Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, Nova Srbija je već jasno iznela svoj stav da smo za donošenje ovakvog zakona, da smo za uređenje svih pravila, kada je u pitanju finansiranje svih političkih aktivnosti, koje su osnov da Srbiju uvedemo u jedan moderan svet o kakvom svi sanjamo i kakvom svi težimo.
Mi smo kao poslanička grupa podneli 15 amandmana na zakon koji ima 47 članova, što znači da smo na, oko, 30% zakonskih članova imali primedbe i kao što je već rekao zamenik šefa moje poslaničke grupe, mi smo poslanička grupa koja procentualno ima najviše usvojenih amandmana, što govori o tome da zaista dobronamerno pristupamo svakom zakonskom predlogu i pozdravljamo razumevanje na koje pri tome nailazimo kod određenih ministara, pa se nadamo da će tako biti i u ovom slučaju, jer zaista ovo jeste korak bliže ka uređenju pravila o utrošku sredstava u političkim aktivnostima, na koje su građani Srbije posebno i sa pravom osetljivi.
Sam zakonski predlog ima mnogo prednosti, a smatramo da ima i dosta manjkavosti, koje se pri usvajanju amandmana mogu u velikom broju otkloniti. Ono što nije problem donošenja i primene zakona u Srbiji, problem je uvek, ono kako se kod nas u žargonu kaže „pronalaženje rupa u zakonu”. Mi smo se malo više možda fokusirali upravo na to da pogledamo gde bi mogle te rupe u zakonu da budu i na šta bi trebalo skrenuti pažnju predlagaču zakona da bude dovoljno osetljiv, da bude sa dovoljno sluha za amandmane, za koje sam inače videla i da predstavnici vladajuće većine i predstavnici opozicije jednako ukazuju.
Osvrnuću se samo na nekoliko članova ovog zakona, na primer na član 8, koji bi trebalo pažljivije osmotriti i delimično popraviti, gde se govori o naplati članarine, pa kaže: „Član političke stranke dužan je da uplatu članarine vrši isključivo sa svog tekućeg računa.” To onda podrazumeva da građanin koji plaća članarinu 1.005 dinara mora da ima tekući račun. Uz sve dužno poštovanje želje da se prati svaki novac u Srbiji, posebno onaj koji se usmerava u političke stranke, mislim da će to biti pomalo nemoguće iz jednog drugog razloga – članovi stranke ne moraju da budu bogati ljudi. A, onda ćete reći da je to mala svota i da je to sasvim moguće i izvodljivo.
Prvo, članovi stranke ne moraju da imaju tekući račun, jer nisu obavezni po zakonu da imaju tekući račun, ne uslovljava im to članstvo u nekoj političkoj stranci. Možda im je to baš, zato što nemaju mogućnost da otvore tekući račun jer nemaju šta da primaju na njega, motiv da se aktiviraju u nekoj političkoj stranci i artikulišu svoje interese i potrebe, ali morate imati u vidu i to da građanin ne može zbog svoje članarine u političkoj stranci da otvara tekući račun, jer tekući račun, između ostalog, i košta. Da bi ga građanin imao samo da bi platio članarinu, a pri tome nema neki prihod, on će morati mnogo veću svotu godišnje da odvoji da bi taj tekući račun održavao.
To su neke stvari koje pomalo liče na nonsens, ali mislim da će se uz slušanje amandmana, odnosno u raspravi o pojedinostima neke stvari moći pojasniti i otkloniti.
Pa je onda i zanimljiv član 10. On je zakonski ispravan, ali ono što građanima Srbije treba objasniti, to je – član 10. tretira maksimalnu vrednost davanja političkom subjektu. Dakle: „Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada.” Zaista je zanimljivo koje to fizičko lice koje ima interes da 20 prosečnih mesečnih zarada da jednoj političkoj stranci, a da pri tome to čini kao neko dobro delo, da ništa ne očekuje za uzvrat od te političke stranke i da to nije određena vrsta korupcije, da nije moguće prisustvo svih ostalih zloupotreba.
Drugi stav istog člana kaže: „Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno pravno lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.” Pošto će se to objavljivati, biće vrlo zanimljivo videti ta pravna lica koja odvoje 200 prosečnih mesečnih zarada, a nisu javna preduzeća, a ti obično koji imaju 200 prosečnih mesečnih zarada tako da daju nekom političkom subjektu jesu oni koji imaju ozbiljan interes da tako daju, oni koji vrlo često svojim zaposlenima tih 200 redovnih zarada ne isplate ili ih bar ne isplate na vreme, i bojim se da oni time ostvaruju neki drugi kredit, neku drugu beneficiju, neki drugi posredan ili neposredan interes, jer oprostite, to je velika svota da bi je neko tek tako dao i opravdao kao želju da unaprede društvo, a pri tome stekao u ovom istom siromašnom društvu u kome smo svedoci svih onih neuspelih privatizacija i svega onoga što se desilo i svih ovih obespravljenih i unesrećenih ljudi, i onih koji su u javnim kuhinjama svakodnevno, teško je reći da neko to čini baš tako iz nekog jako, jako vizionarskog stava.
Znate, vreme onih dobrotvora u Srbiji, onih zadužbinara izgleda da je davno ostalo iza nas. Mi se suočavamo sa nekim drugim ljudima koji drugačije pokazuju svoje statusne simbole, koji su do njih drugačije i drugačijim kvalitetima ili nekvalitetima i došli, koji bi možda da ne daju najviše 200 prosečnih mesečnih zarada, bili na nekom mestu koje bi im mnogo više priličilo. Ali, videćemo kako će to izgledati i ko će biti ti budući zadužbinari političkih aktivnosti u Srbiji, jer neka praksa i iskustvo prosečnog građanina Srbije kaže da nema baš ništa ovde besplatno, da najviše košta ono što je besplatno i da je „besplatan sir samo u mišolovci”, pa se bojim da će se i ovo skupo plaćati.
Naravno, zanimljivo je pogledati i onaj član koji se odnosi na zabranu finansiranja, odnosno ko sve ne sme da finansira političke stranke i tu je stavljeno dosta značajnih amandmana i o tome ćemo raspravljati. Staviću još jednu primedbu, čisto stručnu, ministru, ne mogu preko toga da pređem tek tako, mada ona suštinski ne utiče na duh zakona kao ove sve ostale. To je u članu 13. u stavu 1. gde kaže: „Zabranjeno je vršenje bilo kog oblika pritiska na pravna i fizička lica prilikom prikupljanja sredstava za političkog subjekta.”
Prema tome, sama rečenica je u redu. Što se tiče zakonodavno, mislim da je ona ispravna, u potpunosti je prihvatljiva za nas, samo ovo „za političkog subjekta”, molim vas, nepravilan je padežni oblik. „Političkom subjektu” – tako se kaže pravilno. Dakle, da ne bude još jedna nepismenost u našim zakonima. Zakoni ipak treba da vode računa i o tome da ne doprinose devastiranju svog maternjeg jezika.
Zatim smo imali primedbu, naravno, na ono o čemu se danas najviše govorilo, na izborno jemstvo. To je jedan od članova koji je ovde vrlo diskutabilan, zato što smatramo da bi se izborno jemstvo moralo mnogo detaljnije ovde rešiti. Osim toga, smatramo da ovo zadire u neka ustavna prava građana, jer, po Ustavu, svaki građanin ima pravo da bira i da bude biran. Prema tome, ima pravo da se kandiduje na izborima, ima pravo da bude politički subjekat i nekim drugim zakonima je već uređen način na koji mogu i grupe građana da učestvuju u izborima.
Zaboravili smo jednu stvar kod izbornog jemstva, ovde isključujemo, tražeći naravno da izborima pristupe samo oni koji mogu da polože novac u izbornom jemstvu, dakle, mi isključujemo sve one građane koji nemaju novac. Znači li to da nemaju pravo da se politički organizuju?
Zamislite u svakodnevnoj praksi ili u našoj političkoj praksi da se grupa siromašnih građana, koji su ostali bez ikakvih prihoda, organizuje i hoće da se pojave na izborima da bi mogli kao neki aktivno politički subjekti da ostvare neka svoja prava i da se u parlamentu bore za ta svoja prava, što je njihovo pravo i ustavna sloboda. Dakle, ovim političkim jemstvom zadiremo u neka prava građana koja treba drugačije urediti upravo ovim članom.
Povraćaj sredstava će, takođe, biti nešto čime ćemo se baviti u raspravi o pojedinostima i amandmanima koji se podnose na ovaj zakon.
Uloga Agencije za borbu protiv korupcije se, takođe, u nekoliko članova mora detaljnije odrediti, da ne bi došlo da Agencija bude u stvari jedan od restriktivnih aparata u borbi protiv opozicije, kako je to danas inače naglašeno, i da se pojedini članovi zakona moraju uskladiti već sa nekim drugim zakonima, odnosno ne mogu biti u suprotnosti sa nekim drugim zakonima, onda će dovesti do pogrešnog tumačenja, ili do zloupotrebe pri tumačenju.
Takođe, zagovornik sama se član 38, koji tretira kaznene odredbe, odnosno koji uvodi pojam krivičnog dela, preuredi. I, podržavam amandman koji je podnet, o kojem ćemo, takođe, raspravljati, da se ovaj poslednji stav koji govori o organizovanom kriminalu briše. Hvala lepo.