pregledate stenograme, svako normalan ko pregleda stenograme, celokupna diskusija prethodnih govornika ide na to da ove zakone ne treba usvojiti, jer su potpuno ispravno i tačno pričali o razlozima bespravne gradnje. Ali, na kraju su predložili da usvojimo zakon zbog koga ćemo građane terati u zatvor zbog tuđe krivice.
Dame i gospodo, vi izgleda obolevate od sindroma pretvaranja žrtve u krivca. To vama postaje manir. Jer, iz ovih priča vidi se tačno ko su krivci za bespravnu gradnju, a tačno se vidi i ko će biti žrtva. Znači, na jednoj strani su krivci, a žrtve su građani na drugoj strani. Znači, zbog krivice opštine, zbog krivice opštinske birokratije, zbog nedorečenosti propisa imamo 900.000 bespravno izgrađenih objekata.
(Glas iz sale: U kojim gradovima?)
Gospodo, u gradovima u kojima ste vi već šest godina na vlasti, od Niša, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Užica, Valjeva, Čačka i dr. Znači, u gradovima u kojima ste vi na vlasti cveta divlja gradnja. Krivci su na jednoj strani, a žrtve će da budu na drugoj strani. Predlažete da zidar, bez osnovne škole, koji zida na bespravnoj gradnji ide godinu dana u zatvor, da onaj ko investira ide tri godine u zatvor. Pošto u našim uslovima često građanin i sam zida, on će, ako mu spojite kaznu, da ide godinu dana zato što zida i tri godine zato što investira. Znači, ići će četiri godine u zatvor.
Dame i gospodo, na ovim prostorima se za ubistvo ide četiri godine u zatvor. Lično ne verujem da je gospodin Šumarac predložio ovaj zakon, jer on je čovek od nauke i struke. Ovo mu je neko poturio ili mu je verovanto neko, neću da kažem ko, odavde naredio da ovakav zakon predloži. Verovati da će ovakav zakon da spreči divlju gradnju, odnosno da je bar malo zaustavi, isto je kao i verovati da će zakon o braku da obezbedi dobar i harmoničan brak.
Dame i gospodo, razlozi bespravne gradnje su sasvim na drugoj strani. Apsolutni krivci za bespravnu gradnju su lokalne samouprave i opštinske vlasti. Gospodin Šumarac nije objavio da je svaki 104. građanin, koji je podneo zahtev za dozvolu, dobio dozvolu. Znači, 103 građanina nije dobilo dozvolu. Ja ću da vam kažem primer jednog velikog grada od 100.000 stanovnika, modernog, velikog i dobrog grada, u kome je u zadnjih godinu dana 8 građana dobilo građevinsku dozvolu. Da li mislite da na taj način sprečimo divlju gradnju.
(Glas iz sale: U kom gradu?)
U Kruševcu je 8 građana dobilo pravu građevinsku dozvolu.
Prema tome, ovoj problematici treba pristupiti krajnje ozbiljno. Ne treba nabijati glavu u pesak. Ovde ima mnogo ljudi od struke, ima mnogo advokata, ima mnogo predsednika opština koji znaju prave uslove gradnje.
Zalažem se da konačno krenemo ozbiljno, da stvari nazovemo pravim imenom, da uradimo celovit zakon o stambenoj gradnji, zakon koji neće biti baziran na teroru, zakon koji neće osuditi građane na godinu dana i na tri godine zatvora i u uslovima kad nema nikakve krivice građana.
Zašto Ministarstvo građevine ne izađe sa jasnim podacima, po gradovima - koliko je predato zahteva? Opet ću da vam kažem da Kruševac ima 984 zahteva za sanaciju, od kojih bar 50% ispunjava sve uslove za sanaciju. Sanacija se teško dobija, jer birokratija je uzela stvar u svoje ruke. Najopasnija birokratija je u odsecima za izdavanje građevinskih dozvola. Lakše je napraviti kuću, lakše je obezbediti pare nego izvaditi građevinsku dozvolu. Verujem da među vama ima ljudi koji su vadili građevinsku dozvolu. Verujem da biste se pre uhvatili u koštac sa sedmoglavom aždajom, nego da ponovo vadite građevinsku dozvolu.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
To ukazuje na to da ovakvim problemima naša Vlada treba mnogo ozbiljnije da pristupa. Dame i gospodo, usvajanjem ovakvog zakona ćemo graditi samo zatvore u kojima ćemo smestiti naše građane koji budu bespravno gradili. A, možda nam i trebaju zatvori, jer Batić je obećao da će renovirati zatvore. Mislim da to treba i da uradi.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo jedna lična impresija. Sa zadovoljstvom sam slušao mitingaški govor gospodina Čede Jovanovića. Vrlo pažljivo sam ga slušao i čuo mnoge stvari koje sam čuo i na mitinzima. Samo je izostavio priču o vaučerima, koju je Demokratska stranka danima i danima sa televizijskih ekrana, sa okruglih stolova, sa tribina po gradovima, pričala narodu - građani Srbije, mi smo protiv privatizacije za koju se zalaže SPS, da akcije dobiju samo radnici koji su zaposleni i članovi njihove porodice, penzioneri. Mi smo pristalice poštenije privatizacije, da vaučere dobiju svi građani Srbije, i to ne 60%, nego 100%.
Politička Evropa ne pamti ovakvo političko kameleonstvo. Zadovoljan sam što je gospodin Đinđić, kao šef stranke, danas priznao građanima da je promenio mišljenje. To je politički vrlo korektno, da predsednik jedne stranke, koja evoluira od 100% vaučera do jednog krajnje desničarskog zakona, to jasno prizna svojim građanima.
Pitanje je da li vaučeri nisu bili mamac za glasove. Veliko je pitanje. Birači će to verovatno na nekim sledećim izborima da kažu.
Slažem se sa gospodinom ministrom, i žao mi je što nije ovde da se radi o krucijalnom zakonu. Slažem se sa gospodinom Veljkovićem da se radi o istorijskom zakonu. O istorijskom zakonu za narod Srbije, za građane Srbije. Ali, dame i gospodo iz DOS-ove većine, istorijski zakoni se ne donose ovako.
Istorijski zakoni se donose konsenzusom svih političkih stranaka i svih onih kojih se ovaj zakon tiče. Ali, arogancija postojeće vlasti, samozadovoljstvo sobom, a ne znam čime, na čemu bazirano, sprečilo je donošenje ovog zakona potpunim konsenzusom. Konsenzus bi garantovao da će sledeće stranke koje dođu na vlast sprovoditi taj zakon i u narednih pet-šest godina.
Ovako jedna dobra ideja osuđena je na propast, jer će vaša vlast trajati možda godinu ili dve, ne mogu to da procenim, a trajnost zakona je četiri godine. Znači, pet je rok za privatizaciju. Prema tome, nećete uspeti da uraditi ono što ste naumili. Narod Srbije opet neće dobiti ono što zaslužuje.
Moram otvoreno da vam kažem, to je i vama jasno, da postoji apsolutni konsenzus oko karaktera društvene svojine. Vi sad ovde stičete političke poene i pričate priče. Svi su odavno raščistili sa tim da je društvena svojina najefikasniji oblik svojine. Mi koji smo zadnjih 10 godina bili na vlasti to smo duboko i pokazali. Pogledajte današnju strukturu privrede. Za 10 godina vladavine socijalista 400 hiljada je privatnih preduzeća.
Vi danas imate 90% ukupne društvene imovine u privatnom vlasništvu. Cela imovina, zemljište je u privatnom vlasništvu, stambeni objekti su u privatnom vlasništvu, 400 hiljada preduzeća je u privatnom vlasništvu. Prema tome nema predrasuda u SPS-u oko potrebe za privatizacijom. Vrlo je lako mogao da se postigne konsenzus o potrebi privatizacije i o jednom dobrom zakonu o privatizaciji.
Šta fali ovom zakonu? Koncepcijska razlika između socijalista i desnih partija je u socijalnoj komponenti.
Dame i gospodo, predložili ste Skupštini krajnje desničarski koncept zakona koji vidi kapital i vidi Vladu kojoj trebaju pare. Nigde nema radnika. Nigde nema čoveka. To je ono zbog čega je ovaj zakon osuđen na propast.
Razumem radikale. Desničarska stranka, deklarisana programom, imaju pravo da zastupaju desničarski koncept. Desni centar, DSS ima to pravo. Međutim, stranka koja preferira da zauzme mesto levog centra, učestvuje na kongresima Evropske socijaldemokratije, prihvata i glavni je protagonista desničarskog koncepta zakona.
Na prvi pogled se vidi, a vi ćete to videti niste mogli da saslušate poslanika poslaničke grupe SPS-a, šefa grupe, ali vrlo brzo ćete se suočiti sa hiljadama radnika. Jer, radnici osećaju zakon kao strogo desničarski, jer će to praksa pokazati. Ne to što ja pričam ili što priča neki poslanik. Praksa će da dokaže apsolutno desničarski koncept.
Zašto smo mi mogli da napravimo konsenzus?
Mnoge stvari iz zakona su vrlo prihvatljive. Ali, nigde nema radnika, nigde nema čoveka. Zamoliću ministra posle da odgovori na neka konkretna pitanja, jer ministar mnogo lepše priča nego što je istina u zakonu. Ministar priča prave priče, ali od toga u zakonu nema nijednog slova.
Zašto zakon nema socijalnu komponentu?
Zakon nema socijalnu komponentu jer nijednim svojim delićem ne vodi računa o radnicima. Ne o radničkim akcijama, nego o poslu za radnike. Dame i gospodo, radnici su svesni, a to svakog dana vidimo i na ulici i u susretima sa radnicima, da ste vi vršili artiljerijsku pripremu, vojnim rečnikom rečeno, za donošenje ovog zakona. Doneli ste pre toga pet zakona koji su direktno uticali na pogoršanje socijalnog položaja radnika. Direktno ste pripremali teren za privatizaciju u kojoj radnika nema nigde, niti u akcijama, niti u poslu.
Doneli ste paket poreskih zakona iz kojih ste potpuno eliminisali elemente socijalne politike, i ja sam o tome već govorio. Ljudi su se našli u čudu. Doneli ste zakon o porezima na imovinu ne vodeći računa o ustavnoj kategoriji - ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Doneli ste zakon, govorim o pripremi za privatizaciju, o bruto ličnim dohocima koji ima direktni cilj zatvaranje fabrika. (Negodovanje.)
Sve ću da vam objasnim, nemate razloga da se uzbuđujete.
Svaki dobar domaćin u Srbiji, kada potera kravu da proda, on je otimari, dotera je. Građanin kada potera kola na pijacu da proda, ne razbije prednju i zadnju šofer šajbnu i bočna stakla, pa da onda prodaje kola. A, vi, dame i gospodo, iz poslaničke većine DOS-a, sve radite da obesnažite srpsku privredu, srpska preduzeća.
Svaki vaš potez je, to praksa pokazuje, pogledajte pad proizvodnje, pogledajte broj zatvorenih preduzeća, svaki vaš potez kroz zakone koje ste doneli uticao je na slabljenje položaja preduzeća ili njihovo zatvaranje.
Pogledajte zakon o bruto ličnim dohocima. Što ne napravite evidenciju, evo kroz 15 dana. Pokažite narodu koliko je firmi zatvoreno jer nije moglo da plati osnovne namete, jer ste kao osnovni prioritet dali i poreze i doprinose u odnosu na platu, to na povećanu osnovicu radnici nisu mogli da plate.
Pogledajte druge zakone, pogledajte zakon o ekstra profitu. Ko će da objasni radnicima pekarske industrije, pročitajte zakon gospodine Bogdanoviću, da deo pekarske industrije postaje deo državne imovine zato što su dobijali brašno iz robnih rezervi po jedan dinar i time izvršili zloupotrbu kad su prodavali 200 kilograma hleba za jednu marku. Ili, radnicima iz farmaceutske industrije, koji su kupovali devize po šest dinara, ali su prodavali "dilkoran" po šest dinara, to je šest puta ispod proizvodne cene.
I, vi sad uđete u fabriku i kažete - molim vas, vi ste kupili 100 miliona maraka, vi dugujete kursnu razliku od 150 miliona i taj deo privrede pripada državi Srbiji. Znači, na svaki način se trudite da oslabite položaj privrede.
Zašto će zakon da izazove gnev građana i radnika? Zato što je duboko nepravičan. Evo, reći ću vam kako. Imate dva preduzeća, dva prijatelja ili druga, brata, kuma, rade u dva različita preduzeća. Jedan radi u preduzeću koje je primalo velike plate. Ima ih u Kruševcu, da ih ne imenujem, prosečna plana od 15 ili 20 hiljada, prima tu platu i nosi kući. Stavlja na štednju 10 hiljada, stavlja u slamaricu, a drugi u "Rubinu" kupuje 200 hektara vinograda svake godine, pravi pogone, radi, razvija, ulaže u svoju budućnost.
Šta se sada dešava?
Dešava se to da će Vlada, drčna za pare, da proda "Rubin" za neku procenjenu cenu preko tendera i da te pare stavi u državnu kasu, da time čuva vlast. To je, gospodo, oštri oblik konfiskacije. Po istoj logici ona je mogla da uzme pare i onome ko je stavio u slamaricu, jer je ovaj računao, ulažući godinama, primajući mnogo manju platu, u razvoj svoje fabrike, da radi nešto za budućnost.
Onaj drugi je imao veliku platu, ali ništa nije ulagao, on je znači štedeo. Napravili smo veliku razliku.
Gospodin Jovanović govori o pogrešnim i štetnim efektima autonomne privatizacije. Mislim da je to totalna improvizacija. Zamolio bih ga da lično zbog mene na sledeću Skupštinu donese registar iz akcijskog fonda, da vidimo ko je to i na koji volšeban način mogao da ovlada većinom akcija, kada se znalo da je svaki radnik dobijao za svaku godinu staža po 400 maraka, i to je bio jedini kriterijum za dobijanje akcija.
Prema tome, neko bi morao da ima hiljadu godina radnog staža, da bi ovladao većinskim paketom akcija. Ono što hoću da kažem u vezi zakona - molim vas, priče su za malu decu, molio bih da Čeda ili ministar pokažu član zakona, koji obavezuje budućeg kupca da investira u fabriku. Ne postoji takav član zakona. Moraju građani da znaju da takav član zakona ne postoji.
Postoji ugovor o nekom tenderu, obaveza da investira. Znači, on može da kupi fabriku i da je zaključa. Prema tome, zbog odsustva svakog elementa socijalne pravde, socijalisti će da budu protiv ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod Srbije je sa nestrpljenjem očekivao zakon koji nosi naziv - Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Toliko je nestrpljenja u narodu, da ni jedan dosadašnji zakon nije izazvao takvo iščekivanje. Međutim, na žalost srpskog naroda, pred nama se nalazi jedan papir koji je sve sem zakon.
On može da bude sve sem zakona, zavisi kako ga ko tumači. Za nekoga je to, za dobre pravnike je to humoristički tekst, jer slatko se smeju kada čitaju članove ovog zakona. Za poštene ljude je to tragedija, jer vide kakvu vlast imaju, znaju šta je obećavano, a vide šta su sada dobili. Za političke analitičare to je političi pamflet. Za mene je ovo platforma za izbore. Znači, našli ste negde u magacinu nešto što ste u izborima narodu obećavali, a da je to još bi bilo i dobro, da ste to prepisali, nego ste ga do te mere unakazili da ni to više ne može da se prepravi.
Vi ste u izborima narodu obećavali, stvarali ste crno belu sliku. Koristili ste prilike koje su nastajale raznim sticajem okolnosti, koristili ste prilike da narodu pričate o njegovom siromaštvu i o muci koja je narod zadesila, da stvorite crno belu sliku nekih ljudi koji su na vlasti i oko vlasti, nekih stranaka, da su sve to neki bogati ljudi, neki nepošteni ljudi, a sa druge strane DOS-ovci su siromašni ljudi, pošteni ljudi, i ta slika je uspela da preovlada kod naroda i vi ste dobili vlast.
Kada ste došli na vlast situacija se promenila. Sada ste u izlogu i sada narod od vas očekuje, ima dugo pamćenje, pamti narod šta ste pričali. Pošto niste mogli da pobegnete od izbornih obećanja, vi ste pokušali da u tom ritmu nastavite dalje, pa ste, pošto je glavna priča bila mito i korupcija i oporezivanje ekstra dohotka i ekstra dobiti, formirali komisiju koja je trebalo sada da napravi nekakav spisak, ko će da plati ekstra porez i ekstra dohodak i da bude podvrgnut sankcijama.
Međutim, napravili ste jednu grešku i to ne malu. Za predsednika Komisije doveli ste čoveka koji je bio vojnik, a vojnici to pravolinijski gledaju, on nije razumeo, shvatio čovek ozbiljno. Nije razumeo da treba da pravi spisak nekih koji su bili u nekim drugim strankama, da to bude politički progon, nego čovek krenuo pošteno i iskreno da pravi spisak. Kada je stigao materijal u Vladu, kod onih koji su to hteli da vide, ljudi su se našli u čudu. Uhvatila ih je panika kada su videli spiskove onih koji treba da podlegnu zakonu o borbi protiv korupcije i kada je u novinama osvanuo članak na naslovnoj strani - na udaru zakona biće mnogi ministri sadašnje Vlade. Znao sam da od tog čoveka više nema vajde, ali vas je uhvatila panika, niste znali kako ćete dalje. Vi ste sada našli na brzinu rešenje, smenili ste predsednika Komisije, ali to nije kraj. Posle toga niste mogli da pobegnete od zakona, jer ste obećali narodu i onda se našao ovako nakaradan tekst zakona, znači zakon koji nema veze sa onim što ste obećavali.
Vi ste sada gledali kako pod udar zakona da ne dođu oni koji treba da dođu pod udar zakona. Reći ću vam čitav niz argumenata. Znači, kako pod udar zakona sada da ne dođu oni koji su kod vas, videli ste spiskove, videli ste da je većina kod vas, uz vas ili pored vas, od tih ljudi koji imaju velika bogatstva. Ne Elektronska idnustrija, ne Mašinska industrija, to je smešno i jadno (SIMPO) a nigde nema nekih za koje to narod očekuje. Vas je sada zadesila velika muka, kako da napravite zakon, da se ne obrukate, a da taj zakon ne dira u one u koje ne smete da dirate.
Mislim da ovaj zakon vi nećete primeniti i ovakav kakav je nećete ga primeniti. Zašto ga nećete primeniti? Zato što ćete pod udar staviti sve one koji su uz vas i blizu vas. Socijalisti nemaju koga da brane, jer među socijalistima više nema tih, jer su drugi koji su možda pali pod udar zakona sada kod vas i blizu vas. Prema tome, činjenice govore, ako krenemo od člana do člana, da ste vrlo nevešto napravili zakon.
Prvo, da ste hteli ono što ste zamišljali u predizbornoj kampanji vi ne biste stavili stavku da se pogađa uprava prihoda sa nekim ko je zgrnuo veliki kapital. Vi ste videli ko je u pitanju, pa kažete sada - ajde da se mi pogodimo. Zamislite krivični zakon koji ima član da se kriminalac nagodi sa tužiocem ili sa sudijom koliko će da ga osudi. Znači, prvi član koji ste uneli, što je zapanjujuće, da se nagodi ko je stekao ekstra profit, ko se obogatio, da se nagodi sa direktorom uprave prihoda, Đelićev kum, došao iz Francuske, da se nagodi sa njim koliko mu treba da mu da para. To je prva stvar koja ukazuje da ste pobegli od predizbornih obećanja, da uopšte nemate nameru da spvorodite zakon onakav kakav treba da bude.
Druga stvar, da onaj ko je stekao veliki kapital, a prijavi to dobrovoljno, da mu date 35% popusta, zato što je bio savestan, pa je priznao da je to uradio. Treća stvar koja će da zapanji javnost Srbije, a već se pojavila u novinama, a ima je i u zakonu. Zamislite vi od onolike priče, hajke, medija, novina, imate član zakona koji predviđa držanje u tajnosti onih koji će da plate poreze na ekstra profite. Od kada vi toliko volite bivšu vlast da držite u tajnosti ko je platio. Znači, sam princip držanja u tajnosti pokazuje građanima Srbije da tu nešto nije normalno. Do juče jedna priča, hajke, novine, i kada ima i kada nema, a sada odjednom princip tajnosti.
Da se razumemo, socijalisti jesu za donošenje ovakvog, baš ovakvog zakona, ali zakona koji neće da ima ni pogađanje, neće da ima ni tajnost neće da ima ni opraštanje dugova, zakona koji će da obuhvati sivu ekonomiju u celosti, zakona koji su očekvivali građani Srbije, zakona da se svi bogataši stave pod lupu ovakvog zakona. To su građani Srbije od vas očekivali. Niko nije očekiva da stavite Elektronsku industriju, Mašinsku industriju, Hemijsku industriju "Prahovo" i ostale. Znači, Srbija je očekivala zakon kakav ste u izbornoj kampanji obećavali, a vi ste gospodo od toga potuno odustali.
Mi smo pokušali da velikim brojem amandmana pokušamo da popravimo ovo, ali ovo kako ste ga vi formulisali, posle svega i posle saznanja do kojih ste došli, nije popravljivo. Ovo pokazuje vašu želju da uopšte zakon i ne donesete, jer ste napravili zakon koji nije primenljiv. Ovakav zakon ako usvojimo, on nije primenljiv ni na koga. Možda ćete da ga primenite na Elektronsku industriju, a na ostale subjekte ovaj zakon nije primenljiv. Prema tome, predložio bih da usvajanjem svih amandmana popravite tekst zakona, da mu date smisao kakav građani očekuju, da mu date smisao kakav ste obećavali građanima u izbornoj kampanji, inače sve ovo nije ni karikatura ozbiljnog zakona o porezu na ekstra dobit.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Skupština nije trebalo da uvrsti ovu tačku dnevnog reda za današnju sednicu, jer mislim da bi gospodin Batić, kao častan i pošten čovek, posle ovoliko dokaza o nesavesnom i neodgovornom radu na mestu ministra pravde i lokalne samouprave, trebalo da podnese ostavku.
Ipak, mislim da je velika hrabrost predsedništva Skupštine, i lično predsednika, što je ovakvu tačku stavio na dnevni red, jer će se danas ovde čuti mnoge istine koje na drugim prostorima nikad ne bi mogle da se čuju.
Neću govoriti o privatnom životu, neću govoriti o heklerima, neću govoriti o kriznim štabovima, o upadu u fabrike, nije to moj stil, i o tome se dosta čulo. Ja ću pokušati da kažem nešto direktno o poslu koji gospodin Batić obavlja već duže vreme, formalno od izbora Vlade, a pre toga, od 5. oktobra neformalno.
Jedna jedina stvar, koja ovde mislim da nije ničim opovrgnuta, to su brojne izjave, stotine izjava gospodina Batića po raznim medijima, za koje treba da znamo da su pod kontrolom DOS-a, znači, da nisu neki mediji opozicije, pa da pišu i ono što nije. Stotine izjava koje je gospodin Batić dao u svakoj evropskoj zemlji bile bi dovoljne da ministar pravde sutradan više ne bude ministar.
Setimo se šta je sve pisalo - ministar je hapsio, ministar je najavljivao hapšenja, ministar je sudio, ministar je obavljao sve ono što ministar ni u jednoj zemlji Evrope, kojoj mi težimo i stremimo, ne bi mogao sebi da dozvoli. To je tako i to je neoboriva činjenica. To je samo jedan greh, kada je u pitanju štampa.
Ministar je uneo u Vladu Srbije jedan virus, o kome je govorio predsednik naše poslaničke grupe Bane Ivković, ali ja ću nešto ponoviti, uneo je virus da su posle ministra pravde i svi ostali ministri počeli da hapse. Svakog dana kad otvorite novine, imate priču ministra finansija koji, umesto da priča narodu zašto je uveo neizdržive poreze na sve osim na vazduh, priča o nenamenskom trošenju budžeta, a da pritom nije poučen od ministra Batića da su zapisnici po zakonu morali da budu dostavljeni onima na koje se odnose i da u roku od sedam dana podnesu prijave.
Ministar zdravlja, umesto da priča zašto su lekovi poskupeli više puta i zašto ih nema, priča o kriminalu u zdravstvu. Čak i ministar građevina, umesto da priča zašto nova vlada nije napravila bar neku ćupriju, neki put, neki most, zašto nije napravila neki gasovod ili vodovod, i on počinje da hapsi.
Mislim da je samo ta analiza javnih nastupa dovoljna da jedan častan ministar pravde podnese ostavku ili od njegove vlade i njegovih poslanika bude smenjen.
Druga veoma značajna stvar, koja na ovim prostorima u nekom vremenu koje mi pamtimo nije postojala, a koja je dolaskom ministra Batića na čelo Ministarstva pravde jako prisutna, to je progon političkih neistomišljenika.
Moje mišljenje je da na čelu ekipe koja to radi stoji ministar pravosuđa. Zašto? Ne mislim bez činjenica. Posle svakog njegovog nastupa u novinama, to je kao kada u nekim zemljama, neću da ih pominjem, najavljuju smrtnu presudu. Posle svakog njegovog nastupa on je prozvao onoga ko će da bude uhapšen, počev od Dragoljuba Milanovića, pa preko predsednika naše partije Miloševića, Šuvakovića, pa je pokrenuo akciju protiv šefa naše poslaničke grupe Baneta Ivkovića. Znači, svakom hapšenju prethodio je nastup u medijima ministra Batića. To su činjenice i to može lako da se utvrdi, narod to pomno prati.
Pored ovoga, mislim da ministar Batić ima možda zadatak od DOS-ove vlade da baca narodu prašinu u oči, da stalno priča o kriminalcima, baci u zasenak neke druge stvari, a to je naglo pogoršanje života u Srbiji, i da ono što se ne čini zameni pričom o lopovima. Pokušava se da se stvori slika o tome kako su u opoziciji svi lopovi, znači radikali, socijalisti i ostali, a na drugoj strani su sve "jagnjad", "dobre bebe", sve pošteni ljudi.
Narod Srbije je dovoljno politički pismen. Dovoljan je samo jedan mali signal. Posle završetka rada Komisije za utvrđivanje zloupotreba, kada se jasno videlo ko je na kojoj strani i ko je na kom spisku, odmah je Vuk Obradović sklonjen.
Tražićemo da što pre u Skupštinu dođe taj izveštaj. Tražićemo čak i skupštinsku komisiju koja će da utvrdi listu 2.000 najbogatijih Jugoslovena, da narod Srbije vidi ko je gde. Tražićemo da se to prvo uradi i sa poslanicima. Koliko vidim ovde, poslanici opozicije nemaju ni po dva odela, a lepo bi bilo da narod vidi i preko zvaničnog izveštaja, a ne samo preko priča, ko je gde.
Treća veoma opasna stvar koju ministar Batić radi, gospodo, to je politizacija sudstva, ono što je uradio i ono što tek sprema. Ljudi se pitaju zašto nema promena u sudstvu. Danima se po Srbiji drže kadrovske komisije DOS-a da se odredi ko će da bude tužilac, ko će da bude predsednik suda, ko će da obavlja funkcije u pravosuđu, iz dana u dan, iz grada u grad. Otvorite novine, one o tome jasno pišu. Znači, sudije nisu promenjene jer su veliki sukobi u DOS-u oko toga ko će iz koje partije da bude sudija ili tužilac.
Četvrta stvar, najmanje važna, jeste poništavanje demokratskih tekovina koje smo kako-tako uspeli da "skrpimo" za proteklih deset godina, a dostignuća nisu mala. Imali smo demokratiju i imali smo izbore. Vi ste dovodili Gonzalesa kada ste posmunjali u rezultate izbora, a danas smo svedoci uvođenja privremenih mera u 17 opština. Naivna je priča Čede Jovanovića da je to po članu tom i tom zakona.
Gospodo, narod nije naivan. Ovo je priča o otrovu, koju su izmislili šiptarski separatisti, o otrovu koji truje samo šiptarske separatiste. Da ste bar za lek uveli prinudnu upravu u neke tri opštine gde je DOS na vlasti, mogao bi neko i da vam poveruje. Kako to da samo u opštinama gde su na vlasti socijalisti ne ide sve kako treba, pa čak i tamo gde ima 30 odbornika od 31.
Šta predstavlja još veću opasnost od ovog tehničkog dela uvođenja mera? Veća opasnost je ono što prethodi tome. Gospodin Batić, u više džipova, na razne strane šalje emisare, a i on lično, o tome imamo izjave ljudi, preti ljudima, ucenjuje ljude, gde treba i plaća ih da povuku kandidature. Imate nenormalne situacije - potpredsednik Opštine u Kuršumliji, čovek kome je to jedini hleb, povlači odborničku kandidaturu i stvara krizu u Skupštini. To je, gospodo, ono što je činjenica.
Kako sebe smatram veoma konstruktivnim poslanikom, ja ću glasati protiv smene gospodina Batića ako gospodin Batić, kao pobožan čovek, izađe za ovu govornicu i kaže narodu Srbije na prostom srpskom jeziku, ne da priča o patriotizmu i stvarima koje su dosta relativne, nego da pogleda, kao pobožan čovek, u oči građane Srbije i da im kaže da nije davao izjave po novinama, da su novine izmislile te izjave ili da kaže da tako treba da radi jedan ministar. Znači, ima izbora - ili da nije davao izjave ili da to tako treba, ili da mu je to bio zadatak ispred Vlade kada je to u pitanju.
Drugo, da pogleda narodu u oči i da kaže da ne stoji na čelu političkog progona u Srbiji.
Treće, da kaže građanima Srbije da nije tačno da DOS-ovske kadrovske komisije po gradovima zasedaju i raspravljaju o tome ko će da bude sudija, ko će da bude tužilac, ko će da obavlja pravosudne funkcije. Neka to kaže građanima, a građani znaju u svakoj sredini, od Požarevca do Subotice i Vranja, šta se radi. Neka kaže građanima Srbije da nije tačna činjenica da se ucenjuju, kupuju i na razne načine primoravaju odbornici Socijalističke partije i JUL-a, kao i radikala i ostalih, da u opštinama povlače kandidature i izazivaju krizu u opštinama. Neka kaže da nisu uvedene privremene mere, da nije poništena izborna volja građana, a ja očekujem da se povodom toga oglase i neke nevladine organizacije, kao što je Centar za demokratiju i ostali kojima su usta bila puna demokratije o mnogo manjim problemima koji su se javljali u ranijem periodu.
Ako gospodin Batić kao pobožan čovek sve ovo kaže i pogleda u oči građane Srbije, evo, ja izjavljujem - glasaću protiv njegovog opoziva, iako sam član Socijalističke partije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-a uputila je Skupštini  Predlog zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća na usvajanje,  kao jedan neutralni politički zakon. Dobronamerni bi shvatili ovaj predlog kao želju konstruktivne opozicije da se u situaciji kada ta vlada ne preduzima nikakve privredne aktivnosti pomogne na razrešenju značajnih privrednih problema. Želja nam je bila da Vladu obavežemo da zakonom uzme aktivno učešće u podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća. Da nismo promašili temu, pokazuje i današnja rasprava. Ja sam izuzetno zadovoljan što je u današnjoj raspravi učešće uzelo više poslanika DOS-a nego u svim dosadašnjim raspravama ukupno.
To pokazuje da je tema potpuno pogođena. Sa zadovoljstvom sam slušao gospodina Prodanovića, gospodina Trajkovića i par drugih poslanika, koji su potvrdili naše mišljenje o značaju malih i srednjih preduzeća za razvoj Srbije. Znači, ni u čemu se nisu razlikovali kada su govorili o značaju malih i srednjih preduzeća, o potrebi uvođenja zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća. Na kraju smo se razlikovali kada je bilo reči o zakonu.
Znači, mi smo danas postigli dosta veliki konsenzus o tome da su mala i srednja preduzeća od ogromnog značaja za dalji razvoj Srbije, da su od ogromnog značaja za vreme koje dolazi, od ogromnog su značaja i za vreme tranzicije, a ono nosi sa sobom prestrukturiranje privrede. Mnoga velika preduzeća raspašće se u mnogo malih, mnogi ljudi bez posla moraće da odu, odnosno da osnivaju mala i srednja preduzeća. Prema tome, postigli smo apsolutni konsenzus oko toga da su mala i srednja preduzeća naš imperativ. To je dobro. Postigli smo konsenzus i oko toga da je potreban i zakon o podsticaju razvoju malih i srednjih preduzeća.
Znači, mi ovde u Skupštini mislimo isto. Zapanjujuće je ko ne misli isto. Isto ne misli Vlada Srbije. Vlada Srbije ne misli isto, jer kaže - podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća obezbeđuje se već postojećim zakonskim propisima i novi zakon nije potreban. To kaže Vlada Srbije. Otvara se jedno veoma ozbiljno pitanje koje pokazuje da su poslanici vladajuće većine taoci Vlade, jer neće da veruju ni ono što im Vlada kaže. Vlada jasno i glasno kaže - zakon nije potreban, a nekoliko poslanika DOS-a govori - Vlada priprema zakon.
Znači, poslanici ne veruju ni ono što Vlada i jasno i glasno kaže. Govorio je gospodin Mijatović, govorio je gospodin Prodanović, da Vlada priprema zakon o malim i srednjim preduzećima. Vlada jasno i glasno kaže da zakon nije potreban. Još opasnija stvar na koju ukazuje ovakvo ponašanje poslanika, jeste obesmišljavanje parlamentarnog rada. Ako su poslanici taoci Vlade, ako se mi jasno konsenzusom dogovorimo da su mala i srednja preduzeća značajna, da je potreban zakon o malim i srednjim preduzećima - ne možemo da se dogovaramo o zakonu. Šta je bio put? Ako se slažemo da je potreban zakon, ako se slažemo da su značajna i mala preduzeća, otvaramo raspravu i poslanici DOS-a, učestvujući u raspravi, sa 150 amandmana koliko smo mi podnosili, odnosno opozicija, na zakone koji su prethodno bili u proceduri, popravljaju ovaj zakon i prave dobar zakon. Znači, prava stvar bi bila da smo otvorili raspravu, da smo amandmanima popravili zakon i Srbiji podarili dobar zakon o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća.
Mislim da je vreme, zbog građana Srbije, da poslanici vladajuće većine počnu da se oslobađaju zatočeništva Vlade. To će da pokažu, bar meni, ako u nekom periodu koji je pred nama, možda za mesec dana, nateraju Vladu da promeni ovaj stav da su postojeći zakonski propisi dovoljni za pospešivanje razvoja malih i srednjih preduzeća i nateraju Vladu da promeni korice na kojima je potpis prof. Branislava Ivkovića, i možda čak i ovaj isti zakon vrate ovoj skupštini na ponovno razmatranje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, svojim amandmanom sam predložio da se predložene najniže osnovice za plaćanje poreza i doprinosa umanje za 30%. Ne zato što mislim da zdravstvo ima dovoljno para, nasuprot mislim da zdravstvu treba mnogo para, ali mislim da obveznici poreza i doprinosa iz najnižih osnovica nisu ti koji će da izleče zdravstvo. Zdravstvo treba da ubere glavne prihode od onih koji primaju pune lične dohotke i na njih plaćaju doprinose kako se lični dohoci isplaćuju.
Zašto sam predložio 30%? Računao sam, računao i došao sam do zaključka da smanjenje za 30% dovodi nivo poreza i doprinosa na dosadašnji nivo. Znači, ovakvim najnižim osnovicama za poreze i doprinose poslodavci će biti opterećeni sa više od 30%, a oni koji imaju fiksni iznos namenjen za lične dohotke moraće da umanje plate za 30%. Jedan prost primer. Ako poslodavac ima radnika koji ima osmi stepen stručne spreme i odvojio je za troškove radne snage 12.000, on će u sadašnjim uslovima 6.000 da da radniku, a 6.000 će da plati doprinose. Odnosno, da uprostim, da bi bilo jasnije i običnim ljudima. Ako on tom radniku da 12.000 i kaže - prijatelju, idi plati doprinos i zadrži ostatak, on će da plati 6.000 doprinose, a 6.000 će da mu ostane.
U novopredloženim osnovicama, kako reče gospođa ministar Matković, citiram, da pretpostavimo da ostanu iste stope poreza i doprinosa na osnovicu od 12.700 dinara za osmi stepen stručne spreme, po važećim stopama poreza i doprinosa oko 8.000 je ono što morate na ime poreza i doprinosa da izdvojite. Znači, ako poslodavac ima istih 12.000, od prvog juna moraće 8.000 da plati poreze i doprins, a 4.000 da ostane za platu radnika. Ako to simuliramo na veće preduzeće koje ima 5.000 radnika i čiji je prosek srednja stručna sprema, ako poslovodstvo obezbedi 4.000 dinara, a to su preduzeća koja su u teškim uslovima, preduzeće će u sadašnjim uslovima 2.000 da da radniku, a 2.000 će da plati porez. U novim uslovima, kada je 5.500 osnovica za srednju spremu, ono će 3.000 da plati porez, a ostaće 1.000 za radnika.
Još u težoj situaciji su preduzeća koja budu morala da plaćaju minimalne plate. On će 1.800 dati radniku kao platu, a ako ima srednju spremu, platiće 4.000 doprinose, a ako ima osmi stepen platiće 8.000 doprinose. Međutim, sem što sam računao pažljivo sam, vrlo pažljivo slušao šefa poslaničke grupe vladajuće stranke, računajući da je on najpametniji čim je šef poslaničke grupe vladajuće stranke, da iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, i kada sam čuo njega da kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog poslanika Vučića da se smanje osnovice za 50% on je rekao - prihvatanjem ovog amandmana mi bismo smanjili zaradu radnika za 50%. Dakle, mi ne možemo da podržim ovaj amandman za smanjenje osnovice za 50%, jer bi time bila umanjena primanja radnika za 50%.
Zbunio sam se, to me je pokolebalo, računam neću da dam amandman da se smanje plate radnika. Međutim, kada sam pričitao da porezi i doprinosi moraju da se plate pod uslovom da se i ne isplati plata, onda sam bio krajnje zbunjen. Razmišljao sam da povučem amandman, međutim, kada sam pročitao, takođe, odnosno čuo sam, pa sam posle uporedio, šef poslaničke grupe DOS-a gospodin Čeda Jovanović kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da mi ne možemo da se razumemo, ali zaista ne znam kako da vam objasnim više šta je to bruto plata. Kako da vam objasnim šta je ovih 3.000 dinara, pa kaže - tu platu, odnosno osnovicu o kojoj mi danas ovde govorimo čini 3.000 dinara i da ovih 3.000 dinara o kojima vi govorite nisu nekih novih 3.000 dinara, koje će poslodavac platiti na već 3.000 koliko radnik zarađuje. To je sve zajedno u okviru tih 3.000 dinara, plata, regres, topli obrok, doprinosi i sve ukupno to je 3.000.
Kada sam ovo čuo, odlučio sam da povučem amandman, jer sam shvatio da je moj digitron bio neispravan, da gospođa Matković nije razumela dovoljno tu problematiku, jer smatram da šef poslaničke grupe iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, da najbolje računa, a i želja mi je bila da to bude tako, a da li će biti tako, to će od 1. juna da budu oni koji isplaćuju platu i oni koji primaju platu. Hvala vam - povlačim amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako smo prethodne pakete zakona ocenjivali i gradirali, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju imovine loš, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju pokretnih dobara još gori, slobodan sam da kažem da je ovaj zakon sa paketom zakona iz socijalne politike, Zakona o zdravstvu i Zakona o penzijskom osiguranju ubedljivo do sada najgori. Najgori, jer nosi za sobom najteže posledice.

Nisam izašao sa namerom da kritikujem, već sam izašao sa namerom da zamolim kolege poslanike iz opozicionih stranaka, pošto sigurno danas nećemo da usvojimo zakon, nema vremena, da kada se vrate u svoje sredine pokušaju da odu u neke svoje 14. oktobre, u neke svoje Nitekse, u neke svoje tekstilne fabrike, u neke svoje metalske fabrike, u neke svoje građevinske fabrike, u neke svoje fabrike kožarske industrije, u neke svoje fabrike iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti društvenog ugostiteljstva i kada dođu u ponedeljak da pokušamo da sučelimo argumente, da izađu i opovrgnu ono što ću ja sada reći.

Gospodo poslanici, možda sam po nekoj profesionalnoj deformaciji i ono što sam radio pre ovoga, a radio sam posao sličan gospođi Ljilji Milosavljević, radili smo u srodnim ministarstvima, pa ako gospodin ministar nije znao neke podatke imao je ko da mu ih kaže. Imao je Zavod za statistiku, imo je službu platnog prometa, imao je fabrike i da je samo malo zavirio u papire, da je poslušao neki savet onih koji su pre toga radili, ovakav zakon ne bi ugledao svetlost dana.

Šta hoću da vam kažem? Ja sam uradio jednu mini analizu u 36 fabrika iz oblasti tekstilne industrije, iz oblasti metalske industrije, iz oblasti kože, iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti klanične industrije, iz oblasti društvenog ugostiteljstva. Analize pokazuju da će primena ovakvih najnižih osnovica za vrlo kratko vreme po stupanju zakona ugasiti ova preduzeća. Daleko ispod pet i po hiljada je sadašnja bruto plata u tim preduzećima, tako da kada se primeni ova osnovica za poreze i doprinose na cifru od pet i po hiljada i plate doprinosi neće ostati ništa za plate radnika.

Ali, ostaće toliko malo da će doprinosi biti više puta veći od isplaćenih plata. I najdobronamerniji poslanik, kada počne da razmišlja o ovakvim zakonima, mora da se pita, nismo zluradi, šta je svrha ovih zakona. Ako je i svrha da se napravi dobar zakon onda se uradi tabelarni pregled, ono o čemu sam govorio.

Vi podatke imate na svakom mestu. Imaju ih u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, bivšem ministarstvu, ima ih u Službi platnog prometa, ima ih u fabrikama, pa se da pregled koliki broj radnika, a pošto sam bio zamenik ministra industrije, tvrdim, mi smo oslobađali dopriniosa, da se radi o stotinama hiljada radnika koji kada se podvrgnu ovim kriterijumima najnižih doprinosa neće primiti platu. Kada se plate doprinosi doći će pod udar ovih zakona o kaznenim merama.

Da li je cilj - moramo da se pitamo. Voleo bih da me ubedite sa ove govornice da nije cilj ovo što je rekao gospodin Nikolić da se isprazne hale. Ako to nije cilj onda moramo ovde da izađemo sa argumentima. Tvrdim vam vrlo odgovorno da u tekstilnoj industriji, koju imate u Beogradu, ne morate da idete daleko, idite u FON, "Zmaj", IMT, idite u tekstilne kombinate, ne morate da idete daleko, ne morate u Leskovac u tekstilnu industriju, u Kruševac u "14. oktobar", to možete ovde vrlo lepo da simulirate i prikažete to nama na primerima i mi ćemo da vas podržimo ako to može da plati industrija.

Znamo koliko treba penzijskom, koliko treba zdravstvu, ali nije polazna tačka - onoliko koliko treba. Polazna tačka je - onoliko koliko može da se ubere. Cilj zakona je da se ubere više. Ubeđujem vas i voleo bih da posle nekog vremena napravimo analizu da će ovakvim osnovicama u nekoj budućnosti da se ubere daleko manje.

Zašto? Radnici koji ne prime platu a plate doprinose otići će u štrajk pa zbog toga nećemo uzeti ništa. Posebna priča su privatni poslodavci. Ne znam da li samo ja ili samo poslanici opozicije zalaze u prodavnice, kafiće i kod privatnih poslodavaca u butike. Oslušnite malo šta kažu privatni poslodavci, šta kažu na najnižu osnovicu od pet i po hiljada dinara.

Pitajte ih intimno, nemojte kao vlast. Intimno ih pitajte koliko njih ima nameru da otpusti radnike ili da ih odjavi. To pitajte pa dođite ovde da sučelimo argumente. Vidim ja - kaznena odredba. Pa, molim vas, ne čuva državu i ne obezbeđuje doprinos finansijska policija, policija. Obezbeđuje stimulativna poreska politika i stimulativne osnovice.

Mislim da bi bilo mnogo bolje da se ova osnovica, a dao sam amandman na sva tri zakona, privede realnosti, ali bih voleo da neko od vas u ponedeljak sa terena dođe iz svog grada i kaže - molim vas, u mom gradu metalska industrija ...... grane. Ne govorim o visokoprofitabilnim granama. I, neću da grešim dušu, zakon je bolji za one koji dobro rade, imaće neke povoljnosti. Ali, za veliki broj radnika, ogroman broj radnika on je strašan. Ne mogu da razmišljam o posledicama onoga što će da se desi.

Još jednom bih vas, evo ovako, zamolio, apelovao bih na vas da izađete i nekim argumentima se sučelimo, jer su svi poslanici sa nekog terena, nismo pali sa kruške, da pokušate da nam to pokažete i da sami sebe ubedite. Ne morate nas da ubedite. Razumem da imate neke direktive da mora da se glasa ali da pokušamo da u nekim razmenama mišljenja argumentima dođemo do zaključka da li su ove osnovice, ovakve kakve su, izdržive.

Idite u naučne institucije, u "Geozavod" Beograd, koji ima 30-tak doktora nauka, pogledajte da li osnovicu od 12.000 dinara ta institucija na osnovu dosadašnjeg rada može da podnese. Kad plati doprinos na 12.000 neće imati za plate. Opet da se vratim, zavisi šta je i gde je. Ovo može da bude dobro za ostvarenje nekih ideja i u to neću da sumnjam sa ovog mesta, da je to u pitanju, ali za stvarni rad, za funkcionisanje penzijskog sistema, socijalnog, mislim da će ovo povećanje osnovica biti kontraproduktivno od početne namere, ako je to bila namera, da se ubere više sredstava. Hvala.