Jedna koleginica iz opozicije kaže, jutros sam sedeo u kancelariji predsednika Narodne skupštine i gledao postavljanje poslaničkih pitanja, i ustane jedna narodna poslanica iz ove stranke za koju ne znamo da li će da je vodi ovaj što je svetac na Kosovu kod Albanaca ili će da je vodi ovaj dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva, jedan i ustane gospođa narodna poslanica i kaže – kada će da bude završena obilaznica, odnosno deonica puta Požarevac – Golubac…
(Marina Lipovac Tanasković: Radite bez građevinske dozvole!)
… ne može da se dobije…

Polako, polako. Nemojte da dobacujete.
(Marina Lipovac Tanasković: Sram vas bilo!)

Sram vas bilo! Sram vas bilo! Sram vas bilo!
(Borislav Novaković: Ne možeš tako.)

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ustanu i postave pitanje - gde je građevinska dozvola, zašto se ne izdaje građevinska dozvola…

… a od 7. aprila 2023. godine u Narodnoj skupštini se nalazi predlog zakona vezan za projekat citiram: „izgradnje brze saobraćajnice, deonica Požarevac – Golubac, u zagradi Dunavska magistrala“.
Ako postavljate pitanje zbog koga ne može da se izda građevinska dozvola, pa zbog vas, zbog vas, zato što nije bitna Dunavska magistrala, dame i gospodo narodni poslanici, bitno je da li će da Narodnu stranku vodi čovek koji je dao pravni osnov da Šiptari donesu deklaraciju o proglašenju nezavisnosti Kosovova i Metohije 2008. godine ili će Narodnu stranku da vodi ovaj dva, dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva, dva, jedan. To je važnije od Dunavske magistrale, i to građani Srbije treba da znaju.
(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje iz klupe.)

Dobro, nervozni su.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, vi znate da meni ne smeta kad oni dobacuju, jer time samo potvrđuju da su nervozni. Ja sam na fakultetu imao predmet koji se zove psihologija krivičnog postupka i iz tog predmeta sam naučio, između ostalog, i neke dosta korisne stvari koje su upotrebljive u praksi. Čim je čovek nervozan, čim mlatara rukama, čim dobacuje, čim vređa, to znači da ima neko osećanje krivice za nešto što je uradio. Oni se upravo ponašaju na takav način. Pustite ih slobodno, neka dobacuju.
Ovaj što mi dobacuje je inače pravosnažno osuđen, a podržava ovog u Narodnoj stranci što ima ocene dva, dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva, jedan. Ta njihova unutar stranačka borba je vrlo živa, vrlo dinamična. Oni su vrlo temperamentni u toj unutar stranačkoj borbi. Imajte malo razumevanja za njih. Oktobar je na pragu, treba da se preuzme Narodna stranka. Ima tu mnogo para, pa malo daju Nemci, pa malo legne 200.000 evra iz ove ambasade, pa malo legne odavde za neku nevladinu organizaciju. Ima tu para. Nije tu samo u pitanju ko će da vodi stranku. To su velike pare u pitanju. Ja imam razumevanje za to što su oni nervozni.
U Narodnoj skupštini u proceduri je Zakon o zapošljavanju stranaca. Jako važno, pre svega, za našu građevinsku industriju. Stoji zbog toga što ne znamo ko će da vodi Narodnu stranku. Zakon o strancima stoji zato što ne znamo ko će da vodi Narodnu stranku. Stoji Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, Zakon o filmskom i ostalom audio-vizuelnom nasleđu. Zašto je ovo bitno? Zato što oni na svoje skupove dovode, između ostalog, pojedine dramske umetnike koji su za vreme Aleksandra Vučića, bilo kao predsednika Vlade, bilo kao predsednika Republike, dobili nikad više novca za filmove, za serije i sad mi ovim zakonima omogućavamo da ti isti ljudi nastave sa dobijanjem velikih količina para zato što im omogućavamo novo snimanje filmova, novo snimanje serije itd.
Ja ne mogu da bude glumac, ali ovi koji govore na njihovim skupovima su već glumci. Oni dobijaju ovaj novac iz budžeta Republike Srbije, i to oni treba da znaju…
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje iz klupe.)
Znači, Dragan Bjelogrlić…

… Nikola Kojo itd. treba da znaju da njihov novac njih čeka, ali samo da se ovi dogovore ko će da vodi Narodnu stranku. Pripremljeni su zakoni, ima para, država Srbija nije više onako siromašna kao što je bila kada ste je vi vodili. Ima para i za vaše glumce. Ima para i za vaše reditelje. Ima para za sve. Ima para za ljude koji vode vaše nevladine organizacije koje finansiramo i mi iz budžeta Republike Srbije. Ima para i za Vuka Jeremića. Ima para i za ovog dva, dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva jedan. Ima, ljudi, para za sve, ali nam samo omogućite da Narodna skupština radi svoj posao, a vi se unutar Narodne stranke dogovorite ko će da vam vodi stranku, da li mr fizike koji je omogućio Šiptarima da proglase nezavisnost 2008. godine, a ne zna kako glasi Drugi Njutnov zakon ili će da ih vodi novi Karađorđe sa ocenama dva, dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva, dva, jedan.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam razumeo ono što je gospodin Jeremić hteo da kaže. On je hteo da kaže u stvari da on …
Jel Aleksić ili Jeremić, ne znam ko je predsednik Narodne stranke. Izvinjavam se, u pravu ste, moja je greška. Dakle, Aleksić.
(Tatjana Manojlović: Ko je vama predsednik?)

Moj predsednik, a i vaš predsednik je Aleksandar Vučić, hteli vi to da priznate ili ne. Zato što je pobedio na izborima tako što je dobio više od dva miliona glasova. Tako da je on predsednik i moj, kao što je i vaš predsednik. Biće predsednik sve dok ga narod bude hteo.
Razumeo sam šta je gospodin Aleksić hteo da kažem. On je u stvari hteo da kaže da je on genije i da on u stvari može da se poredi sa Agatom Kristi, Tomasom Edisonom, sa Ajnštajnom, sa Darvinom itd. On je u stvari nama hteo da kaže – ljudi, ne morate vi da imate završen fakultet da biste bili genije, evo pogledajte ja sam genije, jeste da sam imao loše ocene u srednjoj školi, ali loše ocene su imali i Agata Kristi i Darvin i Tomas Edison i koga ste još sve nabrojali. Dakle, jasno mi je da ste genije, niste morali sva ta imena da nabrajate. Jasno mi je da ste genije.
Ono što želim da kažem, ni danas, niti na bilo kojoj drugoj sednici vas, gospodine Aleksiću, nisam opsovao. Evo, prisutni su narodni poslanici vlasti, prisutni su narodni poslanici opozicije, da li sam vas danas na bilo koji način opsovao, uvredio, bilo šta? Dakle, apsolutno ništa od toga se nije desilo.

Što se tiče ocena Aleksandra Vučića, vi zaboravljate jednu stvar. Za razliku od vas kojima radni dan počinje u dvanaest, u dva, završava oko tri, četiri, itd, radni dan Aleksandra Vučića nekada počinje u pet ujutru, nekad u šest, nekad u sedam, nekad se završava u ponoć itd. I kada čovek mnogo radi, onda u toku radnog dana može mnogo toga i da uradi i mnogo toga da završi. Ali vi ste navikli da ustajete u devet, da ustajete u deset, da ustajete u jedanaest, u dvanaest, da radite do tri, do četiri, i tako svaki dan.
Pa vi ovu sednicu niste mogli da počnete zato što vam je bilo teško da ustanete ujutru i da dođete na sednicu Narodne skupštine, koju ste vi tražili, da biste smenili ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. I sednice tog dana nije bilo, nego je sednica počela sutradan, kada su vam kvorum za ovu sednicu dali poslanici pre svega SNS i poslanici naših koalicionih partnera.
Dakle, vama je teško da ustanete ujutru, i to ne baš rano ujutru. Znate, kada čovek ustane u devet ujutru, a sednica počinje u deset, priznaćete, to nije baš neki veliki napor. Ali, za njih jeste, i oni ne mogu da razumeju da postoji čovek koji može da radi 12, 14, 16 sati u toku dana itd. Postoji. Taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Zato ga je narod i izabrao. I vi me pitate ko je moj predsednik? Pa onaj za koga je glasalo više od dva miliona ljudi. Ne možete vi ceo …
(Tatjana Manojlović: Sram vas bilo.)
Sram me bilo. Evo, kaže narodna poslanica – sram me bilo. Sram me bilo što je Aleksandar Vučić na izborima za predsednika prošle godine dobio više od dva miliona glasova. I još kaže – nije on moj predsednik. Pa moj jeste. I predsednik je svih građana Republike Srbije. I dok ga vi ne smenite ili neko drugi, on će biti predsednik. Ja sam ponosan na to što je Aleksandar Vučić i moj predsednik. I ako me pitate ko je moj predsednik, moj predsednik je Aleksandar Vučić.
Kažete – a šta je to?
(Narodni poslanik Nebojša Zelenović dobacuje.)

Stići ćemo i do Voje, samo polako. Ne plašim se ja nijedne teme. Pričaćemo mi o Voji, o Voji Šešelju. Znam ja na kog Voju vi mislite. Okej, samo polako. Samo polako.
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje.)

Kaže gospodin koji za sebe tvrdi da je u istom rangu sa Agatom Kristi, sa Edisonom, sa Ajnštajnom itd, kaže – koja su to dela Aleksandra Vučića, šta je on to uradio? Auto-putevi kojim se vozite su dela Aleksandra Vučića. Železnice kojima se vozite su dela Aleksandra Vučića. Bolnice nove su dela Aleksandra Vučića, klinički centri novi su dela Aleksandra Vučića. Stotine i stotine novih fabrika su dela Aleksandra Vučića, stotine hiljada novih radnih mesta su dela Aleksandra Vučića. Za razliku od vas, on nije sproveo nijednu pljačkašku privatizaciju, on nije zatvorio nijednu fabriku, on nije nikoga otpustio.
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje.)

Radio je sve suprotno od vas. Eto, to su njegova dela. A vaša nedela, ja mislim da bi 10 knjiga bilo malo da stanu sva vaša dela, a pogotovo vaša nedela, jer ste samo u periodu od 2008. do 2012. godine više od 400.000 ljudi ostavili bez posla, a najgore privatizacije koje su mogle da se dese, ne u Srbiji, nego u Evropi i u svetu, desile su se onda kada ste vi bili na vlasti. I o tome građani Srbije znaju sve.
Pošto vi mislite da ja ne smem da govorim o Voji…
(________________: To nije tema.)
… pa tema je, zato što vi stalno dobacujete, a tema je, tema je.

Za razliku od vas koji dobacujete, za mene nema teme koje se plašim. Dakle, ne plašim se ja teme Vojislava Šešelja i baš sam hteo na tu temu nešto da vam kažem. Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, na čemu se zasniva…
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje.)