Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Jankoviću, primili smo Izveštaj u roku naravno, 15. marta i do sada smo mogli da se upoznamo sa onim što ste vi u njemu izneli, da u tome steknemo neki stav, s obzirom da mogu da kažem da je obim izveštaja obrnuto proporcionalan uvek onome što su naše želje i očekivanja, odnosno stanje u društvu, da je ovaj izveštaj mnogo obimniji, to bi značilo da imamo mnogo problema ili da ste vi mnogo radili, opravdali svoja primanja. Naša želja je svakako da Zaštitnik ljudskih prava i sloboda ima što manje posla i onda ćemo mi biti jedna država kakvu želimo. Nikad se to neće desiti, ali treba da težimo tome da Izveštaj Zaštitnika bude ovoliki. Dakle, onda ćemo zaista postići sve ciljeve ovog društva.
Ono što ovaj Izveštaj sadrži, videli smo da ste se pomno bavili svim segmentima društva onoliko koliko jesu vaše ingerencije, videli smo da ste konstatovali neke opšte problematike i da ste se bavili pojedinačnim slučajevima. Ne možemo biti zadovoljni time da je kroz vaše kancelarije ili kroz vaše delovanje u jednoj godini prošlo osam i po hiljada građana sa svojim problemima, a opet, znamo pri tom da ih je sigurno bar pet puta više koji su imali potrebe, a nisu znali gde treba da se obrate ili nisu imali dovoljno čak ni poverenja da se obrate u vaše institucije.
U vašem Izveštaju mnogo toga je već rečeno u diskusijama kolega, a ja ću se dotaći samo nekoliko segmenata koji se možda nisu drugi dotakli. Vidim da ste se bavili onom delu ostvarivanja i zaštita prava i sloboda građana u Srbiji u jednom opštem pregledu koji ste dali. Govorili ste o dobroj i lošoj upravi. Tu se pominje onaj zanimljiv termin – ćutanje administracije, koji ste i lepo objasnili, a mi svi znamo koliko administracija može da učini lošom jednu državu, koliko može da bude balast i kočnica i zaista u nekoj budućnosti neka buduća vlada će morati da se bavi raščišćavanjem partijskih kadrova, a pravljenjem jedne ozbiljnije, efikasnije, jeftinije, a vrednije administracije.
Vidim u tom delu da ste se dotakli slučaja nestalih beba i da ste malo tretirali kao više administrativni problem ili propust. To je mnogo veći problem nego što se ovde govori. Ja koja sam bila poslanik u mandatu 2000. godine, koja sam imala priliku, ne smem da kažem neki drugi izraz, da 2002. godine budem jedna od privih koja je srela te roditelje, tada ih povezala sa predsednikom Odbora za zdravlje i porodicu gospođom Živodarkom Dacin, koja je i posle toga konkretne poteze preduzela. Dakle, mislim da ovim treba mnogo više da se bavi celo društvo i da vi treba o tome jedan javni stav da iznesete koji nije samo administrativan problem.
Ono što ste govorili, kažem, dodirnuću se nekih segmenata, pritužbe na rad PIO, pritužbe za ostvarivanje prava iz radnog odnosa, pritužbe inter raseljenih osoba, a posebno kod prava iz radnih odnosa, koja se vrlo često krše, imate malo mogućnosti da intervenišete. Postojite da bi ljudi imali, tako slobodno da kažem, ponekad rame za plakanje. Više su tu omeđene nekim drugim zakonima. Zanimljiva je tu neka druga oblast kojom, takođe, treba da se pozabavite, više da biste kao savest ovog društva stvorili. Nemate, naravno, ingerencije, svest kod ljudi da mogu da kažu i da iznesu problem, a to je problem penzija invalidskih.
Mi se ovde nismo dotakli, kao društvo, u dovoljnoj meri i dovoljno odgovorno, problema kupovine invalidskih penzija. Svedoci smo i vrlo često nas, kao poslanike, građani opominju ili nam donose predmete. Oni gradovi ili one sredine gde je došlo do nekih skupih privatizacija, gde su ljudi mogli kroz privatizaciju svoje firme da dođu do velike količine novca, vrlo često su kupovali i to vrlo transparentno, kupovali penzije. Dolazim iz jednog takvog grada gde je to vrlo poznato i vrlo prisutno. Da bi sad PIO fond došao u situaciju da ljudi koji zaista ostvaruju to pravo, bivaju odbijeni, postavljaju se nemogući zahtevi, stalno moraju iznova i iznova da prolaze lekarske preglede i da dokazuju pravo koje imaju da ga ostvare. Dakle, to je nešto što, takođe, treba da bude u jednom delu i predmet vašeg interesovanja.
Smatram da ste bili aktivni po pitanju saradnje na unapređenju pravnih propisa. Možda ste mogli i nešto više da se uključite, pogotovo kad su u pitanju zakoni o školstvu, a to smo nedavno imali slučaj kad je gospodin Obradović bio tu, pa je rečeno da niko nije bio kao predstavnik Zaštitnika građana prisutan na Odboru da da konkretan predlog. To je jedna od stvari gde su stvari već jasno uređene unapred.
Dolazimo sad do rodne ravnopravnosti, u kojoj ima jedan deo kojim ste se bavili, koji vam lično zameram zbog načina, jer smatram da se sa njom nepotrebno vrši, da bi se otklonila neka druga nasilja, kojih je u našem društvu mnogo. Jedno je nasilje nad jezikom. Čitavu jednu oblast ste nazvali "rodno senzitivna upotreba jezika", pa ste izvršili nasilje nad jezikom rečju "senzitivan", jer mi imamo reč, svoju reč "osetljiv". Reč "senzitivan" para uši i ruši osnovne principe srpskog jezika. Molim vas da nasilje nad jezikom ne bude način kako ćemo komunicirati. Vi ste, inače, u tom delu objasnili ko vam se sve obraćao, ali ljudi koji su osetljivi na tu stvar, neka se pozabave na ono što stvarno jeste nasilje u ovom društvu u kom, nažalost, ne manjkamo kao društvo, a jezik treba sačuvati, jer je jezik naša prva otadžbina. Negovati ga, čuvati, unapređivati ga, nikako ga kvariti usvajanjem tuđih reči koje ćemo podvrgavati srpskim pravopisnim i lingvističkim normama.
Dakle, ono što u ovom izveštaju stoji uglavnom je, rekoh, manje – više korektno prezentovano stanje i vaše preporuke gde ste mogli da intervenišete. Vidim da ste bili vrlo kritični prema Vladi. Pozdravljam tu vrstu otvorenosti. Dosta ste pokazali hrabrosti, sagledavajući neke manjkavosti. Zamerili ste što se odlaže donošenje zakona o restituciji, za koji znate koliko je važan, a koliko ga je istovremeno i teško doneti. On tek dolazi pred sve nas i biće veliki ispit i za ovaj saziv i za ovu vladu, a posebno za budućnost ove zemlje.
Mislim da trebate mnogo više da žigošete baš kroz ovo iskustvo koje stičete svakodnevno kontaktirajući građane i postavljajući se i dobijajući pravo da budete njihov zaštitnik, da budete institucija Zaštitnika građana. Znači, sve pojave koje štete ovom društvu vi imate pravo da iznesete i vaša institucija treba da bude ta koja će dati neke smernice budućem životu i etici ovog društva. To je vaša vrlo važna uloga.
Dakle, ono što vama institucija treba da predstavlja za ovo društvo jeste da budete savest, a neki se ponašaju kao da ste mrlja na savesti, tako da je to nešto što se od Zaštitnika građana očekuje. Svakako da niste uzrok svih ovih stvari sa kojima se srećete, ali nažalost nećete moći ni da im ponudite rešenje. Možete samo posredno da pomognete da kao društvo budemo bolji i da imate reč, mišljenje, stav kao institucija koja će biti poštovana i koja će kreirati ono što stoji pred svima nama.
Želim da ostanete što duže nezavisni i samostalni, mada sumnjam da je to lako, poznavajući breme sa kojim se srećete u društvu, u ovakvom kakvo jeste. Videvši i znajući šta ova vlada radi, ono što možemo da sagledamo, nije vam lako, ali izdržite.