Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milenko Jovanov ima reč.

Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Prekoračenje je oduzeto od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato Vlada Republike Srbije je 19. juna 2017. godine usvojila pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti kooperativnog prava, sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada ili do tada nisu bili usaglašeni, te Odbor za evropske integracije svakako pozdravlja što su predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje se sada nalaze pred nama, izvršenje ove obaveze ili ti sa njima se vrši dodatno usklađivanje sa odredbama Direktive 2017-898 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2017. godine kojom se zapravo menja direktiva još iz 2007. godine, Direktiva 2007-36, a tiče se podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara.

Kao što znamo, Evropska unija ima zajednička pravila o zahtevima u pogledu kako osnivanja, tako i registracije privrednih društava, kao i u pogledu uslova za obelodanjivanje informacija uz dopunska pravila o računovodstvenom i finansijskom izveštavanju i zakonskoj reviziji.

Ovih dana kada pričamo o Izveštaju Evropske komisije koji je objavljen 19. oktobra ove godine, raduje me i o tome smo razgovarali na sednici Odbora za evropske integracije pre dva dana, što je ovo jedna od oblasti gde smo dobili dobru ocenu, tako da citiram i sam Izveštaj – Srbija ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti prava privrednih društava i tokom izveštajnog perioda koji je proteklih godinu dana od sredine prošle do sredine ove godine, ostvarena je takođe dobra ocena, dobar napredak usvajanjem podzakonskih akata vezanih, kako za Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji pri čemu ne manje važno je Komisija za hartije od vrednosti sada potpuno uspostavljena kao organ za nadzor javne revizije.

Ono što se predlaže u Izveštaju Evropske komisije, da je potrebno da je usklađivanje u oblasti Zakona o privrednim društvima, što zapravo sada radimo, stoga mi svakako pozdravljamo ove predložene izmene i dopune.

Nadalje, Izveštaj Evropske komisije kaže da u narednoj godini, dakle u ovom periodu Republika Srbija treba naročito da izvrši dodatno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u pogledu privrednih društava, uključujući preuzimanje privrednih društava i prava akcionara i preduzme dalje zakonodavne korake za usklađivanje sa zahtevima u pogledu transparentnosti za listirana društva, na čemu je kako Ministarstvo radilo, tako smo i mi eto, odradili svoj deo posla.

U pogledu prava privrednih društava, zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.Što se tiče preuzimanja privrednih društava od 2020. godine je planirano potpuno usklađivanje koje sada izvršavamo. Planirano je potpuno usklađivanje novog zakona o preuzimanju akcionarskih društava i povezanih akata. Srbija je izradila Predlog izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima. To je konstatovano već u samom izveštaju koji je apdejtovan, bez obzira na koji period se odnosi, nekoliko dana pre samog objavljivanja su oni uneli i ovaj podatak o dugoročnom angažovanju samih akcionara.

Kažem još jednom, u izveštaju su naglasili da je potrebno dodatno usklađivanje Zakona o privrednim društvima iz trenutno aktuelnog iz 2019. godine sa pravnim tekovinama, u vezi sa korišćenjem digitalnih alata i prekograničnih operacija. Pošto danas već razgovaramo ne samo o poglavljima, već i o klasterima, značajno je da ako ovo gledmao kroz Klaster 2 – unutrašnje tržište, takođe je ostvaren napredak u usklađivanju zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i slobode pružanja usluga. Svi mi znamo da je ovaj klaster zaista ključan za pripremu Srbije za nastup na unutrašnjem tržištu EU i od velikog je značaja za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta.

Da ne zaboravim da naglasim još jednom Poglavlje 7 – zaštita intelektualne svojine, jer je ovo deo gde smo dobili dobru ocenu. Procenjeno je da je dobar nivo pripremljenosti i da je u ovom periodu postignut ograničen napredak. Stoga, kao što smo to naglasili i na Odboru, pozdravljam ove izmene i dopune. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na osnovu prijavljenih poslanika sa liste, reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica, Mirela Radenković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o biocidnim proizvodima koji je, kao što smo čuli, donet još 2009. godine je na potpuno nov način uredio stavljanju u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije i tada je u tom zakonu, trenutno važećem, bilo u potpunosti transponovana većina uslova iz direktive 98-9 Evropskog parlamenta i Saveta iz davne 1998. godine o stavljanju tih biocidnih proizvoda na tržište.

Međutim, kao što smo čuli juče na sednici Odbora za evropske integracije, u međuvremenu je ova direktiva svuda stavljena van snage, dakle na teritoriji EU i od 1. septembra 2013. godine se primenjuje Uredba 528-2012 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2012. godine, doneta 22. maja, o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda ili jednostavno tzv. uredba o biocidnim proizvodima.

Donošenje upravo ove uredbe je ukazalo na neophodnost harmonizacije pravila za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda na nivou same EU, posebno radi osiguranja jedinstvenih uslova poslovanja u okviru jedinstvenog tržišta EU.

Kao što znamo, u okviru pregovora o pristupanju EU na bilateralnom sastanku analitičkog pregleda zakonodavstva, Republika Srbija je sa jedne strane izvestila EU o statusu usklađenosti svojih propisa kojima se uređuje ova tematika, dakle biocidni proizvodi, kao i o svojoj nameri da u narednom periodu osigura dalje usklađivanje sa zahtevima spomenute Uredbe o biocidnim proizvodima.

Stoga i u samom izveštaju o skriningu iliti o skrining izveštaju za Poglavlje 27, Evropska komisija je eksplicitno, dakle detaljno navela da je neophodno da naša zemlja, Republika Srbija, nastavi proces usklađivanja propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi, sa Uredbom o biocidnim proizvodima, s tim da treba naglasiti, pošto ova uredba 528 iz 2012. godine reguliše samo unutrašnje tržište EU, potpuna harmonizacija kada pričamo o zemlji koja je kandidat, ima status kandidata za pristupanje EU, potpuno usklađivanje jednostavno nije moguće i upravo je zbog toga rađen i „Tvining“ projekat pod nazivom „Dalji razvoj upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“, i tom prilikom je izvršena dodatna analiza, identifikovani su zahtevi, kako je moguće preuzeti u naše zakonodavstvo ove odredbe, izrađene su preporuke za usklađivanje našeg pravnog okvira za upravljanje biocidnim proizvodima sa zahtevima ove uredbe i tako je novi, odnosno Predlog zakona o biocidnim proizvodima koji se nalazi pred nama, sa njim je zapravo urađena maksimalna moguća usklađenost sa spomenutom uredbom.

Odbor za evropske integracije i narodni poslanici, članovi Odbora, smatraju da je donošenje ovog zakona važno i u svetlu preporuka o kojima danas dosta razgovaramo zbog skorog pojavljivanja, objavljivanja izveštaja Evropske komisije, i znamo da je deo ovog izveštaja i preporuka Evropske komisije da je Republika Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 4, zelena agenda održiva povezanost, a posebno značajno sa ovog stanovišta je Poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine da bi se sa jedne strane zaokružio set zakona kojima se štiti životna sredina, zdravlje ljudi i životinja.

Naravno, svi smo mi, ja verujem i sama ministarka i ministarstvo i saradnici, svesni toga da pregovori o ovom poglavlju neće biti laki, ni jeftini, ni laki. Kada pričamo samo o usklađivanju sa Kiom, potrebno je doneti 700 propisa da bi se Srbija uskladila sa standardima EU.

Sa druge strane, najveći benefit, o tome smo slušali juče, koji se ostvaruje od usklađivanja propisa u ovoj oblasti, treba da bude sama mogućnost da što više biocidnih proizvoda koji su već odobreni u EU, mogu da se nađu i koriste i na tržištu Republike Srbije kroz postupak priznavanja, odobrenja.

Stoga, Odbor za evropske integracije podržava ovaj predlog.

Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom po listi.
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović.