Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Hvala.
Zahvalio bih se gospođi predsednici Vlade, gospođi Anđelki Atanasković, ministarki privrede i gospodinu Momiroviću, ministru na ovim odgovorima. Zaista treba raditi na poboljšanju odnosa sa zemljama Višegradske grupe, to su naši prijateljski prijatelji u političkom i u ekonomskom smislu što je u više navrata dokazano.
Što se tiče ovih pruga i investicija u železničkoj infrastrukturi, da slažem se, revolucionarna investicija je pruga između Budimpešte i Beograda, ali nas, recimo u Subotici i okolini Subotice u istoj meri čini srećnim i ova druga investicija u prugu Subotica – Segedin zbog toga što će dovesti do maksimalne mobilnosti. Apsolutno će biti moguće da neko živi u nekom selu na području grada Subotice i da radi u Segedinu ili da tamo studira, ili obrnuto, znači, apsolutno će se otvoriti prostor. Desiće se ono što se desilo u zapadnoj Mađarskoj između zapadne Mađarske i Austrije početkom 90-ih, a još više nakon učlanjenja Mađarske u EU i to će svakako i u privrednom i u svakom drugom smislu uticati na standard građana.
Ono što sam u pređašnjem obraćanju rekao, želeo bih samo na samom kraju par podataka da iznesem u vezi ekonomske saradnje između Srbije i Mađarske. Tokom proteklih 10 godina vrednost robne razmene je povećana za 86% u relaciji Srbija – Mađarska. Trgovinska razmena dve zemlje je čak i prošloj godini koja je bila opterećena kovidom zabeležila rast i iznosila je skoro dve milijarde evra, a Mađarska je treći partner Srbije u ekonomskom smislu od članica EU.
Ono što bih još želeo da kažem u vezi zajedničke sednice Komisija za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, za infrastrukturne projekte od februara 2018. godine, koji su određeni kao prioritetni, sa mađarske strane je opredeljeno 1,2 miliona evra grantova Republici Srbiji. Hvala vam još jednom na odgovorima.

Gospođo predsedavajuća, gospođo članice Vlade Čomić, ovako sigurno nisam pogrešio, ne znam kako je pravilno reći, ovako sigurno valja i po gramatičkim i po drugim propisima i pravilima, gospodine Miroviću, gospodine predsedniče opštine Sremski Karlovci, meni je žao što je Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca u senci ova druga dva Predloga zakona.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje je pre par sati rekla da se nada da se to neće dogoditi, ipak se dogodilo, to je i bilo za očekivati. Ali, da bismo to malo popravili, da bismo došli do kakve takve ravnoteže ja ću isključivo govoriti o ovom Predlogu zakona o Sremskim Karlovcima, a Elvira Kovač će u daljoj raspravi govoriti o drugim predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

Zašto je značajan ovaj Predlog zakona o Sremskim Karlovcima? Iz nekoliko razloga. Prvi razlog je formalne prirode i tiče se toga da je ovlašćeni predlagač ovog predloga zakona Skupština AP Vojvodine, znači AP Vojvodina, koja je koristila svoje ustavno pravo da predlaže zakone Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U prethodnih dvadesetak godina ovo je 41 Predlog zakona koji je stigao iz Skupštine AP Vojvodine, a o kojem raspravlja Narodna skupština Republike Srbije i zbog toga se i iz toga se vidi da ovaj današnji dan nije kao bilo koji drugi.

Kada budem rekao koliko je predloga zakona usvojeno od strane Narodne skupštine, a koji su stigli od AP Vojvodine, tada ćete tek videti da je ovaj današnji dan praznik, jer je sveukupno bilo do današnjeg dana četiri Predloga zakona koji su stigli iz Skupštine AP Vojvodina u Narodnu skupštinu, a da ih je Narodna skupština Republike Srbije usvojila.

Od ta četiri zakona tri su doneta 2002. i 2003. godine. Radi se o Zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, tj. o Omnibus zakonu, koji je usvojen 2002. godine, radilo se o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003. godine, radilo se o Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, tj. o Zakonu o lustraciji isto 2003. godine, a poslednji zakon koji je usvojen, a čiji je predlagač bila Skupština AP Vojvodine bio je Zakon o Razvojnom fondu AP Vojvodina. Taj zakon je usvojen 2012. godine.

Izuzetno me raduje činjenica što će Narodna skupština danas, odnosno što Narodna skupština raspravlja o ovom predlogu zakona. To je razlog formalne prirode.

Razlog suštinske prirode se odnosi na Sremske Karlovce i na ono što Sremski Karlovci svima nama znače. U dosadašnjem toku i rasprave i prethodnih nedelja kada je bilo o tome reči, pre svega se govorilo o tome šta Sremski Karlovci znače srpskom narodu i to je nesporno, ali ja bih želeo da govorim o nekim drugim aspektima.

Naravno da su Sremski Karlovci za srpski narod značajni zbog toga što se tamo održava Majska skupština 1848. godine. Mi Mađari na to gledamo malo drugačije i to su istorijske činjenice i to je pravo svih, ali se svakako radi o istorijskom događaju, a znamo i činjenice vezano za mitropolitu, odnosno patrijarha srpskog i vezu između njih i Sremskih Karlovaca dugi niz decenija i vekova. To je sve nesporno, ali o tome je bilo već reči i biće reči verovatno i dalje.

Ono što bih ja želeo da podvučem, to je značaj Sremskih Karlovaca za evropsku političku istoriju i za političku istoriju svih onih naroda koji žive, ne samo na našim prostorima, već i na prostorima starog kontinenta. Radi se, pre svega, o tome da se od 1698. do 1699. godine, od oktobra 1698. do februara 1699. godine baš u tom mestu su se vodili pregovori i tamo je sklopljen mir koji mi danas poznajemo kao Karlovački mir.

Taj mir, taj mirovni ugovor, taj mirovni sporazum je značajan za celokupnu Evropu zbog toga što je nakon dugih decenija i vekova baš nakon Karlovačkog mira Evropa se oslobodila, odnosno veći deo Evrope se, i veći deo ovih današnjih naših prostora, su se oslobodili vladavine, da se tako izrazim, Otomanskog carstva. Naravno da je bilo izuzetaka, recimo, Banat itd, ali veći deo ne samo naše današnje teritorije, već i Evrope se oslobodio vlasti Otomanskog carstva zahvaljujući baš mirovnom sporazumu koji je sklopljen u danas bismo rekli Sremskim Karlovcima.

Malo da povežem Vojvodinu i ovu temu i da malo bude reči i o Sremu, i o Bačkoj, i o Banatu, odnosno o nekim lokalnim i nekim drugim lokalnim samoupravama, osim Sremskih Karlovaca, rekao sam da je Banat bio izuzetak i da se nije oslobodio Otomanske imperije tim mirom. Karlovačkom miru je prethodila Senćanska bitka, bitka kod Sente koja se odigrala 11. septembra 1697. godine. To je bila jedna velika pobeda koju je izvojevao Eugen Savojski protiv Otomanskog carstva. To je deo koji se odnosi na Sentu.

Ali, postoji detalj koji se vezuje Sombor. Tu bitku je naslikao, to je ulje na platnu, to je jedna ogromna slika sedam puta četiri metra, Franc Ajzenhut, i ta slika o Senćenskoj bitci se nalazi u zgradi nekadašnje županije u Somboru. Znači, ovako smo sada povezali Sombor, Sremske Karlovce i Sentu. Ja se nadam da su i u drugim zemljama Evrope svesni šta za njih znači Senta i šta za njih znače Sremski Karlovci.

Ono zbog čega još podržavamo ovaj Predlog zakona o Sremskim, Karlovcima, to je sledeća činjenica. Sam naziv zakona, ja malo skraćeno govorim Zakon o Sremskim Karlovcima, ali se zakon, odnosno predlog zakona nosi ime Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Ključ je ovome, da se u istoj rečenici, u istom naslovu zakona govori o obnovi nasleđa sa jedne strane i o podsticanju razvoja sa druge strane. To je nešto što bi trebalo da bude primer mnogima. To je nešto što ja zovem kao novomoderno gledanje na naše nasleđe. Naše nasleđe kulturno-istorijsko i građevinsko nasleđe mora da se čuva, mora da se obnavlja. To treba da bude nesporno, to treba da bude cilj svima nama i zbog toga se radujem tome da je Skupštine AP Vojvodine na predlog pokrajinske Vlade uputila u našu proceduru ovaj predlog zakona.

Ovo se ne tiče isključivo Sremskih Karlovaca, ja se nadam da će primer biti, možda ne treba te reči da se koriste, 2020. i 2021. godina, ali ipak ću reći, zarazan, da će ovaj primer biti zarazan i da ćemo na ovaj način štiti naše građevinsko nasleđe i u drugim opštinama i gradovima Republike Srbije. I, zbog čega me raduje što se u istom naslovu govori i o očuvanju nasleđa i o podsticanju razvoja. Zbog toga što očuvanje nasleđa treba da podstiče razvoj, jer to treba da utiče na privredu i pogotovo na granu privrede koji se zove turizam.

Sremske Karlovce treba obnoviti i zbog turista, ali i zbog naših građana, pre svega zbog onih koji tamo žive. Znam tačno šta sve postoji u Sremskim Karlovcima, sam sam tamo proveo nekoliko dana početkom ove godine, znači ovo što govorim nije sa Vikipedija, ja predlažem svim građanima Republike Srbije da posete Sremske Karlovce, jer će tamo videti građevine kakve nema ni u jednoj opštini ili gradu naše Republike. Tamo ima crkava pravoslavnih i katoličkih iz 18. veka. Tamo ima gradske kuće sa početka 19. veka. Tamo ima, na primer, jedne fontane koji se zove „Četiri lava“ i ta fontana je izgrađena 1799. godine i to je po sebi jedna interesantna činjenica, ali kada ću reći zbog čega je izgrađena, onda je ta činjenica još zanimljivija. Ona je sagrađena da bi obeležila izgradnju prvog sistema kanalizacije u gradu 1799. godine.

To su svi razlozi zbog kojih svi mi treba da čuvamo Sremske Karlovce, svima nama Sremski Karlovci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, doduše iz nekih drugih razloga treba da znače nešto, kao i činjenica da Karlovačka gimnazija ove godine obeležava 230 godina postojanja, a kao lokalpatriota ću reći Subotička gimnazija je samo četiri godine mlađa. Ipak, Karlovačka gimnazija ove godine obeležava, odnosno slavi 230 godina postojanja.

Rekao sam da ima i drugih gradova u Srbiji koji zaslužuju da se na takav način obnavljaju i da se čuva arhitektonsko nasleđe. Samo ću spomenuti jedan slučaj iz bliske prošlosti iz Subotice. Radi se o užem centru Subotice, o zoni dva.

Bila je jedna javna rasprava i zahvaljujući slozi građana i još nekim činjenicama uspeli smo da očuvamo to građevinsko nasleđe i da dođemo do odluke da plan detaljne regulacije, koji nije na centar grada gledao kao na jedinstvenu ambijentalnu celinu, vratimo izrađivaću i da novi plan u potpunosti ima u vidu sve ovo o čemu mi danas vezano za Sremske Karlovce govorimo.

Postoje dva načina gledanja na ove stvari danas. Prema jednom načinu postoje spomenici kulture i ti spomenici kulture nesporno treba da se čuvaju, da se obnavljaju, jer to proizilazi iz njihovog statusa spomenika kulture. Po tom načinu razmišljanja, sve one građevine koje nisu proglašene spomenikom kulture, ali isto zbog godine izgradnje ili zbog nekih drugih razloga nesporno imaju određenu vrednost, mogu da se sruše. To je nešto sa čime se ja duboko ne slažem i što smo uspeli da kao razmišljanje usvojimo i u Subotici pre nekoliko meseci kada smo o tome razgovarali, da se čitav centar smatra ambijentalnom celinom i da se očuva i obnavlja.

Prema drugom viđenju treba čuvati i obnavljati samo ono što je spomenik kulture. Ali, vi ne možete baš svaku zgradu da proglasite spomenikom kulture. Na šta bi Sremski Karlovci, da ostanemo kod predmeta naše rasprave, ličili kada bi tamo, recimo, između zgrade Patrijaršije i Karlovačke gimnazije imali tri, pod znacima navoda, velelepne zgrade izgrađene iz betona i stakla, u visini od 20 metara? Mislim da je ovo najbolji dokaz za to da treba da čuvamo naše istorijsko, kulturno i građevinsko nasleđe i u Sremskim Karlovcima, i u Subotici, i u Somboru, i u Apatinu, Sombor je inače odličan primer, i u Novom Sadu, i u Beogradu i u svim drugim lokalnim samoupravama Republike Srbije.

Inače, to je tako bilo i pre nekoliko decenija, jer 1968. godine je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture zaštitio Petrovaradinsku tvrđavu, Zrenjanin, Bečej, Sombor, početkom 70-tih Pančevo i Vršac, kao i ruralnu ambijentalnu celinu centra u Banatskom Novom Selu. Iste 1991. godine, kada je donet prethodni Zakon o Sremskim Karlovcima, odlukom je tada Izvršnog veća AP Vojvodine potvrđeno da zaštićeno jezgro Subotice uživa status prostorno-kulturno-istorijske celine u tačno utvrđenim granicama. Ključne reči su prostorno-kulturno-istorijska celina. Ključne su to reči i za Sremske Karlovce i za Suboticu i za Beograd, kao i za druge lokalne samouprave, jer se radi, kako se to govori u stručnoj terminologiji, o istorijskim gradovima.

Na samom kraju da kažem da me raduje što će se obnoviti kulturna dobra u okviru prostorno-kulturno-istorijske celine u Sremskim Karlovcima, što će se doneti prostorni plan područja posebne namene. To je možda najvažnije, bar toliko važno koliko je važan ovaj današnji Predlog zakona koji će postati zakon. Dobro je što će se osnovati odbor za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, da će sarađivati republička Vlada, pokrajinski organi i jedinica lokalne samouprave.

Ja se nadam da će i u finansiranju učešće uzeti i Republika Srbija. Mi ćemo se uvek zalagati za to da u budžetu Republike Srbije uvek ima sredstava za Sremske Karlovce, kao i za druge gradove i opštine, kada se radi o obnovi istorijskog nasleđa, a nadam se da će i pomoć evropskih fondova i drugih fondova biti sredstava za ovu namenu. Zbog čega je to sve bitno? To je bitno što se radi o duhu mesta – genius loci i zbog toga što treba da čuvamo ono što imamo.

Nadam se da će za nekoliko dana Narodna skupština jednoglasno usvojiti ovaj predlog zakona i da će po tome ovaj predlog zakona biti prvi koji je stigao iz Skupštine AP Vojvodine a da je usvojen jednoglasno. Hvala vam.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Gospođo predsednice Vlade Republike Srbije, hvala na odgovorima.

Krupne su teme i izuzetno osetljive i bitne i nisam imao dovoljno vremena da govorim o svemu, ali zbog toga ću sada iskoristiti drugo obraćanje, da se zahvalim pripadnicima policije, vojske i žandarmerije što su na terenu i što rade svoj posao.

Zaista svaka čast pripadnicima, i policije, i vojske i žandarmerije, ali oružane snage rade po nalogu, oružane snage rade ukoliko postoji komanda. Ja bih vas zamolio, kao što smo zamolili predsednika Vučića 13. novembra, kada smo potpisali koalicioni sporazum između SVM i SNS da naše oružane snage konstantno budu na terenu. To sam napomenuo i kada je bila rasprava u vezi izbora Vlade Republike Srbije, da smo mi nacionalna manjina kojoj ne samo da ne smeta kada su naše oružane snage na terenu, na području jedinica lokalnih samouprava gde mi u većem broju živimo, nego to i očekujemo zbog garantovanja bezbednosti naših građana.

Zamolio bih vas da pogledate malo detaljnije, da tražite podatke iz Majdana, iz Rabea i iz drugih naseljenih mesta i da kontrolišete malo više i podrobnije šta rade taksi prevoznici. To je krijumčarenje ljudima i to je ozbiljno krivično delo. Dođe vojska, policija, žandarmerija, obave ono što smo se dogovorili, ali za dva dana ili već sledećeg dana je isti broj migranata na terenu.

Vojska, policija i žandarmerija ne mogu svakodnevno tamo da provode vreme, ja sam toga svestan, ali zbog toga treba kontrolisati šta rade prevoznici. S druge strane, da li migranti uopšte imaju pravo da borave na našoj teritoriji, izuzev u prihvatnim centrima? Ja mislim da nemaju pravo. Znači, migrantima je mesto u prihvatnim centrima i to isto tako treba da se kontroliše.

Još nešto pitaju građani - da li oni mogu računati na naknadu štete? Štete su ogromne od migranata na imovini naših građana, fizičkih lica.

Što se tiče granice, ja bih vas zamolio da ubedite medicinski deo kriznog štaba, svima nama je u interesu da Korona što pre prođe i mi smo odgovorni ljudi, ali ne možemo da razumemo zašto se može bez PCR testa ulaziti iz Bugarske, a nije moguće iz Mađarske, a naši građani ne idu prvenstveno u Mađarsku zbog toga da bi kupovali ili nešto drugo, nego smo povezani raznim nitima. Tamo se deca školuju, idu na fakultet, idu na praksu. Poslovne veze su u pitanju, porodice su razdvojene i ja bih vas zamolio da ono što je funkcionisalo tokom proleća funkcioniše i sada.

Hvala lepo i zahvaljujem se predsedniku što mi je dozvolio 30 sekundi duže da govorim.

Hoću, naravno, ali kratko.
Reč ima premijerka Brnabić.

Hvala lepo, predsedniče.
Gospođo predsednice Vlade, želim da vam se zahvalim na odgovorima. Ja se nadam da ne moram dokazivati da smo mi partneri, da želimo da budemo korektni i da smo zajedno u ovim problemima i želimo da pomognemo kao narodni poslanici SVM i Vladi.
Stvarno bi bilo dobro da jednom kada vi odredite termin odemo zajedno u naseljena mesta Majdan i Rabe u opštini Novi Kneževac, pa da vidite kakva je situacija na terenu, o kakvim staračkim domaćinstvima se radi, koliko tamo ljudi ima, koliko je prosečna starost stanovništva i da imate jednu generalnu sliku kako se tamo sada živi kada vam ne samo noću, već i danju ulaze u kuću i pošto je hladno. Takvi su vremenski uslovi. Ti ljudi žele da se malo ugreju i onda vam spale kuću. To se svakodnevno dešava. Ja dobijam od građana na dnevnoj bazi više desetina takvih poruka i zbog toga sam ponovo pokrenuo ovo pitanje.
U pravu ste u potpunosti. U više navrata smo već o ovome razgovarali ovde u Narodnoj skupštini, ali je tema izuzetno aktuelna. Ja sam uzeo primer ovih naseljenih mesta, ali, kao što sam rekao, na mnogim drugim područjima, u drugim opštinama Srbije je slična situacija zbog migrantske krize koju Srbija nije prouzrokovala, niti može da reši, ali još jednom apelujem da čuvamo južnu granicu, da ti ljudi u ovom broju ne bi mogli da ulaze.
Što se tiče granice i ulaska sa teritorije Mađarske, ja namerno nisam želeo da govorim o tome kakvi su dobri politički odnosi, to svi mi dobro znamo, ali to treba da se manifestuje i u svakodnevnom životu. Građani očekuju da mogu normalno da prelaze granicu kao što je to moguće u drugim relacijama sa drugim zemljama sa kojima se Srbija dogovorila i to očekujemo i u vezi sa Mađarskom. Hvala vam najlepše.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo budući članovi Vlade, gospođo Brnabić, danas biramo vašu drugu vladu. Ova Vlada je vlada kontinuiteta i koncentraciona Vlada, koja bi trebalo da doprinese stabilizaciji društvenih prilika i do toga da se možemo suočiti sa onim izazovima koji su pred nama, a ti izazovi su zdravstvene, ekonomske i bezbednosne prirode.

Šta više, teško je razdvojiti ekonomske, zdravstvene i bezbednosne izazove jedne od drugih, pošto se sve svodi na sigurnost i bezbednost, a sigurnost i bezbednost su najveće vrednosti u 21. veku.

Razvoj ekonomije nije moguć bez garantovanja zdravlja ljudi, a opet, s druge strane, zdravi ljudi su produktivni i to je neophodan preduslov za jačanje ekonomije, a opet, s druge strane, nema ekonomije bez sigurnosti. Ta sigurnost podrazumeva i pravnu sigurnost. Ta sigurnost podrazumeva egzistencijalnu sigurnost svih građana i ta sigurnost podrazumeva i bezbednost svih građana Republike Srbije.

Ja sam siguran da će Vlada učiniti sve u interesu toga da se svi građani osećaju bezbedno u svojim selima, u svojim gradovima, u svojim lokalnim samoupravama.

Kada govorimo o sigurnosti i bezbednosti, onda želim da spomenem jednu temu i da to odmah kažem na početku mog obraćanja, a odnosi se, gospođo Brnabić, na migrantsku krizu i na one izazove sa kojima se suočava ne samo Vlada Republike Srbije nego sve vlade u okruženju, a čini mi se mogao bih da kažem i sve vlade na tlu Evrope.

Mi smo o tome i u prošlom sazivu raspravljali, razgovarali, vodili dijalog i, zahvaljujući tome, vaša prva Vlada je i prdeuzela, zajedno sa predsednikom Republike, određene mere i te mere su u određenim trenucima doveli do toga da su se građani sigurnije osećali u svojim naseljenim mestima.

Ja želim da vam kažem sa ovog mesta, pošto je Narodna skupština predstavnički organ i ja predstavljam sve građana Republike Srbije, kao što to čine svi ostali narodni poslanici, da vas molim da vaša Vlada učini sve u interesu toga da se građani osećaju bezbedno i to u ovom trenutku, nažalost, nije tako u svim naseljenim mestima.

Savez vojvođanskih Mađara ne spada u grupu populističkih stranaka i mi niti želimo da vodimo politiku koja je isključiva, niti želimo da dižemo paniku u vezi nekih situacija, niti želimo da budemo deo nekih protesta i samoorganizovanja građana, ali opet, s druge strane, naš je posao da, zajedno sa vama i sa svima pored nas koji žele dobro Srbiji, ovaj problem rešimo na način kako je to moguće rešiti.

Prethodni period je dokazao da rešenje postoji. Rešenje je u većem prisustvu policije na terenu. Rešenje je u tome da se čuva granica, pre svega južna granica Republike Srbije, da se kontroliše ko ulazi, gde ide i šta radi.

U prethodnim mesecima i godinama su bili sastanci kada su određeni predstavnici određenih nacionalnih manjina protestvovali zbog toga što su oružane snage bile poslate na područje gde žive pripadnici određenih nacionalnih manjina. Ja ću da kažem nešto drugo.

Gospođo Brnabić, ja vas molim da, i to bih želeo da kažem i gospodinu Stefanoviću, koji će biti ministar odbrane i gospodinu Vulinu, koji će biti ministar unutrašnjih poslova, pošaljite, molim vas, u ona područja, u one lokalne samouprave gde postoji veća populacija migranata, pošaljite policiju, pošaljite žandarmeriju. Ukoliko treba, pošaljite vojsku.

Videli smo da se to dešavalo prethodnih meseci u Somboru, u Šidu i u još nekim lokalnim samoupravama i želim da vam kažem da mađarskoj nacionalnoj zajednici ne smeta ako je policija prisutna, ako je žandarmerija prisutna, ako je Vojska Srbije prisutna. Baš suprotno tome, mi bismo voleli da prisustvo naših oružanih snaga bude veće da bi se građani osećali bezbednije.

Svakodnevno možete da pročitate vesti o tome š ta se dešava i govoriću u upravnim okruzima. Neću govoriti o pojedinim lokalnim samoupravama i naseljenim mestima. Znači, pogođen je čitav severno-bački upravni okrug, severno-banatski upravni okrug i zapadno-bački upravni okrug.

Naravno, i druga područja Republike Srbije, ali ja sada govorim o onim okruzima, lokalnim samoupravama, naseljenim mestima koja se u najvećoj meri pogođena prisustvom ilegalnih migranata koji se ne nalaze, na žalost, u prihvatnim centrima, nego se slobodno šetaju na ulici i u određenim naseljenim mestima praktično terorišu lokalno stanovništvo, što jednostavno nije normalno, jer država treba da zaštiti, Vlada treba da zaštiti svoje građane. U tome, ja se nadam, da ćemo imati odlučniji stav Vlade Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će biti partner novoj Vladi kao što je podržavao i vašu prvu Vladu i dve vlade Aleksandra Vučića od 2014. godine i uvek smo nastojali da se bavimo ne isključivo onim temama, ne isključivo onim problemima koji tište vojvođanske Mađare nego smo bili partneri u rešavanju svih onih problema i svih onih izazova koji su bili prisutni, npr. u onim ministarstvima u kojima smo imali državne sekretare.

Mi želimo da u skladu sa stepenom legitimiteta koji smo osvojili na izborima 21. juna budemo deo vladajuće većine da bismo ove probleme i dalje rešavali. Vezano za obrazovanje, prosvetu, za infrastrukturu i za još neke oblasti. Mislim da je jako bitno što smo mi od 2014. godine pa sve do sada uvek imali koalicioni sporazum potpisan i uvek je svaki građanin u svakom trenutku mogao da vidi i da prati šta je ono što su naši zajednički ciljevi, šta je ono u čemu smo mi partneri i kako se ostvaruje realizacija tih naših zajedničkih stremljenja. To želimo da bude i dalje.

Izuzetno nas raduje što će biti formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Želeo bih da kažem gospođi Čomić, sada je ovde prvi put u parlamentu a da ne može da odgovori pošto nije narodni poslanik nego će biti članica Vlade, želim da vam poželim uspešan rad i da kažem da ćemo mi biti partneri i da ćemo vam u svemu pomoći u čemu ćete vi od nas tražiti podršku, jer bismo želeli da budete uspešna ministarka u budućoj Vladi.

Pre svega smo zainteresovani za ostvarenje onih rešenja koja su postala deo našeg pravnog sistema u prethodnim sazivima, a pre svega se odnosi na odgovarajuće prisustvo, na srazmeru pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi.

Mnogi zakoni su izmenjeni, mnogi mehanizmi su ostavljeni. Sada sve to treba da se implementira. Prvo treba da se istraži kakvo je realno stanje da ne bismo govorili paušalno, ni Vlada, ni mi narodni poslanici predstavnici određenih nacionalnih manjina, u našem slučaju Mađarske nacionalne zajednice, a posele toga da krenemo u implementaciju i realizaciju svega toga.

Ja znam da se vi nećete baviti isključivo manjinskim pravima, nego ćete se dosta baviti i društvenim dijalogom, ma šta to značilo, ali vidim da će udruženja građana biti u vašem ministarstvu i pretpostavljam da se misli i na ovaj politički dijalog, ali pošto se jako dugo vremena znamo i pošto smo radili zajedno tu u Narodnoj skupštini ja znam da vi imate veliki senzibilitet u odnosu na rešavanje problema nacionalnih manjina. Zbog toga mislimo da je vaš izbor pravo rešenje.

Što se tiče obrazovanja, isto bih gospodinu Ružiću, budućem prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru prosvete, želeo ponuditi naše partnerstvo koje je funkcionisalo i dok je bio na čelu jednog drugog ministarstva.

Ne treba trošiti previše reči na to sa koliko izazova ćete se suočiti u narednom periodu zbog pandemije u sferi obrazovanja. Jako je bitno što smo u prethodnom periodu uspeli da sačuvamo manjinsko obrazovanje, što su standardi izgrađeni u smislu da se otvaraju odeljenja i sa petoro učenika u odeljenjima na nekom od jezika nacionalne manjine i očekujemo da to bude tako i dalje.

Ja se nadam da ćete vi imati direktnu podršku u ministarstvu u vidu državnog sekretara, odnosno državne sekretarke koju će delegirati Savez vojvođanskih Mađara.

Ono što ostaje kao problem i nije vezano za Ministarstvo prosvete, nego za nekoliko ministarstava, to je mogućnost, odnosno u ovom trenutku nemogućnost polaganja državnog stručnog ispita, ispita za licencu i posebnog stručnog ispita na maternjem jeziku i mislimo da bi to pitanje trebalo rešiti zbog toga što je neprirodno da se ti ispiti polažu, da se ti ispiti ne polažu na jeziku na koje je stečeno osnovno i srednje obrazovanje. Neki pravilnici će se morati izmeniti, odnosno naš je predlog da se ti pravilnici izmene i da se i taj problem reši.

Što se tiče infrastrukture, novom budućem ministru, Tomislavu Momiroviću, takođe želim uspešan rad. Naša stranka je izuzetno zainteresovana za to da vi budete uspešni. Mi smo pokušali da damo doprinos tome u prethodnom periodu da Zorana Mihajlović bude uspešna i želeo bih da joj se zahvalim na saradnji u prethodnom periodu u prethodnim mandatima. Mislim da smo odlične stvari zajedno postigli i mogao bih da spomenem mnogo projekata, ali primera radi bih želeo da spomenem obilaznicu oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji je završen nakon više od 30 godina, na koji je potrošeno 30 miliona evra ukupno. Mislim da je to jedan projekat koji nije samo od lokalnog značaja i nije bitan samo za lokalno stanovništvo, nego je u najmanju ruku projekat od regionalnog značaja.

Isto što se železničke infrastrukture tiče, uvek se stavlja u prvi plan pruga Beograd-Budimpešta i to je svakako značajno, ali imamo mi još određene zajedničke rezultate vezano za prugu Subotica-Segedin-Baja, na primer, koju treba uskoro, ne uskoro ali u neko dogledno vreme da se završi.

Puno toga je urađeno i na izgradnji lokalne i regionalne putne infrastrukture i još jednom bih želeo da vam se zahvalim na svemu ovome što smo zajedno postigli, ali ima još puno toga da se radi. Zbog toga očekujemo partnerstvo i od budućeg ministra koji će se baviti ovim pitanjima.

Jako je dobro što je buduća predsednica Vlade spomenula program „Srbija 20/25“. Mislim da je moderno, korisno, celishodno govoriti o digitalizaciji i o nekim modernim procesima. Ja znam da to buduća predsednica Vlade voli, to i ja sam mislim da je veoma značajno, ali mi još uvek živimo u državi u kojoj u mnogim lokalnim samoupravama u 21. veku stepen izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže nije na nivou koji bi građani zaslužili.

Ja ću spomenuti samo primer Subotice. Mogu da budem i samokritičan zbog toga što je stranka kojoj pripadam dosta dugo vremena davala čelne ljude u toj lokalnoj samoupravi, a imamo situaciju krajem 2020. godine da dva-tri kilometara od Gradske kuće nema kanalizacione mreže, da se koriste delovi kanalizacije koji su izgrađeni pedesetih godina 19. veka, nije greška, i nekoliko kilometara od Gradske kuće nema vodovodne mreže.

Zbog toga mislim da je izuzetno značajno da Vlada Republike Srbije pomogne lokalnim samoupravama, da podrži, u još većoj meri nego što je to činila u prethodnim godinama, projekte lokalnih samouprava, tu mislim na sve lokalne samouprave u Srbiji, da bi stepen izgrađenosti tih osnovnih infrastrukturnih stvari bila na nivou, pa barem polovine 20. veka, kad već nije na nivou 21. veka. I uz to treba da ide sve ono o čemu je buduća predsednica Vlade govorila.

Jako je bitan u ovim uslovima i domaći turizam. Tu, pre svega, mislim na Palić, mislim na banjski turizam, mislim na tzv. samoizlečenje Palićkog jezera. Ja se nadam da ćemo i u tome biti partneri i da će grad Subotica uživati podršku Vlade Republike Srbije, kao i da će se završiti, kao što je predsednica, buduća predsednica Vlade i spomenula, izgradnja Narodnog pozorišta u Subotici. To je najveća investicija na tlu čitave Republike Srbije u oblasti kulture, ako ja to dobro znam. Suviše je dugo vremena proteklo od početka izgradnje i rekonstrukcije Narodnog pozorišta i molim vas, gospođo Brnabić, da privedemo kraju izgradnju tog objekta, koji opet nije samo od lokalnog, već i od regionalnog značaja.

Na kraju bih još spomenuo jedno pitanje o kojem će još biti reči, a to je pitanje doprinosa poljoprivrednih proizvođača. Na tome smo radili, odnosno Vlada Republike Srbije je na tome radila jako dugo i u prethodnom periodu i nadam se da ćemo uspeti naći rešenje koje će obezbediti priliv sredstava u budžet Republike Srbije, sa jedne strane, a opet, sa druge strane, jedan pravičan, pravedan sistem, po kojem će poljoprivredni proizvođači plaćati doprinose u skladu sa veličinom poseda i u skladu sa ostvarenim prihodima. Ja znam da je to jedno međuresorno pitanje i želim da kažem gospodinu Nedimoviću da smo sve štiklirali u prethodnom koalicionom sporazumu, osim ove teme. Ja se nadam da ćemo i ovo rešiti, ali kažem, ovo je jedno inter-resorno pitanje.

Na kraju da zaključim, da me gospodin Dačić ne bi prekinuo, što mu je obaveza po Poslovniku nakon 20 minuta, Savez vojvođanskih Mađara će dati podršku Vladi, drugoj Vladi Ane Brnabić i mi ćemo nastojati da damo doprinos uspešnom radu Vlade, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, dozvolite mi gospodine Dačiću da svoje obraćanje ispred poslaničke grupe SVM počnem citatom koji sam tu rekao 26. jula 2012. godine. Vi se gospodine Dačiću sigurno sećate šta se dešavalo 26. jula 2012. godine, kada je izabrana vaša Vlada. Tada sam ja svoje skupštinsko obraćanje počeo jednim citatom, onako u polušali, ali možda i nije šala.

Da ponovim citat – ko bi rekao čuda da se dese pa Miljacka mostove odnese. Ko je pomislio pre nedelju dana da ćemo danas raspravljati o Ivici Dačiću kao kandidatu za predsednika Narodne skupštine? Mislim da nas takvih nije bilo. Niko nije pomišljao da će Ivica Dačić biti predsednik Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu. Očekivali smo da će Ivica Dačić biti deo Vlade, da će biti ministar, ali nismo očekivali da će biti na čelu Narodne skupštine RS.

Odmah želim da kažem, da neko ne misli da sam sve ovo rekao u negativnom kontekstu, da mi SVM podržavamo izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine i mislimo da je to jedno odlično rešenje.

Dozvolite mi da obrazložim zbog čega poslanička grupa SVM smatra da je izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine odlično rešenje. Sada će se prvi put desiti u istoriji višestranačja u Srbiji, nakon 1990. godine da će na čelu Narodne skupštine biti narodni poslanik koji je ujedno i predsednik jedne političke stranke.

To svakako govori o tome da je funkcija predsednika Narodne skupštine druga po važnosti u državi, ne samo po Ustavu, nego da i unutar vladajuće većine smatramo da je to mesto izuzetno bitno. Doduše, zarad tačnosti, da kažem da je i gospodin Predrag Marković bio počasni predsednik jedne političke stranke, kratko, u vreme dok je predsedavao sednicama Narodne skupštine, ali biti počasni predsednik i biti predsednik jedne političke stranke nisu iste stvari.

Sa druge strane, gospodin Dačić ima političko iskustvo dugo skoro tri decenije i sve vreme je bio ili narodni poslanik ili savezni poslanik dok je postojala još SRJ, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora ili je bio deo izvršne vlasti u svojstvu predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, jedno kratko vreme i zamenik predsednika Vlade dok je ta funkcija postojala, ministar unutrašnjih poslova i ministar inostranih poslova. Jedno takvo bogato političko iskustvo sigurno doprinosi tome da on postane uspešan predsednik Narodne skupštine.

Sa druge strane ono što mi smatramo izuzetno bitnim, dobro je da bude neko na čelu parlamenta ko ima višedecenijsko poslaničko iskustvo, jer jedna je stvar političko iskustvo, a druga je stvar kada to političko iskustvo u sebi sadrži i iskustvo narodnog poslanika. Da podsetimo javnost, prema Ustavu suverenost potiče od građana koju oni vrše pomoću slobodno izabranih predstavnika. Građani su 21. juna doneli svoju odluku o tome ko će biti u Narodnoj skupštini, koje stranke, koji poslanici će postati slobodno izabrani predstavnici građana Republike Srbije. Tu odluku svi mi moramo da poštujemo i parlament ima centralnu ulogu u ustavnoj arhitekturi Republike Srbije, pošto je i najviše predstavničko telo i jedini zakonodavni organ u Republici Srbiji, a pored toga i ustavotvorni organ.

Zbog toga je izuzetno značajno da na čelu parlamenta bude osoba koja ima bogato političko iskustvo, koja je predsednik jedne političke stranke, ne jedne, nego druge najveće političke stranke, druge najuticajnije političke stranke trenutno u Republici Srbiji i sve ovo sigurno može doprineti tome da Narodna skupština u skladu sa Ustavom ima jaču ulogu nego što je to bilo u proteklim periodima, ne govorim o prošlom mandatu ili o pretprošlom, nego govorim o periodu od usvajanja ovog Ustava, možemo da govorimo i o periodu od ponovnog uvođenja višestranačja, krajem 90-ih, odnosno početkom 1991. godine.

Gospodinu Dačiću želim uspeh u interesu svih nas, i želim da kažem da na nas iz Saveza vojvođanskih Mađara sigurno može da računa, da ćemo mi kao i do sada dostojanstveno zastupati interese svih građana Republike Srbije, a prvenstveno onih građana zahvaljujući čijim glasovima smo postali narodni poslanici i čijim glasovima je SVM, naša poslanička grupa postala četvrta po broju članova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što se nikad ranije nije dešavalo.

Da kažem dve rečenice, doduše nismo još stigli do te tačke dnevnog reda, ali je podeljen materijal, pa da se ne bih javljao pošto obično nema rasprave povodom izbora potpredsednika Narodne skupštine, da me izuzetno raduje što će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina. To će biti gospođa Elvira Kovač ispred SVM i to će biti gospodin Muamer Zukorlić. To se nikad ranije nije dešavalo da će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Šta-više, ja sam malo gledao statistiku i podatke iz prošlosti. Do sada je Narodna skupština u prethodnih 11 saziva ukupno imala tri potpredsednika iz reda nacionalnih manjina to je bio gospodin Ištvan Išpanović, bio je gospodin Esad Džudžo, u to vreme Esad Džudžević i bila je gospođa Judita Popović. Od 1991. godine do današnjeg dana sada će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Znači, još jednom da ponovim, poslanici Poslaničke grupe SVM će glasati za izbor gospodina Dačića, kao i za izbor predloženih potpredsednika kandidata za potpredsednike Narodne skupštine. Hvala.

Uvažena predsednice Vlade, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednica Vlade kratko govorila i ja ću samo vrlo kratko da iznesem stavove poslaničke grupe SVM.

Kao što sam rekao prošle nedelje, kada je Narodna skupština potvrdila odluku o uvođenju vanrednog stanja, želim da ponovim da su mere Vlade Republike Srbije bile pravovremene, opravdane i srazmerne. Srbija je spremna dočekala epidemiju i to je uzrok zbog čega smo mi u situaciji da nakon pedesetak dana možemo da ukinemo vanredno stanje.

Treba građani Republike Srbije da znaju da nisu sve zemlje u ovoj situaciji, da ima zemalja u kojima su vlade donele odluku da se vanredno stanje produži, da vanredne mere ostanu na snazi do jula ili u nekim zemljama do još kasnije. Svakako je dobro što smo mi došli u situaciju da polako možemo iz ove krize da izađemo. Prvi korak ka tome jeste ukidanje vanrednog stanja zbog toga što ne postoje više razlozi i uslovi za vanredno stanje, jer opasnost nije takvog karaktera da su u opasnosti opstanak države i naroda.

Što se tiče Predloga zakona o važenju uredaba koje je Vlada Republike Srbije donela uz supotpis predsednika Republike za vreme vanrednog stanja, bitno je reći da se zajedno sa vanrednim stanjem ukidaju sve one uredbe koje su značile organičenje pojedinih ljudskih i manjinskih prava, jer ljudska i manjinska prava mogu da budu ograničena isključivo za vreme vanrednog ili ratnog stanja po Ustavu Republike Srbije i zbog toga te uredbe ne mogu da ostanu i ta ograničenja ljudskih prava ne mogu da ostanu na snazi.

Ostaju na snazi neke uredbe koje se tiču mera, ekonomskih mera Vlade, pre svega se radi o onim merama koje omogućavaju isplatu onih 100 evra građanima, mere koje stvaraju uslove za pomoć privrednicima, preduzetnicima, poljoprivrednim proizvođačima. Ja bi ponovo da kažem ono što sam rekao i prošle nedelje, da zamolim građane, privrednike, preduzetnike, i poljoprivredne proizvođače da koriste one mogućnosti koje je Vlada Republike Srbije omogućila da bi mogli da održe svoj biznis, da bi mogli da razvijaju svoje poljoprivredno gazdinstvo.

Ujedno, želim ponovo da apelujem na Vladu i da zamolim sve nadležne organe da učine sve i da budu kažnjeni svi oni građani Republike Srbije koji su kršili mere Vlade, jer je ogromna većina građana sve te mere izuzetno teške mere poštovala i jednostavno na osnovu principa pravičnosti to tako mora da bude. Bile su izuzetno restriktivne mere i za vreme katoličkog Uskrsa i za vreme pravoslavnog Vaskrsa i danas na Đurđevdan, ogromna većina građana je poštovala te mere i svi oni koji nisu treba da budu kažnjeni na osnovu propisa Republike Srbije.

Imao bi dva pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za prvog potpredsednika Vlade. Prvi se odnosi, jer polako ulazimo u normalizaciju života, a normalizacija života pretpostavlja i prelazak granica Republike Srbije i to je bitno, pogotovo u pograničnim oblastima, opštinama Republike Srbije i želeo bi i ovom prilikom da se zahvalim Vladi što je rešen problem određenih kategorija Republike Srbije, pre svega, mislim na one koji obrađuju zemlju sa druge strane granice i na one koji imaju radno mesto sa druge strane granice i njima je omogućeno u pojasu od 50 kilometara da prelaze granicu.

Ali, pitaju i drugi građani Republike Srbije, kada će biti moguće preći granicu bez određivanja obaveznog karantina koje je bilo opravdano za vreme vanrednog stanja? Naravno, to niko ne spori, ali su izuzetno teške životne situacije i drame u slučaju određenih građana, pogotovo u pograničnim opštinama dešava se da neki ljudi primaju određene terapije sa druge strane granice, dešava se da su porodice razdvojene, dešava se da iz nekih drugih razloga, ne samo privrednih, treba ta granica da se pređe. Pa, postavio bih pitanje, kada građani mogu da očekuju da prelaze najnormalnije, uz poštovanje određenih mera, ali bez karantina granice?

Drugo pitanje i to zaista ne želim da politizujem i SVM ne spada u stranke koje su to pitanje politizovale, ali ponovo se pojavljuju migranti. O migrantima sam ja u ovoj Narodnoj skupštini govorio u više navrata i molio nadležne organe da se obezbedi mir i sigurnost svih građana Republike Srbije. Meni su se sinoć javljali građani sa informacijama i sa fotografijama da su migranti opet krenuli ka određenim naseljenim mestima u pograničnom pojasu u opštinama i naseljenim mestima u severnoj Bačkoj i u severnom Banatu sinoć kada je još bila na snazi zabrana kretanja, sinoć kada je još Vojska Srbije čuvala prihvatne centre. Ja bih molio, apelovao na Vladu Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da nakon vraćanja života u neke normalne tokove građani budu sigurni i mirni i što se tiče prisustva migranata. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospođo predsednice Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim koncizno, kratko da govorim, ne mislim da je sada prilika i vreme za držanje dugih političkih govora.

Kao prvo, želim da izrazim saučešće porodicama svih žrtava. Želim i da se zahvalim, kao što su to učinili već mnogi pre mene, zdravstvenim radnicima, ali ne samo zdravstvenim radnicima, ne samo pripadnicima vojske, ne samo pripadnicima policije, nego i zaposlenima u radnjama, zaposlenima koji su pružali usluge građanima Republike Srbije svih ovih nedelja, ovih mesec i po dana, rizikujući njihovo zdravlje i zdravlje njihovih porodica da bismo svi mi ostali građani Republike Srbije mogli da živimo što je to moguće normalnim životom u ovim uslovima pandemije.

Kao drugo, želim da kažem da mi u SVM smatramo u potpunosti opravdanim proglašenje vanrednog stanja. Mislimo da je to bilo neophodno, da su i mere koje su donete u ovih mesec i po dana bile u potpunosti neophodne, da su bile pravovremene i srazmerne opasnosti i da bez uvođenja, bez proglašenja vanrednog stanja država ne bi mogla da zaštiti građane, zbog toga što prema našem Ustavu jedino za vreme vanrednog stanja, ili ne daj bože ratnog stanja, određena ljudska prava mogu da budu ograničena. Kada ne bi bilo vanrednog stanja, ta ljudska prava ne bi mogla da budu ograničena i nije poenta na ograničavanju ljudskih prava, naravno, nego je poenta na obezbeđivanju zdravlja građana. Bez ograničavanja određenih ljudskih prava, kao što su npr. sloboda okupljanja, vi ne možete, država ne može da garantuje sigurnost, bezbednost i zdravlje građana koje sada treba da bude na prvom mestu.

Isto tako, želim da kažem da je ogromna većina građana sve te mere poštovala. Građani su položili ispit samodiscipline. Bilo je izuzetno teških mera i te mere su i danas na snazi, a biće na snazi i narednih dana. Mi smo te mere poštovali. Istovremeno, treba da se kaže, ima i dokaza za to, da te mere, a među tim merama prevashodno mislim na zabranu kretanja, nisu svi poštovali.

Apelovao bih na sve nadležne organe da učinimo sve u interesu toga da oni građani koji rizikujući i sopstveno zdravlje, a i zdravlje svih drugih, nisu poštovali te teške mere, nego su samo odmahivali rukom, budu sankcionisani, jer je to u interesu i očuvanja zdravlja i to je u interesu i toga da svi oni koji su poštovali mere i penzioneri i svi ostali koji nisu mogli nedeljama da izlaze iz kuće, vide da su oni bili u pravu što su poštovali mere, što su slušali Vladu, što su slušali predsednika Republike i da nisu bili u pravu oni i da ne mogu da ostanu ne kažnjeni oni koji to nisu činili.

Ja se nadam da polako dolazi vreme da se te mere malo popuštaju, naravno slušajući struku, ali treba da damo neku nadu građanima da polako dolazimo u završnicu ove prve runde borbe protiv pandemije. Neki koraci su već i učinjeni, na primer, omogućeno je ljudima koji rade na drugoj strani granice da odlaze na posao i to je veoma bitno, zbog egzistencije tih ljudi i njihovih porodica. Ja se nadam da će se otkloniti oni tehnički problemi koji su bili još juče vidljivi, ali verujem da će iz dana u dan situacija biti sve bolja što se toga tiče.

Danas je rešen problem i onih đaka koji, u našem slučaju, žele da polažu maturu u Mađarskoj, i njima će biti omogućeno da to učine i to je izuzetno veoma bitno. Nadam se da će u nekoj doglednoj budućnosti doći vreme da se granice otvore za sve naše građane, jer jednostavno za ljude koji žive u pograničnim područjima naše države je to neophodno za normalan život.

Što se tiče ekonomskih mera, ja se slažem sa svima onima koji su rekli da to treba da bude u fokusu i svakako je za pohvalu što je Republika Srbija lider u ovom regionu Zapadnog Balkana, što se tiče tih ekonomskih mera i pomoći građana. Jedanaest posto BDP je obezbeđeno za te ekonomske mere.

Želeo bih da apelujem na građane da koriste sve te mogućnosti i na preduzetnike i na poljoprivredne proizvođače i na sve građane da iskoriste one mogućnosti koje je Vlada omogućila i nadam se da će mnogi to i učiniti.

Što se tiče rebalansa, o rebalansu skoro uopšte nije bilo reči na današnjem zasedanju. Bitno je što bitni infrastrukturni projekti nisu pretrpeli bitno smanjenje iznosa sredstava, što će izgradnja i saobraćajnica i autoputeva nesmetano nastaviti i što neće biti žrtve ovih ekonomskih mera koje su bile neophodne i korisne zbog pandemije. U našem slučaju je bitno što su sredstva u rebalansu netaknuta što se tiče izgradnje ona dva nadvožnjaka na Ipsilon kraku, na obilaznici oko Subotice i mnogi drugi projekti bi mogli još da budu spomenuti, koji će nesmetano biti nastavljeni po prvobitnim planovima.

Na samom kraju bih želeo posle svih ovih iskrenih i otvorenih pohvala na račun Vlade da kažem dve rečenice, pošto mi je to struka, i jednostavno želim i to da kažem niko o tome nije govorio i ja apsolutno dobronamerno govorim o tim stvarima.

Narodna skupština je po Ustavu jedini ustanotvorac uz građane i jedini zakonodavni organ u Republici Srbiji. Najviše predstavničko telo, kako mi to obično kažemo. Mislim da je greška što danas ne donosimo predlog o izmenama i dopunama Zakon o budžetu za 2020. godinu, nego to činimo u formi potvrđivanja jedne uredbe i što u toj uredbi piše da će se ona primenjivati dok se ne steknu uslovi da se materija ove uredbe u potpunosti uredi Zakonom o budžetu. Pošto Skupština zaseda, mislim da bismo to danas već mogli da uradimo, ovako ćemo dva puta da raspravljamo o rebalansu o istoj stvari i mislim da to nije dobro. Ali, nije forma bitna u ovom trenutku, u ovom trenutku je bitna suština, a o suštini sam govorio.

Isto tako što se tiče još jedne formalne stvari, mi imamo dve tačke dnevnog reda. Druga tačka je Predlog zakona o potvrđivanju uredaba koje je Vlada donela uz supotpis predsednika Republike. U skladu sa Ustavom je sve to urađeno. Ima 44 takve uredbe i mislim da je bilo bolje da smo sve te tačke imali kao zasebne i kad bismo glasali o svim tim tačkama mi bismo glasali za sve te uredbe, jer kao što sam rekao na početku, mislim da su mere bile pravovremene, opravdane i srazmerne.

To su neke primedbe u vezi formalne procedure, ali što se tiče suštine, ja bih želeo da odam priznanje Vladi, svim članovima Vlade što su žrtvujući svoje zdravlje, kao što sam rekao na početku i za zdravstvene radnike i sve ostale učinili sve da Srbija što bolje i sa što lakšim posledicama, sa što manje žrtava preživi ovu pandemiju. Hvala vam.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, koje su podneli narodni poslanici iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Ja o predlogu gospođe Čomić neću govoriti zbog toga što u ovom trenutku nije jasno šta će biti stav povodom tog Predloga zakona i pošto nije nedvosmisleno utvrđeno da li se tim predloženim rešenjem postiže rezultat da bude više žena nakon sledećih izbora, odnosno usvajanja tog Predloga zakona.

Samo bih jednu rečenicu hteo da kažem najdobronamernije. Sada imamo rešenje da među svaka tri kandidata treba da bude jedna predstavnica ili predstavnik manje zastupljenog pola. Ukoliko se ovakav Predlog zakona usvoji da u svakih 10 treba da bude najmanje četiri, 40%, onda to može da proizvede situaciju da žene budu od šestog do desetog mesta, što onda znači da možda ne postižemo onaj efekat koji želimo postići.

Biće rasprave u pojedinostima, podneti su amandmani i ne znamo da li će se taj predlog modifikovati. Iz tog razloga ja ne želim u detalje ulaziti, niti da se izjašnjavam kako ćemo glasati povodom tog Predloga zakona, odnosno tih predloga zakona.

Što se tiče ova druga dva predloga zakona, oni se tiču dve velike teme. Prva tema je – smanjenje cenzusa sa pet na tri posto. Druga velika tema su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalnih manjina.

Što se tiče prve teme, odnosno, smanjenja cenzusa mi to iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, iako se ta odredba na nas direktno ne odnosi zbog toga što smo mi stranka nacionalne manjine i na stranke nacionalnih manjina se odnosi takozvani prirodni prag. Uprkos tome, mi podržavamo to predloženo rešenje i za republičke i za lokalne izbore, zbog toga što će to dovesti do bolje zastupljenosti građana Republike Srbije u predstavničkim telima i na lokalu i u republičkoj Skupštini.

Proporcionalni sistem je inače u heterogenim društvima prikladniji, bolji od većinskog sistema, a ukoliko se smanjuje, snižava cenzus na 3%, to za posledicu ima ulazak većeg broja stranaka u predstavnička tela. To za posledicu ima manji broj tzv. odbačenih glasova i zbog toga su građani u većoj meri na bolji način predstavljeni, reprezentovani i zbog toga smatramo da je to dobro rešenje.

Kada smo kod toga, želim da kažem da ima jedan aspekt u vezi smanjenja cenzusa o kojem je mali broj političara razmišljao, a tiče se aspekta političkih stranaka nacionalnih manjina. Kao što rekoh malo pre, za političke stranke nacionalnih manjina se odnosi sistem tzv. prirodnog praga, čija je suština da u raspodeli mandata učestvuju stranke nacionalnih manjina i, ukoliko su dobile manje od 5% glasova i bez obzira što to u zakonu nije tako nazvano, kolokvijalno to nazivamo sistemom prirodnog praga.

Ali šta je tu suština? Ukoliko je cenzus 5%, onda ima većeg broja tzv. odbačenih glasova, glasova onih stranaka koje nisu uspele da preskoče taj prag od trenutno 5%. Ti glasovi ne ulaze u onaj zbir glasova koji se deli sa brojem mesta u predstavničkom telu i zbog toga kada snižavate cenzus onda je neophodno korigovati i tzv. prirodni prag, jer bi se u suprotnom moglo desiti da je cenzus svima ostalima smanjen, snižen, a da strankama nacionalnih manjina treba čak i više glasova za osvajanje jednog mandata nego što je to bio slučaj kada je cenzus generalno bio 5%.

U vezi ovoga želim da kažem da je taj sistem prirodnog praga uveden u naše izborno zakonodavstvo 2004. godine.

Godine 2008. se pojavila jedna inicijativa pred Ustavnim sudom, kojom je odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, to je član 81. bio osporen sa stanovišta ustavnosti.

Inicijator pred Ustavnim sudom je tvrdio da sistem prirodnog praga, taj vid pozitivne diskriminacije služi za stvaranje veštačke većine u parlamentu i da se tim sistemom menja izborna volja građana.

Ustavni sud je svoju odluku povodom ove inicijative doneo 2011. godine 14. aprila i Ustavni sud je zauzeo stav da je zakonodavac članom 100. stav 2. Ustava dobio izričiti nalog, ali i ovlašćenje da izabere način na koji će obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

Znači, Ustavni sud je nedvosmisleno stao na stanovište da je sistem prirodnog praga u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je Ustavni sud učinio još jedan korak dalje rekavši da je sloboda, privilegija, a ujedno i dužnost zakonodavca Narodne skupštine Republike Srbije da utvrdi, da iznađe metod na koji način će pripadnici nacionalnih manjina biti predstavljeni u Narodnoj skupštini, čime će se obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina, a ta potreba je propisana članom 100. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je rekao da je zakonodavac slobodan da donese odluku o tome da li će pripadnici nacionalnih manjina biti u Narodnoj skupštini zahvaljujući sistemu prirodnog praga ili će to biti garantovana mesta ili će to biti neko treće rešenje.

Zakonodavac je slobodan i zakonodavac može slobodno da odabere bilo koji od ovih načina i smatraće se da je time poštovana ustavna odredba o potrebi obezbeđivanja ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

To kažem unapred, pošto pretpostavljam da će se u narednim danima, nedeljama, mesecima, možda godinama pojavljivati nove inicijative i sumnje u ustavnost, ja se nadam novog rešenja iz Zakona o izboru narodnih poslanika, koji će biti usvojen u subotu u danu za glasanje, jer je Savez vojvođanskih Mađara predložio jedan amandman kojim bi se korigovao sistem tzv. prirodnog praga i ta korekcija se ogleda u tome da se prilikom raspodele mandata, primenom sistema najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista političkih stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%.

Znači, mi apsolutno ne dovodimo u pitanje ustavno načelo jednakosti glasa, znači, jedan čovek, jedan glas, ali da bi se postigao onaj efekat za stranke nacionalnih manjina koji se postiže za sve ostale stranke smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%, mi smatramo da je usvajanje ovog rešenja neophodno.

Mi smo o ovom našem predlogu vodili razgovore i sa predstavnikom predlagača i sa visokim funkcionerima SNS. Dogovorili smo se i ja se nadam da će ovaj amandman biti usvojen, u interesu ravnopravnosti svih stranaka u izbornoj trci i ovo rešenje se odnosi i na republički nivo i na Zakon o izboru narodnih poslanika i na lokalni nivo, znači na Zakon o lokalnim izborima.

Ovim rešenjem se postiže adekvatnija zastupljenost političkih predstavnika nacionalnih manjina i dodatno se afirmiše ustavno načelo o ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina.

Ono što mi predlažemo nije nešto što ne postoji u uporednom pravu. Kraljevina Belgija ima slično rešenje. Inače je Belgija specifična po tome što je država u kojoj je prvi put uveden proporcionalni izborni sistem 1899. godine još, a od 1920. godine je u Belgiji ovaj izborni sistem ustavna kategorija.

Što se tiče drugog elementa Predloga zakona, a to su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalne manjine, želim da kažem da se mi zalažemo za to da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju određenu nadležnost u ovom procesu zbog toga što po Ustavu i zakonu nacionalni savet nacionalne manjine predstavlja nacionalnu manjinu u određenim oblastima, a prethodnih godina smo bili svedoci veoma teških zloupotreba onih rešenja iz našeg izbornog zakonodavstva koje su predviđene zbog delotvornog učešća, garantovanja delotvornog učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima i zbog ravnopravnosti u predstavničkom telu, pa i u Narodnoj skupštini.

Da bi se tome stalo na put, mi smatramo da Nacionalni savet treba da ima određenu nadležnost, jer Nacionalni savet po prirodi stvari poznaje zajednicu koju zastupa, predstavlja u određenim temama.

Sada možemo da razmišljamo o tome da li to treba da bude odluka Nacionalnog saveta, da li treba da bude predlog, da li treba da bude mišljenje, ali se slažemo sa predlogom SNS da se u ovaj proces uključe Nacionalni saveti nacionalnih manjina, da se ne bi pojavljivale stranke u izbornoj utakmici koje se predstavljaju kao zastupnici određenih nacionalnih manjina, a da nikada ništa u interesu tih nacionalnih manjina nisu učinile i nemaju predstavnike te nacionalne manjine uopšte u svojim redovima.

Razumem sumnje u okviru određenih nacionalnih zajednica u vezi toga da bi ovo rešenje moglo da dovede do veoma delikatnih situacija unutar tih zajednica, ali želim da kažem da se tako nešto u Mađarskoj nacionalnoj zajednici nikada ne bi moglo desiti.

Suština ovog predloga SNS nije da se bilo ko isključi iz izborne utakmice ko jeste zaista politička stranka nacionalne manjine, npr. mađarske, nego je suština ovog predloga da se stane na put zloupotrebama koje smo gledali i 2012. i 2014. i 2016. godine na republičkom nivou, zahvaljujući kojim zloupotrebama i u ovom Sazivu Narodne skupštine ima narodnih poslanika koji „zastupaju interese“ neke nacionalne manjine, a da zapravo to ne čine, nego jednostavno kako se to kolokvijalno kaže koriste neke prečice i neke pravne praznine i neke nedorečenosti iz našeg izbornog zakonodavstva.

Da zaključim, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predloge zakona SNS o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Nadam se da će se našim dogovorom postići željeni zajednički cilj da novi izborni sistem bude u potpunosti pravičan prema svima i da će se to učiniti prihvatanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara.

Što se tiče Predloga zakona, gospođe Gordane Čomić, želim da ponovim još jedanput da se Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja zalaže za što veće prisustvo žena u politici.

Apsolutno podržavamo ciljeve, bez obzira što se predstavnik predlagača smeška, ja to veoma iskreno govorim i pošto se znamo dugo, vi znate da je ovo što sam rekao istina i da je to tačno. Zahvaljujem se na potvrdi ovog mog stava konkludentnom radnjom, tj. klimanjem glave. Želimo da sačekamo koji će biti konačan predlog, da li će se neki amandman prihvatiti, ali ćemo svakako podržati ono konačno rešenje i proizvod onog dogovora koji će omogućiti postizanje predstavljenog cilja. Zahvaljujem se.

Imao bih pitanje za predsednicu Vlade u vezi ilegalnih migracija. Ja sam u nekoliko navrata već u NS RS govorio o toj temi, pošto je izuzetno važan za građane Republike Srbije, pogotovo za meštane onih naselja koja su pogođena migranskom krizom. Tačno je četiri i po godine od dana kada sam prvi put o ovoj temi u Narodnoj skupštini govori i ponovio bih neka pitanja.

Zašto Republika Srbija, nadležni organi Republike Srbije ne čuvaju južnu granicu Republike Srbije, da ti ljudi bez dokumenata ne bi ulazili u našu zemlju?

Drugo je pitanje – zašto se na ilegalne migrante zakoni Republike Srbije ne primenjuju? Zašto je moguće da ti ljudi tzv. ilegalni migranti obijaju kuće, ne samo prazne kuće, nego i one kuće u kojima ljudi stanuju? Ja bih spomenuo nekoliko naselja, Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo u opštini Novi Kneževac na severu Banata, Horgoš, Martonoš i Kanjiža, u opštini Kanjiža u Bačkoj? Ti ljudi jednostavno od tih migranata, godinama ne mogu da žive.

Ja apelujem na veće prisustvo policije i moram da vam priznam gospođo Brnabić, da sam ja juče stupio u kontakt sa ministrom Stefanovićem i zamolio sam ga da policija bude u većoj meri prisutna u tim naseljima i da štiti naše stanovništvo, građane Republike Srbije. Zahvaljujući tome je policija juče i danas ceo dan prisutna u Majdanu i u Rabeu i u još nekim naseljima i radi onaj posao koji treba da radi.

Tako da pohvalim rad policije, rad MUP vezano za Majdan i Rabe u poslednjih 24 časa i apelujem na veće prisustvo policije i na to da svi nadležni organi Republike Srbije učine sve u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi ljudi su ilegalni migranti, treba ih samo pogledati, većina njih ne beži od rata, to su ekonomski migranti koji žele da dođu preko nas u zapadnu Evropu, ali ne smemo dozvoliti da ugrožavaju bezbednost građana Republike Srbije.

Predsednice Vlade zahvaljujem se na odgovoru i ja sam svestan toga da Srbija niti je prouzrokovala migrantsku krizu, niti može sama da reši migrantsku krizu i uopšte se na to moj apel ne odnosi. Moj apel se odnosi isključivo na zaštitu našeg lokalnog stanovništva, jer želim da iznesem samo nekoliko podataka.

U Horgošu trenutno u naseljenom mestu Horgoš trenutno ima 300 migranata, ilegalnih migranata. Ti ljudi u Horgošu ne mogu od njih da žive, ne smeju decu da puštaju na ulicu. Ti građani, ilegalni migranti, ti ljudi, uopšte ne poštuju zakone Republike Srbije. Ne poštuju zakone zbog toga što na to nisu prinuđeni, ne poštuju zakone zbog toga što niko od njih nije legitimisan.

Moje pitanje se odnosi na to – zašto se ti ljudi ne legitimišu, kao što se legitimišu građani Republike Srbije i zna se tačno šta je posledica po Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije ukoliko neko ne nosi lična dokumenta sa sobom, a građani Republike Srbije ili je inostrani državljanin, bilo koje druge države.

Drugo pitanje je, kako je moguće da te ljude i legalne migrante u ta naselja dovode autobusima.

Recimo, za naseljeno mesto Majdan i Rabe, ne postoje redovne autobuske linije, ne postoje. Ukoliko se radi o nekakvom specijalnom prevozu, treba da postoji putna lista. Zna se šta su obaveze privrednih društava koja se bave prevozom lica. Policija sve kažnjava koji nemaju listu putnika, tako da bi se moj apel odnosio isključivo na ta pitanja.

Kažem još jedanput, policija je odlučno reagovala danas i juče u opštini Novi Kneževac. Ja bih želeo da to bude praksa i u budućnosti i da se to proširi i na opštinu Kanjiža.

Ja znam da se MUP suočava sa ogromnim problemima zbog nedostatka ljudstva, ali apelujem na sve da zaštitimo naše lokalno stanovništvo. Recimo, Majdan i Rabe su naselja sa ukupno 170 stanovnika, to su staračka domaćinstva, migranti, ileglani migranti ulaze u te kuće, ti ljudi su preplašeni, ne mogu jednostavno normalno da žive i ja apelujem na vas da Vlada Republike Srbije sve učini u interesu zaštite naših stanovnika.

Mi smo kao što smo bili i do sada, partneri u svemu tome. Hvala.