Zahvaljujem.
Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, samo u jednoj rečenici, pošto zaista nema više smisla ulaziti u suštinu onoga što je iznosio predlagač ovog amandmana, ja vidim da on duboko veruje u onu izreku da mnogo puta ponovljena neistina postaje istina. Ako analogno primenimo na današnju situaciju da 78 ponovljena neistina, pošto je 78 amandmana i predložio, želim da mu kažem da posle 78 praznih priča one neće postati argumenti. To neće promeniti suštinu. Dakle, 78 puta ste ponovili praznu priču i nikakav argument niste dali.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pa, sasvim je jasno da predloženi amandman neće biti prihvaćen i mislim da nema niko naročiti problem u tom smislu i moj poziv ide u pravcu odbijanja ovog amandmana, dakle.

Sam amandman koji nam je podneo lider grupe građana možemo u najmanju ruku da okarakterišemo kao problematičan. Pošto mi iz poslaničke grupe SNS pažljivo čitamo amandmane i ostale podloge iz tačaka dnevnog reda, moram da kažem da mi nije promaklo nekoliko značajnih grešaka, gospodine predsedavajući.

Kao predlagač ovog amandmana ovde piše – poslanik profesor doktor Janko Veselinović - Pokret za preokret. Moram gospodine predsedavajući opet da vas pitam da li je narodni poslanik promenio ime i prezime? A zašto ovo pitam? Ostali poslanici koji predlažu amandmane svi redom, iz svih ostalih poslaničkih grupa kada predlože amandman potpišu se imenom i prezimenom, eventualno stave pripadnost poslaničkoj grupi i svoj potpis. Kada gospodin Janko Veselinović predlaže amandman on se potpiše kao poslanik, prof. dr Janko Veselinović - Pokret za preokret.

Sada, ne mogu a da ne pitam – zašto mu u prefiksu svoje funkcije smeta izraz – narodni? On je jedini poslanik koji se potpisuje kao poslanik bez – narodni poslanik.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem da s obzirom da danas raspravljamo o najvažnijem aktu koji Narodna skupština donosi, a Zakon o budžetu to svakako jeste, da poslanici bivšeg režima pokazuju veći stepen nervoze nego što je to obično. To nije nešto što je sporno, na to smo već navikli i navikli smo na razne uvrede.
Inače smo vrlo tolerantni prema njima, ali ono što je sporno i ono preko čega ne možemo da pređemo, to je kada se ne govori istina, da ne upotrebim neku goru reč. Razlog za njihovu današnju nervozu se ogleda u činjenici da oni svoju politiku baziraju na jednoj krilatici što gore po Srbiju, ili što gore za Srbiju, to bolje njima, ma koliko to tužno zvučalo. Međutim, ono što je problem, u praksi se ispostavilo drugačije.
U praksi se ispostavilo da, što je bolje Srbiji, to je lošije njima, njihovim strankama ili pokretima ili udruženjima građana. I jednoj stranci i drugoj stranci, da ne pominjem sada, da ne bih izazivao repliku, pa smo tako malopre od prethodnog govornika, velikog lidera jedne male udruge, što bi rekao kolega Atlagić, čuli niz neistina, uvreda najrazličitijih mogućih optužbi i kritika, ali ima jedan problem, a to je, nismo čuli ni jedan jedini argument. Rekao je u svom izlaganju da će dati nekoliko dokaza, a nije dao ni jedan dokaz. Za razliku od njega i njegovih stranaka i pokreta i svih stranaka u kojima je bio i jedne DS i druge DS i treće DS, možda će Borko da napravi treću DS, mi danas donosimo budžet koji je pre svega realan i odgovoran, zato što predviđa nastavak ušteda i racionalizacije u javnoj potrošnji, ali uprkos tome kako smo čuli i kako su to svi ministri danas i premijer koji je proveo skoro ceo dan ovde, naglasili da sadrži značajnu razvojnu komponentu, jer predviđa velika izdvajanja za kapitalne investicije.
Mi ceo dan danas ovde nismo čuli ni jedan jedini argument koji bi opovrgao ove teze i ove činjenice, ali smo zato čuli mnogo neistina. Postavljam pitanje, od koga smo čuli te neistine?
Od onih koji su potpuno razorili i uništili srpsku privredu, od onih koji su za vreme svoje vlasti doveli do gubitka posla 400.000 ljudi u Srbiji?
Od onih koji su državu poklonili, bukvalno poklonili tajkunima? Od onih koji su sproveli pljačkašku privatizaciju? Od onih koji su besomučnim i potpuno nepovoljnim zaduživanjem ostavili javni dug koji će generacije i generacije morati da vraćaju? Jel od onih koji su državu i narod doveli bukvalno do prosjačkog štapa, a pri tom svoje džepove pristojno napunili? Jel od njih mi danas slušamo te kritike? Pri tom, jedino što znaju – to je da lažu. I neprestano lažu. I danas lažu ceo dan.

Svestan rizika da ću možda dobiti i opomenu, ne želim da uskratim građane Srbije saznanja istine, a to je da danas ceo dan samo lažu. To i vi znate, gospodine predsedavajući.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo? Opomena.)

Ponavljam da je ovaj budžet razvojni budžet, što može da se zaključi na osnovu kategorija prikazanih kao rashodi za kapitalne investicije, odnosno za kapitalne rashode, što možete pronaći u samom predlogu budžeta, ako ste čitali, a ne verujem da ste čitali, pažljivo ovaj predlog budžeta.
Ono što bih istakao kao pozitivno, to je nastavak mera fiskalne konsolidacije i strukturalnih reformi, nastavak mera štednje, restriktivna potrošnja, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP-u i to je ono što će dovesti do održivog duga, kako ste vi rekli, gospodine Vujoviću, održivog duga i održivog deficita.
Glavni cilj nam je povećanje priliva stranih investicija, kako stranih, tako i domaćih, unapređenje ukupnog privrednog ambijenta, ozdravljenje javnih finansija, ozdravljenje ukupne privredne slike Srbije. Cilj nam je da dostignemo nivo makroekonomske stabilnosti što, po mom mišljenju, ovim predlogom zakona o budžetu i postižemo.
Iz svih ovih razloga, želim da pozovem da prihvatimo današnje predloge, ali i da odbacimo kao potpuno neosnovane sve one kritike koje smo danas čuli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na naziv ovog zakona, Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Okarakterisao bi ga najblaže što mogu a što je kao nepotreban. Apsolutno nepotreban amandman.
Predlagač ovog amandmana, ima ih nekoliko, ali ja bih se osvrnuo na predlagača amandmana koji inače voli lažno da se predstavlja i da se potpisuje kao lider nekakvog pokreta, nastavlja sa praksom, rekao bih za ovih kako je to kolega Pavićević malo pre rekao godinu i osam meseci predlaganja apsolutno nepotrebnih amandmana. Ovde je već svima jasno da je u pitanju puka želja da se na svaki mogući način dođe do nekih minuta, besplatnih minuta medijskog prostora ne bi li na taj način po ko zna koji put pokušao da kritikuje aktuelnu Vladu, naravno bez i jednog argumenta.
Mi možemo prema tome da budemo maksimalno tolerantni kao što i jesmo. I vi ste gospodine predsedavajući maksimalno tolerantni prema njemu, ali problem je kada se ne govori istina. To je jedini problem. To je nešto preko čega ne možemo da pređemo, pa mu se onda priviđaju neke stvari. Priviđaju mu se neki raskoli aludirajući na stanje u poslaničkoj grupi SNS, od 136 poslanika jedan poslanik ode i njemu je to raskol. Razumem zašto mu se priviđaju raskoli, zato što god njega u tom pokretu i ne može da dođe do raskola. Kako bi moglo da dođe kada ga čini jedan čovek? Nemoguće je da dođe do raskola, pa mu se priviđaju raskoli na drugoj strani.
Kada je reč o samom amandmanu, dakle podvućiću potpuno nepotreban amandman. Dakle predlaže se zamena reči u rečenici, nije Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, nego je Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu. Pri tom, u obrazlaganju svog amandman ni jednu jedinu reč nije rekao zašto bi mi prihvatili ovaj amandman.
Iz svega ovog što sam naveo zaista mislim da treba da odbijemo ovaj amandman i zbog još jednog principa, a to je da pošaljemo poruku kako se ophodimo i na koji način se odnosimo prema zaista neodgovornim i potpuno bespotrebnim amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa nije lako, gospodine predsedavajući, govoriti nakon prethodnog govornika. Mislim na prethodnog govornika pre ministra Antića, prethodnog govornika velikog stručnjaka za ovu oblast, nadaleko poznatog stručnjaka za oblast rudarstva, energetike, geološkog istraživanja itd.
Znate kako, gospodine predsedavajući, Duško Radović je to lepo opisao. „Postoje mnogi nesposobni ljudi koji su daleko dogurali, nesposobni ljudi mogu da rade sve, sposobni samo ono što umeju“. To sam citirao Duška Radovića. Tako da se prethodni govornik čak razume i u kopanje kanala, plovidbenih kanala, pa smo danas, po ko zna koji put, imali prilike da opet slušamo o nekakvim kanalima, Morava, Solun, ali i pre nekoliko dana u „Novostima“ da pročitamo izjavu prethodnog govornika – pre će kanal do Soluna, nego da nam uzmu Vračar, pa kaže – pre će SNS da izgradi kanal Morava do Soluna, nego što će pobediti DS na lokalnim izborima na Vračaru.

Zahvaljujem.
Da, gospodine predsedavajući, nisam stručnjak za ovu oblast. Ne znam mnogo o rudarstvu, a ne znam mnogo ni o kopanju kanala i ne znam kada će biti izgrađen čuveni kanal Morava – Solun, ali ono što znam i ono što znam pouzdano to je da će DS izgubiti na Vračaru na sledećim lokalnim izborima, i to je sigurno.

Zahvaljujem se što ste me opomenuli.
Kada je reč o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, istakao bih, radi vremena i poslaničke grupe SNS, dakle, samo one najvažnije elemente za koje smatram da će proizvesti sve pozitivne efekte i doprineti unapređenju ove oblasti.
Dakle, naglasio bih, kao prvo, da usvajanjem ovog zakona stvaramo sve one neophodne uslove za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, kao i eksploataciju mineralnih sirovina. Obezbeđivanjem tih navedenih uslova pomoću kojih će vršenje geoloških istraživanja, odnosno eksploatacija mineralnih resursa i sirovina zauzeti onaj adekvatan položaj o kome smo pričali, odnosno dostići željeni nivo u privrednom smislu, direktno ćemo stimulisati dalji ekonomski rast, kao i šansu da, rekao bih, osnažimo održivi razvoj u sektoru mineralnih sirovina, a od čega će korist imati čitava zajednica, odnosno svi građani Srbije.
Kao ne manje važno, želeo bih da istaknem da će ovaj zakon omogućiti efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja mineralnih resursa, odnosno svih mineralnih resursa i sirovina, a naročito istraživanja za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja, za potrebe projektovanja, izgradnje objekta, kao i sanacije i rekultivacije terena u preventivnom smislu, a od onih problema koji mogu biti izazvani usled eventualnih klizišta, a o čemu smo danas dosta slušali i ne bih ponavljao sve ono što su moje kolege već istakle, kao najvažnije.
Ono što je važno, imajući u vidu obaveze koje se odnose na punu implementaciju propisa EU, a koje smo prosto obavezni da primenimo na domaće zakonodavstvo, što je još jedan razlog zbog koga bih pozvao da podržimo današnje predloge zakona. Hvala najlepše.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja cenim pravničko znanje, odnosno poznavanje pravne nauke predlagača ovog amandmana, ali prosto, ono što smo malopre čuli jednostavno ne odgovara istini i uopšte nije tako.
Predložio bih da ne prihvatimo ovaj amandman. Dakle, ponoviću amandman na naziv Predloga zakona, bez obzira na to šta je predlagač ovog amandmana pričao o samom zakonu i čitav niz nekih neistina ili poluistina.
Ono što mi je problematično ili siptomatično, to je obrazloženje koje nam je dostavio prilikom predlaganja ovog amandmana, gde kaže da termin ozakonjenje unosi pravne nedoumice i stvara mogućnost za zloupotrebu itd, itd.
Dakle, ne znam kakvu nedoumicu stvara ovakav naslov, Predlog zakona o ozakonjenju objekata, pogotovu ako uzmemo u razmatranje mišljenje Vlade koje smo dobili, gde se kaže, gde je jasno sve objašnjeno da između pojma legalizacija i ozakonjenje postoji i suštinska razlika po sadržini akta koji se donosi, ali i po načinu vođenja postupka koji prethodi donošenju rešenja. Dakle, ja ne sumnjam da je predlagač ovog amandmana pročitao obrazloženje, ali i dalje insistira na tim nedoumicama.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i ovde je sve vrlo razumljivo. Mada, ja verujem da predlagač ovog amandmana često dolazi u nedoumice, da se često nalazi u nedoumicama ili u dilemama.
Rezultat tih njegovih dilema i nedoumica je da često menja mišljenje, da često menja stranke. Prvo se našao u jednoj nedoumici kada je shvatio da je godinama bio u pogrešnoj stranici, pa je onda promenio tu stranku, pa se učlanio u jednu drugu stranku, pa se vrlo brzo potom našao u novoj nedoumici, pa je onda izašao iz te stranke, pa je osnovao jedan pokret i doveo sve nas ovde u nedoumicu da li je u pitanju pokret ili grupa građana ili udruženje građana ili politička partija. Dakle, iz tih njegovih nedoumica trpimo posledice svi mi.
Vratio bih se samo na naziv Predloga zakona. Još jednom rečenicom ću naglasiti da smo do sada imali nekoliko puta, ja mislim pet puta, i to u vreme kada su vlast vršile njegove stranke, sve u kojima je bio, naziv – legalizacija objekata, Zakon o legalizaciji. Nismo se proslavili sa takvim nazivom zakona. Odgovornost za to je, naravno, na njima. Evo, ovog puta imamo naslov koji kaže – Zakon o ozakonjenju objekata, pa pretpostavljam da ćemo ovog puta imati više sreće i završiti sve ono što vi niste završili. Predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se naravno odbije i ovaj amandman. Podržavam sve one razloge koje je i Vlada navela u svom mišljenju koje nam je dostavila.
Prvo, opet je nejasno ko je predlagač ovog amandmana. Opet nam je stigao predlog amandmana koji je potpisan sa prof. dr, da ne čitam ime i prezime, pa povlaka Pokret za PREOKRET. Pošto pažljivo čitam amandmane, kao i obrazloženje amandmana, moram da primetim da i neki drugi samostalni poslanici kada predlažu amandmane se potpišu imenom i prezimenom, a ovde imamo ime, prezime, povlaka Pokret za PREOKRET. Ne znam da li je čovek u međuvremenu promenio svoje ime i prezime, treba da vidite u ličnoj karti.
Možda je registrovao u svom imenu podatak ili šta je već u pitanju videćemo. Adekvatnije bi bilo da piše - poslanik u dilemi, odnosno u nedoumici.
Dakle, kada je reč o amandmanu potpuno je nepotreban amandman. Dakle, nepotreban i neprihvatljiv i ja ne mogu da se ne osvrnem na da to obrazloženje predlagača amandmana obesmišljuje celu intenciju koju je želeo amandmanom upravo da potencira.
U obrazloženju kaže smatram da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti čija je izgradnja započeta ili su izgrađeni nakon donošenja poslednjih izmena Zakona o legalizaciji, pazite – objketata, ne znam šta znači – objektata, tu nije u pitanju jedna greška, dakle, usamljen slučaj, ima niz nekih grešaka, ali ne želimo sada da sitničarimo, iz razloga što se drugi građani dovode u neravnopravan položaj.
Evo hipotetički da prihvatimo ovaj amandman. Dakle, da se izuzmu svi ti objekti, pa jel to onda neće biti neravnopravnost? Šta onda sa tim licima? Šta onda sa tim objektima, šta sa tim građanima? Dakle, apsolutno besmisleno i mislim da smo isuviše vremena potrošili. Dakle, i ja sam oduzeo više vremena. Predlažem iz svih ovih razloga, dakle da odbijemo ovaj amandman i nadam se da ćemo odbiti.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pa naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 1. ovog zakona, svojstven predlagaču ovog amandmana koji glasi – briše se.

Mislim da svako ko radno i odgovorno pristupa današnjem zakonu i današnjoj temi, ne može da podrži brisanje člana 1. i isplatu sedam hiljada dinara koja je predviđena ovim zakonom. Ali, nažalost, ponovo smo u obrazlaganju ovog amandmana od strane predlagača i mislim na gospodina Živkovića, dakle, ne na gospodina Pavićevića čuli opet one iste prazne fraze i floskule i čitav niz neistina koje smo imali prilike da slušamo i u načelnoj raspravi rebalans, itd. Ali, ne mogu da pređem preko toga, dakle, prvo im smeta kada ne obuhvatimo sve kategorije zaposlenih u prosveti ovim zakonom, pa im je onda to glavna zamerka. Onda uvažimo taj argument, otklonimo taj nedostatak, uvažimo svoje, odnosno pokrijemo sve kategorije, pa im onda i to smeta, pa onda i to ne valja.

Ako nisu prosvetni, odnosno ljudi koji su zaposleni u predškolskim ustanovama obuhvaćeni ovim zakonom, to je problem. A onda napišemo amandman, amandman bude usvojen, otklonimo, kažem, taj nedostatak, a onda je problem zašto jeste sada?

Dakle, dokle više ta kritika radi kritike? Dokle više kritizerstvo bez jednog realnog argumenta? Neću se osvrtati na to što su opet po ko zna koji put ovde zaista korišćeni neprimereni izrazi „sramno, bedno, mizerno“ itd.

Možda je za vas gospodine Živkoviću ovo mizerija, možda vama sedam hiljada dinara ništa ne znači. Mi bi voleli da smo u mogućnosti da vam isplatimo možda 500, 25 hiljada evra, ili da svakom prosvetnom radniku isplatimo kao vama 525 hiljada evra. Možda je to za vas prihvatljiva cifra, ali nemamo.

I žalosno je što smo u situaciji da se minuti i minuti troše od strane poslanika koji uživaju, čija se podrška meri u promilima, bukvalno u promilima. Dakle, i da to je istina govori u prilog i tribina koju je predlagač ovog amandmana držao pre neki dan, ja mislim u petak u Novom Pazaru pred 11 ljudi.

Evo, pogledajte, gospodine predsedavajući, celih 11 ljudi na tribini u Novom Pazaru kod gospodina Živkovića. Promili.

Evo, vraćam se.

Iz svih ovih razloga predlažem da odbijemo naravno ovaj amandman i verujem da ćemo ga odbiti u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek zanimljivo kada prethodni govornik, mislim na prethodnika koji je po listi bio prethodni govornik, pokuša da nas ubedi ovde da belo nije belo i da crno nije crno. I uvek se iznova i iznova iznenadim kreativnošću koju ispoljava u tom svom poduhvatu.
Nažalost, ono što mi ne prija i ono preko čega ne mogu da pređem je da uvek oseti potrebu da prosto mora da ispolji jednu negativnu karakteristiku, a to je da ne govori istinu. Tako se i danas ovde moglo čuti niz nekih neistina, između ostalog i ovaj deo vezan za rebalans, pa sam dužan da zbog građana Srbije prosto ponovim, iako je ministar malo pre rekao, da ovo danas nije rebalans budžeta.
Podsetiću vas i na premijerove reči – da će ova godina biti prva godina posle mnogo, mnogo vremena kada Srbija neće imati rebalans budžeta. I vi to dobro znate. Ali, očigledno, gospodine predsedavajući, da im to smeta. Očigledno da im je krivo zbog te situacije. A znate zbog čega im je krivo? Zato što oni svoju politiku baziraju na – što gore za Srbiju, to bolje po njih. Ali, u praksi se ispostavilo da je što bolje Srbiji, to gore njima i njihovim strankama.
Gospodine ministre, ja bih danas u svom izlaganju upotrebio dve ključne reči koje mogu da ilustruju ovu današnju temu, a to je – realnost i odgovornost. I upravo te dve reči prave suštinsku razliku između vladajuće stranke, odnosno ove, današnje Vlade Republike Srbije i prošlosti u Srbiji, odnosno SNS i njih, odnosno njihovih stranaka, odnosno stranaka u kojima je bio prethodni govornik, u svim koliko ih je bilo po redu.
U čemu se ogleda ta razlika? Oni dok su vršili vlast, ovoj temi, povećanju penzija i plata, pristupali su isključivo iz dnevno-političkih razloga. Oni dok su vršili vlast, potpuno nerealno, neosnovano, bez ikakvog opravdanja, isključivo u političke svrhe, donosili su odluke o povećanju penzija i plata. Naravno, uvek je to bilo neposredno pred izbore, očekujući izbornu pobedu, koja je izostala, uzgred budi rečeno. Nije njih zanimalo šta će proizvesti time. Nije ih zanimalo kakve će to posledice imati po budžet. Nije ih zanimalo kakve će efekte to imati, koliko će povećanje biti javnog duga i BDP-a, kako će to uticati na fiskalni deficit? To ih nije interesovalo.
Uzimali su komercijalne kredite, o čemu je malopre i premijer govorio, vrlo nepovoljne kredite, da bi isplaćivali penzije i plate. I to kao vrhunac neodgovornosti. Za razliku od nas, koji smo doneli i propisali čitav niz neophodnih mera, naporno i temeljno radili od samog početka na tome, zaustavili pad BDP-a, smanjili fiskalni deficit, jednom rečju – konsolidovali stanje u javnim finansijama. Dakle, stvorili smo sve one neophodne pretpostavke, sve uslove da iz realnih i održivih izvora obezbedimo i isplatimo ova sredstva o kojima danas raspravljamo. I ovo je uvod u dalje povećanje penzija i plata, o čemu smo danas već mogli da čujemo.
Još jedna stvar. Pokušavam da budem maksimalno kratak, i zbog svojih kolega, ali moram da istaknem još jednu stvar – nemojte vi nama da objašnjavate kako 7.000 dinara nije veliki novac. I nemojte vi da nam objašnjavate kako radnici i prosvetni radnici u Srbiji danas teško žive. Znamo mi to vrlo dobro. Znamo i bolje od vas. Zato što smo mi, za razliku od vas, sa tim građanima u kontaktu, svakog dana i na svakom mestu. I vrlo dobro znamo i kakav je životni standard i kolika je kupovna moć građana.
Jedan poslanik je danas, bivšeg režima, koji je, nažalost građana, nekim sticajem čudnih okolnosti u jednom trenutku bio i premijer ove zemlje, rekao doslovce kako će za taj novac možda moći da odu na ručak. Ja bih ga podsetio, zapravo, na vas apelujem, gospodine predsedavajući, da ga vi podsetite da ne ručamo svi u „Franšu“ i „Maderi“, kao on. Možda je za njega, kako je i sam danas na konferenciji za štampu povodom ove teme rekao za 7.000 dinara, bedno i mizerno. Možda je to za njega mizerija. Za nas i za obične građane Srbije nije u pitanju mizerija. Mene je sramota što sam to danas čuo od gospodina Živkovića.
Iz svih ovih razloga, predlažem da ove zaista neosnovane, ali, rekao bih i licemerne kritike, odbacimo i da usvojimo ova današnja rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju je nekoliko zaista bespotrebnih amandmana, koje je uvaženi predlagač ovog amandmana nama danas predložio. Ja ću se držati ovog amandmana na član 1, koji predlaže naročito isticanje reči „rakija“ u sastavom delu zakonskog teksta.

Da je predlagač ovog amandmana pročitao obrazloženje, odnosno mišljenje koje je Vlada Republike Srbije nama dostavila, verovatno bi odustao od svojih amandmana, ali verujem da nije čitao mišljenje. Možda nije stigao. Međutim, da je predlagač ovog amandmana pročitao i značenje reči „rakija“, da li na Vikepediji, enciklopediji, shvatio bi da mu je potpuno nesuvisao amandman i verovatno bi odustao. Međutim, on to nije učinio.

Dakle, rakija je jako alkoholno piće. Mi ne možemo da pravimo zakon koji tretira samo rakiju, kada već predlažemo zakon o jakim alkoholnim pićima. To bi bio nonsens. Dakle, ne možemo da pravimo zakon za Janka Veselinovića samo ili zakon o Janku Veselinoviću samo. Pravimo zakon za sve ljude. Ne možemo ni da pravimo zakone koji se sviđaju Janku Veselinoviću.

Dakle, kada već pominje neke reči kao što je „arčenje“, ja sada ne bi čitao značenje te reči, već bi ga pozvao da na Vikepediji pročita značenje reči „arčenje“, pa će verovatno odustati od buduće upotrebe takve reči. Dakle, predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.