Narodni poslanici uopšte nije čudno što su ovakvi ljudi koji su vodili velike sisteme upropastili, u svoje vreme dok su bili na vlasti i grad Novi Sad i opljačkali građane AP Vojvodine. On čovek misli da za ove podatke vam treba BIA. Ne, sve više je na sajtu Agencije za privredne registre i skinuto sa sajta Agencije za privredne registre. Ja kao ministar državne uprave i lokalne samouprave imam obavezu da obavestim narode poslanike i građane Srbije o svim detaljima slučaja Dabić. To što vi želite da čujete, odnosno da građani Srbije čuju samo ono što vi želite, a ne ono što mi imamo da kažemo, to je vaš problem, ali mene nećete ućutkati.
(Radomir Lazović: Nema šanse.)
Vas se niko ne boji. Ne znam da li to razumete. Možete da stojite tu pet dana mene ne možete da uplašite, ni mene, niti bilo koga drugog od članova Vlade. E, dobro.
Znači, sad smo konstatovali da za ovakve podatke ne treba BIA.

Nego je dovoljna Agencija za privredne registre.
Dakle, Radovan Cicvarić ima registrovanu PR agenciju…
(Narodni poslanici opozicije skandiraju: Ostavke!)

Dakle, Radovan Cicvarić, njegova PR agencija i Agencija za pružanje konsultantskih usluga registrovana u Užicu na adresi Marije Mage Magazinović 19. datum osnivanja 26. avgust 2013. godine.
Radovan Cicvarić Užički centar za prava deteta, registrovan na adresi Gavrila Popovića 19. 1. avgust 1998. godine.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)

I treća firma Radovana Cicvarića destilerija Cicvarić, znači bavi se čovek između ostalog i proizvodnjom rakije, destilerija Cicvarić d.o.o. registrovana na adresi Milomira Cicvarića Cila 45a, datum osnivanja 12. februar 2021. godine. Znači, čovek ima jednu nevladinu organizaciju i ima dva privredna subjekta. Dakle, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom čoveku, nego se radi o biznismenu i to politički angažovanom biznismenu, ali o tome ću da kažem nešto kasnije.
E sad, vezano za podatke koje je izneo Đorđe Dabić moram da vam kažem da su ti podaci svi tačni i to vrlo lako može da se proveri. Dakle, Užički centar za prava deteta, sad slušajte molim vas, to je nevladina organizacija koja ima slovom i brojem dva zaposlena. Dakle, nevladina organizacija koja se bavi zaštitom prava deteta ima slovom i brojem dva zaposlena. Jel znate ko su zaposleni? Evo, sad ću da vam kažem.
Znači, nevladina organizacija Užički centar za prava deteta dva zaposlena jedan zaposlen je Radovan Cicvarić, a drugi zaposleni je Duško Cicvarić. Znači, nevladina organizacija od dva čoveka. Otac i sin, a sad pogledajte nevladina organizacija koja ima dva zaposlena Radovana Cicvarića i Duška Cicvarića, pogledajte samo prihode koje su ostvarili u protekle tri godine. Ja vas pitam odakle toliki novac? Ako vodite nevladinu organizaciju koja se zove Užički centar za prava deteta, a imate dva zaposlena.
U 2022. godini nevladina organizacija Užički centar za prava deteta ostvario je prihod od 18 miliona 717 hiljada dinara sa dva zaposlena, 18 miliona 717 hiljada dinara. U 2021. godini, sa dva zaposlena 35 miliona 267 hiljada dinara, u 2020. godini 20 miliona 130 hiljada dinara.
Pitam sada vas narodne poslanike i građane Srbije kako je moguće i ko finansira nevladinu organizaciju koja se navodno bavi zaštitom prava dece, koja ima dva zaposlena, a koja u jednoj godini ostvari prihod od 35 miliona, pa 20 miliona, pa 18 miliona? To je samo unazad tri godine. Dakle, ko to finansira? Finansira ambasada jedne od najmoćnijih država sveta i to je ono što ne možete da čujete na vašoj televiziji N1. To je ono što ne možete da pročitate u novinama Nova S.
Namerno nisam hteo da dajem nikakve izjave vezane za ovaj slučaj, jer sam znao da je danas četvrtak da kao ministar imam obavezu da dođem u Narodnu skupštinu i da odgovaram na pitanja narodnih poslanika. Sve ovo je odgovor na pitanje Radomira Lazovića vezano za tzv. slučaj Đorđe Dabić državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Sada, nije tome kraj dame i gospodo narodni poslanici, ne samo što se radi o biznismenu sa vrlo sumnjivim izvorima izvorima prihoda, radi se o čoveku koji je i politički aktivan. Dakle, Radovan Cicvarić nije puki biznismen iz Užica, nego je politički angažovan građanin Republike Srbije i građani Republike Srbije imaju obavezu zbog javnosti, jer je osnovno načelo demokratije javnost rada političara. Ako ste ušli u svet politike, onda dozvolite da građani Republike Srbije imaju pravo da znaju šta je to čime se bavite. Ako nemate stomak da to izdržite, nemojte da se bavite politikom, bavite se biznisom, studirajte, čitajte knjige, polažite ispite.
Ako uđete u svet politike, onda morate biti spremni na to da ne samo zadajete udarce, nego i da, ne da primate udarce, ovo nisu udarci, nego da slušate odgovore na laži i besmislice koje iznosite.
E sad, Radovan Cicvarić, otac ovog studenta i političkog aktiviste…
Ne napadam ja nikoga, ja iznosim činjenice.

Evo, ovo je Radovan Cicvarić, koji je 2012. godine bio kandidat LDP-a za gradske izbore u Užicu, i to je sve legitimno. Dakle, svako ima pravo da se bavi politikom. Ali, kada uđete u svet politike, onda nemojte da kažete – e, ja sam privrednik, e, ja sam student. Ne, šefe, ti si političar. Pa ako si političar, onda moraš da saslušaš političke argumente i moraš da saslušaš odgovore one druge strane. Dakle, Radovan Cicvarić nije običan biznismen, nego je politički aktivan građanin Republike Srbije.
E sad, pošto ste se obrušili na Đorđa Dabića, na SNS, na Vladu Republike Srbije, zbog njegovih tvitova, zbog u stvari jednog tvita vezanog za Pavla i Radovana Cicvarića, evo da vam kažem šta piše taj isti Radovan Cicvarić, takođe na „Tviteru“. Čudi me, kada se već bavite „Tviterom“, da se niste malo pozabavili i njegovim objavama. Evo ovako. Evo ovako, kaže Radovan Cicvarić, 2. marta 2022. godine, ovo se inače odnosi na predsednika Republike Aleksandra Vučića: „Jao, kako mu je teško, mukica. Nikome nije tako teško, uzdiše, puše, znoji se, a gubica mu se rascvetala“. To piše taj vaš jadni i ucveljeni Radovan Cicvarić.
(______________: Pavle, Pavle.)
Pa Pavle jeste, ali se u tvitu pominje i Radovan Cicvarić, njegov otac.
Pa onda Radovan Cicvarić, 31. maja 2022. godine, za patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Porfirija kaže: „Porfirije Perić, više nego oduševljen govorom vođe“, misli se, naravno, na Aleksandra Vučića, „na inauguraciji, maltene kliče od oduševljenja“. To kaže taj vaš jadni i ucveljeni Radovan Cicvarić, koga napada zli i pokvareni Đorđe Dabić.
Pa onda kaže Radovan Cicvarić, 19. maja 2022. godine, kaže: „Ne treba ni da uvodimo sankcije Rusiji, bolje biti“ ja se izvinjavam, citiram ono što je napisano, zaista se izvinjavam, pre svega damama, „iskreno govno do kraja, nego lažno polugovno donekle“. Dakle, to se odnosi na Aleksandra Vučića.
Onda kaže taj isti ucveljeni, ničim izazvani da bude napadnut Radovan Cicvarić, 7. juna 2022. godine, odnosi se opet na patrijarha Srpske pravoslavne crkve, odbranio je doktorsku disertaciju „Mogućnost spoznanja Boga kod apostola Pavla, po tumačenju Svetog Jovana Zlatoustog“, na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini 2004. godine. Savet Republičke radiodifuzne agencije ga je izabrao 29. jula 2008. godine za svog predsednika. Radi se o Porfiriju Periću, dakle, sadašnjem patrijarhu Srpske pravoslavne crkve.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)

Pa onda kaže za patrijarha Srpske pravoslavne crkve: „Jadnik i bednik“. Dakle, jadnik i bednik. To ovi vaši sa N1 televizije neće da prenesu. Ali, kao što vidite, članovi Vlade Republike Srbije imaju hrabrost da kažu i ono što na vašim televizijama ne može da se čuje.
Pa kaže taj isti Radovan Cicvarić, 19. maja 2022. godine: „Porfirije Perić“, opet patrijarh Srpske pravoslavne crkve, kaže: „Porfirije Perić, kako to gordo zvuči, skoro kao Pera Detlić“.

Onda kaže Radovan Cicvarić, za koga oni kažu da nema veze sa politikom, da ja napadnut na pravdi Boga, da on ima neku humanitarnu organizaciju koja se bavi zaštitom prava deteta, kaže Radovan Cicvarić, opet na svom „Tviter“ nalogu, 9. novembra 2021. godine: „Na ovom zidu u Užicu do pre neki dan bio je ispisan grafit podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću. Neko ga je prekrečio. Ko god da je, neka je. Užice dominira. Podrška za Aidu Ćorović“.
Onda kaže opet isti Radovan Cicvarić, pomenut u tvitu Đorđa Dabića, 7. oktobra 2021. godine: „Ja se iskreno nadam da pravoslavni vernici veruju u nešto sasvim drugo od onoga u šta veruje i šta predstavlja ova sramna organizacija pod nazivom Srpska pravoslavna crkva“. I kaže Radovan Cicvarić, verovatno u nameri da bude duhovit: „Mi smo ovde ispred Narodne skupštine, Srpska napredna stranka je održala jedan veličanstven skup pod nazivom „Srbija nade“, i za razliku od njih, „na tom skupu je govorio predsednik Republike Aleksandar Vučić“. Dakle, mi nismo dovodili anonimne studente, nismo dovodili ljude koje niko živi u Srbiji ne poznaje. Ne, nego su se na tom skupu obratili…
(_____________: O čemu on priča?)
Pa pričam o onome o čemu cela Srbija zna, samo što ste izgleda vi zaboravili, a ja sam tu da vas na to podsetim. Dakle, govorio je Aleksandar Vučić, govorio je mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto, govorio je gospodin Milan Knežević iz Crne Gore, dakle sve političari. Govorio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić itd.
(Dragana Rakić: Bežali vam ljudi sa mitinga.)

Dan nakon održanog skupa „Srbija nade“, 26. maja, ovde ispred Doma Narodne skupštine, taj isti Radovan Cicvarić, o kome liju gorke suze ovih dana N1, Nova S, ova tzv. građanska opozicija itd, kaže Radovan Cicvarić 27. maja na svom „Tviter“ nalogu: „Moji ateistički stavovi su poljuljani“, kaže, „iz temelja. Priželjkivao sam bar omanji pljusak u Obrenovcu oko 18.00 časova, kad ono celovečernja provala oblaka u Beogradu u 19.00 časova“, misleći na kišu koja je padala na dan kada je SNS održao skup „Srbija nade“.
I to mu nije bilo dovoljno, nego nastavlja dalje. Ja se opet izvinjavam narodnim poslanicima, izvinjavam se građanima koji slušaju i gledaju ovaj prenos, ali ovo je citat čoveka za koga tvrde da nema nikakve veze sa politikom, da njegov sin nema nikakve veze sa politikom, a da je Đorđe Dabić jedan neopevani zlikovac zato što je smogao hrabrosti da na svom „Tviter“ nalogu objavi nešto vezano za ove i ovakve ljude.
Dakle, nije mu bilo dovoljno što je samo priželjkivao kišu, ne u Obrenovcu nego u celom Beogradu, nego nastavlja dalje. Nije to bila kiša, nego ih Bog popišao. Hoću da preispitam još jednom svoj ateizam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vezano za taj famozni slučaj Đorđe Dabić. Radi se o tome da vi koji već po šesti ili sedmi put organizujete proteste koji vam se sve više i više osipaju, pod lažnim nazivom „Srbija protiv nasilja“, a u stvari se radi o čistim političkim protestima koji imaju za cilj rušenje vlasti, rušenje Aleksandra Vučića, rušenje Vlade Republike Srbije. Ali, ne samo to, nego podrivanje ustavno-pravnog poretka države Srbije, rušenje i uništavanje SPC.
Nemate hrabrosti, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane i da govorite vi na tim vašim političkim skupovima, nego vam govori Jelisaveta Seka Sabljić, nego vam govori Nikola Kojo, nego vam govori student Pavle Cicvarić. Kako vas bre nije sramota. Pazite, takvi lideri, takve veličine.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Pazite ovog Radomira Lazovića, kakva politička gromada. Ja da izgledam kao on, tako moćan, tako velik, tako snažan, ja bih molio Boga da što pre dođe subota, da se obratim građanima Srbije, da sam takva politička gromada kao Bora Novaković, kao Srđan Milivojević, ja bih jedva čekao da dođe ta subota, da stanem pred te građane i da kažem – ljudi, evo ja sam ta alternativa za Aleksandra Vučića, ja sam alternativa za Anu Brnabić, ja sam alternativa za SNS.
Vi alternativa, pa vi niste alternativa ni za koga. Vi ne smete da govorite na skupovima koje sami organizujete. Vi ste politička smejurija. Vi ste za udžbenike. Ja mislim da u teorije političkog sistema nema primera da politička stranka ili skup političkih stranaka šest puta organizuje političke skupove, potpuno jasne političke skupove protiv predsednika Republike, protiv Vlade, traže ostavku Bratislava Gašića, traže ostavku Aleksandra Vulina, itd.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
I šest ili sedam puta nemaju hrabrosti da se obrate građanima Srbije, nego nađu studenta Pavla Cicvarića, daju mu megafon u ruke i kažu – udri po Aleksandru Vučiću, udri po Vladi Srbije, udri po BIA, udri po Bratislavu Gašiću. Onda kada se nađe neko da mu odgovori, onda imate ovakve scene, da vam dobacuju, da vas vređaju, da vam okreću leđa. Ovde je neko bacio Ustav Republike Srbije na pod, itd. To građani Srbije trebaju da znaju i to građani Srbije treba da vide.
Dakle, građani Srbije ovo su ljudi koji kažu da su alternativa Aleksandru Vučiću. Oni su ti koji kažu da mogu bolje od Aleksandra Vučića, ovi koji ovo rade, ovi koji poturaju glumce, studente, pitaj boga koga više sve ne da govore na političkim skupovima koje su oni organizovali.
To je puna i prava istina o tom isfabrikovanom slučaju Đorđe Dabić. Ja ne znam da li će Vlada Srbije da razreši Đorđa Dabića, pošto ga je Vlada Srbije i postavila. Ne znam. Ono što pouzdano znam to je da većih političkih šarlatana, da veličkih političkih kukavica od vas Srbija nije videla. Vi ste bruka i sramota za ovu Srbiju.
(Borislav Novaković: Orliću, tebi se obraćam, kako te nije sramota, nas da vređaju i nazivaju šarlatanima. Da li je to korektno? Zašto to dozvoljavaš? Zašto ne reaguješ?)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi, kao što vidite, veliki lideri opozicije, oni su kao Ilija Čvorović, oni su opterećeni tajnim službama i oni misle da svaki podatak koji neko od nas iz SNS iznese, da su nam dale neke tajne službe.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Evo, kaže jedan 2000. godine, u to vreme je bio saradnik jedne strane obaveštajne službe, sad sumnjam da je ikome interesantan. Mislim da Amerikanci nisu baš tako naivni i nisu baš tolike budale da bacaju pare na ovakve ljude.
Dakle, oni misle da svaki podatak koji iznesete, mora da vam da tajna služba. Pa, ja sam, gospodine Lazoviću, vama lepo rekao, kao i Srđanu Milivojeviću, dakle, lepo sam vam rekao.
(Radomir Lazović: Nemoj da mi se obraćaš lično.)
Ne znam što se nervirate? Što ste nervozni? Polako. Pa pazite, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu, evo ja sad moram da se malo i nasmejem, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu ove velike gromade iz opozicije trljaju ruke, samo da dođe Vlada Srbije, samo da dođe Ana Brnabić, da dođe Miloš Vučević, Bata Gašić, Martinović, Janko, Marko, sad ćemo mi njima da pokažemo. I lepo im iznesete činjenice, oni se ljute, oni dobacuju, bacaju Ustav, vređaju i misle, da li u svom neznanju, da li zato što su toliko zadojeni mržnjom prema svemu što radi SNS, oni misle da je svaki podatak dobijen od nekih tajnih službi.
Ja sam vam, gospodine Lazoviću, čitao podatke koje možete da pročitate na sajtu Agencije za privredne registre. Taj vaš Cicvarić ima jednu nevladinu organizaciju i dva privredna subjekta. I pročitao sam adrese gde su registrovani i pročitao sam za tu nevladinu organizaciju, koja ima dva zaposlena, od kojih je on jedan, da u jednoj godini imaju prihod od preko 18 miliona dinara, u drugoj godini imaju prihod od preko 20 miliona dinara, u trećoj godini imaju prihod od preko 35 miliona dinara.
E, sad, moje pitanje za ove velike gromade iz opozicije - kako je moguće, ali zaista kako je moguće, mislim, dajte nam taj recept, evo ja ću prvi da osnujem tu nevladinu organizaciju, pa da i ja uzmem, da se i ja malo obogatim, da i ja kupim stan na Beogradu na vodi, kako što ste ga vi kupili, dakle, objasnite mi koja je to tehnologija da sa dva zaposlena, sa nevladinom organizacijom, koja se bavi navodno zaštitom prava deteta, ostvarite tolike prihode? Odakle vam toliki prihodi?
Ja vas molim da objasnite građanima Srbije, pošto govorite o tom jadnom, siromašnom, ubogom studentu, kako to da jedne godine 20 miliona, druge godine 30 miliona, 35 miliona, pa 18 miliona itd? Odakle? Čime se bavi ta nevladina organizacija? Plus toga, imate jednu PR i konsultantsku agenciju i imate destileriju. I sve to vam se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre. Meni ne treba nikakva BIA da dostavlja te podatke. Svako ko je pismen, ko ume da čita i da piše, može lepo da dođe do tih podataka.
Ali, ja vam kažem šta je vaš, da kažem, osnovni jedan arhiproblem, što vi smatrate da samo vi imate pravo da nekoga optužujete i da nekoga napadate, a da niko nema pravo da vam na to odgovori, pri čemu vi iznosite neistine, a ja sam vam pročitao zvanične podatke Agencije za privredne registre.
To što vas istina boli, kao što vas boli u mnogim drugim slučajevima, to je vaš problem, ali je žalosno za demokratski život u jednoj zemlji kad opozicija koja se predstavlja kao alternativa aktuelnoj Vladi, nema hrabrosti da njihovi lideri govore na političkim skupovima koje sami organizuju, nego onda pronalaze studente, glumce itd.
Sad taj mladi čovek, taj Pavle Cicvarić, koji ima 21 godinu života, ne radi se o tome, on ima pravo da govori, on ima pravo da govori na vašim političkim skupovima, to nije sporno, ali ja vam kažem i to je ono što želim da poručim građanima Srbije, ne samo vama, jer vama ne vredi govoriti, ali građani Srbije moraju da znaju, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom studentu koga je napao državni sekretar Đorđe Dabić, nego se radi o politički angažovanom čoveku koji govori na političkim skupovima koje organizuju opozicione političke partije.
Kada uđete u svet politike, onda morate da budete spremni i da vam ona druga strana, koju tako besomučno napadate, ako ništa drugo, pristojno, civilizovano i na bazi činjenica odgovori.
Kad se završi ova sednica, vi, gospodine Lazoviću, i vi, gospodine Milivojeviću, i vi, gospodine Novakoviću, koji ne znate da postoji Agencija za privredne registre, a vodili ste jednu veliku firmu u Novom Sadu, lepo posle 19.00 časova posetite sajt Agencije za privredne registre, pa proverite da li su ovi podaci koje sam ja izneo tačni ili nisu tačni.
Ali, nešto drugo hoću da kažem i time završavam. Bilo bi dobro za naš politički život da imamo ozbiljnu i odgovornu opoziciju. Ja, recimo, nikada nisam bio pristalica politike Čedomira, Srpske radikalne stranke jesam, ali recimo nikad nisam podržavao politiku i nikad nisam podržavao stavove Čedomira Jovanovića, ali Čedomiru Jovanoviću u odnosu na vas sve skupa može da se skine kapa, ako ništa drugo zbog jedne stvari, vodio je studentske proteste 1996-1997. godine. Jel istina, jel vodio? Da li je ikada taj čovek rekao – hej, što me napada RTS, što me napada SPS, što me napada Slobodan Milošević, pa ja sam student?
Dakle, ti si vođa jednog studentskog protesta, jednog političkog protesta koji je bio deo protesta koalicije zajedno zbog toga što su navodno bili pokradeni lokalni izbori u novembru 1996. godine. Ali, Čedomir Jovanović nikada nije rekao – e, ja sam student. Ne, rekao je – vodim političke proteste i hoću da snosim političke posledice za svoj politički rad.
Ja se sa njegovom politikom nikada nisam slagao, ali je taj čovek imao političku hrabrost da se ne sakriva iza svog statusa studenta, nego je rekao – jeste, ja rušim režim Slobodana Miloševića, protivim se njegovoj politici, politički sam aktivan, član sam Demokratske stranke itd. Šta nije bio? Vi nemate pojma. Vi ste juče ušli u politiku. Vi ste juče ušli u politiku. Ja sam u politici od 1997. godine, baš kad su bili ti protesti.
Miloš Vučević i ja, da vam kažem i to, Miloš Vučević i ja se znamo sa fakulteta. Tako je. Znamo se iz te 1996. godine, iz te 1997. godine. Tad smo bili članovi SRS i znam vrlo dobro šta se dešavalo i na ulicama Beograda i na ulicama Novog Sada i na ulicama širom Srbije, ali nikada se, dame i gospodo narodni poslanici, nije desilo da ljudi koji učestvuju u političkim skupovima, na političkim manifestacijama, koji ruše vlast, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, se sakrivaju iza svog statusa – ej, ja sam student, ej, ja sam penzioner, ej, ja sam sveštenik. Ne. Ti si politički aktivista i taj vaš Pavle Cicvarić, koga toliko oplakujete, je politički aktivni građanin Republike Srbije i mora da bude spreman da čuje odgovor na napade koje je uputio na račun SNS.
O Siniši Malom, neću da govorim, mislim da se premijerka javila za reč.

Zahvaljujem se, gospodine Krkobabiću.
Naravno, zbog nedostatka vremena i kompleksnosti vašeg pitanja biću kratak. Moj odgovor na vaše pitanje je sledeći Kosovo je srce Srbije, predaja nije opcija.
Što se tiče naše, kako vi kažete, suštinske prisutnosti na Kosovu i Metohiji, ona postoji sve dok Srbi, a svi Srbi na Kosovu i Metohiji to čine, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika, sve dok u Vladi Srbije vide svoju Vladu Srbija je suštinski prisutna na Kosovu i Metohiji, isto kao što i Srbi u Crnoj Gori u Aleksandru Vučiću, između ostalog, vide i svog predsednika i Srbi u Republici Srpskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika i Srbi u Hrvatskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika. To znači da smo uspostavili toliko željeno, ne potpuno, ali smo ipak uspostavili srpsko jedinstvo, i to je jedino što može da nas spase u ovim teškim vremenima – da mislimo svojom glavom, srpskom glavom, da na svet gledamo svojim srpskim očima i da vodimo samo srpsku politiku, ničiju tuđu. Kad god smo vodili tuđu politiku pucala je kičma srpskom narodu.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sada malo remetim ovu dinamiku postavljanja pitanja i odgovora koji su upućeni ministru Vesiću, ali mislim da bi bilo dobro i korisno da se malo podsetimo kada je u stvari počela istorija nasilja u Srbiji. Obraćam se onima koji nam svakoga dana drže moralne lekcije, koji kažu da su građanska opozicija, da su za Evropsku uniju, da su protiv nasilja, da su protiv „Pinka“ i „Hepija“, da su protiv rijalitija, itd.
Dosta dugo se bavim politikom i u dosta mandata sam bio poslanik u Narodnoj skupštini, pa dozvolite da imam i malo bolju memoriju od nekih koji su danas u opoziciji, a koji su nekada bili na vlasti, ali su u međuvremenu zaboravili da su bili na vlasti i zaboravili su šta su radili kada su bili na vlasti.
Da li se sećate, dame i gospodo narodni poslanici, ko je osnovao ogranak DS u Republici Srpskoj? Ljubiša Savić, zvani Mauzer.
(Srđan Milivojević: Svaka mu čast.)
Svaka mu čast, kaže Srđan Milivojević. Šta kažete?
(Srđan Milivojević: Nije bio izdajnik kao Aleksandar Vučić.)
(Predsedavajuća: Bez dobacivanja.)
Nije bio izdajnik, ali je bio vođa jedne paravojne formacije. Dakle, bio je pripadnik DS. Pa je onda došao 5. oktobar 2000. godine. Da li se sećate, vi veliki moralisti, vi veliki protivnici nasilja, vi veliki mirotvorci, vi veliki građanisti, vi veliki evropejci, šta ste radili 5. oktobra i neposredno posle 5. oktobra 2000. godine? Niste radili ništa. Ja ću da vam kažem da ste radili svašta. Između ostalog, 5. oktobra je vas više od 50 linčovalo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a.
(____________: Na koje pitanje odgovarate?)
Odgovaram na pitanje vas koji kažete da ste protiv nasilja, a ja vas podsećam da ste vi u stvari promovisali nasilje u Srbiji. Vi svi danas koji protestujete protiv, navodno, zločinačkog, nenarodnog, diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Ja sada koristim svoje pravo kao ministar u Vladi Republike Srbije da vas podsetim da ste nasilje u Srbiji generisali vi i sada vam ilustrujem određenim primerima. To što vi imate političku amneziju…

To što vi imate političku amneziju…

Gospođo Božić, ne smeta meni što oni meni dobacuju. Ja imam obavezu da podsetim narodne poslanike i građane Srbije da su oni u stvari bili promoteri najgoreg mogućeg nasilja u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Petog oktobra 2000. godine su, dame i gospodo narodni poslanici, upali u više policijskih stanica u Beogradu, upali ste se u više policijskih stanica u Beogradu i iz tih policijskih stanica otuđili veću količinu oružja. Dobar deo tog oružja posle je završio na crnom nelegalnom tržištu.
(Boško Obradović: Ovo je naše vreme, a ne njegovo. Ovo je vreme da mi postavljamo pitanja.)
Sa mitraljezima ste upadali…
(Boško Obradović: Šta je ovo?)