Zahvaljujem.
Uvažena potpredsednice, predsedništvo i nezavisna regulatorna tela, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM, bazirati na dva izveštaja. Raduje me što danas možemo da raspravljamo o zaključcima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova povodom razmatranja kako 11. Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, tako i 14. Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za prošlu godinu.
Raduje me što današnjom sednicom Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje da 2019. godina, kada smo posle četiri godine stavili na dnevni red razmatranje godišnjih izveštaja Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da ta godina nije bila incident ili da se to nije desilo tada slučajno, već je to bio čin preduzimanja odgovornosti ovog najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela, a sa ciljem podizanja svesti javnosti kako o značaju nediskriminacije, tako i o značaju jednakosti, kao i cilj da se zaista jačaju nezavisne i samostalne institucije za zaštitu ljudskih prava, što naša poslanička grupa svakako smatra izuzetno značajnim.
Razmatranje redovnih izveštaja Zaštitnika i Poverenika je jedna od obaveza koju je Narodna skupština Republike Srbije preuzela dokumentom iz 2012. godine pod nazivom „Beogradski principi o odnosu nacionalnih institucija za zaštitu i promociju ljudskih prava i parlamenata“. U tom dokumentu konkretno stoji da bi parlamenti trebalo da prime, pregledaju i odgovore na izveštaje nezavisnih institucija, kao i da traže informacije o relevantnih organa o tome u kojoj meri su razmotrili i odgovorili na preporuke nezavisnih institucija. „Beogradski principi“, dakle, utvrđuju obostranu odgovornost.
Posebno se naglašava obaveza institucija za zaštitu ljudskih prava da predlažu izmene i dopune zakona, kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim i nacionalnim standardima ljudskih prava. Raduje me što mogu da kažem da iz izveštaja vidimo da su i Poverenik i Zaštitnik aktivno učestvovali u zakonodavnom procesu. Naime, tokom prošle godine Poverenik je uputio 12 mišljenja na nacrte akata i 12 inicijativa za izmenu propisa, a Zaštitnik osam mišljenja o postupku pripreme propisa i devet zakonodavnih inicijativa. Jedna od preporuka iz izveštaja Evropske komisije, koji je, kao što znamo, objavljen 19. oktobra ove godine, je i da bi Narodna skupština, osim što razmatra redovne godišnje izveštaje nezavisnih tela, trebalo i da podržava rad nezavisnih tela na sistematičniji način, kroz redovni monitoring implementacije njihovih preporuka, u čemu još imamo šta da radimo. Dakle, još smo pioniri.
Ono što razlikuje izveštaje Poverenika i Zaštitnika za 2020. godinu od svih prethodnih izveštaja je činjenica da se ocena o poštovanju ljudskih prava građana i zaštiti od diskriminacije po prvi put daje u kontekstu vanrednog stanja i globalne pandemije izazvane Kovidom-19. U uslovima vanrednog stanja zaštita jednog ljudskog prava, prava na život, zahtevala je da se uspostavi ravnoteža između zaštite javnog zdravlja, poštovanja ostalih ljudskih i manjinskih prava i minimiziranja posledica, koliko je to moguće, koje je nažalost ova zdravstvena kriza izazvala u svim socijalnim, starosnim, rodnim grupama i svim segmentima života i rada.
Ključno pitanje na koje odgovaraju oba ova izveštaja je kako iz perspektive zaštite prava na život i javnog zdravlja ostvariti poštovanje demokratskih principa i principa dobre uprave, vladavine prava i zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava. Odgovor u oba izveštaja se nalazi u dve ključne reči koje su, kao što sam malopre spomenula, jednakost i nediskriminacija. Poštovanje načela nediskriminacije predstavlja temelj svih politika i samo poštovanjem prava na jednakost i zabranom diskriminacije možemo govoriti o nesmetanom ostvarivanju ljudskih prava. Doduše, u vanrednim okolnostima, ali obe institucije su odgovorile dodatnim angažovanjem i rezultati nisu izostali.
Povereniku se obratilo preko 3.000 građana, dato je 476 preporuka i nastavljen je trend postupanja po preporukama, postupljeno je u 89% slučajeva. Posvećenost zaštiti u unapređenju prava građana rezultirala je porastom poverenja u rad Zaštitnika građana i posledično porastom obraćanja za više od 67% u odnosu na prethodnu godinu.
Doduše, ovoga puta nismo pričali o toj temi, ali smatram da je značajno da naglasimo da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara smatra da je važno raditi na zakonodavnom okviru koji garantuje socijalnu i pravnu sigurnost poljoprivrednika u starosti. U tom smislu, naša poslanička grupa će se zalagati da se razmotre predlozi Zaštitnika građana da definicija osiguranika poljoprivrednika treba da sadrži realne parametre, dakle, dohodak, kalkulativnu zaradu, površinu i vrstu zemlje, produktivnost, da je potrebno precizirati koja lica se smatraju osiguranicima poljoprivrednicima, kao i druga pitanja relevantna za ovu vrstu osiguranja, jer znamo da veliki broj građana u Vojvodini živi od poljoprivrede.
Kao što sam spomenula, cela prošla godina je, nažalost, prošla u pandemiji, sa kojom se i dalje suočavamo. U svetlu ove zdravstvene pandemije nije neočekivano da je najveći broj pritužbi zbog diskriminacije upravo podnet na osnovu zdravstvenog stanja i starosnog doba, a prvi put od kada je ustanovljena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zdravstveno stanje u pritužbama zabeleženo je kao najčešći osnov navođenja u preko 15% od ukupnog broja podnetih pritužbi Povereniku. Kao i prethodnih godina, ovaj osnov je neretko naveden u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom, i to, naravno, najčešće sa invaliditetom, starosnim dobom itd. Najviše pritužbi po osnovu zdravstvenog stanja podneto je u oblasti rada i zapošljavanja.
Od osnivanja obe institucije, dakle i Poverenika i Zaštitnika građana, oblast rada i zapošljavanja se nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi, a najveći broj od skoro 30% primljenih pritužbi Zaštitniku od ukupno 5.056 odnosi se na povrede ekonomsko-imovinskih prava, a potom principa dobre uprave i sociokulturnih prava. Upravo vreme više puta spomenute krize je potvrdilo verodostojnost rečenice da je za ostvarivanje ravnopravnosti jednostavno neophodna ili osnovna puna primena antidiskriminacionog pravnog okvira od strane svih organa javne vlasti.
Problem sa kojim se svi suočavamo u našem društvu je kako prevazići predrasude sa kojima se ranjive grupe, žene, invalidi, pripadnici nacionalnih manjina tretiraju kao nezreli, infantilni i nesposobni za život i rad.
Upravo je vreme krize takođe potvrdilo da antidiskriminacioni okvir, na primer uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u ostvarivanju i zaštiti ne samo pojedinačnih, već i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina na samoupravu u određenim oblastima, da ovo nije samo moderna fraza i koliko je zapravo veliki značaj ovih tela, nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Da su pripadnici nacionalnih manjina dodatno izloženi diskriminaciji u kriznim periodima potvrđuje i podatak da je Poverenik zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla u 2020. godini primio 114 pritužbi, što je dvostruko veći broj u odnosu na nekoliko prethodnih godina, čak ako gledamo četiri godine. Naime, 2016. godine je to bilo 60, 2017. godine takođe, 2018. godine tu negde 59 i 2019. godine je 50, dok je broj od 114 duplo veći.
Institucije i organizacije na čiji rad su se građani najčešće žalili Zaštitniku u oblasti prava nacionalnih manjina su najpre ministarstva, u nešto više od 26% slučajeva, lokalna samouprava, u skoro 15% slučajeva, ustanove i druge javne službe 15% slučajeva i sami nacionalni saveti nacionalnih manjina, doduše u mnogo manjem procentu, negde oko 2,5%.
Za nas i za našu stranku, Savez vojvođanskih Mađara, kao stranku manjinsku, stranku mađarske nacionalne manjine od posebnog značaja je i činjenica da je u toku trajanja vanrednog stanja sam Zaštitnik građana bio u stalnom kontaktu sa predstavnicima nacionalnih saveta kako bi se informisao o ostvarivanju individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina.
Za vreme vanrednog stanja Zaštitnik građana nije primio pritužbe pripadnika nacionalnih manjina zbog uskraćivanja prava na informisanje na njihovom maternjem jeziku ili u vezi sa realizacijom nastave na jezicima nacionalnih manjina. Konkretno, u vezi sa realizacijom nastave na jezicima nacionalnih manjina Zaštitnik građana je obavešten da je Ministarstvo, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina Radio-televizijom Vojvodine i ostalim ili lokalnim ili regionalnim televizijama. Prošle godine, 30. marta 2020. godine započelo je snimanje i emitovanje onlajn nastave na osam jezika nacionalnih manjina: albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku.
O značaju emitovanja nastave na jezicima nacionalnih manjina govori i činjenica da je u AP Vojvodini od ukupnog broja obaveznih osnovnih škola u 254 škole, dakle u 73% škola se nastava izvodi samo na jednom jeziku, dok se u 91 školi nastava odvija na dva jezika, od toga na srpskom i mađarskom jeziku 63 osnovne škole, u dve osnovne škole nastava se izvodi na tri jezika: srpskom, mađarskom i rumunskom, u školi u Plandištu i u školi u Belom Blatu u Opštini Zrenjanin nastava se izvodi na: srpskom, mađarskom i slovačkom jeziku.
Takođe, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uputilo dopis svim jedinicama lokalnih samouprava kojim je ukazalo da usvojene mere i objavljena saopštenja koja su vezana za pandemiju iliti za borbu protiv Kovid 19 moraju biti dostupne svim građanima i objavljeni i na jezicima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u tim jedinicama lokalnih samouprava.
Preporuka koja je navedena bila je i u prethodnom izveštaju da je potrebno preduzeti mere kako bi se sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva, povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina i njihovim školovanjem i osposobljavanjem za obavljanje poslova se ponavlja i u ovogodišnjem, odnosno u prošlom izveštaju.
Kao što je ista ova preporuka iz godine u godinu se ponavlja iliti pojavljuje u izveštajima kako Evropske komisije o Republici Srbiji, kao i brojnim izveštajima Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija.
Važno je istaći da ovogodišnji izveštaj predstavlja značajan korak napred u smislu usklađenosti sa međunarodnom metodologijom, kao i standardima praćenja diskriminacije. Pa, tako statistički prikaz aktivnosti Zaštitnika, a posebno Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kroz detaljnu sistematizaciju i razvrstavanje podataka po oblastima, ličnim svojstvima, regionima iz kojih su pritužbe podnete i ishodima istih tih pritužbi, prati preporuke brojnih međunarodnih organizacija koje su godinama ukazivale na potrebu razvrstavanja kvantitativnih podataka po različitim osnovama diskriminacije.
U kojoj meri oblast antidiskriminacije ravnopravnosti, jednakih mogućnosti, kompleksna govori i činjenica da u ovom trenutku možemo pobrojati najmanje 26 oblasti života koje su regulisane sa 26 sektorskih zakona, a koji sadrže antidiskriminacione odredbe. Uloga Zaštitnika građana se spominje u skoro 20 strategija i akcionih planova.
Dodatni kvalitet ovogodišnjem izveštaju, tačnije izveštaju o 2020. godini Poverenika je detaljan pregled brojnih izveštaja i analiza međunarodnih i domaćih institucija i organizacija, drugačiji metodološki pristup, praćeno primerima dobre prakse, a posebno prakse Evropskog suda za ljudska prava, što je takođe izuzetno značajno i što pozdravljamo. Možemo reći da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u drugoj deceniji rada visoko postavio lestvicu što se tiče izveštavanja.
Negde pred kraj svog obraćanja se moram osvrnuti na još jednu temu koja se delimično tiče svih izveštaja, a i svakodnevnog života i pandemije koja nas je zadesila, a to je da su nažalost mere za suzbijanje epidemije Kovid 19 uticali i na porast nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Mada na osnovu podatka do kojih je došao Zaštitnik građana i koji su dostavili nadležni organi, kada su tražene informacije o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tokom vanrednog stanja, moglo bi se reći da broj prijavljenih slučajeva preduzetih mera zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici, nije bitno odstupao od perioda pre vanrednog stanja. Ipak, i sam Zaštitnik građana naglašava da su informacije s drugih izvora ukazivale na porast nasilja za vreme vanrednog stanja. Do početka decembra 2021. godine ubijeno je u porodičnom nasilju 18 žena, nije utešno da su prošle 2020. godine u porodičnom nasilju, da je ubijeno 26 žena, jer u Srbiji shodno medijskim izvorima, najmanje 353 žene su ubijene od 2010. godine, što znači na svakih deset dana ubijena je po jedna žena.
Godine 1995. kampanja – Vratimo moć ženama, bila je deo globalne akcije, 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Danas, 26 godina kasnije, mislim da je vreme za slogan – Vratimo dan, ne samo ženama, već svim nevidljivim i diskriminisanim, onima čija se prava obeležavaju 25. novembra, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 1. decembra, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, 6. decembra, kada se obeležava godišnjica Montrealskog masakra i 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.
Odgovornost je svih nas, narodnih poslanika, da učinimo sve da pravo na dostojanstvene i dane i noći, bude deo prava na život, a to je misija i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem.