Uvažena predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati izmene i dopune sva tri zakona.
Ono što bih u svoje lično ime i u ime moje poslaničke grupe istakao kao par, pre svega, sugestija su pitanja za uvaženu ministarku i ja ću to danas izneti. Najpre, o Zakonu o izmenama Zakona o pomorskoj plovidbi sam jutros i na resornom odboru, koji je moj uvaženi kolega pominjao, za infrastrukturu izneo određene primedbe koje prosto moram da iznesem i vama i očekujem od vas pre svega korektne odgovore na postavljena pitanja. Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, najvažnija stvar u ovom zakonu koju menjamo jeste da izađemo u susret ljudima koji rade na prekookeanskim brodovima, procena je da ih ima oko 5.000 i procena je nakon usvajanja ovog zakona, kada ovaj zakon stupi na snagu da se taj broj može povećati na 7.000, da budu izjednačeni sa svojim kolegama iz zemalja koje već imaju usvojene i ratifikovane ovakve zakone.
Da pojasnim građanima koji ovo gledaju šta ovo konkretno znači. Mislim da svi u ovoj sali poznajemo nekoga ko radi na prekookeanskom brodu. Ono što je moja bojazan jeste, ti ljudi trebaju od matične države Srbije da dobiju tzv. identifikacione kartice. Te identifikacione kartice su jedna vrsta pasoša. To sam i na odboru izrazio kao veliku bojazan, buni me to što je rok za usvajanje ovih izmena gde se pominju i identifikacione kartice je pomeren za 1. januar 2018. godine.
Mislim da su već podneti amandmani u ovom smislu i mislim da biste trebali, uvažena ministarko, da povedete računa, najpre, mi ovaj zakon usvajamo po hitnom postupku, izmene zakona, a po hitnom postupku usvajamo izmene zakona koji će stupiti na snagu 1. januara 2018. godine.
Ono što ste u Predlogu izmena dali kao obrazloženje jeste da je potrebno da Lučka kapetanija Beograd se tehnički pripremi da može da izdaje ove tzv. identifikacione kartice. Konkretno, zbog kolega poslanika, to je jedna vrsta pasoša. Sada se u praksi dešava da naši ljudi koji rade kao tehničko osoblje ili konobari na brodovima, kada brod dođe u određenu luku bez tih kartica ne mogu da izađu sa broda, nego, za razliku od svojih kolega, ostaju na brodu.
Drugi problem je što su mnoge zemlje donele posebne zakone u borbi protiv terorizma i stvarno naši ljudi bivaju, ni krivi ni dužni, na određen način šikanirani zato što su iz Srbije i zato što mi ne možemo već godinama da uvedemo ove tzv. identifikacione kartice, koje bi u stvari bile pasoš svakog od tih ljudi koji su neka vrsta mornara na prekookeanskim brodovima.
Obrazloženje koje sam dobio od vaših saradnika jeste da, znači, Lučka kapetanija Beograd, koja ova dokumenta treba da izdaje, nije tehnički opremljena, ali bih podsetio i vas i kolege narodne poslanike da smo mi ovde donosili raznorazne zakone, i o zaštiti pasa lutalica, i o svim ostalim, za šta se sve nije našao novac u ovoj zemlji. Ne vidim, ako već MUP Srbije, a to je jedna vrsta pasoša, izdaje već ove nove tzv. biometrijske pasoše, zašto mi ne bismo mogli od MUP i od nekoga da bar ovaj rok skratimo na godinu dana?
Smatram da je ovo stvarno nepravedno i da bi ovaj rok, uz pomoć Ministarstva i nadležnih službi, morao biti skraćen, da se ovim ljudima pomogne.
Obrazloženje da će nešto stupiti na snagu 1. januara 2018. godine, a radi se, još jednom da ponovimo, o pet hiljada ljudi, procene danas 2015. godine, a da se ta cifra može, eventualno, povećati do sedam hiljada ljudi. Mislim da to nije neki veliki broj i da mi možemo ovim ljudima da izađemo u susret. Pošto je načelna rasprava, biće prilika u pojedinostima da govorimo još o ovoj temi.
Pre svega bih, kada se tiče izmena i dopuna drugog zakona, to je Zakon o plovidbi, lukama i unutrašnjim vodama, rekao određene stvari koje se tiču, pre svega, nadležnosti.
Meni, uvažena ministarko, jedna stvar, moram da kažem, nije jasna. Mi stalno u ovom parlamentu govorimo o agencijama i stalno govorimo kako imamo preveliki broj agencija, kako su se te agencije namnožile za vreme prethodne vlasti kao pečurke posle kiše, a stalno, kada donosimo ili nove zakone ili izmene i dopune postojećih zakona, uvek se pojavljuju nove agencije i uvek te agencije imaju toliko velika ovlašćenja da je više to neizdrživo.
Po meni, ako sada ponovo imamo agenciju za upravljanje lukama koja ima, po meni, čak veća ovlašćenja nego što ima resorno ministarstvo, mi se prosto pitamo - da li je mogla da se formira određena direkcija, da li je moglo samo Ministarstvo da kontroliše rad luka? Imamo i različita iskustva. Imamo zemlje koje su kontinentalne, kao što je Mađarska, ili koje imaju izlaz na more, kao što je Hrvatska, koje su ovu nadležnost dostavile ili, da kažemo, delegirale lučkim kapetanijama da one upravljaju, a mi tako olako formiramo stalno nekakve nove agencije. To smatram kao nešto gde bi svi skupa trebali dobro da razmislimo oko ovog pitanja.
Naravno, Ministarstvo će imati upliva oko samih personalnih rešenja u agencijama, ali smatram, ako već se nije išlo direktno na Lučke kapetanije, da je moglo da se iznađe rešenje da to bude ili direkcija ili da ostane u sastavu samog Ministarstva i da jednostavno nemamo agenciju.
Što se tiče još luka, tu bih da se malo još zadržim. Svi smo svesni problema koje smo imali u privatizaciji u dosadašnjem periodu. Mislim da i građani Srbije dobro znaju da mi imamo već šest luka koje su privatizovane. Neke od njih su bile i medijski puno ispraćene, kao što je Luka Beograd. Mene interesuje ono što bih želeo da znam, to je - šta se dešava definitivno sa zemljištem, odnosno šta se dešava sa zatečenim stanjem u lukama kod novih vlasnika? Zatim me interesuje – kakav će biti odnos države prema dve preostale luke koje nisu privatizovane, to je Luka Prahovo i Luka Novi Sad?
Tako da, ovo su određene stvari koje se, kažem, tiču života samih tih luka. Svesni smo svi da luke imaju i vrlo atraktivno zemljište. Još jednom pominjem Luku Beograd, koja je zbog toga bila na sudu, čak se i Ustavni sud u toku 2013. godine izjašnjavao oko zemljišta Luke Beograd.
Ono što želim, na samom kraju, posebno da apostrofiram i da napomenem je rad inspekcijskih oragana. Na Odboru za infrastrukturu su moje kolege poslanici primetili da mi imamo dosta loš rad inspekcijskih organa samog Ministarstva, a to se odnosi na tzv. nedozvoljena pretovarna mesta. To je nešto što mi svi zajedno treba da poradimo na tome, da sprečimo tzv. šverc koji se dešava na rekama u Srbiji. Ako pogledate samo Drinu, videćete šta se dešava u toku dana i u toku noći, kolik stoke se švercuje preko Drine, da ne govorimo šta se sve ranije radilo oko nafte i naftnih derivata, zbog toga bih zamolio uvaženu ministarku da povede računa da se prosto inspekcijski nadzor pojača.
Sa druge strane, nešto što moram da primetim je da obrazloženja koja se ovde pišu nama kada nam se dostavljaju kao narodnim poslanicima za izmene i dopune zakona, ovde imate dosta prepisivanja iz godine u godinu i rokova koji se daju, pa npr. u izmenama Zakona o unutrašnjim vodama i plovidbi i lukama, u jednom delu kod rokova kaže – odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada, Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje 1. decembar 2014. godine, a mi osnovni zakon usvajamo u februaru 2015. godine. Zbog toga bih iskreno zamolio, pre svega, stručne službe resornih ministarstava da na ovakav način ovakva dokumenta ne prepisuju samo iz godine u godinu, jer ovaj zakon je usvojen 2011. godine, izmene su usvojene 2013. godine, ponovo imamo izmene 2015. godine, stalno se nekakvi rokovi produžavaju, a obrazloženja se prepisuju i čak kada ih prepisuju ne ispravljaju ni datume, nego je ostao krajnji rok 1. decembar 2014. godine.
Još jednom, uz ove primedbe na koje očekujem da će i Ministarstvo imati i kroz amandmane i usvajanje amandmana razumevanja za ove rokove, podvlačim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, uz nadu da se ipak neće čekati određeni rokovi, da dođe januar 2018. godine, da će oni stupiti na snagu puno ranije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, drage kolege narodni poslanici, ovo je verovatno moj prvi amandman koji nije amandman „briše se“ na Predlog zakona o osiguranju depozita.
Član 7, jedan od najvažnijih članova ovog zakona, koristiću vreme poslaničke grupe, pročitao bih član 7, koji je vrlo bitan: „Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod NBS. Agencija dinarska sredstva Fonda za osiguranje depozita, na osnovu odluke Upravnog odbora, ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili NBS“, i ovaj ključni treći pasus: „Na osnovu odluke Upravnog odbora Agencije i ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, NBS, u svoje ime, a za račun Agencije, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama“.
Smatram da reč „politikom upravljanja deviznim rezervama“ treba zameniti, da se umesto reči „politikom“ ubaci reč – strategija. Zašto je ovo važno, uvaženi predsedavajući? Zamolio bih sve uvažene kolege, verovatno se svako od nas jednom pitao na koji način se čuvaju devizne rezerve zemlje, koje su pare, novci svih nas, građana Republike Srbije, na koji način se one plasiraju. Izgleda mi, iskreno, vrlo nelogično i zamolio bih uvaženu ministarku, koja je ranije bila guverner NBS, jer kada uđete na sajt NBS možete da vidite da se devizne rezerve čuvaju u skladu sa strategijom.
Zaista mi nije jasno kako se u predlogu ovog zakona došlo do reči „politika“. Pazite, politiku možete da menjate svaki dan i vrlo mi je bilo nelogično da ako treba da plasirate nešto najvrednije što ova država ima, a to su devizne rezerve, u skladu sa politikom koju možete da menjate svaki dan, to meni ne izgleda logično. Zato bih zamolio uvaženu gospođu ministarku da još jednom razmotri moj amandman i da se u ovom trećem pasusu člana 7. reč „ u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama“ ispravi i reč „politika“ zameni sa rečju – strategija, jer strategiju usvaja NBS, odnosno Savet guvernera NBS. Naravno da to odobrava guverner, saglasnost verovatno daje, odnosno po ovom zakonu to sve sada prati ministar finansija, koji je to dužan da radi po zakonu i smatram da strategija može biti i na određeni vremenski period i ne može se menjati u skladu sa dnevnom politikom.
To je ključna stvar zbog koje smatram da ovaj moj amandman treba podržati i, naravno, on će doneti još jednu veću stabilnost i predvidljivost kod plasiranja deviznih rezervi Republike Srbije. Hvala.

Predsedavajući, iskreno se izvinjavam, neću biti dug i ništa maliciozno ne želim uvaženoj ministarki da kažem, ali prosto ona nije u pravu.
Molim vas, ovo su vrlo ozbiljne stvari. Meni je žao što ovde nije guvernerka Narodne banke, razumem da ima obaveze danas, ali bih još jednom zamolio kolege narodne poslanike da razmotre ovu temu i ako možemo zajedno, a mi to i možemo u Danu za glasanje, ako predstavnik Vlade ne želi na samoj sednici da prihvati ovaj amandman, da ovo ispravimo, jer ovo je vrlo bitno.
Moram da kažem, kao i svi narodni poslanici, ja sam neko ko je uložio još amandmana na ovaj zakon i pažljivo sam se trudio za ovaj vremenski period da iščitam ovaj zakon. Ja nikad ne podnosim amandmane - briše se, već potpuno jasne amandmane. Ovde je svako ko je pažljivije čitao ovaj tekst mogao da vidi nelogičnost. Nelogičnost je da vi plasirate devizne rezerve zemlje, iskreno, nešto najvrednije što mi imamo, kaže - u skladu sa politikom. Znači, ovde je mogla da se nađe i određena druga reč koja će biti, da budem iskren, smislenija nego politika. Mi vodimo ovde politiku, mi možemo i kao predstavnici stranaka da pričamo o politici razno-razne stvari, ali da kažete da ćete sa politikom da upravljate deviznim rezervama, to mi stvarno ne izgleda logično.
Više se ne obraćam uvaženoj ministarki, ona je svoj stav iznela, ali bih samo zamolio narodne poslanike da u Danu za glasanje ovaj moj amandman podrže. Hvala.

Uvaženi gospodine ministre, uvažena guvernerko, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set vrlo bitnih zakona i na samom početku ono što moram da kažem kada je u pitanju pre svega Zakon o dopuni Zakona o ministarstvima, jedna mala primedba uvaženom ministru, gospodine Vujoviću, nemate nikakvog razloga da se prosto pravdate za stvari koje su duboko ispravne.
Ono što posebno hoću da naglasim, nisam neko ko voli bilo šta da hvali za ovom govornicom, ali suština je da sam se uvek zalagao da se smanji nadležnost agencija, pa bilo to i Agencija za osiguranje depozita. Naravno, i neke druge agencije da preispitate. Vi ste ministar finansija i to možete.
Kada je bila ovde rasprava o budžetu za 2015. godinu, jasno sam napomenuo ispred poslaničke grupe Nove Srbije da je potrebno preispitati rad mnogih drugih agencija i plate u istim tim agencijama.
Više puta sam za ovom skupštinskom govornicom pominjao na primer Agenciju za borbu protiv monopola i za jačanje konkurentnosti, nazovite je kako hoćete, gde tamo ljudi imaju bezobrazno visoke plate, gde predsednik te agencije ima platu od 350.000 dinara i zbog toga je ovo što radite danas, a to je samo vraćanje nadležnosti resornom ministarstvu. Pa, ko će bolje od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da raspolaže imovinom, a to je finansijska imovina u bankama i da odlučuje kada će i po kojim uslovima ona biti eventualno i prodavana?
Podsetio bih vas da je ovo možda trebalo i ranije da se donese i onda se možda ne bi neke greške dešavale koje su se dešavale, a koje su ipak koštale građane Republike Srbije. Mnogi su ovde zaboravili priču koju biste možda mogli da pomenete šta je sa akcijama države Srbije, naprimer, u „Zagrebačkoj banci“? Zašto se nije na pravi način ranije reagovalo oko toga? Ovde se pominjala i „Tesla banka“ i mnoge druge banke i zbog toga je ovo dobra stvar, da se prosto ministarstvu daju jasne nadležnosti i jasne odluke i na kraju, za te odluke se snosi odgovornost.
Promena Zakona o javnim nabavkama, dosta su kolege govorile oko toga. Ja bih samo jednu stvar posebno da napomenem, koja muči pre svega lokalne samouprave i lokalna javna preduzeća, a to je da imate firme koje su prosto našle novu delatnost, gospodine ministre, a to je da se profesionalno pojavljuju na tenderima i javnim nabavkama. Kada izgube te tendere, oni naravno ucenjuju, odnosno uslovljavaju onoga koji prvoplasirani da će se žaliti. Na taj način se neograničen vremenski period odlaže realizacija određenih poslova.
Zbog toga bih voleo da razmislite o jednom predlogu, a to je da firma koja se do tri puta žali ako je drugoplasirana, trećeplasirana na nekoj od pojedinačnih javnih nabavki i nikada uprava za nabavke ne potvrdi njihovu žalbu, da jednostavno izgubi pravo da može više da se žali. Na ovakav način vi možete ometati poslove koji ne mogu da čekaju, nego se prosto moraju na brz način realizovati.
Kada se govori o Zakonu o likvidaciji banaka, građani su sa razlogom zabrinuti uvek kada se pominje likvidacija banaka. Već su uvažene kolege ovde govorile o nekim bankama, kao što su „Agrobanka“ i „Vojvođanska Razvojna banka“. Ne bih oko toga da se ponavljam. Video sam i strah kod ljudi.
Da se vratim ponovo na tu raspravu o budžetu, pitao sam vas - šta će se desiti sa „Srpskom bankom“? Dosta su građani i u toku ove zime čekali tamo u redovima, stajali, smrzavali se da bi gasili svoje račune. Zašto se sa „Srpskom bankom“ nije postupalo kao sa nekim ranijim bankama, kao što je „Univerzal banka“ i mislim da su kod „Srpske banke“ građani koji su imali tekuće račune, prosto bili izloženi određenom dodatnom maltretiranju?
Što se tiče same Narodne banke, ovde se dosta govorilo i o kontrolnim mehanizmima Narodne banke, o svemu ostalom i ono što je uvažena guvernerka rekla da hoće da napravi jasno jedan efikasan tim u NBS koji će se ove izmene moći da iznese. Ja i moje kolege ćemo to apsolutno podržati.
Ono što građane koji gledaju ovaj prenos, pre svega, interesuje, a to je sigurnost njihovih računa u bankama i sigurnost da im se ne dešava upravo ova situacija koju sada pominjemo sto puta, a to je šta će guvernerka u ponedeljak reći za ljude koji imaju, nažalost, te kredite u tom švajcarskom franku, a koji sa stvarno ogromnim strahom čekaju svaki prvi naredni u mesecu kada im dolaze te rate kredita i da li će te rate, ne znam, za 20%, 30% veće kako ta valuta skače.
Slažem se da nije NBS ta koja je kriva zašto je neko uzimao kredit u švajcarskim francima pre pet, šest ili sedam godina, ali NBS je tu i vi ste tu, uvažena guvernerko, vas su građani birali, da se trudimo da pomognemo građanima, a s druge strane, mislim da u pojedinim izjavama ljudi pre svega iz Saveta guvernera, po meni, previše štite poslovne banke. Na to moram da vam skrenem pažnju. Smatram da to nije dobro, jer i mi narodni poslanici, evo, ja sam jedna od tih, a i građani koji sa pažnjom posmatraju ovu raspravu, smatraju, mislim da se ponekad poslovne banke u Srbiji ponašaju kao, moram da kažem, mali lešinari. Naplaćuju svoje usluge i uzimaju od naroda kako god stignu.
Ovako, ovi svi problemi koji se dešavaju sa ovim kreditima i sa vraćanjem ovih kredita, dolaze kao šlag na tortu i tu, nažalost, svi prosto vapimo za onom starom, dobrom službom društvenog knjigovodstva, odnosno službom platnog prometa, koja je nekada postojala i da ste mogli na jasan i na efikasan način da vršite uplate – isplate i da kontrolišete da li je ko uplatio doprinose i sve ostalo.
Zbog pomanjkanja vremena, moram samo da vam skrenem pažnju, iako su moje kolege nešto već u prethodnoj raspravi govorile, ali to je kod samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, a to je već ovaj član, neke su ga kolege još u prepodnevnoj raspravi pominjale…

Samo 30 sekundi, uvažena predsednice.
Član 7, a to je odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđene ovim zakonom. Mislim da sama definicija u tom zadnjem pasusu nije najsrećnija. Ja sam uložio dva amandmana u vezi samog teksta, pa bih vas zamolio, uvažena guvernerko, da obratite pažnju na ta dva amandmana.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da vama i građanima Srbije čestitam srećne božićne i novogodišnje praznike u ime poslaničkog kluba NS.
Pred nama su izmene i dopune dva zakona i potvrđivanje zajma u trećem zakonu. Ono što su već i moje uvažene kolege u prethodnim izlaganjima rekle, jeste da nije dobro često menjati pojedine odredbe zakona. Ono što mene ohrabruje, to je da ste vi, gospodine ministre Sertiću, jutros na Odboru za privredu najavili da ćemo mi već u prvih šest-sedam meseci ove godine, znači, 2015, imati nov zakon o privrednim društvima.
Mogao bih da se složim sa koleginicom Batić da je mnogo toga potrebno promeniti i mnogo toga od nedostataka ima u postojećem Zakonu o privrednim društvima. Ali, razumem i potrebu i brzinu zašto je potrebno da sada donesemo ove najnovije izmene, da bismo ispoštovali rok, a to je 25. januar. Kada govorimo o roku od 25. januara, zbog građana Srbije koji prate i ovaj prenos, vrlo je bitno da kažemo, jer se u medijima prethodnih dana pojavila netačna informacija, a to je da mi ove izmene zakona donosimo retroaktivno, što apsolutno nije tačno.
Onda ćemo morati malo da se vratimo u istoriju, a to je pre svega da je Vlada donela odluku 30. decembra 2011. godine da se kupi 20% akcija grčke telekomunikacione kompanije „Ote“ koja je bila suvlasnik „Telekoma“ i da tada država Srbija nije imala sopstvenog novca da te akcije kupi i da je doneta odluka da se podigne kredit i da se za ta kreditna sredstva za koja se zadužuje „Telekom“ kupi taj portfelj akcija, ali je taj ugovor stupio na snagu 25. januara. Znači, ono što je važno i zbog javnosti i zbog nas, narodnih poslanika, da retroaktivnosti nema.
Ono što je važno i na šta bih se ja osvrnuo, to je jedan mali istorijat. Uvaženi kolega Ćirić, koji je govorio pre mene, iz DS, a dugogodišnji direktor PTT Srbije, rekao je mnogo toga, ali sa jednom malom činjenicom se samo ne slažem. On je izvukao naravno to što je DS radila, što je pohvalno u to vreme, da se većinski paket tada vrati državi u Telekomu, ali trebalo bi zarad javnosti i svih nas da kažemo da su sve vlade Republike Srbije nakon 2000. godine i nakon prve privatizacije Telekoma urađene još za Miloševićevo vreme, radile su značajno na tome da se Telekom vrati u državne ruke. To je radila i Đinđićeva Vlada i kasnije Koštuničine vlade i naravno Vlada Mirka Cvetkovića.
Konačno, odluka ta koja je doneta 30. decembra da se tih zadnjih 20% akcija otkupi, lično, a i tada poslanički klub Nove Srbije smo bili protiv toga na koji je način to urađeno. Zašto? Imali ste dve logike razmišljanja. Jedna je da Telekom postane stopostotno državni, odnosno da kažemo u javnom vlasništvu, da ima regionalni značaj kao kompanija koja ulazi na tržište BiH, Republike Srpske i Crne Gore, ali sa druge strane sa podizanjem takvog kredita vi potpuno finansijski iscrpljujete jednu kompaniju koja treba da bude lider u razvoju. Sa druge strane, kada je finansijski iscrpite, ta kompanija više ne može da ulaže značajna sredstva u svoj razvoj.
Mi na žalost danas imamo situaciju u Srbiji koja je vrlo česta, da imate opštine koje su u brdsko-planinskim predelima, to kako volimo da kažemo u ruralnim predelima Republike Srbije, koje danas nemaju razvijenu telekomunikacionu mrežu, da imate da je Telekom jednostavnim odlukama prosto ljudima ukinuo klasične fiksne telefone, uveo im je neku tzv. „bežičnu“, neku kinesku mrežu i danas imamo sudske sporove koje građani i pojedine mesne zajednice vode protiv Telekoma Srbije za nadoknadu štete jer je na jednostran način raskinuo stare ugovore koji su još građani mesne zajednice sklapali sa PTT Srbije, iz koje je kasnije nastao Telekom, gde su i građani imali svoja ulaganja. Mogu da napomenem i sela, ali mislim da svi poslanici koje dolaze iz unutrašnjosti Srbije znaju kakav je to problem sa kojim se susreću, kažem još jednom, građani u ruralnim predelima Srbije.
Ovo što se postavlja pitanje i to sam postavio jutros i na Odboru za privredu, zašto u prethodne dve godine, od 2012. godine nije se išlo aktivnije sa korporativnom kulturom upravljanja Telekoma Srbije.
Moram da pitam i vas, gospodine ministre, zašto pojedini istrošeni političari sede u nadzornom odboru Telekoma i dan danas i ono što dugujete objašnjenje pre svega građanima Srbije, zašto se nije do sada išlo sa inicijalnom ponudom akcija na berzi RS? To je vrlo važno objašnjenje jer postoje mišljenja, naročito u stručnoj javnosti, da se na taj način ponudom i ovoga portfelja akcija koje su u vlasništvu Telekoma Srbije i jednom inicijalnom ponudom akcija koje su u vlasništvu države Srbije, da su se mogla prikupiti dodatna sredstva koja su se mogla uložiti u razvoj Telekoma i razvoj infrastrukture Telekoma.
Ono takođe što bih posebno napomenuo jesu odluke prethodnih vlada, a to je da se daju, i tu se danas vode i sudski sporovi oko toga, dozvole različitim firmama. Setimo se samo one „Nube investa“ i nekih drugih firmi koje su volšebno dobijale dozvole da postavljaju optičke kablove i ta „Nuba invest“ i kasnije „SBB“ i neke druge i treće firme su na taj način smanjivale taj nekakav kolač u tržišnom udelu koji ima Telekom i na taj način korak po korak smanjivale vrednost samoga Telekoma.
Da se vratim samo na konkretno na izmene Zakona o privrednim društvima, gde su kolege rekle- u postojećem zakonu jedno privredno društvo može imati najviše do 10% sopstvenih akcija. Bio je rok tri godine, taj rok izlazi 25 januara da se ako imate više 10% to otuđite.
Imamo sada Telekom, imamo primer Telekoma, on ima 20% i sada je pitanje da li ćemo mi ovaj zakon usvojiti i da to na elegantan način, da kažem, ostane u vlasništvu Telekoma, da Telekom jednostavno se pripremi na nešto, ne što bih ja nazvao privatizacijom Telekoma, već dobijanjem strateškog partnera Telekoma u 2015. godini koji će prosto omogućiti samoj firmi,a na posredan način i građanima Srbije da dobiju nove usluge i da jednostavno Telekom ostane lider u ovom delu, u ovom našem regionu, kažem ne samo u Srbiji, već i u susednim državama.
Imali smo i drugačiju mogućnost. Kolega Ćirić je govorio o toj drugačijoj mogućnosti, a to je da vi knjigovodstveno, da kažem, izopštite 10% akcija, tada bi nominalno, kažem nominalno, se smanjila vrednost same kompanije. Naravno, kada smanjite ukupan broj akcija, povećale bi se nominalno, možda i tržišno broj akcija koje su u vlasništvu što države, što ostalih, da kažem, manjih akcionara, pre svega bivših radnika, ali ono što je opasnost kod tog modela jeste da se u toj varijanti smanji kreditni rejting same firme, samoga Telekoma.
To je sada ta opasnost o kojoj sam hteo da kažem nešto i da napomenem, jer su i uvažene kolege rekle da sada za dobit iz 2014. godine, Telekom će morati da podigne kredit da bi tu dobit delom uplatio u budžet Republike Srbije, pa onda da vidimo prosto šta je korisnije i za samu firmu i za Republiku Srbiju. Tako da, oko toga možemo da razgovaramo i možemo da pričamo.
Ono što je ključno, još jednom da napomenem, to je potreban je jasan odgovor zašto se još uvek u nadzornom odboru nalaze ljudi koji nisu stručni i zašto se nije išlo na berzu sa jednim delom akcija da bi se stvorio kapital koji može onda da se ubaci u razvoj.
Što se tiče Zakona o izmeni Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, zbog nedostatka vremena ja o tome jutros nisam govorio na Odboru za privredu, ali ima par stvari oko kojih ovde posebno ih treba napomenuti.
Mi smo i kao koalicija Nove Srbije i SNS još od 2012. godine govorili da je Srbiji potrebna razvojna Banka. Nažalost, poučen iskustvima koja smo imali u prethodnoj godini, a evo i na početku i ove godine sa Srpskom bankom, vidimo da upravljanje bankama gde je većinski državni kapital nije najbolji. Znači, opet dolazimo da vidimo šta je sa menadžmentom i tih banaka. Ali, ako je Fond za razvoj uslovno trebao da zameni da bude nekakva Razvojna banka Srbije u malom, nažalost, pre svega i zbog prethodnih ministara, a mislim da je svima nama poznato da je inicijator te ideje bio bivši ministar Mlađan Dinkić, Fond za razvoj je prosto napravljen tako da po političkom modelu se dele tamo krediti, da mi sada i kao poslanici ne znamo koji je tačno procenat nenaplativih kredita koji je Fond za razvoj davao u prethodnim godinama.
Ono što je dobro kod ovih izmena, to je što će se učiniti transparentnijim i jasnijim rad Fonda za razvoj i Upravnog odbora Fonda za razvoj koga upravo čine ministri Vlade Republike Srbije.
Ono što bih se složio sa kolegama koje su govorile pre mene, mislim da mora jasnije da se napomene odgovornost članova Upravnog odbora Fonda za razvoj i možda bi trebalo razmisliti kada se bude donosio nekakav nov zakon i o Fondu za razvoj, jeste da članovi Upravnog odbora i ličnom imovinom kao što je kod članova Upravnog odbora javnih preduzeća, garantuju za poslovanje i Fonda za razvoj jer onda bi to poslovanje bilo mnogo jasnije. Ne bi se dešavalo ono što nam se dešavalo prethodnih godina, da se ti krediti odobravaju po političkoj liniji, da se ne zna jasan kriterijum i to se sada u ovom zakonu menja šta su sredstva obezbeđenja i to je ključna stvar.
Nije sporno da vi trebate da postavljate sredstva po što nižim kamatama. Nije sporno da se ta niska kamata subvencioniše iz budžeta Republike Srbije, ali mora se jasno znati garancija kao što imate kod poslovnih banaka. Hoćete Kredit? Morate imati hipoteku ili morate imati jemca, odnosno žiranta.
Ono što je po meni dobro takođe kod izmena Zakona o Fondu za razvoj jeste da će se sada na kraju godine sva sredstva koja ostaju kao višak u Fondu za razvoj vraćati u budžet Republike Srbije.
To smatram kao dobro rešenje zato što mislim da je prethodnih godina bilo zloupotreba u tom delu, tako da će Vlada na mnogo jasniji i transparentniji način moći da vidi koliko je u toku godine plasirano sredstava, koliko je, na kraju krajeva, Fond za razvoj zaradio, koliko je uspeo tih kredita da vrati i ako postoji potreba, vrlo je važno da se ovim izmenama planira da Fond u ime Republike Srbije može da kupuje i kvalitetne hartije od vrednosti, tako da su to pohvalne stvari.
Ono što imam nedoumicu i što bih zatražio objašnjenje od vas, gospodine ministre, jeste da vi ovim izmenama kažete u jednom delu da firme koje mogu da dobiju kredite ne mogu imati više od 40% društvenog kapitala. Sada, to možda ovako i za poslanike i za građane Srbije u pravi mah nije interesantno, ali ja bih vas podsetio da postoje preduzeća u Srbiji, naročito preduzeća koja su prethodnih godina izdvojena iz sastava EPS, iz „Kolubare“, npr, „Kolubara-Usluge“, „Kolubara-Građevinar“, iz Kostolca Autotransportno preduzeće „Kostolac“, koje su vrlo aktivne, imaju veliki broj zaposlenih, imaju 100% društveni kapital. Njima je ranije obećano da će se one vratiti u sastav EPS-a, odnosno svojih matičnih firmi i ništa se do sada po tom pitanju nije rešilo i sada dolazimo u situaciju da te firme neće moći, kada usvojimo ove izmene Zakona o Fondu za razvoj, uopšte da konkurišu za sredstva Fonda. To pitanje bi trebalo pod hitno da se razreši, jer, kažem, u ovim firmama radi veliki broj zaposlenih.
Na kraju, Predlog izmena o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za II fazu završetka Termoelektrane „Kostolac“, naravno da ćemo to podržati. Ono što je važno i što grašđani Srbije treba da znaju, vrednost kredita je negde oko 608 miliona dolara.
Ono što je takođe važno, žao mi je što sada ovde nije ministar Antić, koji je na jedan kvalitetan način i uspeo da izdejstvuje da kredit u ovoj drugoj fazi bude značajno povoljniji od kredita kineskog iz prve faze, jer je niža kamatna stopa, sa 3 je sišla na 2,5%, duži je grejs period, sa pet na sedam godina, duži je rok otplate, sa 15 na 20 godina i sve tu sto dobre stvari. Sve te dobre stvari, da dobijemo posle 25 ili 30 godina jedno novo postrojenje koje će davati značajnu proizvodnju električne energije, doneti stabilnost u elektroenergetskom sektoru, to je sve za pohvalu, ali ono što nije za pohvalu, i to sam hteo da pitam ministra Antića, jesu medijske spekulacije oko toga da li je tačna informacija, i vi kao ministar privrede nam to morate dati, da je uoči samog potpisivanja došlo do određenih problema, da je pokušano da se kineska firma, koja je trebala da bude izvođač, ako se ne varam njen naziv je CMEK, da se pokuša da se izbaci iz tog posla, da se uvede druga firma? To su mediji naravno povezivali sa postojećim direktorom EPS-a, gospodinom Obradovićem. Čak imate i određene izjave bivše ministarke energetike, sada potpredsednice Vlade i to je, zbog građana Srbij,e jasno i trebalo bi da se daju jasni odgovori, da ne bi ostala nedoumica, jer ovaj kredit pod ovakvim uslovima, koji je izdejstvovala Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade gospodin Vučić i, na kraju krajeva, ministar energetike, su toliko dobri, toliko pohvalni, da ovi tzv. repovi i ove priče ne bi trebalo iza toga da stoje i zbog toga oni trebaju danas od strane resornog ministra da dobiju jasan odgovor i da se sa tim jednostavno završi.
Naravno, u danu za glasanje, poslanička grupa NS će podržati izmene ovih zakona, uz davanje objašnjenja na sva ova pitanja koja sam postavio. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije.
Na samom početku da kažem da će poslanički klub Nove Srbije u danu za glasanje podržati rebalans budžeta, Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu i prateće zakone, naravno u danu za glasanje.
Ono što bih na samom početku napomenuo jeste par reči o rebalansu budžeta za 2014. godinu. Mnogi su na početku ove rasprave govorili da je to rebalans rebalansa u dosta negativnom kontekstu. Ono što bih ja pohvalio i to moram da kažem na samom početku, tiče se ušteda i ne treba nikoga biti sramota ako se nešto uštedi da se to na pravi način kasnije raspodeli. Zakon o budžetskom sistemu je jasan, zato je onda potreban rebalans budžeta i zato mi danas o tome raspravljamo. Ono što je pohvalno, pre svega, jeste četiri milijarde dinara koje će se rasporediti Ministarstvu poljoprivrede za isplatu zaostalih subvencija i zaostalih primanja, pre svega zemljoradnika, iz prethodnih godina.
Ono što je važno, nažalost ministarka poljoprivrede trenutno nije ovde, pa ćete vi ministre Vujoviću odgovoriti umesto nje, nadam se, a to je da li znači da ćemo ovim rebalansom sva zaostala dugovanja prema poljoprivrednicima izmiriti i da li je za ovaj rebalans vezano određeno smanjenje koje imamo u Predlogu budžeta za 2015. godinu u razdelu poljoprivrede, gde sa nekih 91 milijarde subvencija u 2014. godini imamo sad negde oko 84 milijarde u 2015. godine u Predlogu budžeta? Da li znači da će se sad poći od nule, da nećemo više imati zaostalih dugovanja iz prethodnih godina da ih uzimamo na sebe, već da će zemljoradnici znati da su sva dugovanja završena sa 31.12.2014. i da onda mogu normalno da konkurišu u 2015. godini?
Ja sam, uvaženi ministre, inženjer po struci i ja ću govoriti u brojkama. Smatram i da gledaoci koji gledaju ovaj TV prenos treba da znaju kako u brojkama izgleda Predlog budžeta za 2015. godinu. Ono što je važno i što gledaoci treba da znaju, on predviđa nešto veća sredstva u državnoj kasi, nešto veća sredstva na prihodnoj strani, nešto smanjena sredstva na rashodnoj strani i taj minus, odnosno deficit od 191 milijarde dinara.
Ono što bih vas upitao, uvaženi ministre finansija, jeste da koliko sam video u ovom budžetu, mi smo predvideli da se zadužimo u narednoj godini oko 706 milijardi dinara, što je otprilike oko šest milijardi evra. Od toga su oko dve milijarde za pokrivanje deficita i oko četiri milijarde evra za vraćanje kamata i prethodnih kredita koji su uzimani godinama unazad.
Jedan od kolega koji je govorio pre mene rekao je da je ovaj budžet definisan na kursu dinara od 119 dinara za jedan evro. Koliko sam ja izračunao to je otprilike 120 dinara. Ali, ako je danas srednji kurs dinara 121,3, pitam vas, uvaženi ministre, da li je ova pretpostavka realna, jer mi kredite, kamate imamo u evrima. Naravno, imamo budžet u dinarima, pa ćemo sve to morati da balansiramo. Da li to znači da građani Srbije mogu pod znacima navoda mirno da spavaju i da će se kurs u 2015. godini kretati oko 120 dinara za jedan evro.
Takođe ono što građani treba da znaju da je inflacija procenjena u 2015. godini između 2,5% i 5%. Neka procena je da će ona do decembra 2015. godine doći na oko 4%, da će nezaposlenost biti u maksimalnom iznosu do 21%, da su predviđene subvencije smanjene npr. u privredi za otprilike 80 miliona, a tiču se pre svega rešavanja firmi u restrukturiranju. Doći će do povećanja i zato je i predviđen u ovom budžetu jedan veći iznos za nacionalnu službu za zapošljavanje, gde ćemo jedan broj ljudi dobiti u toj službi da primaju nadoknadu sa biroa, kako se to naziva, a da će otprilike 15-20 hiljada ljudi biti manje u firmama u restrukturiranju, kada se završi proces privatizacije i kada budemo imali okončanu situaciju da više u narednim godinama nećemo imati tih famoznih 700 miliona evra, koliko smo izdvajali, što u ovoj, što u prethodnim godinama, za subvencionisanje ovih preduzeća.
Takođe bih napomenuo, nešto je uvaženi ministar energetike Antić govorio, a tiče se firmi kao što su „Srbijagas“, gde smo značajna sredstva davali za subvencionisanje ovih preduzeća, ali kada sam malopre rekao oko deficita i nešto smanjenog deficita u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu, to smanjenje se zasniva na većem davanju iz javnih preduzeća, dakle iz veće dobiti, prelivanja u državni budžet.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta u oktobru mesecu, rekao sam da ova Vlada mora da vodi iznuđenu ekonomsku politiku i da će i uspeh i neuspeh ove Vlade meriti se uspehom rešavanja situacije u javnim preduzećima.
Pitam uvaženog ministra, da li su realno postavljeni prihodi republičkog budžeta u odnosu na javna preduzeća gde se kaže da će dobit od javnih preduzeća i dividendi u republički budžet u ovoj godini, biti 15,3 milijarde, a predviđeno ostvarenje u 2014. godini je oko devet milijardi.
Zatim dobit javnih agencija, to je interesantno, planira se da će ona iznositi oko milijardu i dvesta miliona u 2014. godini, a dobit od agencija u 2015. godina je predviđena na 1,6 milijardi dinara. Meni je dosta teško da u to poverujem, poznavajući situaciju kako ona danas stoji u javnim preduzećima. Kada govorimo o javnim preduzećima, moramo da podsetimo i vas, a i gledaoce, da je i u ovom budžetu jedan od najvećih troškova je za „Železnice Srbije“, za koje je u ovom budžetu predviđena subvencija od 11,8 milijardi dinara. Od tih 11,8 milijardi dinara veći iznos od 10,4 milijarde su za zarade, a ostatak od 1,4 milijarde za učešće u ruskom kreditu. Interesantno je da je to učešće u ruskom kreditu za 2015. godinu predviđeno od 1,4 milijarde, a u ovom budžetu za 2014. godinu 0,6 milijardi dinara.
Još jedno pitanje vezano za jedno javno preduzeće, a tiče se „Resavice“, odnosno podzemne eksploatacije uglja u „Resavici“. U 2015. godini je predviđeno 4,5 milijardi dinara za zaradu u ovom javnom preduzeću. Takođe, ono što mi je dosta interesantno jeste podatak da smo predvideli garancije u budžetu za 2015. godinu samo za ovo preduzeće u visini od 10 miliona evra, za otvaranje još jednog kopa, još jednog rudnika u „Resavici“, pa se pitam iskreno i voleo bih da mi neko od ministara odgovori, ako sada za ovaj jedan rudnik dajemo subvencije za zaradu, od 4,5 milijarde dinara, da li je rentabilno davati još garanciju od 10 miliona evra da bi se otvorio još jedan rudnik i koliko će sve to na kraju da košta građane Republike Srbije?
Ono što je takođe interesantan podatak kada se govori o subvencijama u privredi, nastavlja se politika subvencionisanja investitora i planiran je približno isti iznos kao u 2014. godini, ali ono što je interesantno je da će znatan deo ovih sredstava ići preko Fonda za razvoj, otprilike od 500 miliona dinara i preko SIEPE.
Ne da vidimo samo to u zbiru da je to otprilike četiri milijarde dinara, a da se, kažem, na jasan i transparentan način ne može videti koliko pojedinačno koja od ovih firmi dobija novac.
Ono takođe što sam posebno hteo da naglasim uvaženi gospodine ministre, ovde su moje kolege pominjale lokalne samouprave. Naravno, da se slažemo da treba da se razvijaju opštine, da treba da se razvijaju sela, da bi se mogle otvarati tamo fabrike, ali ja moram da se pitam od kog novca.
Evo zašto ovo pitam? U predlogu budžeta za 2015. godinu suma za lokalne samouprave, gradove i opštine je predviđena na potpuno istom nivou kao prošle godine, a to je 33 milijarde dinara. To ne bi bilo ništa sporno da nisam našao jedan interesantan podatak, koji je zanimljiv i drugim narodnim poslanicima, a to je da su AP Vojvodina i lokalne samouprave, znači, gradovi i opštine za prvih 11 meseci u 2014. godini, ostvarile suficit od 18 milijardi dinara, pa se ja pitam, moram da vas pitam, svakog dana idemo po Srbiji i poznavajući kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam na osnovu kojih parametara se došlo do suficita od 11 milijardi dinara?
Još jedan podatak koji je interesantan, a to je raspodela, sama raspodela po gradovima i opštinama u Srbiji. Arhitekta te raspodele 2008. godine su bili Mlađan Dinkić i Mirko Cvetković. To mora jasno da se kaže, a da ni dan danas, evo meni nije jasno, ja, gospodine Vujoviću, vodim jednu opštinu 10 godina i apsolutno mi nije jasno na osnovu kojih kriterijuma se raspoređuju ta sredstva?
Evo jedan konkretan primer da bi gledaocima bilo jasnije o čemu se radi. Mnogi su ovde govorili, gospodin Vulin malopre kada je govorio pa rekao je - stepen razvijenosti pojedinih lokalnih samouprava, pa se govori o broju stanovništva i o svemu ostalom, da li je nešto devastirano, da li nešto nije devastirano, a mi smo ove godine imali i tolike elementarne nepogode, poplave i sve ostalo, pa su dosta gradova i opština u teškoj ekonomskoj situaciji. Zato me čudi ovaj suficit od 18 milijardi dinara.
Ono što me posebno brine jeste podatak, kada sam pomenuo 2008. godinu i bivšeg vašeg kolegu ministra Dinkića, pomenuću samo da sam na čelu opštine Topola, koja ima 28.000 stanovnika i prostire se na 335 kvadratnih kilometara. Otprilike u broj isto kao župski Aleksandrovac. To je opštine koja je vrlo približna nama i po kvadraturi i po broju stanovnika i u istoj je kategoriji razvoja kao Topola. Oni dobijaju 229 miliona iz budžeta, a opština Topola 154 miliona.
Moram da napomenem ovde zbog poslanika i zbog gledalaca, da svi gradovi i opštine gde je 2008. godine Mlađan Dinkić imao predsednika opštine ili gde su došli kod njega u tom trenutku predsednici opština – evo, konkretan primer Rača Kragujevačka, predsednica opštine iz Nove Srbije tada, prešla u G17 plus i kao nagradu, a Rača ima samo 12.000 stanovnika, ona je nagrađena da ima iz državnog budžeta na godišnjem nivou 182 miliona dinara. Po kojim kriterijumima i tada su se zajedno hvalili na konferenciji za štampu da su doveli velikog investitora „Juru“, da tamo u nacionalnoj službi zapošljavanja nema ni jedan punoletni građanin koji hoće da radi.
Ja vas onda molim da prosto jednom razjasnimo i zbog koji smo na jedan pošten i korektan način vodili lokalne samouprave, koji smo 2008. godine bili u opoziciji tadašnje vlasti, da se jasno kaže i napomene na koji način je ovo samo prepisivano i po kojim kriterijumima i koja je komisija određivala, jer nažalost ministarka zadužena za lokalnu samoupravu, gospođa Udovički, trenutno nije ovde u sali?
Najkonkretniji primer je, moram da kažem, i to je šampion među šampionima, je opština Loznica. Oni dobijaju i ako imaju samo 81.000 stanovnika, nije to ni malo, ali dobijaju 550 miliona dinara iz budžeta na godišnjem nivou, a grad Čačak koji ima 115.000 stanovnika dobija 280 miliona. Šta je ovde problem, uvaženi ministre? Vi ste poslali dopis početkom decembra meseca svim lokalnim samoupravama, gde ste taksativno naveli maksimalan broj zaposlenih koje lokalne samouprave mogu imati.
Šta se sada dešava? Gomilu ovih lokalnih samouprava, koje su dobijale svake godine po političkoj liniji sredstva iz državnih budžeta, su ta sredstva trošila na plate zaposlenih, a nisu trošila na razvoj sela, komunalno putne infrastrukture i za razvoj nekih privrednih aktivnosti u lokalnim samoupravama.
Mi danas imamo kao pokazatelj toga da imamo višak zaposlenih u javnim preduzećima na lokalnom nivou, u opštinski i gradskim upravama i da nažalost ti gradovi i opštine ne snose nikakve konsekvence na koji način su njihova rukovodstva rukovodila tim opštinama. Štaviše, oni bivaju ovakvim redosledom nagrađeni, jer su dobijali značajna sredstva iz republičkog budžeta.
Ono što bih takođe stavio kao primedbu jeste da je u raspodeli lokalnim samoupravama Beograd predviđen sa nula dinara. Smatram takođe to vrlo nepravednim, jer podsetiću i vas, a i kolege poslanike, da smo u rebalansu u oktobru mesecu upravo iz tog razloga naveli da smo dali Beogradu dve milijarde dinara nenamenskih sredstava. Znači, u rebalansu u oktobru mesecu i bilo je logično onda da u predlogu budžeta, smatram, potpuno nepravednim i ne znam ni zašto je tada određeno tamo negde 2011. ili 2010. godine da Beograd ne učestvuje i da je za Beograd predviđeno nula dinara.
Ono što je isto važan podatak, koji treba gledaoci da znaju, jeste da je jedan od osnovnih prihoda lokalnih samouprava izdvajanje od poreza na zarade. Značajan deo od poreza na zarade su prošle, odnosno u ovoj godini izmenama zakona prebacili u zdravstveni fond, odnosno u penzijski fond i tu su opštine takođe uskraćene za sredstva. Tako da smatram da ćemo ako bude i nekog rebalansa u 2015. godini u, ne znam, prvih šest ili prvih devet meseci morati da obratite pažnju na koji način se raspoređuju sredstva u lokalnim samoupravama, na koji način te opštine troše i da se napravi još jedna nekakva rang lista uspešnosti lokalne samouprave, da mi ovde ne slušamo samo prazne priče. Jedni su dobri, drugi su loši, već da imamo jasne kriterijume i jasne parametre. To je ključno, uvaženi gospodine Vujoviću.
Da ne bude samo konkretnih pitanja, ja moram da pohvalim iako jeste težak ovaj predlog budžeta za 2015. godinu, ali ovo je do sada najjasniji, najtransparentniji budžet koji sam ja video, a verujte mi video sam mnogo budžeta u prethodnih 15 godina.
Ono takođe što moram da kažem i kao možda malu anegdotu na samom kraju, da možda se čak u toj nekakvoj transparentnosti i preterali, pa smo u pojedinim tabelama ovde videli koliko je bilo sastanaka u Borskom okrugu. Ne treba to da zanima to nas narodne poslanike, ali suština je da se napravili jedan hrabar iskorak napred, pa će poslanički klub Nove Srbije to podržati u Danu za glasanje, ali nemojte stati. Nemojte stati. Jeste iznuđena ova situacija i teške mere koje se preduzimaju, ali narod će imati strpljena, ako budemo svi znali da povlačimo prave poteze i da na pravi način obrazložimo sve ove mere koje se donose. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo Tabaković,  pred nama je set zakona koji je predlagač Narodna banka Srbije i ovo je jedinstvena prilika da prosto i neka pitanja koja se iz delokruga rada NBS postavimo na ovom plenumu.
Ono na šta bih se osvrnuo to je pre svega Zakon o osiguranju. Zakon o osiguranju je nešto što je po meni čak i najvažnije i u ovom čitavom setu što je našem dnevnom redu, jer pre svega tržište osiguranje je nešto što ima značajnu mogućnost rasta u Srbiji. Ukupna premija svih osiguravajućih društava koje posluju u Srbiji u prvom kvartalu 2014. godine iznosila je 15,7 milijardi dinara, odnosno 136 miliona evra što predstavlja porast od 3,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Ono što je važno i bitno o zakonu, a to je se odvajaju životno, a neživotnih osiguranja. Taj sam procenat interesantan i to zbog gledalaca koji gledaju TV prenos treba da se kaže da kod nas neživotno osiguranje ukupno procentu osiguranja učestvuje negde sa 77%, ostatak otpada na životno osiguranje.
Ono što bih posebno to da podvučem kao što ste i u vašem uvodnom izlaganju govorili, a vidi se da ste ovde dugo godina sedeli kao narodni poslanik, to je odgovornost. Sada kada govorimo o odgovornosti zamolio bih vas da uložite i svoj autoritet za jednu specifičnu oblast koja je, a to je poljoprivreda i osiguranje poljoprivrednih proizvoda. To je interesantno, svedoci smo ove godine, a i prethodnih godina velikih šteta koje su imali zemljoradnici i opšte poljoprivrednici usled svih ovih elementarnih nepogoda. Ono što se govori više ili manje, to je samo da se između pet i 10% poljoprivrednih uopšte useva osigurano.
Zašto je to tako? Dolazim iz Topole iz voćarskog kraja i nažalost imamo problem da ljudi koji su osigurani na primer 2010. godine voće, dan danas se sude sa osiguravajućim kućama za naplatu svojih osiguranja. Zašto je to tako? Evo, jedan prost primer i tu smatram da vi možete značajno pomoći, a to je kada se desi na primer grad i kada imate štetu od grada i imate poljoprivredni proizvod jabuku, gde imate dva udarca od grada i dođu procenitelji i iz osiguravajuće kuće i kažu da je procenat štete 25% ili 30%, a posle pet dana ta jabuka truli i otpada i šteta je za proizvođača 100 posto.
Ono što hoću posebno da podvučem, da li je moguće, uvažena guvernerko, a mislim da je to primer samo u Srbiji, da procenitelji štete na poljoprivrednim usevima budu iz iste osiguravajuće kuće koja treba da isplati štetu. Da li je tu moguće da se tu promeni, jer ako hoćemo da prosto stimulišemo naročito poljoprivrednike da uvaže osiguranje, onda ta priča mora da se promeni i mora da postoji nešto što će se zvati nezavisni veštak koji će moći da izveštači da li je ta šteta na poljoprivrednim usevima 25 ili 30 ili 100%. Onda na taj način da se to naplati, jer u svakoj drugoj varijanti vi imate da je seljak na šteti i da imate onda dugotrajne sudske procese da bi dokazao tu materijalnu štetu. To se nažalost tako odugovlači i zbog tih loših primera mi nažalost imamo da nikako to osiguranje u poljoprivredi ne prelazi 10%.
Takođe kada govorimo o osiguranju, vi ste sami a i moj kolega u prepodnevnom radu su pomenuli da imamo nekih 28 osiguravajućih kuća u Srbiji, 21 je u stranim rukama, da kažemo da je sedam domaćih od toga je jedno u likvidaciji, a to je Takovo osiguranje. Vi ste sami pomenuli jedno osiguranje, doduše niste ga imenovali, kome je oduzeta licenca za rad, a ja ga sada pominjem, to je Takovo osiguranje iz Kragujevca. Zamolio bih vas da se u par rečenica kasnije kada budete izvagali, kažete nešto o toj tehničkoj rezervi zbog čega je Takovo osiguranje izgubilo licencu za rad zbog koga je nažalost po njih više od 400 radnika iz centralnog dela Šumadije ostalo bez posla koji su radili u ovom osiguranju.
Ono što bih vas posebno zamolio, a to je kao guvernera NBS, kada govorimo o kontrolnom mehanizmu, centralne Narodne banke u odnosu na poslovne banke. Svedoci smo, evo i u prethodnih godinu dana ova 2014. godina je na izmaku, da je jedan broj poslovnih banaka propao.
Sada, kada govorimo oko samih kontrola i šta je tu mogla NBS da uradi po tom pitanju, imamo izjave vašeg prethodnika gospodina Šoškića koji kaže – malo šta. Ne bih se složio sa time, jer naravno da NBS ne može da određuje da li će jedna „Razvojna banka Vojvodine“ ili AIK banka, ili Univerzal banka da daje Žiki kredit, a neće Peri. Znači, naravno da u to ne treba da ulazi, ali ono što mene prosto brine da li možemo ako su u NBS u tom aspektu vezane ruke da se vi pojavite ovde pred narodnim poslanicima i kažete – dajte nam izmene zakona da se te ruke odvežu.
Da li te poslovne banke rezervišu novac i da li vaše kontrolori vide da se tu novac rezerviše i da se taj novac plasira, da kažem, sumnjivim klijentima i da li se to na adekvatan način može rešiti? Video sam i kod kaznenih odredbi u ovim zakonima, da su sada predviđene značajnije kazne za ljude koji će na ovakav način da kažem, kršiti zakon, ali sa druge strane nekako nemamo u tim izveštajima jasno šta je NBS preduzela protiv, pre svega, odgovornih lica u ovim poslovnim bankama osim što je njima oduzeta licenca za rad, ali se sve to na kraju prebacilo na budžet i na poreske obveznike, jer prema nezvaničnim podacima značajna suma je otišla za sanaciju štete koje su nastale usled prestanaka rada ovih banaka.
On što me posebno interesuje i što bih voleo da čujem od vas kasnije, vi ste pominjali dve osnovne funkcije NBS. Jedna je inflacije i to je nešto što apsolutno ćemo uvek podržati i vaš dosadašnji rad. Drugo pitanje vezano je za kurs dinara. Ljudi koji plaćaju stanarine ili ljudi koji imaju kredite zabrinuti su sa ovim što se danas dešava sa kursom. Molim vas, samo nam objasnite dokle će ovo ići i da li postoji mogućnost da imamo već jednom predvidljiv kurs dinara u odnosu na evro. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, ja se izvinjavam, ali bio sam se prijavio za reč po amandmanu. Nažalost, sistem nije to očigledno registrovao i zbog toga moje izvinjenje, ali nadam se da mogu dobiti reč da obrazložim svoj amandman na član 9?

Uvaženi predsedavajući…

Uvaženi predsedavajući, gospođo Mihajlović, ja moram da kažem da razumem potrebu gospodina Markovića, izuzetno ga cenim i kao kolegu i kao bivšeg gradonačelnika, ali ono što bih da napomenem, slažem se sa koleginicom Bošnjak da je nelogično da članovi komisije za planove budu bez naknade. To - nit je bilo, niti će biti i to jeste nelogična stvar.
Ono što me je podstaklo da govorim povodom ovog amandmana jeste jedna stvar koju bih zamolio uvaženu gospođu Mihajlović, a to je da članovi komisije za planove koje delegira ministarstvo, a tiče se komisija koje su naravno za planove u lokalnim samoupravama, tu ima dosta učmalosti, tu bi trebalo da se malo stvari ubrzaju, a to je da se ti ljudi menjaju.
Imamo primera, na žalost, u lokalnim samoupravama da su pojedini članovi Komisije za planove tu i više od 10 godina i da već je vreme, a došlo je do promene i vlasti i svega ostaloga, da se na određen vremenski period ti ljudi menjaju.
I ono što sam govorio u raspravi u načelu, to mislim da bi trebalo da se razjasni sada ovde u raspravi u pojedinostima, jeste upravo ovo što je kolega Marković malopre pomenuo u jednoj rečenici, a to je – da li je u sukobu interesa glavni gradski arhitekta sa funkcijom predsednika Komisije za planove?
Ja imam papir negde iz lokalne samouprave iz Čačka iz 2007. ili 2008. godine, gde imamo stav Komisije za borbu protiv korupcije, odnosno Agencije za borbu protiv korupcije, da je to u sukobu interesa. Znači, funkcija glavnog gradskog arhitekte i funkcija predsednika Komisije za planove u, tada, u tom trenutku u gradu Čačku, a imam ih i za Topolu i za još neke lokalne samouprave. Tako da vas molim da se tu izjasnimo.
Smatram da ovaj amandman kako je napisan ne treba naravno prihvatiti uz obrazloženje da su ovi ljudi zaslužili naknadu. Ko će doći iz Beograda ili Novog Sada u neku opštinu koja je sto kilometara bez ikakve naknade ili plaćanja putnih troškova, ali i da ti ljudi budu svesni da ih je država, odnosno ministarstvo, delegiralo, jedan deo njih, da pomognu tim lokalnim samoupravama, a ne tamo, da kažem, prave određene kombinacije i zbog toga ih treba češće malo i provetravati, odnosno menjati. Hvala puno.

Gospođo predsednice, uvažena ministarko, podneo sam amandman na član 55. i to u delu gde investitor plaća doprinos umesto naknade za gradsko-građevinsko zemljište.
Već u načelnoj raspravi govorio sam da lokalne samouprave, tu smo se složili, imaju umanjena sredstva kada se ukida naknada, a uvodi doprinos za plaćanje gradskog građevinskog zemljišta, daje se dodatna pogodnost investitoru da ako plati u gotovom najmanje 30%, to su i druge kolege govorile, dobije umanjenje te sume, ali onda, za mene nešto teško prihvatljivo kao nekoga ko dugo godina rukovodi lokalnom samoupravom, da se da i dodatna mogućnost na 36 mesečnih rata. Uz sva olakšanja koja ste dali i olakšice koje smatram da su opravdane za buduće investitore i uz olakšice u gotovinskom plaćanju, smatra necelishodnim da se daje mogućnost na 36 rata.
Zbog toga tražim u svom amandmanu da to bude na 12 mesečnih rata, koliko traje jedna budžetska godina i koliko na kraju sve lokalne samouprave planiraju budžete.
Jutros kada smo imali Odbor za prostorno planiranje, gde sam i sam izneo ovaj problem, dobio sam bar verbalnu podršku od vaših saradnika, uvaženih državnih sekretara gospodina Trifunovića i gospođe Damnjanović, koji su tada kazali da od vašeg stava zavisi. Pošto, još jednom, uvažena ministarko, mislim da su lokalne samouprave već dobrim delom podnele i podnosiće teret ovog zakona, one će sprovoditi 90% stavki u ovom zakonu, već imaju umanjenje u svojim lokalnim budžetima. Još jedan argument, 36 mesečnih rata, verujte mi, znate li koliko u Srbiji za 36 meseci može investitor finansijski da propadne.
Oni daju garanciju, menicu, i sada počne neko da gradi i propadne za 20 meseci ili za godinu dana. Kada će njega neki grad ili lokalna samouprava moći da nađu i da naplate, na primer, ostatak rata koje budu 18 ili 20 rata. Verujte mi, ovo je predugačak vremenski period. Dovodimo ovakvom politikom, mi dovodimo u opasnost da lokalne samouprave mogu normalno da funkcionišu i da budu, da kažemo, finansijski samostalne. Bojim se da je ovo dobrim delom, ovakvo rešenje, sa ovim brojem rata finansijsko urušavanje o lokalnih samouprava. Hvala puno.

Predsednice, već jutros, jednom me je sistem već omeo…

Niste u pravu, ali o tome drugi put.
Ja sam podneo amandman u članu 79. kojim se menjaju naziv člana i član 135. u stavu 4. posle reči „za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata kao dokaz odgovarajućem pravu smatra se...“ i reči „pravosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji menjaju se rečima „akt nadležnog organa kojim je utvrđen javni interes u skladu sa posebnim zakonom“.
Zašto sam predložio ovaj amandman? Osnovni razlog za predloženi amandman je što se predlogom zakona ni na koji način ne obezbeđuje poseban status linijskih infrastrukturnih objekata za koji investitor utvrdi javni interes, a što je neophodno i za izgradnju iz dva razloga. To su objekti koji su od posebnog interesa kako za Republiku Srbiju, tako i za lokalne samouprave i za te objekte postupak rešavanja imovinsko-pravnih poslova do dobijanja konačnog rešenja o eksproprijaciji, odnosno akta ministarstva nadležnog za poslove finansija, uvođenje u posed nepokretnosti, izuzetno mukotrpan i dugotrajan.
Iz već dobro poznatih razloga, neažurnost u vođenju katastra, nepokretanje ostavinskog postupka, nepodudaranje faktičkog stanja sa upisanim pravom o katastru nepokretnosti, a za koje investitor nije odgovoran.
Ja bih vas podsetio, uvažena gospođo ministarka, da zbog ovakvih nejasnoća imamo dosta projekata koji nam stoje.
Možemo da govorimo i građani to znaju oko određenih puteva koji su građeni, na primer, put Kragujevac-Batočina, zatim ogromne investicije koje trpe, na primer Srbijagas, jer vi imate linijske projekte koji obuhvataju nekada i više opština i više regiona i ako se zadrži ovakvo rešenje, bojim se da ćemo doći u situaciju da ćemo opet dobiti lokacijske uslove, pa dok se čeka konačno rešenje imovinsko-pravnih odnosa, nama stoje krediti stoje krediti za puteve, stoji nam gomila drugih stvari koje mi ne možemo da rešimo.
Podvlačim da je prepoznavajući ovaj problem, zakonodavac je u poslednje vreme usvojio dva posebna zakona radi omogućavanja efikasne izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja, to je gasovod „Južni tok“ i sistem za prenos električne energije, tzv. „Transbalkanski koridor“.
Zašto je ovo važno? Zato što moje kolege iz Nove Srbije i ja želimo da investitor prosto u razumnom roku dobije građevinsku dozvolu za objekat, dokazujući odgovarajuće pravo na osnovu utvrđenog javnog interesa, jer to podrazumeva da postoji odgovarajući planski dokument donet od nadležnog organa u skladu sa zakonom, a kojim je utvrđen prostorni položaj objekta u odnosu na katastarske parcele, gde je Vlada Republike Srbije, u skladu sa istim zakonom, za iste katastarske parcele utvrdila javni interes. Dakle, ograničavanje prava vlasnika katastarskih parcela na kojima se utvrđuje pravo trajne službenosti ili sprovodi eksproprijacija već je izvršno, te im se donošenjem rešenja o građevinskoj dozvoli ne proizvodi dodatna šteta.
Ovo je vrlo važno jer, bojim se, još jednom da ponovim, s jedne strane dobio sam objašnjenje jutros na sednici Odbora od vaših saradnika da bi se, ako bi se ovaj amandman prihvatio, mogla proizvesti šteta za vlasnike parcela, ali s druge strane mi imamo toliko jedno odugovlačenje koje nam stvara probleme, da evo sada se radi gasifikacija u Požarevcu, gde imate npr. 1.500 parcela. Kada je bila gasifikacija u mojoj opštini, Topola, bilo je 800 parcela.
Ovaj amandman je, moram da kažem, koautorsko delo ljudi iz „Srbijagasa“ i „Puteva Srbije“, gde sam ja neko ko prenosi njihove stavove u ovom parlamentu.
Smatramo da bi prihvatanje ovakvog amandmana prosto pojednostavilo postupke kod ovakvih kapitalnih objekata koji su od izuzetnog značaja i za lokalne samouprave i za Republiku Srbiju i gde bi podstaklo gradnju takvih projekata kako u gasifikaciji, tako i u putnoj privredi. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, ja sam podneo amandman na član 132. stav 2. gde tražim samo da se procedura, elektronska procedura, produži taj rok sa 1. januara 2016. na 1. jul 2016. godine.
Moj uvaženi kolega gospodin Orlić je sada govorio i sve bih mogao da ga podržim u onome što je rekao, ali suština je u nečemu što Srbija nije samo Beograd i nisu samo gradske opštine.
Moram da kažem samo jednu stvar koja je iz prakse da lokalne samouprave koje će, još jednom da ponovim, 90% sprovoditi ovaj zakon od sledeće godine, od 1. januara imaju tzv. programsko budžetiranje. Malo ko ovde zna, možda i zna, da ćemo na lokalnim nivoima, na lokalnim samoupravama do kraja ove godine morati da donesemo strategije upravljanja rizicima koje su vrlo komplikovane, zahtevaju određenu proceduru, samo programsko budžetiranje potpuno drugačije od onoga što smo do sada navikli u lokalnim samoupravama i to zahteva dodatnu obuku radnika lokalne samouprave, odgovarajućih službi.
Ono što smatram da je realan rok to je da zakon zaživi 1. marta 2015. godine, da se krene sa tzv. objedinjenom procedurom, da se službe, kako lokalnog katastra, lokalne samouprave, obuče i da mogu taj zakon da premenjuju od 1. marta sledeće godine, ali da se od 1. januara 2016. godine krene na kompletnu elektronsku proceduru, ja vam kažem, evo, živi bili pa videli, to će biti dosta teško. Bolje da idemo sa razumljivim rokovima, pa nas vi prijatno iznenadite i mi vas i vi nas i onda ćemo svi da budemo zadovoljni, nego da nam se dešava da ovde ponovo izglasavamo produžetak određenih rokova.
Kažem vam, poznavajući lokalne samouprave širom Srbije i sve ono što lokalne samouprave nekim drugim izmenama zakona čeka, i do kraja ove godine, i od 1. januara 2015. godine, teško ćemo ove rokove moći da ispoštujemo. Zbog toga smatram da je šest meseci sasvim dovoljno da bi se rokovo ispoštovali i da bismo mogli da sredinom 2016. godine krenemo potpuno sa elektronskom procedurom i, ako Bog da, da u toj godini imamo i elektronsku građevinsku dozvolu.
To je nešto što smatram razumnim rokovima i zbog toga sam i podneo ovaj amandman, iako se slažem da bi mi svi trebali da radimo još i više da bi te procedure bile kraće, ali Srbija je zemlja takva kakva jeste, trebaće nam svima puno rada da bi se ovi rokovi postigli i mislim da je ovaj rok za elektronsku proceduru 1. jul 2016. godine sasvim razuman. Hvala.