Evo, ovo je Radovan Cicvarić, koji je 2012. godine bio kandidat LDP-a za gradske izbore u Užicu, i to je sve legitimno. Dakle, svako ima pravo da se bavi politikom. Ali, kada uđete u svet politike, onda nemojte da kažete – e, ja sam privrednik, e, ja sam student. Ne, šefe, ti si političar. Pa ako si političar, onda moraš da saslušaš političke argumente i moraš da saslušaš odgovore one druge strane. Dakle, Radovan Cicvarić nije običan biznismen, nego je politički aktivan građanin Republike Srbije.
E sad, pošto ste se obrušili na Đorđa Dabića, na SNS, na Vladu Republike Srbije, zbog njegovih tvitova, zbog u stvari jednog tvita vezanog za Pavla i Radovana Cicvarića, evo da vam kažem šta piše taj isti Radovan Cicvarić, takođe na „Tviteru“. Čudi me, kada se već bavite „Tviterom“, da se niste malo pozabavili i njegovim objavama. Evo ovako. Evo ovako, kaže Radovan Cicvarić, 2. marta 2022. godine, ovo se inače odnosi na predsednika Republike Aleksandra Vučića: „Jao, kako mu je teško, mukica. Nikome nije tako teško, uzdiše, puše, znoji se, a gubica mu se rascvetala“. To piše taj vaš jadni i ucveljeni Radovan Cicvarić.
(______________: Pavle, Pavle.)
Pa Pavle jeste, ali se u tvitu pominje i Radovan Cicvarić, njegov otac.
Pa onda Radovan Cicvarić, 31. maja 2022. godine, za patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Porfirija kaže: „Porfirije Perić, više nego oduševljen govorom vođe“, misli se, naravno, na Aleksandra Vučića, „na inauguraciji, maltene kliče od oduševljenja“. To kaže taj vaš jadni i ucveljeni Radovan Cicvarić, koga napada zli i pokvareni Đorđe Dabić.
Pa onda kaže Radovan Cicvarić, 19. maja 2022. godine, kaže: „Ne treba ni da uvodimo sankcije Rusiji, bolje biti“ ja se izvinjavam, citiram ono što je napisano, zaista se izvinjavam, pre svega damama, „iskreno govno do kraja, nego lažno polugovno donekle“. Dakle, to se odnosi na Aleksandra Vučića.
Onda kaže taj isti ucveljeni, ničim izazvani da bude napadnut Radovan Cicvarić, 7. juna 2022. godine, odnosi se opet na patrijarha Srpske pravoslavne crkve, odbranio je doktorsku disertaciju „Mogućnost spoznanja Boga kod apostola Pavla, po tumačenju Svetog Jovana Zlatoustog“, na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini 2004. godine. Savet Republičke radiodifuzne agencije ga je izabrao 29. jula 2008. godine za svog predsednika. Radi se o Porfiriju Periću, dakle, sadašnjem patrijarhu Srpske pravoslavne crkve.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)

Pa onda kaže za patrijarha Srpske pravoslavne crkve: „Jadnik i bednik“. Dakle, jadnik i bednik. To ovi vaši sa N1 televizije neće da prenesu. Ali, kao što vidite, članovi Vlade Republike Srbije imaju hrabrost da kažu i ono što na vašim televizijama ne može da se čuje.
Pa kaže taj isti Radovan Cicvarić, 19. maja 2022. godine: „Porfirije Perić“, opet patrijarh Srpske pravoslavne crkve, kaže: „Porfirije Perić, kako to gordo zvuči, skoro kao Pera Detlić“.

Onda kaže Radovan Cicvarić, za koga oni kažu da nema veze sa politikom, da ja napadnut na pravdi Boga, da on ima neku humanitarnu organizaciju koja se bavi zaštitom prava deteta, kaže Radovan Cicvarić, opet na svom „Tviter“ nalogu, 9. novembra 2021. godine: „Na ovom zidu u Užicu do pre neki dan bio je ispisan grafit podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću. Neko ga je prekrečio. Ko god da je, neka je. Užice dominira. Podrška za Aidu Ćorović“.
Onda kaže opet isti Radovan Cicvarić, pomenut u tvitu Đorđa Dabića, 7. oktobra 2021. godine: „Ja se iskreno nadam da pravoslavni vernici veruju u nešto sasvim drugo od onoga u šta veruje i šta predstavlja ova sramna organizacija pod nazivom Srpska pravoslavna crkva“. I kaže Radovan Cicvarić, verovatno u nameri da bude duhovit: „Mi smo ovde ispred Narodne skupštine, Srpska napredna stranka je održala jedan veličanstven skup pod nazivom „Srbija nade“, i za razliku od njih, „na tom skupu je govorio predsednik Republike Aleksandar Vučić“. Dakle, mi nismo dovodili anonimne studente, nismo dovodili ljude koje niko živi u Srbiji ne poznaje. Ne, nego su se na tom skupu obratili…
(_____________: O čemu on priča?)
Pa pričam o onome o čemu cela Srbija zna, samo što ste izgleda vi zaboravili, a ja sam tu da vas na to podsetim. Dakle, govorio je Aleksandar Vučić, govorio je mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto, govorio je gospodin Milan Knežević iz Crne Gore, dakle sve političari. Govorio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić itd.
(Dragana Rakić: Bežali vam ljudi sa mitinga.)

Dan nakon održanog skupa „Srbija nade“, 26. maja, ovde ispred Doma Narodne skupštine, taj isti Radovan Cicvarić, o kome liju gorke suze ovih dana N1, Nova S, ova tzv. građanska opozicija itd, kaže Radovan Cicvarić 27. maja na svom „Tviter“ nalogu: „Moji ateistički stavovi su poljuljani“, kaže, „iz temelja. Priželjkivao sam bar omanji pljusak u Obrenovcu oko 18.00 časova, kad ono celovečernja provala oblaka u Beogradu u 19.00 časova“, misleći na kišu koja je padala na dan kada je SNS održao skup „Srbija nade“.
I to mu nije bilo dovoljno, nego nastavlja dalje. Ja se opet izvinjavam narodnim poslanicima, izvinjavam se građanima koji slušaju i gledaju ovaj prenos, ali ovo je citat čoveka za koga tvrde da nema nikakve veze sa politikom, da njegov sin nema nikakve veze sa politikom, a da je Đorđe Dabić jedan neopevani zlikovac zato što je smogao hrabrosti da na svom „Tviter“ nalogu objavi nešto vezano za ove i ovakve ljude.
Dakle, nije mu bilo dovoljno što je samo priželjkivao kišu, ne u Obrenovcu nego u celom Beogradu, nego nastavlja dalje. Nije to bila kiša, nego ih Bog popišao. Hoću da preispitam još jednom svoj ateizam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vezano za taj famozni slučaj Đorđe Dabić. Radi se o tome da vi koji već po šesti ili sedmi put organizujete proteste koji vam se sve više i više osipaju, pod lažnim nazivom „Srbija protiv nasilja“, a u stvari se radi o čistim političkim protestima koji imaju za cilj rušenje vlasti, rušenje Aleksandra Vučića, rušenje Vlade Republike Srbije. Ali, ne samo to, nego podrivanje ustavno-pravnog poretka države Srbije, rušenje i uništavanje SPC.
Nemate hrabrosti, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane i da govorite vi na tim vašim političkim skupovima, nego vam govori Jelisaveta Seka Sabljić, nego vam govori Nikola Kojo, nego vam govori student Pavle Cicvarić. Kako vas bre nije sramota. Pazite, takvi lideri, takve veličine.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Pazite ovog Radomira Lazovića, kakva politička gromada. Ja da izgledam kao on, tako moćan, tako velik, tako snažan, ja bih molio Boga da što pre dođe subota, da se obratim građanima Srbije, da sam takva politička gromada kao Bora Novaković, kao Srđan Milivojević, ja bih jedva čekao da dođe ta subota, da stanem pred te građane i da kažem – ljudi, evo ja sam ta alternativa za Aleksandra Vučića, ja sam alternativa za Anu Brnabić, ja sam alternativa za SNS.
Vi alternativa, pa vi niste alternativa ni za koga. Vi ne smete da govorite na skupovima koje sami organizujete. Vi ste politička smejurija. Vi ste za udžbenike. Ja mislim da u teorije političkog sistema nema primera da politička stranka ili skup političkih stranaka šest puta organizuje političke skupove, potpuno jasne političke skupove protiv predsednika Republike, protiv Vlade, traže ostavku Bratislava Gašića, traže ostavku Aleksandra Vulina, itd.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
I šest ili sedam puta nemaju hrabrosti da se obrate građanima Srbije, nego nađu studenta Pavla Cicvarića, daju mu megafon u ruke i kažu – udri po Aleksandru Vučiću, udri po Vladi Srbije, udri po BIA, udri po Bratislavu Gašiću. Onda kada se nađe neko da mu odgovori, onda imate ovakve scene, da vam dobacuju, da vas vređaju, da vam okreću leđa. Ovde je neko bacio Ustav Republike Srbije na pod, itd. To građani Srbije trebaju da znaju i to građani Srbije treba da vide.
Dakle, građani Srbije ovo su ljudi koji kažu da su alternativa Aleksandru Vučiću. Oni su ti koji kažu da mogu bolje od Aleksandra Vučića, ovi koji ovo rade, ovi koji poturaju glumce, studente, pitaj boga koga više sve ne da govore na političkim skupovima koje su oni organizovali.
To je puna i prava istina o tom isfabrikovanom slučaju Đorđe Dabić. Ja ne znam da li će Vlada Srbije da razreši Đorđa Dabića, pošto ga je Vlada Srbije i postavila. Ne znam. Ono što pouzdano znam to je da većih političkih šarlatana, da veličkih političkih kukavica od vas Srbija nije videla. Vi ste bruka i sramota za ovu Srbiju.
(Borislav Novaković: Orliću, tebi se obraćam, kako te nije sramota, nas da vređaju i nazivaju šarlatanima. Da li je to korektno? Zašto to dozvoljavaš? Zašto ne reaguješ?)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi, kao što vidite, veliki lideri opozicije, oni su kao Ilija Čvorović, oni su opterećeni tajnim službama i oni misle da svaki podatak koji neko od nas iz SNS iznese, da su nam dale neke tajne službe.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Evo, kaže jedan 2000. godine, u to vreme je bio saradnik jedne strane obaveštajne službe, sad sumnjam da je ikome interesantan. Mislim da Amerikanci nisu baš tako naivni i nisu baš tolike budale da bacaju pare na ovakve ljude.
Dakle, oni misle da svaki podatak koji iznesete, mora da vam da tajna služba. Pa, ja sam, gospodine Lazoviću, vama lepo rekao, kao i Srđanu Milivojeviću, dakle, lepo sam vam rekao.
(Radomir Lazović: Nemoj da mi se obraćaš lično.)
Ne znam što se nervirate? Što ste nervozni? Polako. Pa pazite, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu, evo ja sad moram da se malo i nasmejem, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu ove velike gromade iz opozicije trljaju ruke, samo da dođe Vlada Srbije, samo da dođe Ana Brnabić, da dođe Miloš Vučević, Bata Gašić, Martinović, Janko, Marko, sad ćemo mi njima da pokažemo. I lepo im iznesete činjenice, oni se ljute, oni dobacuju, bacaju Ustav, vređaju i misle, da li u svom neznanju, da li zato što su toliko zadojeni mržnjom prema svemu što radi SNS, oni misle da je svaki podatak dobijen od nekih tajnih službi.
Ja sam vam, gospodine Lazoviću, čitao podatke koje možete da pročitate na sajtu Agencije za privredne registre. Taj vaš Cicvarić ima jednu nevladinu organizaciju i dva privredna subjekta. I pročitao sam adrese gde su registrovani i pročitao sam za tu nevladinu organizaciju, koja ima dva zaposlena, od kojih je on jedan, da u jednoj godini imaju prihod od preko 18 miliona dinara, u drugoj godini imaju prihod od preko 20 miliona dinara, u trećoj godini imaju prihod od preko 35 miliona dinara.
E, sad, moje pitanje za ove velike gromade iz opozicije - kako je moguće, ali zaista kako je moguće, mislim, dajte nam taj recept, evo ja ću prvi da osnujem tu nevladinu organizaciju, pa da i ja uzmem, da se i ja malo obogatim, da i ja kupim stan na Beogradu na vodi, kako što ste ga vi kupili, dakle, objasnite mi koja je to tehnologija da sa dva zaposlena, sa nevladinom organizacijom, koja se bavi navodno zaštitom prava deteta, ostvarite tolike prihode? Odakle vam toliki prihodi?
Ja vas molim da objasnite građanima Srbije, pošto govorite o tom jadnom, siromašnom, ubogom studentu, kako to da jedne godine 20 miliona, druge godine 30 miliona, 35 miliona, pa 18 miliona itd? Odakle? Čime se bavi ta nevladina organizacija? Plus toga, imate jednu PR i konsultantsku agenciju i imate destileriju. I sve to vam se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre. Meni ne treba nikakva BIA da dostavlja te podatke. Svako ko je pismen, ko ume da čita i da piše, može lepo da dođe do tih podataka.
Ali, ja vam kažem šta je vaš, da kažem, osnovni jedan arhiproblem, što vi smatrate da samo vi imate pravo da nekoga optužujete i da nekoga napadate, a da niko nema pravo da vam na to odgovori, pri čemu vi iznosite neistine, a ja sam vam pročitao zvanične podatke Agencije za privredne registre.
To što vas istina boli, kao što vas boli u mnogim drugim slučajevima, to je vaš problem, ali je žalosno za demokratski život u jednoj zemlji kad opozicija koja se predstavlja kao alternativa aktuelnoj Vladi, nema hrabrosti da njihovi lideri govore na političkim skupovima koje sami organizuju, nego onda pronalaze studente, glumce itd.
Sad taj mladi čovek, taj Pavle Cicvarić, koji ima 21 godinu života, ne radi se o tome, on ima pravo da govori, on ima pravo da govori na vašim političkim skupovima, to nije sporno, ali ja vam kažem i to je ono što želim da poručim građanima Srbije, ne samo vama, jer vama ne vredi govoriti, ali građani Srbije moraju da znaju, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom studentu koga je napao državni sekretar Đorđe Dabić, nego se radi o politički angažovanom čoveku koji govori na političkim skupovima koje organizuju opozicione političke partije.
Kada uđete u svet politike, onda morate da budete spremni i da vam ona druga strana, koju tako besomučno napadate, ako ništa drugo, pristojno, civilizovano i na bazi činjenica odgovori.
Kad se završi ova sednica, vi, gospodine Lazoviću, i vi, gospodine Milivojeviću, i vi, gospodine Novakoviću, koji ne znate da postoji Agencija za privredne registre, a vodili ste jednu veliku firmu u Novom Sadu, lepo posle 19.00 časova posetite sajt Agencije za privredne registre, pa proverite da li su ovi podaci koje sam ja izneo tačni ili nisu tačni.
Ali, nešto drugo hoću da kažem i time završavam. Bilo bi dobro za naš politički život da imamo ozbiljnu i odgovornu opoziciju. Ja, recimo, nikada nisam bio pristalica politike Čedomira, Srpske radikalne stranke jesam, ali recimo nikad nisam podržavao politiku i nikad nisam podržavao stavove Čedomira Jovanovića, ali Čedomiru Jovanoviću u odnosu na vas sve skupa može da se skine kapa, ako ništa drugo zbog jedne stvari, vodio je studentske proteste 1996-1997. godine. Jel istina, jel vodio? Da li je ikada taj čovek rekao – hej, što me napada RTS, što me napada SPS, što me napada Slobodan Milošević, pa ja sam student?
Dakle, ti si vođa jednog studentskog protesta, jednog političkog protesta koji je bio deo protesta koalicije zajedno zbog toga što su navodno bili pokradeni lokalni izbori u novembru 1996. godine. Ali, Čedomir Jovanović nikada nije rekao – e, ja sam student. Ne, rekao je – vodim političke proteste i hoću da snosim političke posledice za svoj politički rad.
Ja se sa njegovom politikom nikada nisam slagao, ali je taj čovek imao političku hrabrost da se ne sakriva iza svog statusa studenta, nego je rekao – jeste, ja rušim režim Slobodana Miloševića, protivim se njegovoj politici, politički sam aktivan, član sam Demokratske stranke itd. Šta nije bio? Vi nemate pojma. Vi ste juče ušli u politiku. Vi ste juče ušli u politiku. Ja sam u politici od 1997. godine, baš kad su bili ti protesti.
Miloš Vučević i ja, da vam kažem i to, Miloš Vučević i ja se znamo sa fakulteta. Tako je. Znamo se iz te 1996. godine, iz te 1997. godine. Tad smo bili članovi SRS i znam vrlo dobro šta se dešavalo i na ulicama Beograda i na ulicama Novog Sada i na ulicama širom Srbije, ali nikada se, dame i gospodo narodni poslanici, nije desilo da ljudi koji učestvuju u političkim skupovima, na političkim manifestacijama, koji ruše vlast, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, se sakrivaju iza svog statusa – ej, ja sam student, ej, ja sam penzioner, ej, ja sam sveštenik. Ne. Ti si politički aktivista i taj vaš Pavle Cicvarić, koga toliko oplakujete, je politički aktivni građanin Republike Srbije i mora da bude spreman da čuje odgovor na napade koje je uputio na račun SNS.
O Siniši Malom, neću da govorim, mislim da se premijerka javila za reč.

Zahvaljujem se, gospodine Krkobabiću.
Naravno, zbog nedostatka vremena i kompleksnosti vašeg pitanja biću kratak. Moj odgovor na vaše pitanje je sledeći Kosovo je srce Srbije, predaja nije opcija.
Što se tiče naše, kako vi kažete, suštinske prisutnosti na Kosovu i Metohiji, ona postoji sve dok Srbi, a svi Srbi na Kosovu i Metohiji to čine, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika, sve dok u Vladi Srbije vide svoju Vladu Srbija je suštinski prisutna na Kosovu i Metohiji, isto kao što i Srbi u Crnoj Gori u Aleksandru Vučiću, između ostalog, vide i svog predsednika i Srbi u Republici Srpskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika i Srbi u Hrvatskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika. To znači da smo uspostavili toliko željeno, ne potpuno, ali smo ipak uspostavili srpsko jedinstvo, i to je jedino što može da nas spase u ovim teškim vremenima – da mislimo svojom glavom, srpskom glavom, da na svet gledamo svojim srpskim očima i da vodimo samo srpsku politiku, ničiju tuđu. Kad god smo vodili tuđu politiku pucala je kičma srpskom narodu.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sada malo remetim ovu dinamiku postavljanja pitanja i odgovora koji su upućeni ministru Vesiću, ali mislim da bi bilo dobro i korisno da se malo podsetimo kada je u stvari počela istorija nasilja u Srbiji. Obraćam se onima koji nam svakoga dana drže moralne lekcije, koji kažu da su građanska opozicija, da su za Evropsku uniju, da su protiv nasilja, da su protiv „Pinka“ i „Hepija“, da su protiv rijalitija, itd.
Dosta dugo se bavim politikom i u dosta mandata sam bio poslanik u Narodnoj skupštini, pa dozvolite da imam i malo bolju memoriju od nekih koji su danas u opoziciji, a koji su nekada bili na vlasti, ali su u međuvremenu zaboravili da su bili na vlasti i zaboravili su šta su radili kada su bili na vlasti.
Da li se sećate, dame i gospodo narodni poslanici, ko je osnovao ogranak DS u Republici Srpskoj? Ljubiša Savić, zvani Mauzer.
(Srđan Milivojević: Svaka mu čast.)
Svaka mu čast, kaže Srđan Milivojević. Šta kažete?
(Srđan Milivojević: Nije bio izdajnik kao Aleksandar Vučić.)
(Predsedavajuća: Bez dobacivanja.)
Nije bio izdajnik, ali je bio vođa jedne paravojne formacije. Dakle, bio je pripadnik DS. Pa je onda došao 5. oktobar 2000. godine. Da li se sećate, vi veliki moralisti, vi veliki protivnici nasilja, vi veliki mirotvorci, vi veliki građanisti, vi veliki evropejci, šta ste radili 5. oktobra i neposredno posle 5. oktobra 2000. godine? Niste radili ništa. Ja ću da vam kažem da ste radili svašta. Između ostalog, 5. oktobra je vas više od 50 linčovalo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a.
(____________: Na koje pitanje odgovarate?)
Odgovaram na pitanje vas koji kažete da ste protiv nasilja, a ja vas podsećam da ste vi u stvari promovisali nasilje u Srbiji. Vi svi danas koji protestujete protiv, navodno, zločinačkog, nenarodnog, diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Ja sada koristim svoje pravo kao ministar u Vladi Republike Srbije da vas podsetim da ste nasilje u Srbiji generisali vi i sada vam ilustrujem određenim primerima. To što vi imate političku amneziju…

To što vi imate političku amneziju…

Gospođo Božić, ne smeta meni što oni meni dobacuju. Ja imam obavezu da podsetim narodne poslanike i građane Srbije da su oni u stvari bili promoteri najgoreg mogućeg nasilja u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Petog oktobra 2000. godine su, dame i gospodo narodni poslanici, upali u više policijskih stanica u Beogradu, upali ste se u više policijskih stanica u Beogradu i iz tih policijskih stanica otuđili veću količinu oružja. Dobar deo tog oružja posle je završio na crnom nelegalnom tržištu.
(Boško Obradović: Ovo je naše vreme, a ne njegovo. Ovo je vreme da mi postavljamo pitanja.)
Sa mitraljezima ste upadali…
(Boško Obradović: Šta je ovo?)

Zahvaljujem se, gospođo Božić.
Dakle, 5. oktobra 2000. godine su sa mitraljezima upadali u Narodnu banku Srbije, u Saveznu upravu carina, upadali su u javna preduzeća. Posle 5. oktobra 2000. godine, dame i gospodo narodni poslanici, ošišali su do glave ćerku doktora Milovana Bojića, koji je danas direktor KBC Dedinje. Dakle, ošišali su devojčicu koja je bila maloletna, samo zato što im nije odgovarala politička orijentacija njenog oca.
(Narodni poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Možete vi i jače. Možete vi i jače.
(Boško Obradović: Vreme je za postavljanje pitanja. Niko ga ništa nije pitao.)
Da vas podsetim, ja mislim da nekima mnogo smeta istina. Ja mislim da nekima mnogo smeta istina i da se mnogo uzbuđuju.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemojte da se mnogo ljutite na gospodu iz opozicije, zato što njih boli istina. Oni pokušavaju da serviraju građanima Srbije jednu jeftinu i lako proverljivu neistinu, da je generator nasilja u Srbiji zapravo Aleksandar Vučić. Mi želimo da ih podsetimo da su generatori nasilja u Srbiji oni. Ja im sad navodim samo neke primere, da ih podsetim šta su radili kad su bili na vlasti.
To što oni misle da građani Srbije imaju političku amneziju, pa da su zaboravili da su ovi bili na vlasti, to je njihov problem. Pa, svi vi zajedno, među vama nema nikakve razlike. Koja je razlika među vama? Doći na vlast bez izbora. To je vaša ideologija. Svi vi ste bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. To što su među vama, u međuvremenu, izbile političke brakorazvodne parnice, to je vaša stvar, to nije problem ni Vlade Republike Srbije, ni SNS-a.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici kada je u po bela dana ovde u Beogradu 2001. godine, ubijen službenik resora državne bezbednost, Momir Gavrilović zvani Gavra, koji je ubijen neposredno nakon što je izašao iz kabineta tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice. Na tom sastanku ga je, prema pisanju medija, obavestio o brojnim kriminalnim radnjama i o brojnim kriminalnim aferama koje se dešavaju u Vladi Srbije.
Da vas podsetim poštovani narodni poslanici, da je u vreme njihove vlasti, ubijen visoki policijski službenik Nenada Batočanin, sećate se toga, sigurno? Ubijen je policijski general Boško Buha. To je bilo za vreme ovih koji su nam sad okrenuli leđa, ovih velikih mirotvoraca, vrlo finih i tolerantnih ljudi, kulturnih, pristojnih koji nikada nisu bili na vlasti i koji nikada nisu preduzimali bilo kakve akte nasilja i tako dalje.
Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici, sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 18. februara 2008. godine. Tad su oni bili na vlasti. Tog dana, odnosno te večeri, u Beogradu je zapaljen stan Čedomira Jovanovića. Dakle, oni su bili na vlasti. Zapaljen je stan Čedomira Jovanovića, neposredno uoči početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, seća se Nataša Jovanović, koja je zakazana dan nakon što su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost tzv. Kosova.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dakle, to je bilo dan nakon 17. februara 2008. godine.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
U vreme kada su oni bili na vlasti, odnosno danas kada smo mi na vlasti, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu. Mogu slobodno da demonstriraju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što dok su bili na vlasti su uneli u Poslovnik da svakog poslednjeg četvrtka Vlada može da dođe u Narodnu skupštinu. Dakle, dobro je što su uneli u Poslovnik ovi koji su nam sada okrenuli leđa, tu odredbu da Vlada svakog poslednjeg četvrtka dolazi u Narodnu skupštinu. Ima tu jedan samo mali problem, kada su pisali Poslovnik, oni su smatrali da će svaka Vlada biti njihova, a nisu se nadali da će doći do političkih promena, pa da oni više neće sedeti u Vladi, da će sedeti neki novi ljudi, neki ljudi koji znaju šta su radili. Ovi koji su nam sada okrenuli leđa, a koji su bili na vlasti, oni danas mogu i to na sednici povodom ubijene dece.
U vreme naše vlasti, u vreme vlasti tog strašnog diktatora, zločinca, Aleksandra Vučića, oni mogu slobodno da se ponašaju ovako kako se ponašaju. Mogu slobodno da blokiraju Gazelu, jednu međunarodnu saobraćajnicu.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Mogu slobodno da održavaju skupove koji nisu prijavljeni. Mogu slobodno da vrše nasilje nad građanima Republike Srbije koji ih ne podržavaju. Kao što vidite nikome od njih, za njihovo ponašanje, za njihovo nasilje, za njihovo protivzakonito delovanje ne fali dlaka sa glave.
Da vas podsetim opet na 2008. godinu. Znači, u februaru 2008. godine, pale stan Čedomiru Jovanoviću, čoveku koji je zajedno sa njima izveo 5. oktobara 2000. godine. U julu 2008. godine, seća se Nataša Jovanović, seća se Arsić, seća se Marko Atlagić, sećaju se mnogi, na našem mitingu koji je bio potpuno miran, nijedan izlog nije razbijen, bio prijavljen skup, obezbedili smo redarsku službu, nismo izvršili nijedan akt nasilja..
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Oni koji su nam sada okrenuli leđa, 29. jula 2008. godine, bacaju suzavac na okupljeni narod, šalju žandarmeriju da nas bije po ulicama Beograda, policijskom čizmom ubijaju Ranka Panića, policijskom čizmom su slomili lobanju Ranku Paniću i isti ovi koji su nam sada okrenuli leđa, isti ovi veliki mirotvorci. Isti ovi veliki zagovornici evropskih vrednosti.
Jula 28. 2008. godine, policija je brutalno tukla, a to su zaboravili, tog istog Aleksandra Vučića. E, sad zamislite, tukli su ga pendrekom po stomaku nekoliko puta.
E sad, zamislite da policija u vreme tog istog Aleksandra Vučića, koga su oni pendrekom tukli po stomaku, istuče nekog od njih ili ne daj Bože da ih popreko pogleda, pa ja mislim da bi pozvali NATO pakt da nas ponovo bombarduje.
E, to je ta suštinska razlika i to su samo, gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo nekoliko primera, samo nekoliko primera kako su se ponašali kada su bili na vlasti.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Ono što je važno da građani Srbije znaju i ono što je važno da ih podsetimo da su generatori mržnje, nasilja, netolerancije oni, a ne mi.
Dakle, ovi koji su nam sad okrenuli leđa, oni su u Srbiji promoteri nasilja, mržnje, netrpeljivosti, fizičkih obračuna sa političkim neistomišljenicima. To su sve radili dok su bili na vlasti. To se sve ne dešava sad kad smo mi na vlasti i to građani Srbije treba da znaju.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)
Još samo, završavam, jedno retoričko pitanje. Zamislite, zamislite kad se ovako ponašaju u Narodnoj skupštini, zamislite šta bi bilo da sutra oni dođu na vlast, kako bi se ophodili prema vama, kako bi se ophodili prema građanima Srbije. Bili bi gori nego što su bili 2000. godine, nego što su bili 2001, nego što su bili 2002, nego što su bili 2008. godine, kada su ubijali ljude na ulicama Beograda, kada su upadali u policijske stanice, kada su sa mitraljezima upadali u NBS, kada su linčovali direktora televizije, kada su tukli opozicione lidere, kada su ubijali ljude koji su se pojavili na legalno prijavljenom skupu itd.
Dakle, ovo su vam promoteri nasilja. Ovo su nasilnici. Ovo su mrzitelji. Ne dao nam dragi Bog da se oni nekim slučajem ili nekim čudom ponovo vrate na vlast. Mislim da bi bili gori 1.000 puta nego što su bili tih godina kad su bili na vlasti, samo što su zaboravili da su bili na vlasti.
Ali, naš zadatak, ministara u Vladi Srbije, zadatak narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Srbije je da ih svakog dana podsećamo šta su radili od 2000. do 2012. godine, kada su oni bili gospodari života i, nažalost, smrti u Republici Srbiji.
(Narodni poslanici opozicije, okrenutih leđa, dobacuju: Ostavka! Ostavka!)

Zahvaljujem.
Zaboravio sam samo nešto da kažem vezano za komentare pojedinih narodnih poslanika koji su danas postavljali poslanička pitanja, a koji, čini mi se, nisu dovoljno dobro upoznati sa odredbama Poslovnika i sa pravima koje članovi Vlade imaju poslednjeg četvrtka u mesecu kada im narodni poslanici postavljaju pitanja u periodu od 16.00 do 19.00 časova. Zaboravio sam da ih podsetim da se radi o najvećim političkim licemerima koji postoje na kugli zemaljskoj.
Kad je neko član ili kad je neko funkcioner SNS, onda je…
(Nebojša Zelenović: Vidimo se u subotu.)
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Kažu narodni poslanici neki iz opozicije – nije u redu da članovi Vlade odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Mi samo radimo svoj posao, ako vam se ne sviđa ono što mi govorimo, to je vaša stvar. Možda se meni nekad ne sviđa to što vi govorite, pa vam ja ne dobacujem, niti vas vređam, niti vam okrećem leđa.
(Tamara Milenković Kerković: Vi polažete račun narodnim poslanicima.)
Dakle, evo, polažem račun narodnim poslanicima, samo što niste samo vi narodni poslanik, nego i ovi ljudi koji sede ovde, valjda su i oni narodni poslanici. Na kraju krajeva, polažem račun narodu. Neko je od tog naroda valjda glasao za SNS. Neko je od tog naroda valjda glasao i za Aleksandra Vučića, i to ne neko, nego 60% birača su glasali za Aleksandra Vučića. Dozvolite mi, kao ministru u Vladi Srbije, da se obratim i tom delu naroda. Niste samo vi narod. Vi kažete narod, valjda postoji još neki narod u Srbiji, valjda postoji još neki narodni poslanici u Skupštini Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je neko član ili kada je neko funkcioner SNS, onda je najgori na svetu. Mi smo danas slušali jednog narodnog poslanika koji nam je maltene, kao Sveto pismo, kao neku istinu koju niko ne sme da dovede u pitanje, čitao delove izjave Stanislave Pak.
Ako mi dozvolite, samo da vas podsetim šta su govorili o Stanislavi Pak dok je bila u SNS i dok je bila savetnik tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića - glupa plavuša, ćurka, loto devojka itd. Kad neko napusti SNS, odmah tog dana se citiraju njegove izjave kao da se odjedanput citira Sveto jevanđelje po Mateju, Sveto jevanđelje po Jovanu, Knjiga postanja itd. Istina u koju niko ne sme da posumnja. Kako vi smete da posumnjate u ono što kaže Stanislava Pak, ali ne ona Stanislava Pak iz 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, nego Stanislava Pak iz maja meseca 2023. godine.
Isti vam je slučaj i sa Zoranom Mihajlović. Dok je bila u SNS, dok je bila ministar u Vladi Srbije – najgori ministar, američki špijun, krade pare na autoputevima i koridorima, vođa drumske mafije itd. Čim je napustila SNS, najcitiranija ličnost u javnom prostoru na N1 televiziji, na „Novoj S“, u „Danasu“ itd. Njeni intervjui, njene izjave se saopštavaju kao u vreme kada je Iranom vladao Ajatolah Homeini. Znači, ono što on kaže to je neupitna istina. Ne sme to niko da dovede u pitanje. Znači, mi sad imamo neke nove Homeinije. Jedan dan je Homeini Zorana Mihajlović, pa je sledeći dan Homeini Stanislava Pak. Sada čekam da se kao Homeini pojavi Dragan Šormaz. On bi trebao da bude novi Homeini u Srbiji za ove koji su sada napustili sednicu Narodne skupštine, a koji nam pričaju o demokratiji.
Ovo je već postalo smešno. Kada god se približi poslednji četvrtak u mesecu oni ovako trljaju ruke – e, samo da dođe Vlada, sada ćemo mi njima da kažemo, sada ćemo mi njima u brk sve da skrešemo, kakvi ste lopovi, kakvi ste kriminalci, kakvi ste nasilnici. Mi dođemo ovde na sednicu Narodne skupštine, oni se lepo pokupe i odu. Gde su ti veliki junaci? Gde su ti veliki borci za demokratiju? Gde su ti ljudi koji kažu da treba da razgovaramo jedni sa drugima, da razvijamo neku novu političku kulturu u Srbiji, da razvijamo kulturu dijaloga? Ne, oni su otišli, napustili sednicu Narodne skupštine.
Nebojša Zelenović je, kada je napuštao sednicu pre 10, 15 minuta, rekao – vidimo se u subotu, a inače ovih dana su pričali da će večeras kada bude Spasovdanska litija u Beogradu da razbacaju kosti pokojnog vladike Nikolaja zato što je, po njihovim rečima, tih velikih demokrata, tih velikih rodoljuba, tih velikih boraca za Srbiju, vladika Nikolaj, zamislite, čovek koji je bio u logoru Dahau, zatočen od Nemaca, koji je jednu knjigu napisao u logoru Dahau, a pošto nije imao olovku i papir, kao što mi sada imamo, pisao je jednom pisaljkom koju mu je neko doturio na toalet papiru i, budući da je bio u nemačkom zarobljeništvu, nije smeo da napiše reč Nemačka, nego kad god je hteo da napiše Nemačka, on je stavljao slovo N, tog čoveka ovi koji su napustili sednicu Narodne skupštine proglašavaju nacistom, antisemitom, hitlerovcem itd. Ništa ne znaju. Ne čitaju knjige. Ništa ih ne zanima.
Oni misle da je dovoljno da ponovite jednu laž sto puta po onoj gebelsovskoj metodi i građani Srbije će da vam poveruju. Dozvolite da postoje i neki ljudi koji znaju nešto i o vladiki Nikolaju, koji znaju o tome periodu od 1941. do 1945. godine i pre toga, koji znaju nešto o mnogim drugim stvarima.
Dakle, da se vratimo na temu koju je pokrenuo Radomir Lazović, jedan od vođa one nekadašnje „žute patke“. Dakle, sad treba da se pojavi neki novi Homeini u čije reči ne smemo da sumnjamo. Ne smemo da sumnjamo u reči Zorane Mihajlović, ali kada više nije ministar u Vladi Srbije. Ne smemo da sumnjamo u reči Stanislave Pak, ali kada više nije u SNS i kada ne savetuje predsednika Republike. Sada samo čekam da počnu da mi citiraju reči Dragana Šormaza, ali opet kad nije u SNS. Dok je bio u SNS, bio najgori čovek na svetu, bio zatucani primitivac koji je bio pristalica Vojislava Koštunice. Kako su nazivali sve Vojislava Koštunicu i njegove poslanike? Ljubitelji mačaka. Bila je ona pesmica koju su spevali. Žao mi je što tu nije Srđan Milivojević, on zna za tu pesmicu, kaže – druže Slobo, bela lica, sad se zoveš Koštunica. To su pevali poslanicama DSS, istim onima sa kojima su danas u koaliciji, sa istima onima koji danas blokiraju Gazelu, sa istima onima koji prete da će večeras da šutiraju kosti vladike Nikolaja.
Da ne dužim dalje, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dakle, radi se o političkim licemerima koje mislim da nije zabeležila politička teorija i praksa, ne u Srbiji, nego u svetu. Ovo njihovo ponašanje danas samo je dokaz više koliko se radi o ljudima koji sa demokratijom, sa slobodom mišljenja, sa dijalogom, pristojnim i kulturnim, sa onima koji ne misle isto kao oni, apsolutno nikakve veze nemaju.