Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 19 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-KoV-2.

Znači, svi državljani Republike Srbije od navršenih 16 do 19 godina dobijaju ovu novčanu pomoć. Tačnije rečeno, fizička lica koja su do dana donošenja zakona ili stupanja na snagu ovog zakona, koji su navršili 16 godina i nisu još navršili svojih 30 godina života, dobijaju ovu novčanu pomoć.

Naravno, treba da imaju i druge uslove da bi dobili ovu novčanu pomoć. To je da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i naravno, ne dobijaju svi, nego samo oni državljani, oni građani koji se javljaju ili se prijave za ovu novčanu pomoć.

Ministarstvo finansija sačinjava i vodi ovaj registar građana. Osnovni podaci koji se traže od građana, koji se prijavljuju za dobijanje ove pomoći je naravno ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, broj važeće lične karte, broj tekućeg računa ako imaju otvoren u bilo kojoj poslovnoj banci koja posluje na teritoriji Srbije. Ako građanin nema otvoren žiro-račun kod poslovnih banaka, onda im se otvara poseban namenski račun kod „Poštanske štedionice“ a.d. Beograd, ili kod te banke koju će navesti, odnosno u kojoj banci hoće da podignu pomoć. Otvaranje ovog posebnog računa, vođenje računa, uplata, isplata ili eventualno prenos sredstava sa ovog računa ove pomoći banka vrši besplatno, znači bez naknade.

Prijava za novčanu pomoć je od 15. do 22. januara ove godine i vrši se elektronski preko portala Uprave za trezor. Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave proverava da li je podnosilac zahteva upisan u matičnu knjigu. Druga provera je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, isto se vrši tačnost podataka, i to besplatno, o prebivalištu i broju lične karte, da li su svi unešeni podaci tačni.

Naravno, vrši se i provera dostavljenog žiro-računa koji je otvoren kod poslovnih banaka. Kao što sam rekao, onaj građanin koji nije imao otvoren račun, njima će se otvoriti poseban namenski račun kod „Poštanske štedionice“. Nakon podizanja ili prenosa ovih novčanih sredstava sa ovog namenskog računa, ovi računi će se gasiti kod „Poštanske štedionice“.

Poslovne banke su dužne da obaveste svoje klijente o uplati novčane pomoći, da li preko sms poruka ili mejla, to već zavisi od poslovne banke, ali moraju da obaveste svoje klijente. Znači, novčana pomoć od 100 evra isplaćuje se u dinarskom iznosi i to po važećem srednjem kursu evra na dan donošenja zakona.

Maloletna lica, znači lica od 16 do 18 godina, ovu novčanu pomoć mogu samostalno podići u bankama gde imaju otvoren žiro račun ili u Poštanskoj štedionici gde će im se otvoriti poseban namenski račun. Onim licima koja imaju drugi razlog osim maloletstva, za poslovnu nesposobnost, njima roditelji, staratelji, zakonski zastupnici mogu podići ovu novčanu pomoć.

Kao što smo čitali u ovom zakonu, zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Na kraju, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon, jer mislimo da je pravedno da dobijaju mladi ljudi neku pomoć od države i neku korist. Hvala.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje ministru finansija, Siniši Malom. Moje pitanje se odnosi na temu nivo razvijenosti opština u Srbiji.

Regionalne disproporcije u AP Vojvodine se dodatno produbljavaju usled intenzivnijeg demografskog pražnjenja celokupnog područja, što je nova karakteristika populacionih procesa, dok se u prethodnim decenijama demografskom pražnjenju najviše bile izložene prigranične opštine, danas je ovaj trend prisutan na celoj teritoriji Srbije.

Razlike između opština u Vojvodini na osnovu pojedinačnih i sintetičkih indikatora razvijenosti, dohodak po stanovniku, stopa nezaposlenosti, izgrađenost putne infrastrukture i osnovni pokazatelji životnog standarda dostižu odnos 1:8. Ove razlike uglavnom se svode na razlike između gradskih centara i ostalih opština.

Problemi merenja stepene razvijenosti jedinica lokalnih samouprava ne mogu se objasniti isključivo ekonomskim pokazateljima i jednostavno tumačiti preko ekonomskih dispariteta.

Dinamični proces i intenzivne promene u ukupnom društvenom privrednom i socijalnom ambijentu determinisali su i umnožili specifičnost gradova i opština u Srbije usled čega je proces merenja i tumačenja međusobnih razlika prema stepenu razvijenosti znatno složen problem. Zbog toga su koncepcije merenja regionalnih dispariteta pomerile sa samo ekonomskih i na neekonomske indikatore.

Vlada Republike Srbije je 2015. godine usvojila novu Metodologiju za izračunavanje stepena razvijenosti regiona. Razlozi su bili suštinskog, zakonskog i metodološkog karaktera. Suštinski uvaženi su zahtevi velikog broja jedinica lokalne samouprave da je neophodno pristupiti novom merenju stepena razvijenosti, jer je izmenjena regionalna i lokalna privredna struktura nakon razornih efekata globalne recesije. Zakonski jer je jedna od bitnih odredbi Zakona o regionalnom razvoju nalagala merenje stepena razvijenosti opština i gradova svake godine. Metodološki – postupak utvrđivanja stepena razvijenosti definisan 2009. godine bazirao se dominantno na merenju ekonomske dimenzije razvijenosti, što je imalo jako opravdanje i validno obrazloženje imajući u vidu aktuelni proces privatizacije i tranzicije privrede Srbije.

Usvojeni novi metodološki postupak 2015. godine bazirao se na kreiranju kompozitnog indeksa razvijenosti, odnosno na merenju pet razvojnih dimenzija - ekonomska, socijalna, demografska, obrazovna i finansijska snaga jedinica lokalnih samouprava preko reprezentativnih i transparentnih indikatora različito ponderisanih.

Metodološka rešenja izračunavanja stepena razvijenosti opština usvojena 2015. godine su kompatibilna sa evropskom praksom u ovoj oblasti, međutim Vlada novi metodološki koncept nije primenjivala u periodu od 2015. do 2021. godine, već se primenjivala lista razvijenosti jedinica lokalne samouprave iz 2014. godine koja je za rangiranje opština i gradova koristila staru metodologiju. Mapiranje stepena razvijenosti opština i gradova u Srbiji u 2019. godini bazirano je na utvrđenoj metodologiji usvojenoj 2015. godine sa aktuelnim podacima i najnovijim demografskim procesima. Rezultati primene nove metodologije za merenje stepena razvijenosti pokazatelja značajnije raslojavanje područja AP Vojvodine.

Nepovoljan rezultat je da se u grupi nerazvijenih opština grupisala polovina vojvođanskih opština. Generalno najveći broj opština koje imaju najnižu prosečnu razvijenost je iz Banata, a nasuprot ovome u grupi najrazvijenijih su samo dve banatske opštine i grad Pančevo, dok su ostali iz Srema i Bačke.

Promene u razvijenim grupama ogledaju se da je čak sedam opština iz druge prešlo u prvu grupu, ali i da je pet opština i gradova iz prve grupe skliznulo u drugu. Ima i dve opštine koje su čak u trećoj grupi. Važno je istaći da sve opštine koje su po staroj metodologiji bile rangirane u treću, sada su razvrstane u četvrtu grupu razvijenosti.

Pošto nivo razvijenosti lokalnih samouprava je osnova za podelu nenamenskih sredstava za lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije, kao što znamo da iz prakse, da stepen razvijenosti je bitni kriterijum kod raznih konkursa za dodelu sredstava iz raznih ministarstava, nerazvijene opštine imaju veći prioritet kod dodele sredstava. Zato je moje pitanje, kada će se primenjivati nova metodologija za merenje stepena razvijenosti lokalnih samouprava i kada će se utvrditi nova lista lokalnih samouprava po stepenu razvijenosti? Hvala vam.

Hvala.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je najvažniji zakon za sledeću 2022. godinu, a to je Zakon o budžetu za 2022. godinu.

U 2022. godini se očekuje nastavak privrednog razvoja kroz ulaganja u kapitalne investicije i podizanje životnog standarda građana. To se vidi u usmerenom povećanju penzija i plata u javnom sektoru sa poreskim rasterećenjem privrede, tako da se ne ugrozi stabilnost javnih finansija. Prihodi i rashodi budžeta za 2022. godinu su kredibilno planirani, uz veliku dozu konzervativnosti i na realnim osnovama.

Predlog budžeta za 2022. godinu predviđa nastavak postepenog smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine. predviđeni fiskalni deficit u 2022. godini iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je 3% od bruto društvenog proizvoda.

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro. Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom, kao što smo čuli. Povećanje penzija je od 5,5% definisano objektivnom švajcarskom formulom, što je ekonomski načelno u redu. Predviđeni rast plata u javnom sektoru, koji je u proseku od 7,3%, isto je u skladu sa očekivanim privrednim rastom. Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržana su na visokom nivou. Izdvajanja za kapitalne investicije su 485 milijardi dinara, što je 7,3% bruto društvenog proizvoda. Uz sve ovo, važno je pomenuti da se u 2022. godini nastavlja sa dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarade. Predviđeno je smanjenje stope penzijskog doprinosa za 0,5 procentnih poena.

Predloženi budžet Republike Srbije za 2022. godinu predviđa smanjenje fiskalnog deficita na 3% bruto društvenog proizvoda, koji iznosi 200 milijardi dinara. U 2022. godini očekuje se pad relativne zaduženosti zemlje, prema procenama, do nivoa 55-56% bruto društvenog proizvoda, ali kako smo čuli u izlaganju premijerke, to će biti za oko 53% bruto društvenog proizvoda.

Prihodi u Predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu konzervativno su projektovani. Predlogom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu planiraju se prihodi u iznosu od 1.517 milijardi dinara, što je skoro 30 milijardi dinara više u odnosu na poslednji rebalans u 2021. godini. Procenjuje se ukupni poreski prihodi u 2022. godini će zabeležiti rast, približno 40 milijardi dinara, to je oko 3% i dostići nivo od 1.318 milijardi dinara, usled rasta svih poreskih kategorija, osim poreza na dobit preduzeća.

Porez na dohodak građana projektuje se na nivo od 87,7 milijardi dinara, što je povećanje za preko šest milijardi dinara u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu. Veći deo ovih prihoda čini porez na zarade koji se predviđa rast od 8,5%.

Pored toga, za 2022. godinu planira se nastavak poreskog rasterećenja zarada. Neporezivi iznos zarada biće povećan sa 18.300, na 19.300 dinara. Budžetom za 2022. godinu planiraju se prihodi od PDV u iznosu od 684 milijarde dinara, povećavaju se i prihodi od akcize, carine i kao ostali poreski prihodi.

Što se tiče rashoda, ukupni rashodi Republike u 2022. godini planirani su na nivou 1.717 milijardi dinara, i znatno su niži u odnosu na 2021. godinu. Ukupni budžetski rashodi smanjuju se sa nivoa od 1.793 milijarde oktobarskog rebalansa na 1.717 milijardi dinara u 2022. godini, što je pad preko 75 milijardi dinara, tj. smanjenje za 4,23% u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu.

Gledajući strukturu rashoda, vidimo da imamo smanjenje na subvencijama, ostalim tekućim rashodima, imamo i pad u okviru transfera različitih donacija i budžetskih pozajmica. To su sve uštede, ali sa druge strane imamo i veća izdvajanja za plate u javnom sektoru, i naravno, kao što smo čuli, veće investicije imamo. Pojedinačno, najveći porast u 2022. godini beleže rashodi za zaposlene, što je posledica uvećanja plata u javnom sektoru.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je u Skupštini podnet u isto vreme sa budžetom za 2022. godinu, definisana su uvećanja zarada po ministarstvima i drugim budžetskim korisnicima za sledeću godinu. Predviđeno je da za 8% porastu plate zaposlenima u odbrani, zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, dok je povećanje od 7% opredeljeno za ostale sisteme, prosveta, policija, administracija itd.

Mi svakako podržavamo ove promene koje se odnose na socijalnu politiku, što poboljšava životni standard građana. Takođe, od 1. januara 2022. godine očekuje se povećanje minimalne zarade za 9,4%, pa će minimalna zarada biti 35.022 dinara, ka što smo čuli od premijerke.

Što se tiče penzija, ukupni rashod za PIO fond, će u 2022. godini porasti za preko 63 milijarde dinara u odnosu na 2021. godinu, a osnovi su indeksacija penzije od 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom i odluke Vlade da svim penzionerima ćemo isplatiti novčanu pomoć po 20 hiljada dinara. Kao što sam prethodno rekao, poslanici SVM podržavaju predviđeno povećanje plata i penzija, i smatramo da su ove mere socijalne politike svakako za pohvalu.

Ocenjujemo da investicije za infrastrukturu su isto za pohvalu. Ulaganje u zdravstvo, naročito u zdravstvenu infrastrukturu se i dalje nastavlja, ukupno 442 milijarde dinara se ulaže u izgradnju i opremanje opštih bolnica, domova zdravlja, gerontoloških cenata i kliničkih centara. Znači, završavaju se započeti projekti u zdravstvu i počinju novi projekti.

Najveći rast infrastrukturnih investicija planira se u domenu saobraćajne infrastrukture. Smatramo da investicije u saobraćajnu infrastrukturu su najbolja budžetska tendencija. Saobraćajna infrastruktura prevshodno drumska, železnička, mada su u planu i nešto veća ulaganja i u oblasti vodnog saobraćaja, predstavljaju stub politike javnih investicija u sledećoj godini što je nastavak trenda započetog pre nekoliko godina i to pohvaljujem.

Započeti projekti u 2021. godini se nastavljaju i u 2022. godini, kao što su ulaganja u Moravski i Fruškogorski koridor, kao što je pruga između Subotice i Segedina, kao što je pruga srpske i mađarske železnice i nekoliko luka koje će se graditi u četiri grada naše zemlje. Ima i određenih broj novih projekata kao što su auto-put između Niša i Pločnika, auto-put između Beograda i Zrenjanina, most preko Save, pruga između Niša i Dimitrovgrada.

Takođe, postoje i projekti u okviru kojih se ulaganja za sledeću godinu smanjuju u odnosu na 2021. godinu, a to su brza pruga Beograd – Novi Sad – Subotica, autoput Beograd – Sarajevo, ali se nastavljaju i ove investicije, i to je za pohvalu.

Ovde mislim da treba istaći i izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećom sadržinom. Rast ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i iznose ukupno 27,4 milijardi dinara. Pozitivno ocenjujemo ova ulaganja.

Ovo je nesumnjivo pozitivan pomak budući da se radi o ulaganjima kao što je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, komunalne i vodovodne mreže u nekoliko desetina gradova i opština širom naše zemlje.

Isto pozitivno ocenjujemo da sredstva namenjena za poljoprivredu su u rastu od 10 milijardi dinara, kao što smo čuli. Ukupni izdvojeni iznos za poljoprivredu je 62 milijardi dinara, najveće povećanje unutar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu je kod sredstava za podsticaj poljoprivrednicima. I to pozitivno ocenjujemo.

Na kraju bih rekao nekoliko reči i o sredstvima koji su namenjeni AP Vojvodina u transferima ostalim nivoima vlasti. Ova sredstva za AP Vojvodinu su u ukupnom iznosu od 134 milijardi dinara. Od ovog iznosa transferi za proverene poslove namenska i nenamenska transferna sredstva iznose 51 milijardu dinara, dok namenski i kapitalni transferi za projekte koje je utvrdila Vlada su u iznosu od 83 milijardi dinara.

Značajna finansijska sredstva obezbeđena u prethodnim godinama omogućila su realizaciju iz značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine. Predloženim budžetom za 2022. godinu sredstva u iznosu od 83 milijardi dinara omogućavaju nastavak finansiranja započetih i novih kapitalnih ulaganja kao što su brza saobraćajnica prvog reda između Novog Sada i Rume što iznosi 17,5 milijardi dinara, projekat mađarske – srpske železnice 20 milijardi dinara, izvođenje delova radova na izgradnji radova auto-puta E75, deonica granični prelaz Kelebija –petlja Subotica 57 miliona dinara, izgradnja postrojenja za prečišćavanje voda je u Kikindi 200 miliona, proširenje luke u Sremskoj Mitrovici milijardu i 100 miliona, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja 100 miliona dinara. Takođe, još jedna luka se proširuje kod Bogojeva za milijardu i 500 miliona dinara. Ovde treba istaći i rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, to je milijardu dinara. Predviđen je i projekat za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge između Subotice i Segedina, u iznosu od 10 milijardi i 200 miliona dinara. Onda, novi program izgradnje auto-puta između Beograda i Zrenjanina za dve milijarde i 360 miliona dinara. Izgradnja mosta i obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je u iznosu od 100 miliona. Isto jedan važan projekat, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, dve milijarde i 360 miliona dinara.

Imamo još dosta projekata. Ja bih još izdvojio samo nekoliko.

Što se tiče sredstva za subvenciju poljoprivrede u Vojvodini će iznositi devet milijardi dinara. Izgradnja sistema za navodnjavanje, prva faza, to je 547 miliona dinara, rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, u Vojvodini, 865 miliona dinara, itd.

Pored značajnih sredstava, predviđeno za kapitalne projekte, poslanička grupa SVM, ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva i u cilju poboljšanja uslova životnog standarda stanovnika u naseljenim mestima na područjima lokalnih samouprava AP Vojvodine.

To je jedan od programskih prioriteta SVM, obuhvaćen je koalicijskim sporazumom, potpisanim između SNS i SVM, izgradnja lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje rekonstrukcija državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodina.

U skladu sa tim, SVM će nastaviti sa aktivnostima usmerenim na obezbeđenju sredstava za ostvarivanjem programskih prioriteta pored već realizovanih.

Na kraju, ponovo da potvrdim da će poslanička grupa SVM glasati za budžet, tj. za Zakon o budžetu za 2022. godinu. Hvala vam.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Branislavu Nedimoviću.

Moje pitanje se odnosi na temu zakupa poljoprivrednog zemljišta. U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu se tačno i precizno određuje kakvo zemljište se može izdati u zakup i pod kojim uslovima.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se može izdati u zakup i poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja nameni, planiranoj nameni i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju. Znači, ova zemljišta se mogu izdati.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu se može izdati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta jedinice lokalne samouprave predviđeno za davanje u zakup. Poljoprivredno zemljište se daje u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prvenstva zakupa i prava prečeg zakupa. Odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u roku u 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa uz saglasnost ministarstva.

Odluku o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine, uz saglasnost ministarstva.

U autonomnoj pokrajini sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u visini od 30% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine i 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište koje je izdato.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.

Znači, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu precizno je određen ceo postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Moje pitanje se odnosi - šta raditi i kako postupiti ako je poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, u trenutku izdavanja zakupa već bio priveden nameni?

Znači, zemljište je izdato u zakup. Možda je u pitanju loše tumačenje zakona. Ugovor je sklopljen sa zakupcem i na osnovu tog ugovora zakupac koristi parcelu ili poljoprivredno zemljište.

Radi se o zemljištu koje je u planu generalne regulacije naselja Senta naznačeno kao vodozahvat. Ovo zemljište je izdato u zakup, ali na njemu su bunari za pijaću vodu i snabdevaju naselje sa pijaćom vodom. Znači, zemljište je privedeno nameni. Namena mu je regulisana kao vodozahvat u planu generalne regulacije naselja. Šta raditi, kako postupiti? To je moje pitanje. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo, pred nama je drugi rebalans budžeta za 2021. godinu. Prvi rebalans smo izglasali u aprilu mesecu ove godine.

U ovom drugom rebalansu budžeta za 2021. godinu ukupni prihodi i primanja su 1.488 milijardi dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos prihoda planiranih prvom rebalansom budžeta za ovu godinu, dok je povećanje znatno veće u odnosu na planirane prihode u inicijalnom budžetu za 2021. godinu, a to je u iznosu od 152 milijarde dinara.

Predviđeni rashodi i izdaci su ovim drugim rebalansom u iznosu od 1.793 milijardi dinara, a to je 24,5 milijardi više u odnosu na planirani iznos od prvog rebalansa budžeta.

Ukupni deficit je 305 milijardi dinara, što je 107 milijardi dinara manje nego što je bilo predviđeno sa rebalansom u aprilu mesecu. To je u najvećoj meri zbog značajno bolje naplate prihoda.

Na nivou opšte države planirani fiskalni deficit je u iznosu od 4,9% BDP, što je 2% manje nego što je bilo predviđeno rebalansom budžeta u aprilu mesecu.

Prošle godine, kod planiranja budžeta za 2021. godinu, rekli smo da su prihodi konzervativno planirani. I pored takvog konzervativnog planiranja, imali smo rast prihoda i u prvom i u drugom i u trećem kvartalu ove godine. I sada možemo kazati da je planiranje prihoda u ovom rebalansu konzervativno.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279 milijardi dinara, što je povećanje od 111 milijardi dinara za prethodni budžet, a neporeski prihodi u iznosu od 192 milijarde dinara su povećani oko 21 milijardu dinara.

U novoj projekciji prihoda, skoro sve kategorije prihoda beleže rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveće pozitivne promene beleže porez na dobit pravnih lica i porez na dodatnu vrednost.

Faktori koji su doveli do izmene u strukturi budžetskih prihoda su ubrzanje ekonomske aktivnosti, odnosno revizija stope realnog rasta BDP naviše sa 6% na 7%, povoljna kretanja na tržištu rada, uplate prvobitno neplaniranih neporeskih prihoda, pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju. Naravno, kao što sam rekao konzervativan pristup u planiranju određenih kategorija poreskih prihoda, kao što je porez na dobit, PDV.

Rashode smo znatno povećali u prethodnom rebalansu koji je usvojen u aprilu mesecu. Povećali smo zbog trećeg paketa za podršku privredi i građanima, zbog povećanja kapitalnih investicija u saobraćaju, u zdravstvu. Kod nas država snosi sav teret ove krize koju je prouzrokovala pandemija korona virusa. Nijedna zemlja nije dala toliko podsticaja za svoju privredu kao naša. Nijedna zemlja u okruženju, a ni u Evropi nije dala toliko pomoći ni svojim građana kao što je naša zemlja.

Država je dala pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, velikim privrednicima da bi opstali u krizi, što je prouzrokovala pandemija. Država je dala pomoć svojim građanima, penzionerima, radnicima, nezaposlenima. Davanja ovih pomoći još traje.

Kao što smo čuli, od 1. novembra biće isplaćeno 30 evra novčane podrške svim punoletnim građanima Srbije koji su se za tu vrstu pomoći već prijavili. Penzioneri će dobiti 1. novembra, a 2. i 3. novembra ostali građani. Ta novčana podrška se sprovodi u okviru trećeg paketa ekonomske podrške privredi i građanima radi ublažavanja posledica pandemije korona virusa.

Od 15. novembra počinje i prijava za dodatnih 20 evra pomoći za one građane koji se nisu prijavili za paket 30 plus 30 evra, a ispunjavaju potrebne uslove, znači punoletnost, oni koji su u međuvremenu postali punoletni građani. Penzioneri i svi koji su se već prijavili za 30 plus 30 evra dodatne pomoći, za 20 evra ne treba da se prijavljuju, jer će to dobiti automatski i biće im isplaćeno u decembru mesecu.

Do sada, kao što je i ministar rekao, gospodin ministar, za dobijanje novčane pomoći prijavilo se oko šest miliona naših sugrađana. Ukupni rashodi i izdaci su u iznosu od 1.793 milijardi dinara povećani za iznos od 24,5 milijardi dinara. U strukturi ukupnih rashoda i izdataka tekući rashodi iznose 1.378 milijardi dinara, izdaci za nefinansijsku imovinu iznose 388 milijardi dinara od ukupnih rashoda i izdataka. Ostatak čine izdaci za otplatu glavnice u cilju sprovođenja javnih politika u iznosu od 8,32 milijarde dinara, a izdaci za nabavku finansijske imovine u iznosu od 18,7 milijardi dinara od ukupnih rashoda.

Rebalansom su stvoreni uslove za nastavak finansiranja borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenja negativnih posledica po privredu i građane koji su izazvani pandemijom virusa Kovid 19.

Država, kao što sam rekao, nosi sav teret ove krize pošto daje puno pomoći privredi i stanovništvu, ali i ovako očekujemo rast privrede od 7% BDP.

Pozitivno ocenjujemo da se nastavljaju ulaganja u kapitalne investicije. U putne infrastrukture koje su započete i planirane od prvog rebalansa isto se nastavljaju.

Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast ekonomije, zapošljava privredu, održava i otvara nova radna mesta. Zato će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati ovaj rebalans i, naravno, glasati za rebalans budžeta.

Ulaganje u kapitalne investicije na nivou države su 7,8% BDP, što je veoma veliki procenat ako pogledamo i upredimo sa zemljama u okruženju ili možemo i sa zemljama u Evropi.

Momentalno u Srbiji se grade četiri auto-puta i započete su radovi na Moravskom koridoru i na Dunavskoj magistrali.

Pozitivno ocenjujemo da su ostala kapitalne ulaganja u putne infrastrukture, kao što su auto-put na deonici Beograd- Zrenjanin, auto-put na deonici Surčin – Beograd, gradiće se Fruškogorski koridor i obilaznice oko Novog Sada i Gornjeg Milanovca.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je veoma važno da su započete kapitalne investicije u železničkoj infrastrukturi ostale, kao što izdvajamo projekta srpsko-mađarske železnice na relaciji Beograd – Budimpešta.

Radovi su počeli i na realizaciji projekta modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Subotica – Segedin. Uskoro ćemo moći da iz Subotice do Segedina stignemo za 40 minuta brzim vozom.

Pozitivno ocenjujemo da nastavljaju i ostali projekti koji su veoma značajni za severnu Vojvodinu. Ovde se radi o sledećim projektima: projekat izgradnje nadvožnjaka na auto-putu E75 na deonici graničnog prelaza Kelebija petlja – Subotica jug, onda izgradnja brze saobraćajnice prvog B reda između Novog Sada i Rume, kao što je projekat i dogradnja graničnog prelaza kog Horgoša, nastavlja se i projekat na reci Tisa kod Novog Bečeja za unapređenje uslova za prevođenje brodova kod te brane, nastavlja se izgradnja Naučno-tehničkog parka u Novom Sadu, izgradnja i opremanje Kovid bolnice u Novom Sadu, idu i nastavljaju se dalje rekonstrukcije kliničkih centara Kragujevac, Niš, Novi Sad, gradi se još, kao što smo videli u ovom rebalansu, prečistač vode u Kikindi.

Zbog ovih investicija kao što sam rekao da se nastavljaju investicije putne infrastrukture ili uobičajeno u infrastrukturu, da li je to putna ili zdravstvena infrastruktura, poslanička grupa Saveta vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj rebalans budžeta.

Hvala.

Hvala.

Pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika i o tome ću da govorim.

Kodeks ponašanja je dokument koji se konkretizuju univerzalne vrednosti. On je jedan vodič za delovanje i ponašanje narodnih poslanika. Kodeks ponašanja je dokument koji se promoviše politička kultura koja se zasniva na pristojnom, istinitom, transparentnom i poštenom ponašanju narodnih poslanika.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika je izrađen poštujući metodološka pravila kao što su jasnost, jednostavnost, konkretnost, konzistentnost povezanosti relevantnosti.

Postavlja se pitanje da li je Narodna skupština mogla i ranije da donese kodeks ponašanja narodnih poslanika. Verovatno da smo mogli da donesemo, ali konsenzus je prošle godine donet i ovaj kodeks je donet prošle godine krajem decembra meseca.

Moramo naglasiti da nisu sve članice EU u svojim parlamentima donele etičke kodekse i da se zaista materija ponašanja narodnih poslanika, predstavnika građana reguliše na vrlo raznolike i različite načine i da ne postoji opšti način rešavanja ovog pitanja ni na međunarodnom, ni na evropskom planu.

Poslanici SVM misle da kodeks ponašanja narodnih poslanika predstavlja izuzetno važan korak ka vraćanju dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, približavanju vlasti građanima i to bi trebalo da bude osnovni cilj svih nas, jačanje dostojanstva i integriteta narodnih poslanika.

Naime, etika, vaspitanje i ponašanje je sve na kraju krajeva individualna stvar. To je ono što donosimo iz kuće, iz sredine u kojoj smo vaspitani, jednostavno su deo našeg opšteg ponašanja koje smo doneli iz naših porodica, učili od naših roditelja.

Sam kodeks ponašanja je usaglašen sa Poslovnikom, što je najvažnije i vrlo bitno. On će unaprediti rad parlamenta, ali on sadrži određene novine u odnosu na Poslovnik, pre svega kada govorimo o sankcionisanju nedoličnog i neprimernog ponašanja.

Treba znati da mi nismo samo narodni poslanici samo u ovom plenumu, samo u ovoj zgradi, mi smo narodni poslanici i van ove zgrade, van parlamenta, na ulicama, na pijacama, na putovanjima u našoj zemlji ili van nje i gledajući na to, mi smo i narodni poslanici na tribinama, na nekoj utakmici, ako navijamo za naš tim ili za našu reprezentaciju.

Svugde se moramo dosledno ponašati, jer funkcija narodnog poslanika to zahteva. Pred nama su promene kod kodeksa ponašanja, koji se odnosi na formiranje komisije za etiku koja ima zadatak da donosi vodič za primenu kodeksa, da vrši poverljivo savetovanje narodnih poslanika u vezi primene kodeksa, organizuje i sprovodi obuke narodnih poslanika o primeni kodeksa i da daje mišljenje u vezi povrede kodeksa.

Narodna skupština bira članove komisije za etiku i to pet članova na pet godina. Od tih pet članova, tri člana su predstavnici fakultetskog nastavnog osoblja, koji su bili ili su sada angažovani na osnovnim ili master studijama iz oblasti etike, morala i moralnog razvoja. Dva predstavnika su iz službi Narodne skupštine.

Predstavnike fakultetskog nastavnog osoblja mogu predlagati sledeće institucije: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Prištini koji ima privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici i iz državnog fakulteta u Novom Pazaru, departman za filozofiju.

Izbor kandidata vrši telo sastavljeno od tri člana odbora Narodne skupštine. Na mestima članova komisije koji se biraju iz službe Narodne skupštine, odabir ima preko internog poziva, kriterijum za člana je visoko obrazovanje, iz društveno humanističkih nauka i da ima najmanje zvanje samostalnog saradnika. Izbor kandidata vrši tele sastavljeno od tri člana, iz reda državnih službenika na položaju u službi. NJih određuje generalni sekretar Skupštine. Na osnovu predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja, Narodna skupština donosi odluku o obrazovanju Komisije za etiku. Komisija bira svog predsednika iz redova predstavnika fakultetskog nastavnog osoblja. Propisani su ovom odlukom razlozi za prestanak mandata članova ove komisije, kao i razlozi i postupak razrešenja članova ove komisije.

Ako dolazi do povrede i kršenja Kodeksa, odbor ima obavezu da prijavu o kršenju i povrede odmah dostavi komisiji, da zatraži mišljenje komisije o povredi Kodeksa, pre donošenja bilo kakve odluke. Uvedene su i novčane kazne za povrede Kodeksa, ako je opomena u pitanju onda je novčana kazna u visini od 10% od osnovne plate narodnog poslanika. Ako je izrečena javna opomena onda je ta novčana kazna u visini od 50% od osnovne plate narodnog poslanika. Ove novčane kazne se izvršavaju, u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Na kraju, poslanici SVM će podržati i glasati za ove promene odluke i na zakon što je na dnevnom redu. Hvala lepo.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o zakonu o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava u otežanim uslovima usled pandemije KOVID-19 izazvane virusom SARS-KoV2.

Ovim zakonom se uređuje dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima koji su Fondu za razvoj Republike Srbije podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine. Ovim zakonom se propisuje ko i pod kojim uslovima može dobiti ovaj kredit sa određenom namenom, ko će sprovesti ovaj zakon, ko će i kako će vršiti kontrolu trošenja ovih sredstava dobijenih na osnovu ovog zakona.

Znači, pravo na korišćenje sredstava na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji, naravno, obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost, koji su Fondu za razvoj podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine u skladu sa uredbom i o kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije još odlučeno.

Sredstva mogu koristiti za nabavku obrtnih sredstava i za održavanje tekuće likvidnosti.

Zakonom se propisuje sredstva za čega se ne mogu koristiti, a to je organizovanje igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, promet nafte i naftnih proizvoda, proizvodnju i promet proizvoda ili za aktivnosti koje su u skladu sa propisima Republike Srbije, međunarodnim sporazumima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili pravilima Evropske investicione banke zabranjene.

Uslov koji mora da ispuni podnosilac zahteva za kredit, da nad njim nije pokrenut stečajni postupak ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.

Po zahtevima podnetim u 2020. godini kredit se može odobriti ako je u zvaničnom finansijskom izveštaju privrednog subjekta za 2012. i 2019. godinu iskazan neto gubitak, ali je ostvaren poslovni dobitak. Ovaj uslov se ne primenjuje na preduzetnike koji nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaju se pod sledećim uslovima. Rok otplate kredita je 48 meseci, a ima i grejs period, a to je 18 meseci, kamata ili kamatna stopa na ovaj kredit je 1% na godišnjem nivou. Ovo je značajno da se krediti odobravaju i vraćaju u dinarima. Minimalni iznos kredita je određen za jednog korisnika kredita za privredna društva je do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge je 200.000 dinara.

Određen je i maksimalni iznos kredita, a to za privrednike ili za preduzetnike i makro pravna lica je do deset miliona dinara, za mala pravna lica do 60 miliona dinara, za srednja pravna lica je 100 miliona dinara. Otplata kredita se vrši u mesečnim anuitetima, a za grejs period kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2012-2019. godinu.

Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su menica, menično ovlašćenje jemca, hipoteka nad nepokretnošću čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu odobrenog kredita, zalog na opremu čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu kredita. U zavisnosti od iznosa kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja.

Za privredne subjekte čija je pretežna delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja prilikom odobravanja kredita primenjuju se sledeći uslovi, posebni uslovi. Rok otpate kredita ovim preduzećima je pet godina, a grejs period je do dve godine. Isto je kamata 1% na godišnjem nivou, isto se krediti odobravaju u dinarima i vraćaju se u dinarima. Minimalni iznos ostaje isti za jednog korisnika kredita do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge do 200.000 dinara.

Kod maksimalnog iznosa kredita ima neke razlike. Za preduzetnike i mikro pravna lica je do deset miliona dinara, maksimalan iznos za mala pravna lica je do 70 miliona, a za srednja pravna lica je 110 miliona dinara. Najviši iznos odobrenog kredita može biti 80% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2019. godinu. I ovde ima razlike.

Otplata kredita vršiće se u mesečnim anuitetima, a grejs period, kao što sam rekao, u grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. U zavisnosti od kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja, kao što je menica, jemstvo, hipoteka prvog reda i naravno zalog na opremu, vozilo itd.

Ministarstvo privrede potpisaće ugovor sa Fondom, ugovor o komisionu, koji se odnosi na sprovođenje ovog zakona, a kojim će na Fond biti prebačena obaveza obrade zahteva privrednih subjekata za ovaj kredit i u skladu sa Uredbom primljeni kod Fonda do 10. decembra 2020. godine. Obaveza zaključivanja ugovora o kreditu je isto sa privrednim subjektima je obaveza Fonda, kao i kontrola namenskog korišćenja ovih kreditnih sredstava.

Ministarstvo će po zaključenju ugovora sa Fondom u skladu sa prenosom sredstava kredita od strane Evropske investicione banke sukcesivno preneti sredstva za sprovođenje ovog zakona.

Upravni odbor Fonda doneće najkasnije do 31. decembra 2021. godine odluke po zahtevima koji su primljene do 10. decembra 2010. godine, a po kojima do dana stupanja ovog zakona nije odlučeno, do visine raspoloživih sredstava predviđenih u skladu sa ovim zakonom.

Po ovom zakonu može se odobriti samo jedan zahtev po privrednom subjektu. Fond će na zahtev ministarstva dostavljati periodične izveštaje o sprovođenju i kontroli sprovođenja ovog zakona do isplate poslednjeg kredita. Fond će godišnje izveštaje o sprovođenju ovog zakona dostaviti ministarstvu, a ministarstvo će izveštaj izraditi i dostaviti Vladi, kako bi Vlada bila informisana o sprovođenju ovog zakona. Fond će sva sredstva primljena u jednom mesecu, po osnovu mesečnih anuiteta otplate kredita po odobrenim kreditima, finansijskim sredstvima iz budžeta Republike Srbije i sa kreditne linije Evropske investicione banke, početkom sledećeg meseca vraćati u budžet Republike Srbije, kao i sva ostala vraćena sredstva od strane korisnika kredita.

Na kraju, poslanička grupa SVM će podržati ove zakone i glasaće za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Hvala vam na odgovorima.
Možemo da zaključimo da imamo zadatak da očuvamo naše šume, reke i vode za nas, za našu decu i za našu unučad.
Srbija kao zemlja nije baš bogata sa vodnim resursima posebno ako uporedimo sa zemljama u okruženju zato moramo da vodimo brigu o vodama, naročito o vodi za piće i o vodi koju koristimo za život. Nažalost, to je samo 20% od vode koju koristimo je kvalitetna voda koju koristimo za piće, za pravljenje hrane i ostalo. Ostalih 80% koristimo nažalost za zalivanje bašti, za pranje kola i ne znam, mogu još navesti puno toga. Znači, moramo još puno štošta da naučimo kako da koristimo ovu kvalitetnu vodu i ja se nadam da ćemo sve više i više šuma posaditi, to je naš cilj za našu decu i našu unučad. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Tomislavu Momiroviću.

U okviru programa Republike Srbije i Mađarske u razvoju graničnih prelaza i obezbeđenju lakše komunikacije građana između Republike Srbije i Mađarske 2019. godine je otvoren novi granični prelaz Rabe-Kibekhaza. U cilju ovoj programa je da obezbedi nesmetan prelaz građana obe zemlje iz jedne u drugu zemlju, ostvarivanje najkraće putne veze između velikih urbanih sredina Mađarske i Republike Srbije, odnosno najkraćih putnih veza između velegradova, kao što je Kikinda, Segedin i putnih veza između mađarskih regiona kao što je Čongrad, Bekeš, sa našim okrugom Severnog Banata.

Otvaranjem ovog graničnog prelaza kod Rabea, obezbeđen je kao što sam rekao najkraći put od Kikinde do Segedina, odnosno ostvaruje se veza naših građana sa autoputevima Mađarske i indirektno sa autoputevima EU.

Treba da istaknem da imamo još jedan mali granični prelaz gore na Severu Banata, a to je preko Novog Kneževca kod Đale, Đale-Tisasiget, ali ovaj novi granični prelaz koji je otvoren kod Rabea je dao šansu da naši građani 30km manje putuju da stignu do Mađarske. Znači, ovaj put je kraći od Kneževca, jer preko Kikinde moraju ići u Čoku, pa u Kneževac, pa na Đalu, a ovaj put direktno vodi do Rabea.

Jedini problem je momentalno da u ovom trenutku neadekvatno stanje jedne putne infrastrukture što je između naselja Crna Bara i Banatsko Aranđelovo. Ovo neadekvatno stanje, i to blago rečeno, jer ovaj put izgleda kao poljski put. To je put koji je dužine 17 kilometara koji direktno povezuje Kikindu preko naselja kao što sam rekao Crna Bara, Banatsko Aranđelovo sa Rabejom.

Kao što znamo u budžetu Republike Srbije za ovu godinu predviđeno je dosta para za izgradnju velikih putnih infrastruktura, kao što su autoputevi, obilaznice, ali ima i predviđenih para za rekonstrukciju i obnovu lokalnih puteva.

Moje pitanje – da li je Ministarstvo predvidelo u ovom planu rekonstrukciju ovog puta? Znači, put između Banatskog Aranđelova i Crne Bare.

Kao što znamo, do 5. maja je bila javna rasprava na temu „Nacrt prostornog plana Republike Srbije“ za period od 2021. do 2035. godine.

Poslanička grupa SVM je dala više sugestija i primedbi na Nacrt ovog prostornog plana koji je bio u javnoj raspravi. Uzimajući u obzir činjenično stanje ovog puta, zvani 104/2a, to je kao što sam rekao na relaciji Crna Bara-Banatsko Aranđelovo, jedna od naših sugestija i primedbi se odnosi baš na ovu putnu infrastrukturu.

Tražili smo da se uvrste i aktivnosti na putnom pravcu Rabe, Banatsko Aranđelovo, Crna Bara, Kikinda, kao jedna od veza sa Mađarskom. Kao što sam rekao dužina ovog puta je 17 kilometara otprilike, ulaganje bi iznosilo sedam miliona evra i tehnička dokumentacija izrade ove putne infrastrukture je već u završnoj fazi. Hvala.

Hvala.

Poštovane potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, u prošloj godini smo sačuvali rast privrede i dali puno pomoći našim građanima. Sada sa ovim rebalansom budžeta nastojaćemo da ovu tendenciju dalje nastavimo.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu ukupno je planirano kod prihoda 1.356,2 milijarde dinara, što je 19,9 milijardi dinara više u odnosu na iznos prihoda planiranih inicijalnim budžetom za ovu godinu. Predviđeni rashodi su u iznosu od 1.768,4 milijarde, što je 254 milijarde više u odnosu na planirani iznos, što je bilo u inicijalnom budžetu. Ukupni deficit nam je sad po rebalansu 412 milijardi dinara.

Kod planiranja budžeta za ovu 2021. godinu rekli smo da su nam prihodi konzervativno planirani. I pored tako konzervativnog planiranja imali smo rast prihoda u prvom kvartalu ove godine. Sada možemo kazati da je planiranje ili rebalansom su konzervativno planirani naši prihodi. Što se tiče rashoda, znatno su sad uvećani. To je zbog trećeg paketa mera za podršku privrede i građanima, zbog povećanja kapitalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu i u zdravstvenu infrastrukturu.

Kod nas država nosi sav teret ove krize što je prouzrokovala pandemija korona virusa. Nijedna zemlja u okolini nije podsticala ili dala toliko podsticaja za svoju privredu kao što je naša. Možemo da pogledamo okružne zemlje, možemo da gledamo i zemlje u celoj Evropi, nijedna od tih država nije dala toliko pomoći kao mi.

Ovde možemo da kažemo da i naša država ne samo privredi, nego i građanima daje punu pomoć. Isto ako gledamo i okruženje i Evropu, nijedna zemlja toliko pomoći nije dala svojim državljanima. Bilo gde da žive u našoj zemlji, da li žive na severu ili na jugu zemlje, ako gledamo privredu, da li su to mikro, mali, srednji preduzetnici ili velika preduzeća, znači, cela privreda dobija pomoć i stanovništvo naše zemlje.

Zbog ovoga Savez vojvođanskih Mađara ili poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati rebalans budžeta i glasaće za ovaj rebalans.

Iako će država nositi sav teret ove krize i daće, kao što sam rekao, punu pomoć privredi i građanima, očekuje se rast privrede od 6% BDP-a. Javni dug neće nam biti veći od 60% BDP-a. Kao što je rekao gospodin ministar, u ovom rebalansu vidimo puno i velika ulaganja u kapitalne investicije. Ovde treba izdvojiti ili znamo da svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast privrede ili ekonomije, zapošljava celu privredu, održava radna mesta i još i otvara nova radna mesta.

Ulaganje u kapitalne investicije na nivou država će biti, kao što smo čuli, 7,2% BDP-a, što je u dinarima 430 milijardi dinara koje će biti uložene u infrastrukturu. Momentalno, kao što smo čuli, grade se četiri auto-puta u našoj zemlji, a u ovom rebalansu predviđena je gradnja još četiri auto-puta, kao što su: deonica Beograd-Zrenjanin, onda deonica auto-puta od Surčina do Novog Beograda, gradiće se Fruškogorski koridor, obilaznica oko Novog Sada, obilaznica oko Gornjeg Milanovca. Ovde ne treba da zanemarimo jedan veliki projekat, a to je početak izgradnje metroa u Beogradu.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara veoma cene da investicije, kapitalne investicije koje su započete neće stati, nego će biti novih investicija. Nama je važno da projekat mađarsko-srpske železnice dalje ide kao projekat modernizacije i rekonstrukcija železničke pruge Subotica-Segedin, izgradnja nove brze saobraćajnice između Novog Sada i Rume, onda dalje teče projekat rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza kod Horgoša, nastavlja se projekat na reci Tisi kod Novog Bečeja da bi unapredili uslove za prevođenje brodova kod te brane.

Rebalansom budžeta je previđeno ulaganje oko pet milijardi dinara u tzv. zdravstvenu infrastrukturu. Čuli smo da je prošle godine završena izgradnja dve kovid-bolnice, a kod rebalansa su predviđene pare za izgradnju nove kovid-bolnice u Novom Sadu, predviđeno je da se završi Klinički centar u Beogradu i počinje rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu. Pored ovih ulaganja, predviđene su pare za opremanje Doma zdravlja u Borči i puno para je predviđeno za završetak rekonstrukcija opštih bolnica širom naše zemlje. Da ne zaboravimo da će se graditi i fabrika za proizvodnju vakcine, ako smo dobro čuli, to će biti ruska vakcina, a možda će biti i kineske, to ćemo posle saznati.

Pored ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu predviđena su dodatna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana. A šta to znači? Ovde se misli na kupovinu opreme u bolnicama, kupovinu lekova, kupovinu vakcine, koji će za dalju borbu protiv pandemije izazvane korona virusom biti efektivnija. Za ove namene je predviđeno oko 20 milijardi dinara.

Sada bih nekoliko reči rekao o državnoj pomoći privredi koja država daje naših privrednicima, kao što sam rekao, da li su mikro, mala ili srednja preduzeća, kao i velika preduzeća. Prvih 50% minimalne zarade je isplaćeno za 1.140.000 zaposlenih, a druge dve isplate će biti u maju i u junu mesecu. Kao što smo čuli, turistički vodiči, turistički pratioci dobijaju pomoć u iznosu od dve minimalne zarade, a to je oko 30.000 ili 31.000 dinara. Te isplate minimalnih zarada će biti u mesecu julu i avgustu. Pomoć će dobiti i zaposleni u ugostiteljstvu, isto toliko, dve minimalne zarade, i dodeljuje se svakom zaposlenom za koga je privredni subjekat isplatio zaradu za mesec decembar 2020. godine i podneo, naravno, odgovarajuću poresku prijavu.

Kao što smo čuli od gospodina ministra da je konkurs za pomoć prevoznicima završen, a kojim će dobiti pomoć prevoznici u narednih šest meseci u iznosu od 600 evra po autobusu. Čuli smo da i domaći hoteli isto dobijaju 150 evra pomoći po sobi i 350 evra po krevetu.

Novina je da oni građani koji samostalno obavljaju umetničku delatnost ili drugu delatnost u kulturi daju im se bespovratna sredstva i to dve minimalne zarade, što je ukupno na nivou države 230 miliona dinara. Reč je više od 3.000 samostalnih umetnika. Ove isplate minimalaca je predviđeno u julu i avgustu mesecu.

Država je mislila i na nezaposlena lica. I oni će dobiti pomoć države. Pomoć u visini od 60 evra po dinarskoj vrednosti i biće isplaćena svim državljanima Republike Srbije koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Nacionalna služba pre početka isplate sačiniće izvod iz službene evidencije koja lica mogu dobiti ovu pomoć i dostaviti određenoj banci koja će ovu pomoć da isplati. Isplata ove pomoći počinje od 1. juna.

Treba istaći da naši sugrađani koji žive na teritorije KiM isto dobijaju pomoć od države. Deca i svi punoletni građani 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 200 evra dinarske protivvrednosti dobijaju ona lica koja su nezaposlena. Ta pomoć će biti isplaćena u maju mesecu. Isto pomoć od 30 plus 30 evra koju dobijaju svi punoletni državljani Srbije. Prvi 30 evra poče će isplata u maju mesecu, a prijava počinje od 28. aprila i isplata druge rate ili drugih 30 evra će biti u novembru mesecu. Ne treba da zaboravimo naše penzionere koji će dobiti plus 50 evra i to mogu da očekuju u septembru mesecu.

Kao što je gospodin ministar pokazao grafikon ili tabelu da svakog meseca će biti neka isplata u vidu pomoći države, da li privredi, da li građanima, ali svakog meseca će biti.

Mi moramo istaći da u ovom rebalansu poljoprivreda dobija još 5,5 milijardi dinara. Mi svaki dinar što je dat poljoprivredi podržavamo. Od ovih 5,5 milijardi dinara 4,9 milijardi će biti usmereno u Upravu za agrarna plaćanja na ime subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Ovim dodatnim sredstvima kao što smo čuli Ministarstvo poljoprivrede će dobiti 5% od budžeta Republike Srbije. Mislimo da je jako važno i mi poslanici SVM podržavamo ovu tendenciju, kao što i podržavamo da Ministarstvo zaštite životne sredine dodatnih 4 milijardi dinara dobija. Sa ovim se najbolje dokazuje da ekologija i zaštita životne sredine je jedan od prioriteta naše države.

Iz ovih dodatnih para opština i gradovi mogu sanirati svoje divlje deponije na svojim teritorijama. Naravno, iz ovih para mogu se dograditi ili izgraditi kapitalni projekti, kao što su prečistaći otpadnih voda, mogu se izgraditi kanalizaciona mreža u više od 20 lokalnih samouprava Srbije.

Pozitivno ocenjujemo da Ministarstvo omladine i sporta dobija još dodatnih 1,9 milijardi dinara. Iz ovih sredstava 660 miliona dinara će biti u nameni da se organizuju velika međunarodna takmičenja u našoj zemlji, kao što je evropsko prvenstvo u odbojci za žene, svetsko prvenstvo u boksu, kvalifikacioni turnir košarke za muškarce i kao što je gospodin ministar rekao, ne ove godine, nego sledeće godine svetsko prvenstvo u atletici u dvorani.

Na kraju da zaključim poslanici poslaničke grupe SVM će podržati rebalans i glasati u danu glasanja na ovaj zakon. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, sada je pred nama set zakona o energetici i poslanici SVM su stava da će ovi energetski izbori u 2021. godini odrediti gde će biti naša deca u 2030. godini, a naši unuci u 2050. godini.

Prihvatanjem ovih zakona što su pred nama napravićemo veliki korak ka zelenoj Srbiji, što nam je i dugoročni cilj.

S obzirom na zatečeno stanje da naša zemlja troši dva puta više energije, nego zemlje u okruženju, čak četiri puta više nego zemlje u EU, zato naša zemlja ne može toliko ambiciozan plan da stavi ispred sebe, kao što je Španija stavila. U Španiji je pre desetak dana donet novi Zakon o energetici gde se predviđa da će 2050. godine u toj zemlji 97% energije biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije.

Mi smo isto postavili jako ambiciozan cilj, plan da ćemo za isto vreme, za 2050. godinu, proizvoditi električnu energiju, minimum 50%, iz obnovljivih izvora energije.

Moramo polako preći kod proizvodnje električne energije sa fosilnih na obnovljive izvore, kao što su sunčeva energije, energija vetrova, biogas, biomasa. Čuli smo i o tome. Znači, ima dosta obnovljivih izvora.

Ja bih nekoliko rečenica rekao o novinama u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora. Jako cenimo da što se u zakonu zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima. Izuzetak je ovde izgradnja srednjih i velikih hidroelektrana, kao što je Đerdap III, što je od nacionalnog značaja.

Jedna novina za koju mislimo da je pozitivna u ovom zakonu, a to je da se uvodi institut kupac-proizvođač.

Znači, kupci električne energije, da li su to fizička lica ili pravna lica koja imaju ili će postaviti postrojenja solarnih panela na krovovima njihovih objekata, moći će da energiju koju proizvode da troše i višak energije da po istim cenama kao što kupuju da stave u električnu mrežu naše zemlje.

Mislimo da treba dati podsticaj i građanima i pravnim licima koja će sa sanacijom njihovih objekata postaviti ove panoe ili kod novih ulaganja, kod novih izgradnji objekata da postave ove solarne panele. Imamo podatak da u našoj zemlji postoji oko 600 kvadratnih kilometara neiskorišćenih krovnih površina i ako bi iskoristili samo jednu trećinu od ovih kvadratnih kilometara sigurno bi mogli da zamenimo bar jednu elektranu koja sada momentalno radi na lignit, na ugalj. Za solarne panele treba dati i podsticaj da se postavljaju na objektima koji su u javnim svojinama, kao što su škole, obdaništa, domovi zdravlja, bolnice i tako dalje.

I drugi novi zakon takođe pozitivno ocenjujemo. Kod Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije je obaveza da zgrade ili delove zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima tih zgrada.

Ova odredba Predloga zakona ima odloženo dejstvo, odnosno stupiće na snagu tek 2025. godine. Ovaj zakon predviđa između ostalog i formiranje Uprave za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, umesto budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

U tom smislu formiranje ove uprave će omogućiti da iz sopstvenih izvora i iz izvora koji se mogu povući iz evropskih fondova ili eventualno iz međunarodnih finansijskih institucija će biti dostupni i građanima. Tako da u poslednjih nekoliko dana jako veliku pažnju građanima privukla je ova nova odredba koja će dati građanima subvencije za obnovu fasada u njihovim stanovima ili u kućama ili eventualno da promene prozore i vrata ili eventualno, ako misle da promene staru peć za loženje, što je u kućama, i da pređu na neke nove modele pravljenja toplotne energije.

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da izolacija stana ili izolacija kuće sigurno donosi uštedu od oko 20 – 25% toplotne energije. Ako se zamene još i prozori i vrata na tim objektima još možemo dodati 10 – 15% ušteda, a da ne govorimo o novim sistemima grejanja.

Postoji jedna projekcija da za ove radove možemo u građevinarstvu oko 100.000 ljudi da zaposlimo, znači novozaposlene, da bi odradili ove izolacije na kućama. Kao što smo čuli, već nekoliko puta u junu mesecu će biti javni poziv za lokalne samouprave od strane uprave koji će prihvatiti uslove za ovaj tender koji će biti ispisan građanima. To znači da od predračuna koji će građani predati ovim tenderima 50% će građani plaćati ovaj deo predračuna, a 25% će opština ili lokalne samouprave, a 25% će uprava.

Dolazim iz …

Dolazim iz Sente koja je između onih gradova u kojima će se obnoviti deo gradskog toplovoda od kredita koji je dobijen od nemačke banke „Frankfurt na Majni“. Imamo dobre zakone koje treba da prihvatimo i Poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone.

Hvala, poštovana potpredsednice i poštovana ministarko, sa saradnicima, narodni poslanici, dame i gospodo. pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Sa ovim zajmom je predviđena realizacija jednog projekta i to izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima naše zemlje.

Ugovor o zajmu je potpisan prošle godine, 30. decembra 2020. godine, ovde u Beogradu. Evropska banka našoj državi daje zajam, kao što je gospođa ministarka rekla, 18 miliona evra za ovaj projekat. Ovaj projekat je predviđen i u budžetu za ovu godinu, za 2021. godinu kao jedna stavka, kreditna stavka uzeta od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Sa širokopojasnim internetom omogućen je brzi i efikasniji prenos podataka. Kao što smo čuli, uvođenjem ovakvog interneta stvaraju se uslovi za brži i bolji razvoj društva, regiona u ruralnim predelima naše zemlje, daje se mogućnost brže komunikacije, između građana i državne administracije.

Puno pomaže širokopojasni internet u razvoju i u kvalitetnoj usluzi u medicini. Ako gledamo privredu, u trgovini, u bankarstvu, da ne zaboravimo i na veliku podršku u procesu nastave učenika osnovnih, srednjih, bilo kojih uzrasta, u tim predelima i što je važno da, nažalost u poslednje vreme ova nastava se vodi „online“. Znači ova „onlajn“ nastava će se kvalitetnije odraditi, kao što je do sada mogla da se radi. Nadam da nećemo ovakvu epidemiju imati narednih godina, ali šta je tu je, mi moramo za ovu priliku da se snađemo.

Ovaj zajam ima poseban akcenat na izgradnju širokopojasnog interneta, kao što sam rekao, u ruralnim okruženjima, u tzv. belim zonama. Znači, u ovim predelima naše zemlje, nije se moglo izgraditi, ili se nije dalo izgraditi ovaj fiksni širokopojasnim internet. Znači ova internet mreža nije izgrađena, a sa ovim zajmom ćemo izgraditi infrastrukturu, kao osnovu za izgradnju internet mreže.

Što se tiče punktova, rekao bih da su tu kao prioritetne pristupne stanice ovog projekta predviđene osnovne škole. Ako osnovnih škola nema u ovim krajevima, onda sigurno ima zgrada javnih ustanova, kao što su biblioteke, ili zgrade mesnih zajednica. Znači, škole ili javne ustanove će biti, tzv. pristupne tačke ili pristupne stanice gde će se izgraditi ova infrastruktura i preko ovih pristupnih tačaka će izabrani operater da izgradi mini mrežu od kuće do kuće i tako će se širiti ova internet mreža.

U prvoj fazi, kao što je rečeno, predviđeno je da ovih pristupnih tačaka ili pristupnih stanica ima oko 500, da li je to škola, da li je to druga javna ustanova, znači 500 ovih stanica koje će da povežu oko 80 hiljada domaćinstava u toj okolini.

U drugoj fazi je predviđeno da se ovo proširi. Sa 500 pristupnih stanica na 900 pristupnih stanica i ova mreža će se proširiti na 135.000 domaćinstava. Sa ovim projektom se daje podrška da se smanji razlika digitalne nejednakosti između sela i grada, da se u tim predelima razvija celo društvo, ekonomija, medicina kao što sam rekao i da bude što kvalitetnija nastava u tim predelima naše zemlje. Sa ovim ćemo, nadam se, malo smanjiti odliv stanovništva u tim predelima naše zemlje.

Da se vratim na finansijski deo ovog zajma. Kao što sam rekao da je zajam u iznosu od 18 miliona evra, daje se na 15 godina sa tri godine grejs perioda. Za tri godine, znači do kraja 2023. godine se mora izgraditi ova infrastruktura. Znači to je grejs period. Zajam se plaća u polugodinjšim ratama i poslednja rata se plaća krajem 2035. godine. Zajam se daje na varijabilnu kamatnu stopu, a sastavljena je od šestomesečnog euroribora kao referente kamatne stope i plus 1% kao fiksna stopa.

Za neiskorišćeni deo zajma, ako do 2023. godine ne iskoristimo ceo zajam, na preostali deo se plaća jedna marža od 0,5% na preostali deo zajma. Kao što smo čuli za obradu ovog zajma država plaća jednokratnu proviziju od 1% od celog ukupnog zajma i to se može odbiti od dobijenog zajma. Znači, kredit je sa povoljnim uslovima i ovaj kredit ili ovaj zajam se koristi za razvoj naselja u ruralnim predelima i daje punu podršku za razvoj u više segmenata društva, a naročito u razvoju dece u smislu što kvalitetnije nastave ili poboljšanja što kvalitetnije nastave u tim ruralnim predelima naše zemlje. Zato će poslanička grupa SVM glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.