Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, predsedništvo.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, i ja ću slično kao i uvaženi prethodni govornici povodom ove teme dnevnog reda najviše govoriti o međustranačkom dijalogu, iliti o prošlosti, odakle se krenuli i gde se stiglo danas, objašnjavajući zašto mi danas zapravo proširujemo broj članova RIK-a.
Kao što je to poznato, međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, odnosno održane su tri runde međustranačkog dijaloga 2019. godine i na tim dijalozima, odnosno na tim razgovorima je učestvovao veći broj stranaka, skoro svi, ali i, ono što je značajno naglasiti, civilne, nevladine organizacije. Pokrovitelj svega ovoga je, naravno, Narodna skupština Republike Srbije, a kofasilitatori su bili predstavnici Evropskog parlamenta.
Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka učestvovao u svim formama međustranačkog dijaloga. Dakle, 2019. godine takođe. Bili smo srećni kada se na kraju došlo, posle tri runde, do tabele, odnosno dogovoreno je šta će se uraditi. Naravno, sve vreme smo, kao i uvek, pozdravljali uvažavanje komentara, preporuka i Venecijanske komisije i ODIR-a.
Znamo da se već tada, dakle pre prošlih izbora, razgovaralo najviše o kontroli finansiranja, odnosno o izbegavanju zloupotrebe javnih resursa, najviše o slobodi medija, unapređenja rada takozvanog REM-a, tj. Regulatornog tela za elektronske medije. Ono što smo čuli u jednoj od prethodnih diskusija, konkretni rezultati, kažem taj dogovor, tabela koju smo mi, odnosno ova institucija maksimalno ispunila, bile su prve izmene i dopune zakona.
Naime, krajem 2019. godine, 13. decembra, Narodna skupština je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, nadalje Zakon o dopunama Zakona o javnim preduzećima, izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Sve se to odnosilo u najvećoj meri na sprečavanje korupcije iliti na zloupotrebe tzv. funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa.
Ono što je takođe značajno i o čemu se ovde danas, koliko mi se čini, jer sam pažljivo pratila prethodne diskusije, još nije govorilo, jeste da smo krajem 2019. godine 23. decembra doneli Odluku o formiranju Nadzornog odbora i Narodna skupština je tada izabrala članove Nadzornog odbora prvi put posle 20 godina. Značajno je naglasiti da od ukupno pet članova Nadzornog odbora, dva člana su izabrana na predlog vladajuće većine, a troje na predlog opozicije. Uspešno se implementiralo i to što je tada dogovoreno, vezano za Savet Regulatornog tela za elektronske medije, ili ti REM-a. Naime, tada je možda bilo zbunjujuće, zbog toga bi baš želela da naglasim šta je značilo tri plus dva.
Najpre je dostavljen poziv udruženjima dramskih, scenskih i filmskih umetnika sa jedne stane, nadalje, za nas značajno, nacionalnim savetima, nacionalnih manjina i poslaničkim grupama, pa je Narodna skupština Republike Srbije 27. decembra izabrala tri nedostajuća člana REM-a, jer do tada smo trpeli kritike da je taj zadatak još preostao. U međuvremenu su još dva dodatna člana podnela ostavku i posle toga, postoje pravila i pravo da predlaže članove REM-a su imali Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji, kao i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine koji su predložili po dva kandidata i od ovih četvoro kandidata Narodna skupština je 14. februara izabrala još dvoje i time je u potpunosti ispunila obavezu koju je prihvatila na trećoj rundi međustranačkog dijaloga.
Posle toga i o tome se ovde već danas govorilo, ovaj visoki dom je 8. februara usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, sa jedne strane o izboru narodnih poslanika, a sa druge strane o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Najveća novina o kojoj se tada puno govorilo i koja ostaje na snazi, mislim da je značajno i da se to naglasi, jeste da se do tad važeći izborni cenzus smanjio sa 5% na 3%.
Savez vojvođanskih Mađara je tada ukazivao na to da, sa jedne strane se na ovaj način većinskim strankama olakšava ulazak u parlament, jer naime, za njihov ulazak, logično ako je cenzus manji, biće potrebno manje glasova, ali smo preračunali matematički da je sve ostalo kao što je bilo za stranke nacionalne manjine bio bi otežan ulazak u parlament, odnosno da bi tzv. prirodni prag tada iznosio više.
Ovom prilikom želim da se zahvalim na razumevanju vladajuće većine i same SNS kada smo našli adekvatan način da uvedemo koeficijent za stanke nacionalnih manjina da se ove izmene na njih nikako ne odnose na negativan način. Naravno, o tome se danas već govorilo, zvanično su pojačane ili povećane kvote za manje zastupljeni pol izmenama zakona, ali polako i sigurno da dođemo kroz kratku retrospektivu ove istorije do sadašnjeg saziva ili ti do Dvanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
Znajući da imamo obavezu, pošto je jedan od zaključaka prošlog međustranačkog dijaloga bio da će se dijalog, razgovor nastaviti i da će se primena pratiti i posle izbora koji su na kraju posle odlaganja bili održani, kao što znamo 21. juna 2020. godine i odmah na početku ovog saziva ste vi gospodine predsedniče razgovarali sa predsednikom, ja to volim da kažem – AFETA ali, ti na srpskom Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gospodinom Dejvidom Mekalisterom i naravno, da je dogovoreno da će međustranački dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta biti, kofasilitatora sa njihove strane biti nastavljen.
Moram priznati da su te pripreme trajale, ali moramo i naglasiti da je na kraju, bez obzira što je zvanično taj međustranački dijalog počeo 1. marta ove godine, konačno smo 19. do 22. aprila ove godine svi mi tada, osam poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali onlajn razgovore sa kofasilitatorima i izneli šta mi očekujemo od međustranačkog dijaloga. Verujem da smo svi mi bili vrlo konstruktivni. Moram da naglasim da je većina parlamentarnih stranaka predala svoje platforme i SVM je ne tako detaljnu, ali vrlo konkretnu platformu, najviše od zastupljenosti stranaka nacionalnih manjina pripremio, predao kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku, znači kofasilitatorima.
Onda smo došli do toga zbog čega nas takođe kritikuju, ali mislim da je značajno da naglasimo, da su određene stranke koje su trenutno van Narodne skupštinine, vanparlamentarne, a pripadaju ako mogu tako da kažem, više desnici i protiv su evropskih integracija želeli da učestvuju u međustranačkom dijalogu, ali bez posredstva evroparlamentaraca. Mislim da je značajno da su oni saslušani i da je uz pokroviteljstvo, ponovo vas, gospodine predsedniče, pokrenut i taj međustranački dijalog bez posredstva posrednika. Mnogi nas pitaju kada će se ti dijalozi naći. Ja bih sada želele da objasnim da su se oni već našli da je rezultat i jednog i drugog to o čemu razgovaramo između ostalog danas i o čemu ćemo razgovarati najverovatnije, da li tokom decembra ili tokom januara kada budemo ponovo razmatrali najnovije izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.
Da naglasim ono što takođe nije jasno mnogima i novinari pitaju, znači, prvi sastanak, plenarni sastanak tog međustranačkog dijaloga bez posrednika je bio krajem aprila, 28. aprila ove godine uz prisustvo i gospodina predsednika Vučića u svojstvu predsednika države. Sećamo se svi mi koji smo prisustvovali da je bilo 26 puta dva predstavnika kako stranka koje ne žele posredstvo, tako i parlamentarnih stranaka i tada je dogovoreno da ovaj format nije efikasan i mi stranke koje smo manje, ali pripadamo vladajućoj većini smo se dogovorili o formiranju radne grupe koja će da nastavi taj dijalog i taj rad da bi to bilo efikasnije i uspešnije i da ćemo na kraju tog posla, da će nam se sporazum do koga se dođe predstavljen, da ćemo biti informisani o tome dokle se stiglo.
Zaista, moram da naglasim da je Radna grupa međustranačkog dijaloga bez posrednika bila vrlo vredna i koliko sam obaveštena održano je 14 sastanka na kojima je razgovarano najviše o medijima, sa akcentom na analizi i unapređenju rada Javnog medijskog servisa prilikom izveštavanja o aktivnostima tokom političkih subjekata, kako tokom izborne kampanje tako i pre nje. Opšta pravila izbornog postupka, izborni dan, glasanje na biračkom mestu, utvrđivanje rezultata glasanja i zaštita izbornog prava i nezaobilazno, finansiranje izborne kampanje, sprečavanje zloupotreba javnih resursa u izbornoj kampanji. Značajno je da je u okviru svake od ovih tema se razgovaralo o nekoliko podtema.
Moram da naglasim i inicijativu da kada se na ovom međustranačkom dijalogu otvorila tema predstavljanja stranaka nacionalnih manjina, da su onda predstavnici četiri parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su trenutno u Narodnoj skupštini da su oni bili pozvani i da smo mi mogli i u ovoj vrsti, znači na samoj Radnoj grupi da iznesemo svoje mišljenje koje naravno nije uvek jednoznačno, ne misle svi isto, ali je bio veoma konstruktivan sastanak. Većina tih primedbi stranaka nacionalnih manjina je na kraju ušla i u sporazum, ali kad se eto približavamo istoriji do današnjeg datuma, onda moram da naglasim i da pored vrlo duge pripreme međustranačkog dijaloga uz posredstvo posrednika, smo došli i do fizičkog sastanka, sećamo se da smo čekali da zapravo predstavnici Evropskog parlamenta mogu da putuju i da dođu u Beograd. Prva runda ovog drugog međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga je bila 9. i 10. jula ove godine u palati Srbije i o tome smo čuli, na kojoj su učestvovale i opozicione stranke i parlamentarne stranke.
Mislim da je ta runda bila vrlo kvalitetna i nekako je bilo nade u vazduhu da će se zaista svi ponašati maksimalno konstruktivno i da ćemo doći do zajedničkih opipljivih rezultata i konkretnih rešenja, jer cilj samih kofasilitatora iz Evropskog parlamenta, a naravno i Narodne skupštine je bila podrška integritetu izbornog procesa i posvećenost rešavanju izazova kako bi se unapredili izborni uslovi, bar se to tako reklo.
Želim da naglasim da Savez vojvođanskih Mađara smatra da se u proteklom dužem periodu nisu drastično menjali uslovi utakmice, ali eto, ponovo je vladajuća većina bila dovoljno mudra da izađe u susret i opozicionim strankama. Najviše se ponovo razgovaralo o slobodi medija, medijskom pluralizmu, poštovanju profesionalne etike, medijskog standarda itd.
Konkretan zaključak se odnosio na to kada ćemo nastaviti i da će se preko leta napisati neki zaključci. Tako da, odmah moram da naglasim da je ta sledeća najavljena runda čiji rezultati su, kažem i ovo o čemu danas razgovaramo, proširenje broja članova RIK-a, bila 17. i 18. septembra ove godine. Na toj rundi su ponovo učestvovale sve parlamentarne stranke i opozicija, ali kao što smo čuli i kao što je poznato određeni predstavnici opozicije su, ipak odlučili da na početku, u sredini ili pred kraj sastanka napuste sastanak.
Meni je iskreno žao što se nije došlo do konsenzusa na kraju, ali se videlo da su određene stranke, zaista došle, nisu ni želele da saslušaju nikog. Naglasila sam pre izvesnog vremena da smo svi mi predali svoje platforme i svi mi bili smo spremni da razgovaramo, a neki su hteli i o papiru naravno, kofasilitatora, a neki su hteli samo da se razgovara o njima i videlo se da uopšte nisu konstruktivni.
Ipak se došlo do konkretnih mera i značajno je da je tada naglašeno da će vladajuća većina bez obzira na nedostatak konsenzusa, raditi na implementaciji svih tih dogovorenih mera.
Sada ću spomenuti najznačajnije. Jedna od najznačajnijih je uspostavljanje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija u kome će učestvovati i predstavnici opozicije. Znamo da je od tada, dakle, u međuvremenu Vlada Republike Srbije, 14. oktobra donela odluku o osnivanju Privremenog nadzornog tela. Definisale su konkretne stvari, kao što je sastav, broj članova, način obrazovanja, rada i finansiranja. Dogovoreno je da će ovo Privremeno nadzorno telo imati 12 članova, šest na Predlog REM, a šest na predlog predsednika ili kofisilitatora kada dođu predlozi opozicije.
Moram da izrazim žaljenje što nismo dobili šest predloga i što trenutno ovo Nadzorno telo, regulatorno telo ima šest plus pet, tj. 11 članova, ali dogovoreno je još nekoliko stvari, obavezujući Pravilnik za rad javnih medijskih servisa i preporuka za privatne emitere, kao i ovo proširenje broja članova RIK sa šest ili tri plus tri, što znači tri predstavnika onih opozicionih stranaka koji su učestvovale u Međustranačkom dijalogu uz posredstvo posrednika i troje koji su učestvovali u drugom Međustranačkom dijalogu bez posredstva posrednika.
Raduje me što posle pisma i poziva predsednika Narodne skupštine, svi koji su pozvani da daju svoje predloge su dali predloge i ovi predlozi se danas nalaze pred nama, a verujem da će večeras u danu za glasanje vladajuća većina bez pogovora sve njih da podrži.
Dakle, da pokušam polako da sumiram da u proteklih godinu dana ili za vreme ovog novog saziva su vođena dva Međustranačka dijaloga, unapređenju izbornih uslova pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije.
Cilj je bio da se dođe do širokog partijskog konsenzusa. Kada pričam o Evropskom parlamentu reformama vezanim za EU, što je od ključne važnosti za napredak zemlje na putu ka EU.
Ali, da bi ovaj proces zaista iskreno bio uspešan politički akteri svi morali su da deluju konstruktivno i u dobroj veri. Nažalost, to se nije desilo od strane nekih.
Na nama predstavnicima vladajuće većine je da u potpunosti sprovedemo one mere koje su dogovorene u septembru 2021. godine. Ja posle ovoga očekujem i sednicu uskoro na kojoj ćemo razgovarati i o onim izmenama i dopunama zakona koje se sada već nalaze u vidu nacrta na javnoj raspravi izbornih zakona.
Moram da naglasim, da ne zaboravimo i Drugi Međustranački dijalog, da je u međuvremenu donet i Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora koji su potpisali opozicione stranke koje nisu želele posrednike i predstavnici vladajuće većine, predstavnici Srpske napredne stranke i predsedništva Narodne skupštine, kao što smo se dogovorili.
Da naglasim, Savez vojvođanskih Mađara će do kraja biti konstruktivan partner u ovom dijalogu i podržaćemo ove predloge u danu za glasanje.
Zahvaljujem.