Hvala, predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, zaista je veliko zadovoljstvo što danas imamo ovako kvalitetan Predlog zakona o sportu koji je imao zaista najširu moguću javnu raspravu. Kao što smo čuli danas od svih ovlašćenih predlagača, zaista niko nema konkretnu zamerku na ovaj Predlog zakona, drago mi je da će imati podršku svih poslaničkih grupa i svih poslanika i da se možemo složiti oko nečega ovako bitnog danas u ovoj sali.
Zaista bih želela da kažem da je zaista velika čast imati jednog vrhunskog sportistu na čelu ovako bitnog i važnog ministarstva - Ministarstva omladine i sporta, sportistu čijim smo se sportskim podvizima zaista svi zajedno radovali, a danas u radu na mestu ministra omladine i sporta imamo zaista značajne, velike rezultate u oblasti razvoja i unapređenja sistema sporta, ali i u oblasti razvoja omladinske politike i podrške mladim ljudima jer sada zaista imamo priliku da ministar obilazi sve krajeve naše divne zemlje i da zaista, pored razvoja u sportu, brine i o mladim ljudima i o razvoju omladinske politike.
Pre nego što se osvrnem na mnogobrojne uspehe koje smo imali u prethodnoj 2015. godini, dakle, u jednoj istorijskoj, sportskoj godini za nas, najuspešnijoj, moram da se osvrnem na održavanje Evropskog prvenstva u vaterpolu, koje je održano od 10. do 23. januara, koje je zaista bila jedna izvanredna promocija vaterpola Srbije i u Srbiji i u Evropi i u svetu, gde zaista po mnogim procenama, imali smo najuspešniju i najbolju organizaciju do sada. Odigrano je preko 100 mečeva. Svaki meč je bio izuzetno posećen, sa više hiljada ljudi, a naravno, kruna ove organizacije, finale Evropskog prvenstva, gde su igrale dve reprezentacije Srbije i Crne Gore, gde je bilo preko 17.000 gledaoca.
Pričajući o rezultatima naših sportista, zaista to nije politizacija, ali jeste da u poslednje dve godine zaista imamo odlične rezultate. Pre svega, 30 medalja, rekordnih 30 medalja u 10 sportova na evropskim i svetskim prvenstvima. Trećina medalja u zadnjih godinu i po dana, od 173 medalje, 56 u zadnjih godinu i po dana, ali ono što je najbitnije i najvažnije, kako i na koji način se Vlada Republike Srbije i Ministarstvo omladine i sporta odnosi prema sportistima u Srbiji, jeste da nije bilo ni jednog kašnjenja novčane naknade, ni jednog kašnjenja po bilo kojoj vrsti isplate u sportu. Da li je to za redovne programe saveza, kampova, nacionalnih priznanja i nagrada ili međunarodnih takmičenja, ali zaista, ni jedan sportista nije bio oštećen, ni jedan sportski savez, ni jedan klub.
Čak naprotiv, evropski finalisti, tj. evropski osvajači zlatne medalje u vaterpolu su samo nekoliko dana posle finala, dobili svoje novčane naknade, to pokazuje jedan odličan odnos Vlade Republike Srbije i Ministarstva omladine i sporta prema našim vrhunskim sportistima.
Kažem, nije bilo ni jednog kašnjenja za isplate, vezano za finansiranje nacionalnih granskih sportskih saveza, za 2016. godinu, izdvojena je 1.585.000.000 dinara. Moram da kažem da, ministar je to napomenuo, da je ove godine prvu ratu, tj. prvi iznos finansiranja od strane države, čak 15. januara preneto određenim sportskim savezima, ako ne i svim, i da se Atletski savez tom prilikom oglasio i rekao da su, prvi put za osam godina, na vreme izvršena transferna sredstva, da će to omogućiti jednu mirnoću i stabilnost u redovnim programima Atletskog saveza Srbije.
Mi smo zaista ponosni na sve naše šampione, na sve naše vrhunske sportiste, oni jesu naši najbolji ambasadori i naši najbolji predstavnici u svetu, i zaista, ko ne bi želeo da poseti zemlju Novaka Đokovića, Vanje Udovičića, Predraga Peruničića, Milice Mandić, Ivane Španović, Ivane Maksimovići i svih naših sjajnih mladih fudbalera, košarkaša, rukometaša, odbojkaša, odbojkašica, svih naših sportista. Iz svih delova naše zemlje imamo zaista fantastične mlade sportiste, fantastične vrhunske sportiste, iz mog grada naravno, poslednji u nizu jeste i Andrija Živković, mladi fudbaler sa Palilule, odakle ja dolazim i zaista država i Vlada Republike Srbije i Ministarstvo omladine i sporta vode računa o takvim našim talentima.
Ono što sam htela da kažem, što su svi zaista pomenuli, da se dosta ulaže i u školski sport. Preko 140.000 učenika osnovnih i srednjih škola je prošlo kroz sistem sporta u 2015. godini. Dosta se finansira i univerzitetski sport i takođe i stipendije vrhunskim sportistima amatera, kojih ima u 2015. godini preko 360 iz 48 različitih granskih sportskih saveza, što na godišnjem nivou iznosi oko 262 miliona dinara.
U toku 2015. godine, Ministarstvo omladine i sporta je isplaćivalo i nacionalna priznanja nosiocima nacionalnih priznanja kojih ima 552 iz 20 različitih sportova.
Kada govorimo konkretno, sada o ovom Predlogu zakona sporta, imamo javnu raspravu koja je trajala, kao što su svi napomenuli, dosta dugo. Bio je uključen veliki broj relevantnih subjekata u sportu. Rasprava je trajala od 20. aprila do 1. juna 2015. godine u svim gradovima, u 10 gradova na teritoriji Republike Srbije. Rasprave su trajale po šest, sedam sati, u Novom Sadu i u Beogradu i preko devet sati i na svim raspravama, sve rasprave je vodio lično ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, na svim raspravama je davao uvodna obrazloženja i odgovarao na pojedinačna pitanja. Bila sam prisutna na raspravi u Nišu, to je zaista bilo kvalitetno. Ni jedan učesnik rasprave nije otišao bez dobijenog kvalitetnog odgovora. Direktno učešće je uzelo preko 1.500 ljudi. Stiglo je preko 88 pisanih predloga vezano za opšte stavove o sistemu sporta i o ovom Predlogu zakona.
Kao što sam rekla, podršku zakonu dali su svi relevantni subjekti u sportu, dakle, preko Sportskog saveza Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije, Fudbalskog saveza, Košarkaškog saveza, svih većih nacionalnih saveza, teritorijalnih saveza, Zavod za sport i medicinu Republike Srbije, Antidoping agencija, Pokrajinski sekretarijat za sport Vojvodine, i što je najbitnije, zakon nije dobio osporavanje ni od jednog saveza iz sistema, od ukupno 104, a 15 najvećih saveza dostavilo je pismenu podršku ovom zakonu.
Puno poslanika je govorilo o konkretnim rešenjima koja su kvalitetna, zaista nisam čula ni jednu zamerku na ova predložena rešenja. Oni koji su dali amandmane, svakako ćemo u danu za raspravu o amandmanima u pojedinostima, razgovarati o tim predlozima. Mnogi amandmani su i usvojeni, kada su u pitanju neka kvalitetna rešenja.
Napomenuću nekoliko suštinskih izmena i predloga u okviru Predloga zakona o sportu. Svakako, najbitniji u članu 19. ovog Predloga zakona za mene jeste, da se u buduće zdravstveni predlozi za decu od šest do 14 godina jesu besplatni i biće u okviru redovnog zdravstvenog osiguranja. To će svakako olakšati budžet roditelja čija se deca bave sportom, a takođe i predloženo rešenje da visina članarine za maloletnike ne može da bude veća od 10% od prosečne zarade. Svakako neko ko ima u porodici jednog ili više dece koja se bave sportom, svakako će doprineti njihovom budžetu i mislim da je ovo zaista jedna pozitivna stvar.
Kada govorimo o ugovorima, zaista se misli na zloupotrebu koja se dešava u sportskom životu, a to je da kada se zaključuju doživotni menadžerski ugovori ovom prilikom uvodi se da ugovori o posredovanju sa menadžerom ne mogu biti zaključeni na više od dve godine. Moraju biti uvereni u skladu sa zakonom, a da maloletnici svakako moraju da dobiju saglasnost oba roditelja da bi zaključili taj ugovor.
Transferi iz kluba, naravno, veoma aktuelni ne samo sada nego i uvek, brojne zloupotrebe dešavale su se, sada ovim zakonom se uvode brojne izmene između ostalog, da se transferi iz kluba u klub su dozvoljeni pod vrlo strogim kriterijumima misleći na obezbeđivanje adekvatnog smeštaja, zdravstvenog osiguranja, ishrane i adekvatnog nastavka školovanja, što je takođe jako bitno. Međunarodni transferi maloletnih sportista zabranjeni su osim u posebnim slučajevima i u posebnim kriterijumima. Uvod se obaveza da savezi moraju da evidentiraju sve transfere i obaveste Ministarstvo u roku od 15 dana o svakom izvršenom transferu.
Takođe, ugovori između sportista i kluba, uvodi se novina da ubuduće svi ugovori moraju da budu overeni sa zakonom, ne samo ugovori već i aneksi ugovora što se ranije radilo. Misleći na zaštitu u sportista, na njihovu zloupotrebu, na to da imaju radni staž nakon završetka sportske karijere, da ostvare pravo na penziju i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Drago mi je da se sada sportisti koji su članovi reprezentacije koji učestvuju u reprezentaciji osiguravaju. Naravno mišljenje klubova, stav većine klubova je bio da bi u ovom momentu zaista osiguranje svih sportista bio preveliki namet, ali je uvedena novina da svaki sportista koji nije osiguran od strane kluba za vreme nastupa za reprezentaciju mora da bude osiguran od strane nadležnog saveza.
Takođe, uvođenje jedinstvenog vizuelnog identiteta reprezentacije je jako bitno. Sponzori jesu bitni, sponzori reprezentacija, ali je jako bitno da se grb i zastava adekvatno vide i da se vidi koju zemlju predstavljaju naše reprezentativni timovi. Ono što se pokušava da se uradi u politici uradiće se u sportu. Nemogućnost reforme i unapređenja sistema sporta unazad 30, 40 godina, razlog je zapravo malo broj ljudi koji se nalaze na funkcijama unazad 30, 40 godina i sada se uvodi da jedna čovek može da obavlja samo jednu funkciju.
Ono što je takođe bitno i što daje mogućnost obzirom da menjamo sistem finansiranja na lokalnom nivou od strane jedinica lokalne samouprave, da ne može više od 20% ukupnog budžeta za sport da bude dato jednoj sportskoj organizaciji.
U članu 71. uvodi se novina da ukoliko klub ne može da nastavi sa radom iz bilo kog razloga, može da ponudi jedinici lokalne samouprave da ga preuzme sa svim pravima i obavezama koje ima i na taj način da se transformiše u sportsko privredno društvo.
Ovakva mogućnost data je upravo zato što određeni klubovi preko 80, 90 posto budžeta daju svojim tzv. „gradskim klubovima“ i prosto ne postoji mogućnost razvijanja drugih sportova, rada drugih granskih sportskih saveza i drugih klubova, a to su najčešće fudbalski klubovi. Zbog toga je ova mogućnost i data kao jedna novina u ovom sportu.
Takođe, jedan od pozitivnijih stvari gde su se dešavale zloupotrebe i gde su ispaštali sportisti, jeste nepostojanje jasnih kriterijuma koji se sada uvode, da postoji jedan nadležni nacionalni granski sportski savez, jer problem koji postoji u praksi npr. u boksu ili karateu je da više nacionalnih prvaka postoji, te s toga nisu adekvatno finansirani, nisu adekvatno sagledani i to je sve u cilju zaštite sporta.
Takođe, jako bitno je da se uvodi taj stručni sportski ispit koji će moći da se realizuje u zavodima za sport. Stručni sportski ispit nije neka velika novina, ali prosto je neophodno je da savezi, profesionalni klubovi imaju angažovana ili zaposlena lica koja će položiti stručni sportski ispit koji će obuhvatati samo poznavanje zakona, pravila, odluka, propisa koji se tiču funkcionisanja sporta. Tako da to nije ništa čudno, već je zaista jako pozitivno.
Takođe, uvodi se veća transparentnost u radu saveza, u radu klubova, jer se uvodi obaveza objavljivanja kako sportskih pravila tako i finansijskih i revizorskih izveštaja saveza, pored jedinstvene baze podataka u sportu koja će sadržati sve one informacije koje su nam potrebne da građani zaista sagledaju koliko se ulaže u pojedinca, u klub, u određenu sportsku granu.
Nadzor koji se uvodi i gde se daju šira ovlašćenja sportskoj inspekciji, o tome smo već pričali, to je preko potrebno da bi se zaista implementacija ovog zakona vršila na pravi način.
Predlaže se da se privatizacija u sportu uradi posebnim zakonom, ali ograničenje da organizacije u oblasti sporta mogu da raspolažu nepokretnostima kako i na koji način, daje se u prelaznim i završnim odredbama samo uz prethodnu saglasnost Vlade i na predlog ministarstva do donošenja tog zakona.
Ono što je jako bitno, što će se nastaviti u daljem periodu nakon primene ovog novog predloga zakona i zaista kvalitetnog predloga, jeste rad na izgradnji sportske infrastrukture.
U 2014. i 2015. godini uloženo je preko 411 miliona dinara u sportsku infrastrukturu, u razne projekte, između ostalog atletske dvorane u Beogradu, Omladinskog sportskog centra Karataš, sportske hale u Bojniku, u Užicu, brojne rekonstrukcije objekata naročito, što je jako posebno bitno obzirom da dolazim sa juga Srbije, u jedinicama lokalne samouprave iz četvrte kategorije razvijenosti.
Brojni omladinski projekti koji imaju elemente sportske infrastrukture, a za 2016. godinu, za realizaciju svih ovih projekata koje sam navela i mnogih drugih, odvojeno je preko 290 miliona dinara.
Drago mi je da Ministarstvo omladine i sporta zaista sprovodi strategiju razvoja sporta od 2014. do 2018. godine gde imamo četiri osnovna prioriteta koja smo čuli od jednog od poslanika koji je govorio pre mene, a to jesu unapređenje školskog i univerzitetskog sporta, razvoj sportske infrastrukture, obezbeđivanje uslova za povećanje bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, dakle za decu, omladinu, žene, osobe sa invaliditetom i obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog i profesionalnog sporta.
Sport ne sme da bude ekskluzivno pravo samo povlašćenog sloja, mora biti dostupan svima i čuli smo i podatke da se jedno nedeljno u Srbiji samo 10% stanovništva bavi rekreativnim sportom i to ćemo nadam se promeniti daljim rezultatima i daljim aktivnostima u radu ovog Ministarstva, a implementacijom ovog Predloga zakona.
Nadam se da će sve poslaničke grupe i svi poslanici glasati za ovaj zakon u danu za glasanje i da će podržati ovaj kvalitetan predlog i drago mi je da smo se oko nečega složili, a to jeste budućnost srpskog sporta i razvoja omladine u narednom periodu. Hvala.