Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o amandmanu u okviru vremena poslaničke grupe.
Srpska napredna stranka smatra da se u ovom kontekstu kako su to izneli pojedini poslanici stranaka bivšeg režima, pitanje akademske čestitosti u stvari protura kao kukavičije jaje, kako bi se određeni istaknuti politički funkcioneri SNS, bez obzira da li je reč o gospodinu Nebojši Stefanoviću, da li je reč o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, ili o bilo kom drugom, bilo kojoj drugoj političkoj figuri koja u javnosti predstavlja SNS i njenu politiku, unapred optužili i ne samo optužili, nego osudili za nešto što nisu uradili.
Ako ste pažljivo pratili izlaganje poslanika stranka bivšeg režima, šta ste mogli da primetite? Ne, postoji sumnja da je Nebojša Stefanović plagirao svoju doktorsku disertaciju, ne, postoji sumnja da je Siniša Mali to učinio. Ne, Nebojša Stefanović je plagijator. Siniša Mali je plagijator. Dakle, unapred se iznose presude da je neko kriv. Ko to radi? Rade potpuno nekompetentni ljudi. Rade ljudi koji su isključivo politički motivisani da nanesu političku štetu ljudima koji u javnosti predstavljaju SNS.
Ljudi koji to rade mislim da ne vode računa o najmanje dve stvari. Prvo, mislim da ne znaju šta je plagijat. Drugo, jedno je plagijat, drugo je pitanje kvaliteta jednog naučnoistraživačkog rada, jednog naučnog članka ili jedne doktorske disertacije. O tome da li je jedan naučni članak, naučnoistraživački rad ili doktorska disertacija više ili manje kvalitetna, o tome svi ljudi koji se bave tom vrstom nauke, ali napominjem, tom vrstom odnosno tom granom nauke, mogu da imaju svoj subjektivni stav.
Neko može da kaže da je doktorska disertacija Nebojše Stefanovića kvalitetna, neko može da kaže da je manje kvalitetna, ali mislim da niko ko se zaista bavi tom granom nauke ne može da kaže da je gospodin Nebojša Stefanović izvršio plagijat. Plagijat je jedan pravni institut koji postoji još od rimskog prava. To je krađa intelektualne tvorevine. To je kad vi predstavite kao vaše nešto što je u stvari napisao, naslikao, neko drugi. Mi smo primera plagijata imali u našoj nauci jako puno. Neću da navodim imena zato što neki od tih ljudi više nisu živi, a napravili su u toku svoje naučne karijere, da li svesno ili nesvesno, određene greške u pisanju svojih udžbenika, naučnih radova i objektivno to što su oni uradili predstavlja plagijat.
Ali, sa druge strane, kada pogledate čitav njihov naučni opus van konteksta tih grešaka koje su napravili, to su ljudi koji su izuzetno zadužili našu nauku. Ja konkretno mogu da govorim za pravnu nauku, ali neću da govorim imena zato što mislim da, prosto, to nije pristojno u ovom trenutku.
Ovde je problem što se ne brani princip akademske čestitosti radi principa, nego se akademska čestitost koristi kao političko oružje u borbi protiv ljudi koji su na odgovornim položajima u ovoj državi, a predstavnici su SNS. Moram da podsetim i kolege poslanike ali i građane, i stručnu javnost i javnost koja je manje stručna, kako je bila organizovana sednica Odbora za prosvetu sa praktično jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je pitanje da li je plagirana doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića?
Atmosfera koja je napravljena u jednom delu Narodne skupštine, atmosfera koja je napravljena u jednom delu javnosti, atmosfera koja je napravljena u
jednom delu naše akademske zajednice bila je krajnje negativna. Unapred je izrečena presuda da je Nebojša Stefanović kriv i Odbor je organizovan kao neka vrsta suđenja, gde ste imali tužioca i sudiju koji je već izrekao presudu pre početka suđenja i poslanike koji su branili tezu da doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića nije plagijat.
Krajnje je neozbiljno, ovo govorim ne samo kao političar, nego i kao neko ko se pomalo bavi naukom, da vi istražujete da li je nešto je nešto plagirano u nečijoj doktorskoj disertaciji tako što ćete da pišete komentare po forumima, po internet sajtovima, što će svoje ocene o tome da li je nešto plagijat ili ne da daju ljudi koji čak i nisu stekli nikakvo ni naučno, ni nastavno zvanje, ljudi koji su studenti, bilo je i takvih slučajeva i onda to celu priču razvodnjava, obesmišljava i umesto da se zaista bavimo pitanjem akademske čestitosti zbog principa akademske čestitosti, mi se ustvari bavimo dnevno političkim borbama.
Ono što je rekla moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić to je potpuno tačno. Mi smo stvorili jednu atmosferu opšteg nepoverenja u naš obrazovni sistem, što nije dobro i naša deca masovno, to egzaktno može da se dokaže, odlaze u inostranstvo i to ne samo studenti, dame i gospodo narodni poslanici, nego i đaci. Upisuju srednje škole, gimnazije, o fakultetima da i ne govorim, u inostranstvu zato što se u javnosti bez ikakve potrebe, bez ikakvog dokaza, bez ikakvih valjanih argumenata stvara utisak da je naš obrazovni sistem loš, da ne treba deca da upisuju naše fakultete, nego da odlaze u inostranstvo.
Zašto? Zato što se svesno, ali iz krajnje političkih razloga, ne iz naučnih razloga, ne iz razloga akademske čestitotosti stvara takva atmosfera da je naš obrazovni sistem nakaradan i da od njega treba bežati.
Ono što se takođe postavlja kao pitanje , a što mislim da kolege gube iz vida kada govore o pitanju akademske čestitotosti, pored pitanja da li je nešto plagijat, a mi smo dokazali na Odboru za prosvetu da doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića nije plagijat jer smo upoređivali stranice disertacije sa onim stranicama koje su navedene u tekstu koji je objavljen na sajtu „Peščanika“ gde se jednostavno jasno vidi da postoji nepodudarnost između onoga što piše na sajtu i onoga što zaista piše u doktorskoj disertaciji.
Dakle, pored pitanja – da li je nešto plagijat, i pored pitanja kvaliteta, odnosno da kažemo stila izrade jedne doktorske disertacije, kao treće pitanje o kome kolege potpuno gube iz vida i o tome nisu govorile, zato što su preopterećene političkom borbom protiv SNS jeste pitanje – do koje mere su doktorske disertacije ili naučno-istraživački radovi, koji su pisani pre 30, 40,50 godina danas aktuelni? Da li danas imaju ikakvu naučnu vrednost?
To je takođe jedno zanimljivo pitanje. Da li je i to stvar akademske čestitosti. Ovde sede ljudi koji su stekli svoje doktorate pre 50 godina, koji su verovali u ideje Marksa i Engelsa, koji su dokazivali da Jugoslovenski samoupravni-socijalistički sistem nije dovoljno utemeljen na marksističkim idejama, da bi mogao još više da bude utemeljen na idejama Marksa i Engelsa. Ljudi su na tome doktorirali. Šta mislite da bi bilo kada bi neko od nas rekao – hajde da vidimo doktorat tog i tog gospodina, da ga malo pročitamo pa da vidimo da li to predstavlja naučno štivo koje i danas ima naučnu vrednost ili je to bio jedan politički pamflet koji je bio aktuelan u tom istorijskom trenutku, ali koji danas ne znači ništa.
Mislim sada da pitate ne samo đake i studente, iole obrazovanije ljude da vam kažu uopšte ko su bili Marks, Englels, Lenjin, Staljin, ko je šta pričao na kom kongresu komiterne, leva, desna skretanja itd. pitanje da li bi se ljudi uopšte snašli i da li bi znali o čemu se radi.
Ljudi su stekli doktorske disertacije na tome i danas ti isti napadaju Nebojšu Stefanovića, Sinišu Malog itd. da su navodno plagirali svoje doktorske disertacije.
Dakle, kao što vidite, stvar uopšte nije tako jednostavna kao što na prvi pogled izgleda. Vi ste pitanje akademske čestitosti uzeli kao sredstvo da se obračunate sa nekim ko politički ne misli kao vi i on je unapred kriv.
Niste vi ni čitali doktorsku disertaciju Nebojše Stefanovića, a i da ste je čitali, pitanje je da li ste kompetentni da ocenjujete da li je ona plagijat ili ne. Sada meni neko da da doktorsku disertaciju iz medicinskih nauka, što bih ja morao da znam da li je ona plagijat ili ne? U tu materiju se ne razumem. Ovde izlaze ljudi sa srednjom školom ili ljudi koji su politikolozi ili koji su pitaj boga šta, magistri evropskih nauka i kažu – ma, da, Nebojša Stefanović je plagirao doktorsku disertaciju. To su teške reči koje nisu primerene Narodnoj skupštini.
Šta bi bilo sada kada bismo mi tražili – dajte nam te vaše magistrature i doktorate stečene po Beču, po Gracu, po ko zna kakvim univerzitetima itd, da vidimo šta tu piše, ima li tu ikakve nauke? Moramo da biramo reči kada nekoga za nešto optužujemo.
Ovde se stvara utisak da su navodno poslanici bivšeg režima obespravljeni zato što navodno ne smeju da spomenu ime ovog ili onog ministra, gradonačelnika Beograda itd. Naravno da smete i naravno da vam to pravo niko ne dovodi u pitanje, ali je jako ružno kada pokušavate da budete i sudije i tužioci, pri čemu neki od vas apsolutno po svojim stručnim i naučnim kvalifikacijama nisu kompetentni da se time uopšte bave. Pitanje da li je nešto plagijat ili ne je pitanje autonomije univerziteta i time treba da se bave visokoškolske ustanove od strane ljudi koji su kompetentni za određenu naučnu oblast. To nije pitanje dnevne politike, to nije pitanje puke skupštinske debate, to nije pitanje sviđa mi se ili ne sviđa mi se stranka koju predstavlja Nebojša Stefanović ili Siniša Mali ili bilo ko drugi. To su vrlo osetljiva akademska i naučna pitanja o kojima, čini mi se, poslanici stranaka bivšeg režima nisu vodili računa zato što njima, čini mi se, sve ono što govore u stvari imaju jednu političku pozadinu, a to je – da optužimo i da osudimo ministre u Vladi, gradonačelnika Beograda da su krivi za nešto za šta još uvek ne postoje valjani dokazi da su krivi.
Koji su bili argumenti, da vas podsetim, da je Nebojša Stefanović plagirao doktorsku disertaciju? Tekst objavljen na sajtu „Peščanika“, koji ima ukupno nepune četiri strane. Od te četiri stranice, mislim da su dve bile ispunjene tekstom, pošto su na te nepune četiri stranice se nalazile i dve fotografije prilično velike. Dakle, na otprilike dve stranice teksta, objavljen je dokaz da je Nebojša Stefanović plagirao svoju doktorsku disertaciju. To je smešno. Čitali smo to na sednici Odbora za prosvetu i uverljivo pokazali da Nebojša Stefanović nije falsifikovao svoju doktorsku disertaciju, odnosno da ni od koga ništa nije prepisao.