Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, u startu želim da naglasim da ću biti veoma kratak. Ovlašćena predstavnica SNS, gospođa Tomić, je iznela vrlo precizne podatke kada je reč o stanju javnih finansija i makroekonomskim pokazateljima.

Mnoge moje kolege u dosadašnjoj raspravi izneli su rezultate koje je Siniša Mali ostvario na funkciji gradonačelnika Beograda, a rezultati su nesporni i, ono što je najvažnije, vidljivi su.

Svako danas može da vidi da je Beograd daleko lepši grad nego što je bio u vreme kada su ga vodili neki drugi, da komunalne službe neuporedivo bolje funkcionišu nego nekad, da je turizam na mnogo višem nivou nego što je bio kada su ovi stručnjaci vodili Grad Beograd, da se više gradi, da se više ulaže u infrastrukturu, da se više brine o osetljivim kategorijama stanovništva, da je u svakom smislu Beograd danas lepše mesto za život nego što je to bio. To su, između ostalog, rezultati Siniše Malog.

Ali, imamo i neke druge rezultate. Imamo rezultate prethodnog govornika u Smederevskoj Palanci. Imamo afere, afere ne zna im se broja, desetine afera. Opustošen budžet opštine, isisavanje novca iz javnih preduzeća i ustanova čija je opština osnivač. Četiri milijarde dinara, kako smo čuli, gubitaka, minusa i dugova koje je ostalo posle njega. Ostavio je grad bez struje, ostavio je grad bez vode, ostavio građane Smederevske Palanke u potpunom očaju i beznađu. Za to vreme napunio je svoje džepove i džepove svojih partijskih saradnika.

Ja razumem zašto on neće da podrži izbor Siniše Malog. Da se on pita, kandidat, odnosno ministar finansija bio bi Srba Sisavac, verovatno, iz Smederevske Palanke, sa kojim je zajedno isisavao novac preko fudbalskih klubova.

On pominje užinu. Kaže – koliko je užina moglo da se… Pa četiri milijarde dinara. Ako uzmemo, na primer, da je jedna užina 100 dinara, to je 40 miliona užina. Ostavio je svako dete u Srbiji bez užine tako što je opljačkao Smederevsku Palanku za četiri milijarde dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas biramo novog ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Razlog za to je ostavka dosadašnjeg ministra, gospodina Vujovića. Ja bih želeo da mu na svojevrstan način i ovom prilikom zahvalim, jer je reč o osobi koja je značajno doprinela i fiskalnoj konsolidaciji i oporavku javnih finansija i ekonomskog i privrednom rastu Srbije.

Srbija danas nije bolesnik na izdisaju, koja se veštački održava na aparatima, kakva je bila u vreme kada su neki drugi, a i ovi koji nam danas spočitavaju nešto, vodili, odnosno vršili vlast u našoj zemlji.

Danas imamo prvenstveno besprekorno čisto stanje javnih finansija, kontinuirano smanjenje javnog duga i rast BDP-a, o čemu smo i slušali. Inflacija je daleko manja nego što je to bila u vaše vreme. Kurs je daleko stabilniji nego što je bio u vreme kada su ovi vodili državu. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu, kako je to malopre jedan kolega lepo primetio, dakle, manja od 13% u ovom trenutku, a podsetiću da je u vreme kada smo preuzeli odgovornost za vršenje vlasti bila preko 26% na nivou Republike.

Srbija je danas daleko cenjenija u svakom smislu. Da ne pričam da je rekordna naplata poreza i da po prvi put neki privredni subjekti su počeli da plaćaju porez, a godinama unazad nisu plaćali porez, niti je iko uopšte postavljao pitanje njihovog neplaćanja poreza.

I, kao što sam rekao da ću biti vrlo kratak, želim samo da zaključim, odnosno da iz svega onoga što sam izneo, želim da podržim izbor Siniše Malog za ministra finansija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj veliki borac za KiM, trebali ste samo da mu postavite pitanje koliko je glasova, uzgred bude rečeno, dobio na KiM.

Da pređemo na poslaničko pitanje. Pre nekoliko dana mi je stigao odgovor na postavljeno poslaničko pitanje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u vezi sa brojnim aferama koje potresaju opštinu Paraćin.

U odgovoru se navodi da to Ministarstvo, kao organ državne uprave, nema neposredne nadležnosti u odnosu na moja pitanja, te me oni i dalje upućuju na MUP. Te ja danas i upućujem pitanje MUP-u – da li su upoznati sa ogromnim aferama koje su se pojavile u većem delu medija, a koje potresaju opštinu Paraćin? Radi se o različitim aferama, u kome su oštećeni budžet opštine Paraćin, pa posledično i građani Paraćina i to u milionskim iznosima, ogromnim iznosima, a učesnici tih afera su čelnici opštine Paraćin predvođeni predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem i ostalim, odnosno ostalom vrhuškom DS i ostalim satelitima koji podržavaju vlast DS u toj opštini.

Dakle, u pitanju su sukobi interesa, dokazani sukobi interesa u kome se redom nalaze gotovo svi ili barem većina opštinskih funkcionera, zatim nameštanje poslova privatnim firmama koje poseduju upravo ti rukovodioci u opštini, zatim različite zloupotrebe položaja, o čemu smo već pričali na nekoliko sednica, i opravdana sumnja da postoji trgovina uticajem. Svaki put kada pomislimo da više ništa ne može da nas iznenadi, kada je reč o štetočinama koji upravljaju opštinom Paraćin, one se potrude da nas demantuju i da to ne bude tako.

Najnoviji u nizu slučajeva te vrste je objavljen pre nekoliko dana, kada je izašlo na videlo da su potrošili 100 miliona dinara na tzv. lizing radnika. Svojevrsnim, vrlo kreativnim tumačenjem zakona, oni su tamo stotine radnika zapošljavali po tom nekom modelu tzv. lizinga radnika, kako bi zaobišli uredbu Vlade Republike Srbije o zapošljavanju.

Sada se tu otvaraju brojna pitanja, mnoga pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ako znamo da su neka javna komunalna preduzeća iz Paraćina, poput JP „Vodovod“, poput JKP „Paraćin“, iznajmljivali radnike od muža sekretarke opštine Paraćin, izvesne Maje Rakić, onda nas to navodi na pomisao da je i to praksa u ostalim javnim komunalnim preduzećima u Paraćinu.

Dakle, imamo potpuno opravdanu sumnju da je to model po kome oni funkcionišu. Tako da se tu nameću pitanja, koliko su to oni onda ljudi zaposlili na ovaj način za toliki novac, za stotine miliona dinara? Koliko je to radnika? Zatim, koji su to poslovi? Kolike su plate radnicima? Konačno, ko kontroliše da li ti ljudi uopšte rade, da li se pojavljuju na poslu ili su u pitanju fiktivni ugovori na šta mi sumnjamo? Sto miliona dinara, koliko je to radnika?

Ovo su jako važna pitanja na koja Paunović mora da da odgovor, jer kao što sam rekao, postoji velika verovatnoća i opravdana sumnja jer znamo sa kim imamo posla, da je u pitanju ogromna pljačka budžeta opštine Paraćin.

Zaključak ove tužne priče je gde god da je DS vršila ili vrši vlast, rezultat je isti. Afera za aferom, opustošen budžet, zloupotrebe položaja, bogaćenje pojedinaca i osiromašenje građana. To je jedan jedini zajednički imenitelj svim žutim štetočinama gde god su vršili vlast. Da li je to Đilas u Beogradu, koji je ostavio preko milijardu evra duga? Da li je to Kuzmanović na Vračaru, koji je ostavio 780 miliona dinara minusa gubitaka? Da li je to Kena u Smederevskoj Palanci, koji je ostavio dugove od četiri milijarde dinara, zaključno sa ovim paraćinskim despotom kako ga već građani Paraćini zovu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovde su iznesene neke tvrdnje, kojima zaista nema mesta, od prethodnog govornika koji je zloupotrebio pravo na reklamiranje Poslovnika.

Dakle, ja sada ovde ne mogu a da ne postavim pitanje, koji je to načelnik saobraćajne policije dao takvu izjavu i koji su to građani, da kažem, povlašćeni ili bili oslobođeni plaćanja kazne? Prosto, ovde se olako iznose neke paušalne tvrdnje, a usput bila je i pretnja malopre da ćemo dogovarati za ono što govorimo.

Dakle, imam donekle razumevanje da prethodni govornik ne odobrava ono što mi iznosimo kada govorimo o lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri, ali to što njemu to ne odgovara, to ne umanjuje istinu izrečenih tvrdnji. Slažem se da njemu ne odgovara kada mi iznosimo dokaze i tvrdnje da je u pitanju ljotićevska ideologija koje je usput, budi rečeno, odavno prevaziđena u srpskom narodu.

S druge strane, šta je neistina u tome da usko sarađuju sa određenim predstavnicima hrvatske političke scene koji su poznati po tome da odu na poklonjenje u Blajburg, itd? Šta je neistina u tome kada znamo da sarađuju sa određenim bugarskim predstavnicima, koji određene delove Srbije žele da prisajedine Bugarskoj? Dakle, molim vas, to je moja zamerka i sugestija vama da pažljivije slušate šta prethodni govornik priča. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjoj raspravi smo čuli gotovo sve pozitivne efekte koje ovaj zakon donosi, sve one benefite koje će ovaj zakon proizvesti, razloge za donošenje, koji su ciljevi zakona i sve ostalo što je merodavno u tom smislu.

Ja bih, iako je to već rečeno, podvukao da će ovaj zakon imati efekat pre svega na domaća privredna društva, kao i na preduzetnike, ali i na državne organe i jedinice lokalne samouprave, na čijim će lokacijama biti građeni ovi stanovi. Ali će ipak najznačajnije uticati upravo na pripadnike snaga bezbednosti, jer će nakon dugo godina biti u prilici da reše svoje stambeno pitanje, i to pod jednakim uslovima, uslovima koje je ovaj zakon propisao, na jedan fer i pravedan način.

Isticali smo već da građevinska delatnost predstavlja svojevrsni privredni zamajac koji će uticati i na sve ostale privredne delatnosti. Sve to dovodi do ukupnog povećanja privredne aktivnosti, privrednog razvoja, i zato treba podržati ovaj zakon.

Moj amandman je potpuno komplementaran sa samim Predlogom zakona i u duhu je onih ciljeva koje je ovaj zakon proklamovao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ovo poslednji amandman koji sam podneo na ovaj predlog zakona, ja bih se još jednom osvrnuo na najznačajnije momente koji predstavljaju benefite koje ovaj zakon donosi za državu i građane.

Ovaj zakon predstavlja početak trajnog, kako smo rekli, rešavanja jednog velikog problema, stambenog pitanja za pripadnike snaga bezbednosti koji decenijama nije rešavan. Dakle, 1.578 stanova u prvoj fazi, 5.203 stana ukupno. Da li je to dovoljno za sve u ovom trenutku? Naravno da nije, ali do sada je bilo ništa, a mora od negde da se počne.

Da li je povoljna cena? Povoljna je cena, a ovi koji osporavaju verovatno ne poznaju nikog iz navedenih kategorija ko živi kao podstanar, ko radi ovako odgovoran posao, ima porodicu, a pri tom živi kao podstanar. Samo oni mogu da osporavaju cenu od 500 evra po kvadratu.

Da li su fer i pravedni uslovi za sve pripadnike? Jesu. Ovaj zakon propisuje jednake uslove za sve pripadnike snaga bezbednosti. Da li su sprečene zakonom sve moguće zloupotrebe? Da, u najvećoj mogućoj meri su predviđene moguće zloupotrebe zakona. Da li će zakon pozitivno uticati i na ostale društvene subjkete u zemlji? Da, nekoliko puta smo to iznosili.

Prema tome, iz svega što smo do sada rekli, jasno je da ovaj zakon predstavlja jedan značajan iskorak u tom smislu i pozivam da usvojimo isti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati predloženi amandman prethodnog govornika, u kome smo mogli da čujemo lažnu brigu, lažnu brigu o raznim kategorijama građana Srbije, pa ne znam, tu se spominju zaposleni u zdravstvu, prosveti, obrazovanju i ostale kategorije građana Srbije, a ta lažna briga dolazi od poslanika koji pripada poslaničkoj grupi u kojoj je jedna stranka u kojoj je bivši predsednik Republike Boris Tadić. Baš taj Boris Tadić, za vreme njegove vlasti, odnosno dok je bio, na nesreću građana, predsednik Republike, koji je obećao 200.000 novih radnih mesta kao glavno predizborno obećanje, pa onda nije bilo ni tih 200.000 radnih mesta, nego je još 400.000 ljudi dodatno ostalo bez posla u vreme njegovog mandata. I oni su tada otpuštali sve te kategorije zaposlenih. Otpuštali su i zdravstvene radnike i radnike u prosveti i pripadnike snaga bezbednosti, nisu birali, 400.000 ljudi su otpustili, dakle.

Malopre se spominje Ginisova knjiga rekorda. Da, slažem se, za Ginisovu knjigu rekorda je broj ljudi koje ste otpustili za vreme vaše vlasti. Ako se pitate zašto tako prolazite na izborima, odgovor je upravo zbog takvog licemernog stava koji ste vi malopre iznosili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, postoji potreba da se raščisti jedna nedoumica, rekao bih, koja zapravo to nije. U pitanju je pokušaj da se nametne jedna tema koja ne postoji, zlonameran pokušaj od strane nekih poslanika, kako je tobože jedan ministar juče rekao nešto, onda drugi ministar danas nešto drugo, a treći ministar nešto treće. U tom pokušaju, u stvari, leži sav jad i beda onoga što je ostalo od naše opozicije. Dakle, oni su se sad za to uhvatili kao za slamku spasa, pritom ne mislim na gospođu Čomić, zaista ne mislim na nju, mislim na jednoga koji je pričao pre nje danas.

Apsolutno nema mesta tvrdnji da je Zorana Mihajlović obećala jednu brojku izgrađenih stanova, Nebojša Stefanović juče drugu, Vulin danas treću. Potrebno je samo pročitati zakon, a ja ih pozivam da pročitaju i stenografske beleške, jer tamo lepo piše – u pitanju su 5.203 stana koja su predviđena, koja su isplanirana. To je rekla Zorana, a to je rekao i Nebojša. Ali, u prvoj fazi, to su odvojene kategorije, to vam piše i u obrazloženju zakona, piše – 1.578 stanova, taksativno pobrojanih, kako, na koji način i u kojim gradovima. Ovo je jedan lažni pokušaj nametanja neke teme. Kažem, to je sada njima slamka spasa, s obzirom da nemaju zašta drugo da se uhvate. S obzirom na to da nemaju nijednu moguću kritiku na ovaj zakon, za to su se uhvatili i pokušavaju da dezavuišu javnost.

Morao sam zbog građana Srbije da se javim i da objasnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj uvaženi kolega Marijan Rističević je izneo računicu o mahinacijama prethodnog govornika koji je malopre pričao ovde svašta i otprilike vrednost njegovih mahinacija u Smederevskoj Palanci je iznosila oko 900 stanova za pripadnike Vojske Srbije ili policije.

On je malopre ovde pričao o 30 hiljada pripadnika vojske bez krova nad glavom. Eto, da nije bilo njegovih mahinacija bilo bi 900 manje. Da nisu Tadić, Pajtić i Đilas vršili vlast, verovatno da ne bi nijedan pripadnik bio bez krova nad glavom, ali, bože moj.

On je malopre spominjao ovde svašta nešto, ali samo radi građana Srbije mora da se istakne nekoliko stvari. Prosečna plata u Srbiji je danas veća u evrima nego što je to bila za vreme vaše vlasti. Inflacija u Srbiji je daleko stabilnija danas nego što je to bila u vreme vaše vlasti. Krediti u dinarima su daleko povoljniji nego u vreme vaše vlasti, ali nezaposlenost je na najnižem istorijskom nivou, na najnižem nivou. Ne zna to prethodni govornik, kao što ne zna, između ostalog, i o kom amandmanu je malopre govorio.

Ja ga pozivam da kaže odmah sada po kom amandmanu se javio i kako glasi tekst amandmana po kome je govorio, a da ne pogleda sad? Zahvaljujem.

Dakle, i amandman na član 2. Predloga zakona naglašava potrebu za modernizacijom u kontekstu sveukupnog razvoja Srbije i mišljenja sam da on ima svoje mesto u zakonu.

Kako mi i dalje nismo čuli ni jedan argument protiv ovog zakona, a i odsustvo pripadnika opozicije govori u prilog tome, ja bih želeo da istaknem neke najznačajnije momente koje ovaj zakon predviđa, kako bi odagnali sve one insinuacije koje su dolazile od ovih stručnjaka preko puta.

Dakle, još jednom treba ponoviti, Građevinska direkcija Srbije je na osnovu svih relevantnih podataka uradila analizu i utvrđena je mogućnost izgradnje 5.203 stana, a da je u prvoj fazi izgradnje predviđeno 1.578 stanova u onih šest gradova koje smo nekoliko puta ovde pominjali.

To su istakli i Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović juče. Tako da tu nema nikakvih nesporazuma. Reč je jednostavno o tome da predstavnici opozicije uglavnom nisu na ovom zasedanju, ne učestvuju u raspravi, ne zanima ih suština, ne interesuje ih to, njih zanima nešto sasvim drugo. Evo, i danas ne prisustvuju ovoj sednici.

Dakle, bila je još jedna zamerka, a to je 30.000 pripadnika Vojske i policije nema rešeno stambeno pitanje, a ovde se radi samo o 1.578 stanova. Jeste, samo je 1.578 stanova, ali to je 1.578 stanova više nego što su oni izgradili dok su bili na vlasti.

Prema tome, iz tog razloga, predlažem da podržimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju povodom mnogo besmislica koje je govornik preko puta mene izneo malopre. Hajde da pokušamo neki red da uspostavimo.

Kaže, desetine hiljada pripadnika Vojske, policije nemaju rešena stambena pitanja. Da, nemaju. Nemaju rešena stambena pitanja zbog vas, zbog vaše vlasti, zbog decenije u kojoj su vlast vršili pripadnici njegove stranke i uništili budućnost svih građana Srbije, pa samim tim i pripadnika Vojske i policije. Ostavili su 400 hiljada ljudi bez svojih radnih mesta i Tadić, i Pajtić, i Đilas, i Šutanovac, i on sam.

Kaže, prazne klupe preko puta, misleći na nas. Zaista ne znam i zamolio bih ako može i kamera da prikaže šta znači pojam praznih klupa, kako u načelnoj raspravi, tako i danas.

Verovatno su u pitanju odnosi u toj njihovoj stranci, niti manje stranke, niti više klanova i struja. To je oko onog bojkota o kome je pričao.

Kada je reč o pitanju plata pripadnika Vojske Srbije i policije, samo neka on ne postavlja pitanje te vrste, jer on sam o tome ne zna ništa, živi u svom nekom paralelnom svetu sa specifičnim paralelnim pogledom ka cenama i platama. Znamo već koliko mu koštaju patike koje nosi, pričali smo o tome nekoliko puta, i samo neka on ne brine o platama pripadnika Vojske Srbije i policije. Zahvaljujem.

Konačno ste mi dali reč, gospodine predsedavajući i hvala vam na tome, vrlo ste velikodušni.

Niko se od nas ne stidi što je Srbin. Nemamo apsolutno nijedan razlog da se stidimo toga što smo Srbi, niti prefiksa – srpski. Ali se i te kako stidimo nekih postupaka prethodnog govornika. Stidimo se toga kada zagovara ljotićevsku ideologiju, ili se bar ogromna većina stidi toga. Stidimo se, i to je verujem kolektivni osećaj stida, kada napada žene, a uglavnom napada žene. Stidimo se i kada dovodi raznorazne svoje političke partnere ovde u Skupštinu, Pernara na primer, koga je doveo baš ovde u Dom Narodne skupštine, a onda je odatle otišao na poklonjenje u Blajburg, zatim one bugarske političke predstavnike, koji se zalažu za prisjedinjenje nekih srpskih opština i gradova Bugarskoj. Eto. toga se stidimo. Dakle, nemamo ni jednog jedinog razloga da se stidimo toga što smo Srbi, niti prefiksa srpsko.

Želim i da apelujem da za početak prethodni govornik nauči da akcentuje reči u srpskom jeziku. Znate, u srpskom narodu je već postala šala njegova čuvena izreka - gde bežite, što bežite itd.

Ostalo je još jedno pitanje, a to je razlika između turizma i patriotizma. Evo, na primer, manastir Hilandar. Prethodni govornik bi na tom primeru mogao da nauči tu razliku, jer u manastir Hilandar može da ode samo kao turista. To je jedino svojstvo nakon svega što je uradio, u kome može da se pojavi u manastiru Hilandar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman naglašava potrebu za modernizacijom u kontekstu sveukupnog razvoja Srbije. Ja sam stanovišta da on ima svoje mesto u ovom predlogu zakona. Ne mogu da ne izrazim zadovoljstvo činjenicom da do sada, kako u načelnoj raspravi, tako i u raspravi u pojedinostima, još uvek nismo čuli nijedan jedini argument koji bi išao protiv ovog predloga zakona.

Za razliku od nekih drugih, mi iz SNS se uvek temeljno pripremamo za skupštinsku raspravu. To podrazumeva prvenstveno pažljivo čitanje predloga zakona. Zašto ovo govorim? Zato što smo u nekoliko navrata, i danas ali i u načelnoj raspravi, čuli otprilike – dobro je što će se graditi stanovi, ali trebalo bi unaprediti domaću proizvodnju, domaće proizvođače, domaću građevinsku industriju, itd. Pa da su čitali predlog zakona, očigledno da nisu, videli bi da je to svakako predviđeno u ovom zakonu.

U skladu sa tim, zbog građana, ja bih istakao samo član 14. Predloga zakona, stav 3. – za izgradnju stambene zgrade, za kolektivno stanovanje, koriste se prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema i instalacije domaćih proizvođača u učešću od najmanje 80% od ukupno potrebnih građevinskih proizvoda materijala, opreme i instalacija prema specifikaciji sadržanoj u projektu za građevinsku dozvolu.

Ovde je stvar potpuno jasna i iz svega što smo čuli, jasno je da će ovaj zakon doneti brojne benefite o čemu smo već dosta i govorili. Dakle, iz svih ovih razloga predlažem da usvojimo ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnja tačka dnevnog reda Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, je veoma važna za građane Srbije i srpski narod u celini, jer je u pitanju jedna od najvećih nepravdi, a slobodno mogu reći jedan od najvećih zločina prema našoj državi i našem narodu.

Pre nepuna dva meseca obeležavali smo tu tužnu godišnjicu, 19 godina od najtežeg vremena za našu zemlju u novijoj istoriji, NATO agresija, nelegalna intervencija bez odobrenja Saveta bezbednosti, druga takva akcija kakvu je jedan kolega malopre pomenuo.

Prva je bila nelegalna agresija na Republiku Srpsku. U akciji koju su nazvali „Namerna sila“ 1995. godine, odnela je mnogo žrtava. Više hiljada poginulih, kako civila, tako i vojnika i policajaca, više hiljada ranjenih, kako civila, tako i pripadnika Vojske i Policije, a materijalna šteta je procenjena na 100 milijardi dolara.

Da ironija bude veća, ovaj zločin nad našim narodom i našom državom u njihovim medijima, u njihovoj javnosti nazvan je „Milosrdni anđeo“, a samo zato što nismo pristali da nam neko otme teritoriju, samo zato što nismo pristali da nam neko otme deo naše zemlje, zato što smo branili Ustav i zakone naše zemlje, samo zato što smo branili suverenitet naše države. Usudili smo se da se branimo od svakodnevnih terorističkih napada od strane tzv. OVK na Kosovu i Metohiji.

U tim podmuklim banditskim napadima iz zaseda uglavnom, tokom 1996. godine, tokom 1997, a najviše tokom 1998. godine, gotovo svakodnevno su ginuli naši policajci, a u ogromnom broju i civili. Kada je 1998. godine naša vojska i policija razbila teroristička uporišta, kada smo povratili kontrolu nad najvećim delom Kosova i Metohije, e tada kreću pritisci na Srbiju. Tada Srbi postaju loši momci, tada kreću optužbe za navodno etničko čišćenje, optužbe za navodne ratne zločine, optužbe za navodnu humanitarnu katastrofu.

Tada pristajemo na kompromis. Maksimalno izlazimo u susret zahtevima i 13. oktobra 1998. godine sklapamo Sporazum o rešavanju kosovske krize i dozvoljavamo kosovskoj verifikacionoj komisiji da dođe na Kosovo i Metohiju i nadgleda stvarno stanje o sukobima na Kosovu i Metohiji. Šef te verifikacione policije bio je, po zlu čuveni, Vilijam Voker. On je pre toga bio šef prelazne Uprave za istočnu Slavoniju u Baranju i zapadni Srem nakon Erdutskog sporazuma koji je usledio nakon zločinačke akcije „Oluja“ 1995. godine. Gde god da je Voker bio angažovan na ovim prostorima, rezultat bi bio poguban za srpski narod. Tako da je glavni zadatak te misije bio stvaranje uslova za kasnije bombardovanje Srbije.

Kada je početkom 1999. godine u selu Račak regularna policija razbila uporište i neutralisala teroriste iz tzv. OVK, upravo ta Vokerova misija to naziva masakrom. Šalju tendenciozne i montirane izveštaje u svet i otpočinje monstruozna kampanja koja dovodi uskoro do početka bombardovanja.

Na mirovnim pregovorima u Rambujeu tokom februara i marta 1990. godine, Jugoslavija je ponovo izrazila spremnost i nudila najširu moguću autonomiju u okviru Srbije. Pristajali smo na najrazličitije moguće zahteve, gotovo sve osim jednog, a to je da nam neko otme deo države. To očigledno nije bilo dovoljno.

Istorija će svakako dati svoj sud svakome od učesnika, ali jedna činjenica je potpuno jasna. NATO agresija je bila stravičan zločin prema srpskom narodu i za to nema nikakvog opravdanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kaže prethodni govornik da se mi bavimo Demokratskom strankom. Ne bavimo se Demokratskom strankom, nemamo potrebe da se bavimo Demokratskom strankom. Niko se više ne bavi Demokratskom strankom. Nikoga više u Srbiji ne zanima Demokratska stranka. Dobili ste dva posto na izborima, četiri stranke u koaliciji i dva posto zajedno ste dobili. Nikoga to više ne zanima, pa vi se bavite sami sobom.

Pogledajte, molim vas, današnju raspravu između njih, dakle, sećate se gospodine predsedavajući, sigurno gospodina Pajkića, znam da su ga mnogi zaboravili, po zlu ga se sećaju ljudi u Vojvodini. E, pa, Bojan Pajtić je optužio prethodnog govornika za zloupotrebe oko izbornog procesa u okviru upravo Demokratske stranke. Pa, kaže, u Smederevskoj Palanci ima primera radi, 1800 uplaćenih članarina, prosto je nemoguće da ima toliko članova. Direktno ga je optužio za manipulaciju izbornim procesom u okviru Demokratske stranke. Ako je to istina, a ja verujem da je istina, jer znam o kome se radi, kada je reč o prethodnom govorniku. Onda možete da zamislite kada on muva i laže i namešta izborni proces u svojoj stranci, šta bi tek onda sutra radio, da je ne daj Bože na nekoj državnoj funkciji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve je rekao, samo ništa nije rekao o „Heterlendu“ u Vojvodini, o aferi „Heterlend“ u Novom Bečeju, o tome kako su ojadili decu sa smetnjama u razvoju tako što su pokrali pare a nisu izgradili dom za decu sa smetnjama u razvoju, odnosno za obolelu decu.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je rekao kako su nam džepovi puni. Molim vas, u jednim novinama je izašao prilog o tome kako Kena šeta patike od 1.450 evra. Ja sad postavljam pitanje, zbog građana Srbije, kome su onda džepovi puni? Da li su puni džepovi nama ili nekome ko može danas da priušti patike od 1.450 evra? Koliku platu treba čovek da ima da može sebi da priušti patike od 1.450 evra? Prosečne patike, prosečna cena patika je, ne znam, da kažem pedesetak evra. 1.450 evra za patike. Ja postavljam pitanje odakle novac?

Odakle novac za skupe provode po kome je poznat? Na tim skupim provodima, on voli tako da se slika sa nekim kontroverznim ličnostima, pa imamo ovde jednu sliku sa jednim kontroverznim čovekom, inače je u pitanju vozač onog Bentlija koji je svojevremeno naleteo na kolonu predsednika Republike, verovatno je to u skladu sa njegovim potrebama da popije 343 piva, koliko je svojevremeno pio u Smederevskoj Palanci. Dakle, to su pitanja na koja treba da da odgovor. Zahvaljujem.