Samo jedna rečenica.

Ima jedan stih kod Borhesa koji kaže – samo se jedan čovek rodi na zemlji, samo jedan čovek je umro. Sve ostalo čista je statistika, sabiranje je nemoguće.

Dakle, ovaj razgovor između mog prijatelja Jahje i mene je dokaz više da srpski parlament nije onako crn kao što je predstavljen u izveštaju, odnosno u Rezoluciji Evropskog parlamenta. Nije onako crn kao što ga svakog dana predstavlja Dragan Đilas na svojim medijima.

Srpski parlament je mesto u kome svaki građanin Republike Srbije može da vidi i da svedoči da zajedno mogu da rade na dobrobiti Srba i Bošnjaka ljudi koji imaju različito mišljenje o onome što se desilo u prošlosti, ali isto tako imaju zajedničku viziju o tome šta i na koji način treba da radimo u budućnosti.

Ja vam se zahvaljujem gospođo Kovač što ste omogućili ovaj razgovor između mog prijatelja Jahje i mene, i zahvaljujem se gospodinu Fehratoviću zato što smo pokazali da, bez obzira na naše razlike i na naše različito viđenje prošlosti, možemo i mi Srbi i vi Bošnjaci da radimo na dobrobit jednog i drugog naroda, ali isto tako i na dobrobit boljih odnosa Srbije i BiH.

Zahvaljujem se gospođo Kovač. Ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika.

Pre svega želim da kažem da su svi poslanici SNS govorili o temi dnevnog reda, na način i u stilu onako kako oni misle da to treba da se radi, politički stil je osobenost svakog od nas i ja mislim da predsedavajući u to ne treba da se meša.

Ono što takođe želim da istaknem, ja se kao predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ne ljutim, a možda bih imao razloga, ali evo ne ljutim se na naše koalicione partnere, koji su na vlasti zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS, a koji ćute i prave se da ne vide, da je Aleksandar Vučić danas, zapravo glavna meta i jedina meta, kako političkih protivnika iz Srbije, tako i onih koji ne misle dobro Srbiji a dolaze iz raznih svetskih centara moći.

E sada, ako i mi poslanici SNS, ućutimo, ja bih voleo gospođo Kovač da mi objasnite, ko će onda danas u Srbiji, da govori u prilog politici Aleksandra Vučića.

Ja namerno neću da kažem ko će da ga brani, jer mi nemamo od čega da branimo Aleksandra Vučića. Nije Aleksandar Vučić počinio nikakvo krivično delo.

Šta je to loše Aleksandar Vučić uradio, od kako je došao na funkciju predsednika Vlade, odnosno predsednika Republike Srbije.

Jel loše što je doveo na stotine hiljade investitora u Srbiji, što je otvorio na stotine hiljade radnih mesta, što pravimo škole, bolnice, što pravimo autoputeve, što smo u mogućnosti danas kao država da omogućimo građanima Srbije da biraju sa kojom vakcinom žele da se vakcinišu protiv Kovida 19. Što smo u mogućnosti da pomognemo i našim susedima u regionu, da se i njihovi građani vakcinišu, ovde u Srbiji, odnosno u Beogradu? To nijedna država, ne u Evropi, ne u regionu, nijedna država u svetu ne govori.

Ako vi gospodo iz koalicije ćutite o tome, a vidim da vas nema u sali, a sedite ovde pre svega zahvaljujući činjenici da je Aleksandar Vučić, svoja leđa podmetnuo na izborima 2020. godine, jer su po njegovim leđima udarali i Boško Obradović, i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, itd. i nisam čuo da je prozivan nijedan drugi lider bilo koje stranke koja je sa nam u koaliciji.

Kažem, ne ljutim se. Vaše je pravo da ćutite, da govorite, da ne govorite, da mislite da je nešto važno, nevažno, to je vaša stvar, ali mi, poslanici SNS, ne da imamo obavezu, nego imamo pravo i nama je zadovoljstvo da ovde u parlamentu afirmišemo politiku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, a jedan od dometa te politike je upravo i sfera pravosuđa zato što u Srbiji danas nijedan sudija, kada donosi presudu, ne kaže kao što je to bilo u vreme Demokratske stranke i Borisa Tadića – dobio sam presudu, nego – donosim presudu u ime naroda.

Voleo bih da čujem kojeg je to sudiju, kojeg je to javnog tužioca, kojeg je to nosioca bilo koje pravosudne funkcije u Srbiji Aleksandar Vučić pozvao ili bilo ko od nas iz Srpske napredne stranke ili bilo ko od ministara i rekao - moraš da doneseš takvu i takvu presudu.

Kada budem došao na red da govorim ja ću da vam pročitam samo dve presude iz 2021. godine protiv Aleksandra Vučića i protiv Gorana Vesića i biće vam potpuno jasno da li je u Srbiji pravosuđe nezavisno ili je, kao što kažu oni koji ne misle dobro Srbiji, zavisno od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Mi ćemo da vam dokazujemo, kao što smo vam dokazivali i do sada, da je pravosuđe u Srbiji, što se nas tiče iz Srpske napredne stranke, apsolutno nezavisno.

Gospođo Kovač, molim vas da shvatite da svaka poslanička grupa ima svoju politiku. Neko ima politiku da ćuti, neko ima politiku da priča o temama za koje ja lično mislim da nisu najvažnije u Srbiji, neko ima politiku da ga uopšte nema u sali, neko ima politiku da u vreme dok Skupština radi pije kafu i čita novine i sve je to legitimno, ali dopustite da je legitimno da i poslanici iz Srpske napredne stranke afirmišu politiku predsednika Srpske napredne stranke, koji je i te kako uradio mnogo toga dobrog i za pravosuđe, da ne govorimo o privredi, da ne govorimo o zdravstvu, da ne govorimo o obrazovanju, o odbrani zemlje, vojsci, borbi protiv kriminala i korupcije i tako dalje.

Dakle, da se referišemo samo na pravosuđe, da sada ne čitam statistiku koliko smo obnovili zgrada osnovnih sudova, viših, apelacionih, koliko smo nabavili softverske opreme i tako dalje i tako dalje, sve je to urađeno zahvaljujući činjenici da je Aleksandar Vučić jedini u Srbiji imao hrabrosti da sprovede teške ekonomske i finansijske reforme, pa sada imamo dovoljno novca i za vakcine i za sudove i za obrazovanje i za pomoć privredi i za pomoć preduzetnicima i tako dalje.

Oni neka pričaju da je vakcinama istekao rok i da je to razlog zašto vakcinišemo građane Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije ovde u Srbiji. To neka njima služi na čast, ali nama je čast, nama je zadovoljstvo da afirmišemo sve ono dobro što je Aleksandar Vučić uradio i za državu Srbiju i za građane Srbije, ali bogami i za mnoge građane koji žive u zemljama u našem susedstvu.

Gospodine Dačiću, ako možete samo da mi kažete koliko mi je ostalo vreme?

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Tačka dnevnog reda o kojoj danas govorimo je dobra prilika da se osvrnemo na neke delove izveštaja Evropskog parlamenta, odnosno Rezolucije Evropskog parlamenta od 25. marta ove godine, a koje se tiču pravosuđa u Republici Srbiji i stanja ljudskih prava i sloboda, pitanje pandemije, vakcinacije, statusa pojedinih nevladinih organizacija i jedno veoma važno pitanje, kome, čini mi se nismo posvetili dovoljno pažnje, a odnosi se na otvaranje tajnih dosijea, odnosno dosijea službi bezbednosti bivše SFRJ, pa ću ja evo pokušati za ovih nekoliko minuta da se osvrnem na neka od ovih pitanja.

U Rezoluciji Evropskog parlamenta se ponavlja na više mesta fraza da vlast u Srbiji predvođena Aleksandrom Vučićem vrši pritisak na pravosuđe i da sudovi u Republici Srbiji presude donose po diktatu vlasti. Da to nije tačno govore dva primera upravo iz 2021. godine.

Naime, Prvi osnovni sud u Beogradu je presudio da je predsednik Srbije iz Srpske napredne stranke povredio čast i ugled Boška Obradovića zato što ga je na televiziji „Pink“ 13. i 16. februara 2019. godine, nazvao lopovom i fašistom i obavezao Aleksandra Vučića da Bošku Obradoviću, dakle, koji nije lopov i nije fašista, plati 200.000 dinara.

Takođe, 2021. godine, samo nekoliko dana nakon što je doneta ova presuda isti sud, dakle, Prvi osnovni sud u Beogradu je usvojio tužbeni zahtev Boška Obradovića protiv Gorana Vesića i doneo presudu kojom se Vesić kažnjava sa 300.000 dinara zbog povrede časti i ugleda predsednika Srpskog pokreta Dveri, koga je u više navrata označio kao fašistu.

Dakle, iste godine kada sud donosi presude protiv Aleksandra Vučića i Gorana Vesića, jedan deo evropskih parlamentaraca kaže da taj isti Aleksandar Vučić vrši pritisak na pravosuđe i da se presude u Srbiji donose po njegovom diktatu.

Onda se u jednom delu izveštaja, odnosno Rezolucije Evropskog parlamenta spominju slučajevi napada na pojedine, navodno nezavisne portale i nevladine organizacije, a pri tome se gubi iz vida činjenica da je upravo Veljko Belivuk, zvani Velja nevolja, ocu jednog mladića koji je otet i za koga se kasnije ispostavilo da je ubijen rekao da se obrati nezavisnoj medijskoj mreži „Krik“ za više informacija na tu temu.

Dalje, kaže se da mi koji sedimo u ovom parlamentu koristimo uvredljiv jezik, da zastrašujemo, da koristimo govor mržnje protiv članova parlamentarne opozicije koja je inače bojkotovala parlamentarne izbore, tako da je ovaj deo Rezolucije nonsens sam po sebi, nezavisnih intelektualaca nevladinih organizacija, novinara, istaknutih pojedinaca i tako dalje.

Pri tome, ta ista parlamentarna opozicija koje nema, te iste nevladine organizacije, ti isti nezavisni intelektualci, novinari itd. nas koji sedimo u ovom parlamentu nazivaju sendvičarima, botovima, idiotima, ološem, krezubim, ovakvi smo, onakvi smo, svinjska hunta i tako dalje. To je sve u redu. Dakle, to je dozvoljeno. Kada kažete poslanicima SNS takve stvari to je dozvoljeno i to se, valjda podrazumeva da je normalno.

Onda se u tački 49. Rezolucije Evropskog parlamenta izražava zabrinutost – kaže strukturnom diskriminacijom sa kojom se Romi suočavaju u pogledu njihovog državljanstva, zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja itd, pa se apeluje na Srbiju da unapredi i pojednostavi institucionalnu strukturu koja se bavi integracijom Roma kroz jasnu podelu dužnosti koordinaciju između nacionalnih i lokalnih organa vlasti i tako dalje i tako dalje.

Ovo je u potpunoj diskrepanci sa onim što je uradio 2019. godine sudija Majić, miljenik pojedinih zapadnih ambasada i o tome su danas govorile moje kolege, koji je učestvovao u donošenju presude veća Apelacionog suda u Beogradu, pod brojem KŽI 392/2019 od 10. juna 2019. godine. Tom presudom je sudija Majić, zajedno sa svojim kolegama oslobodio učinioca krivičnog dela obljube nad detetom, a inače obljuba je rezultirala trudnoćom.

On je oslobođen krivice sa obrazloženjem da po oceni ovog suda, tj. sudije Majića, miljenika zapadnih ambasada, miljenika Evropskog parlamenta, citiram: "Prosečni pripadnik romske populacije, sličnih subjektivnih karakteristika kao okrivljeni u okolnostima predmetnog događaja ne zna da je opisano ponašanje zabranjeno", dalje: "Okrivljeni, 22 godine i oštećena od 13 godina, pripadnici su romske nacionalne manjine, a konkretni događaj je cenjen", pazite, tako piše u presudi "u sklopu sociološkog, kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života."

Zamislite cinizam koji je ravan Hitlerovom, Gebelsovom i Pavelićevom, kaže: "Emocionalna i socijalna zrelost devojčice", pazite, radi se o detetu od 13 godina i sudija Majić kaže ovako: "Emocionalna i socijalna zrelost devojčice bila je u skladu sa kalendarskim uzrastom iz čega sud zaključuje da je gotovo dostigla uzrast od 14 godina, koju je zakonodavac", ne znam samo u kom zakonu to piše, "opredelio kao prosečnu" pazite, prosečnu, "starosnu dobu u kom većina pojedinaca dostiže fizičku i psihičku zrelost za stupanje u seksualne odnose."

Takvu presudu donese čovek koji nam svakog Božijeg dana drži predavanja o ljudskim pravima, o tome da smo diktatori, da ne poštujemo sud, on je čovek doneo presudu da je normalno da stupate u polne odnose sa devojčicom koja ima 13. godina.

(Milenko Jovanov: Ako je Romkinja.)

Naravno, ako je Romkinja, jer kaže da je to kod Roma uobičajeno. Pa, to je diskriminacija Roma, ali tu diskriminaciju Roma ne vršimo mi iz Srpske napredne stranke, mi smo ponosni jer imamo poslanike koji su pripadnici romske zajednice, ali to rade ovi njihovi miljenici, to radi ovaj Majić koji je uz to vođa nevladine organizacije.

Pitam sad te evroparlamentarce koji su doneli ovu Rezoluciju u kojoj to evropskoj državi, članici EU sudija Apelacionog suda ili bilo kog suda može da ima svoju nevladinu organizaciju, CEPRIS, kao što ima Majić? To ne postoji nigde u svetu, to ne postoji nigde u Evropskoj uniji, ali postoji u Srbiji i onda, kad to kažete ovde u Narodnoj skupštini, onda ispada da širite govor mržnje, da vređate, da pozivate na linč i tako dalje. Ne, mi samo iznosimo činjenice i postavljamo pitanje gde to još postoji?

Ako je to dozvoljeno u Srbiji, zašto je onda zabranjeno u Nemačkoj? Zašto je zabranjeno u Italiji? Zašto je zabranjeno u Španiji? Zašto je zabranjeno u Francuskoj? Kako tamo ne može, a ovde može? Tamo ne možete da stupate u polne odnose sa detetom od 13 godina, jer biste dobili drakonsku kaznu zatvora.

U Srbiji kažu - to je normalno, još pod uslovom ako je devojčica Romkinja, onda možete i da je silujete. To je fašizam. To je ništa drugo nego fašizam. To je rasizam. Ogoljeni, najoguljeniji mogući rasizam koji se sakrio iza fraze - ja sam nezavisni sudija i ako me spomenete u Narodnoj skupštini vi ugrožavate nezavisnost pravosuđa. Ne. Mi ne ugrožavamo nezavisnost pravosuđa, ali napadamo i napadaćemo sve primere fašizma, sve primere rasizma i sve primere diskriminacije po osnovu jezika, rase, pola, uzrasta, a pogotovo kad su u pitanju deca, i romska i srpska, i albanska i bilo koja druga.

Onda imate jedan deo u Rezoluciji Evropskog parlamenta u kome se izražava zabrinutost zbog toga što… Sad, pazite ovu formulaciju, o tome je govorio i predsednik Vučić, kaže - nemamo dovoljno resursa, nemamo opreme, nemamo dovoljno vakcina, što je potpuna glupost, zato što mi imamo najviše vakcina od svih evropskih zemalja. Kod nas građani mogu da biraju da li žele da se vakcinišu američkom, evropskom, ruskom ili kineskom. Toga nema ni u jednoj državi EU.

Ima jedan deo u kome se kaže da je evropski parlament zabrinut zbog dezinformacija koje potiču, pazite, iz Kremlja, a distribuira ih „Sputnjik Srbija“, a vezano je za dezinformisanja koje se odnose na pandemiju Kovida–19. To apsolutno nije tačno.

Sve dezinformacije vezane za pandemiju Kovida–19 potiču od Dragana Đilasa i od njegovih medija i tzv. nevladinih organizacija, koje je on osnovao i koje je on podržava. Sada ću vam navesti jedan drastičan primer i ja molim nadležne pravosudne institucije u Srbiji da reaguju povodom ovoga, jer ovo je školski primer širenja panike, dezinformacija i zloupotrebe sindikata u političke svrhe.

Dakle, 1. marta 2021. godine oglasio se Sindikat zaposlenih policije koji je objavio nekakav proglas narodu. Inače, u pitanju je sindikat koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i u tom proglasu narodu Sindikat zaposlenih policije kaže – jedina legitimna skupština i vlada je privremena skupština naroda Srbije, koja je formirana 16. juna 2020. godine i narodna vlada, koja je formirana 17. juna 2020. godine, pa se onda kaže, između ostalog, čisto da vidite ko širi dezinformacije: „Shodno Ustavu Republike Srbije ne postoji obaveza nošenja maski i obaveza primanja bilo kakvih vakcina. Rukovodstvo sindikata“, koje je pod uticajem Đilasa, „raspolaže informacijama i dokazima da je najveći deo građana Republike Srbije oboleo i preminuo zbog konstantnog trovanja iz vazduha, kao i navodnog prskanja komaraca, a ne od virusa Kovid-19. Ne radi se ni o kakvoj pandemiji virusa Kovid-19, već se u Srbiji sprovodi biološki rat protiv čovečanstva i naroda Srbije konstantnim prskanjem otrovima iz vazduha, kao i navodnim prskanjem komaraca, te iz tog razloga imamo preminule. Zbog napred navedenog trovanja nelegitimna Vlada“, misli se na Vladu Ane Brnabić, „je zabranila da se vrše toksikološke analize kako se ne bi otkrilo da se u organizmu navodno obolelih od Kovida-19 nalaze teški metali, kao i supstance hlor, sarin, ricin i druge. One su u stvari pravi uzrok trovanja i izazivaju hemijsku upalu pluća. Rukovodstvo sindikata, poštujući Ustav Republike Srbije, donelo je odluku da neće primati nikakve vakcine, jer nijedna vakcina nije dovoljno ispitana i nema nikakve garancije da neće izazvati štetne posledice nakon primanja, te iz tog razloga upoznajemo sve građane Republike Srbije da nemaju nikakvu ustavnu obavezu da prime bilo kakvu vakcinu, niti ih iko na to može prisiliti“.

Dakle, poštovani građani Republike Srbije, onaj ko širi dezinformacije vezane za pandemiju Kovida-19 jeste Dragan Đilas, jesu njegovi mediji i jesu njegovi lažni sindikati policije Srbije.

Gospodine Dačiću, time ću da završim, jedna tema koja će, nadam se, i vama biti interesantna, a tiče se tog famoznog otvaranja dosijea. To je tačka 100. Rezolucije Evropskog parlamenta. U toj tački 100. Evropski parlament ponavlja svoj poziv organima vlasti u Srbiji da nastave sa naporima da eliminišu nasleđe bivših komunističkih tajnih službi, tako što će njihove dosije učiniti otvorenima za javnost, kao u korak ka demokratizaciji Srbije, poziva Srbiju da intenzivira proces sukcesije i sprovođenja obaveza u vezi sa podelom zajedničke arhive bivše Jugoslavije i s tim u vezi ponavlja da je pun pristup celoj arhivskoj građi, posebno materijalima bivših jugoslovenskih tajnih službi, UDBA-e i tajnih službi Jugoslovenske narodne armije, KOS-a od suštinskog značaja.

Ja pozivam predsednika Republike i predsednika svoje stranke Aleksandra Vučića da razmisli o tome da prihvati ovu inicijativu evropskog parlamenta. Zbog čega?

Mi Srbi, ili najveći deo građana Srbije, nema razloga da strahuje od otvaranja tajnih dosijea UDBA-e i tajnih dosije KOS-e. Zašto? Kada bi se otvorili ti dosijei, videli biste dve stvari. Prva stvar je da mnogi koji se danas predstavljaju kao zagovornici demokratije, ljudskih prava i sloboda, evropskih vrednosti, ulaska Srbije u EU su u stvari u svoje vreme i te kako sarađivali i sa UDBA-om i sa KOS–om.

Dalje, videlo bi se da su mnogi osnivači nevladinih organizacija u Srbiji direktni potomci ljudi kao što su Miloš Minić, Hamdija Pozderac, Cvijetin Mijatović, dakle, ljudi koji su bili u najvišem rukovodstvu te socijalističke, odnosno komunističke Jugoslavije i niko od njih nikakve veze nema sa Srpskom naprednom strankom, ali i te kako imaju veze sa Đilasom i sa tom tzv. proevropskom i prodemokratskom opozicijom koju oni kroz ovu rezoluciju apsolutno podržavaju.

Otvaranje ovih dosijea je važno iz još jednog razloga, da bi se razbila ta iluzija o tome kako je Srbija uništila bivšu Jugoslaviju i kako je Srbija htela rat na prostorima bivše Jugoslavije, jer kada biste otvorili te dosijee i zavirili šta u njima piše, mogli biste da saznate neke veoma važne činjenice.

Nakon Brionskog plenuma 1966. godine skoro kompletnu upravu nad Jugoslovenskom narodnom armijom, nad Upravom bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, tim tzv. KOS-om… Nije se on zvao KOS, zvao se Uprava bezbednosti Jugoslovenske narodne armije. To Hrvati danas plaše svoje građane, pa kažu KOS, KOS, svuda su agenti KOS-a. To se zvala Uprava bezbednosti Jugoslovenske narodne armije i Službom državne bezbednosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, su u stvari najvećim delom, posle Brionskog plenuma, upravljali Slovenci i Hrvati.

Možemo da nabrajamo imena Ivana Steve Krajačića. Imate braću Mišković. To je nezabeleženo. Pazite, šezdesetih godina imate dva rođena brata Hrvata, jedan je bio savezni sekretar za unutrašnje poslove – Milan Mišković, a drugi je bio šef Uprave bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, general pukovnik Ivan Mišković, zvani Brk. Pa, onda imate i Staneta Dolanca. Da li je tako, gospodine Dačiću? Po nalogu Staneta Dolanca je u Nemačkoj ubijen poznati hrvatski emigrant Stjepan Đureković tako što mu je odsečena glava u garaži kuće u kojoj je živeo i onda su agenti UDBA-e, koji su izvršili taj zločin, morali Stanetu Dolancu, ne nekom Srbinu, strašnom Rankoviću ili nekom drugom, nego Stanetu Dolancu da donesu fotografiju na kojoj se vidi odsečena glava Stejpana Đurekovića kao dokaz da je zadatak izvršen.

Ja pozivam gospodina predsednika Republike Aleksandra Vučića da razmisli, ne mora to da uradi, ne mora da me posluša, ali ja bih na njegovom mestu razmislio o ovom apelu evroparlamentaraca, jer kada bi se otvorili ti dosijei mogli bismo da čitamo mnogo i mnogo stranica o raznim nevladinim organizacijama, proevropskoj opoziciji, o onima koji zagovaraju demokratske vrednosti, o onima koji su navodno rušili Miloševića, pa sada ruše Vučića, koji nas optužuju da smo diktatori, da smo protiv EU itd. Kada bi se otvorili ti dosijei, videli biste koliko imena sadašnjih političara, bivših političara, njihovih sinova, ćerki, unuka danas vode političke stranke, nevladine organizacije, medije, koji su svi do jednog protiv Vučića, protiv Vlade Srbije, protiv SNS, ali što je, nažalost, najveća tragedija i protiv države Srbije.

Gospodine Vučiću, razmislite vi još jedanput. Ima tu i jedna dobra stvar u ovom izveštaju, odnosno Rezoluciji Evropskog parlamenta. Nemamo mi šta da krijemo, ali oni koji se bore protiv vas mole boga, ja mislim, da se ti dosijei nikada ne otvore.

Hvala vam, gospodine Dačiću, što ste mi omogućili da govorim i preko vremena.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.

Pošto me je moj uvaženi kolega Milićević pomenuo, naravno ne u negativnom kontekstu, ali me je pomenuo i citirao neke moje reči vezane za pojedine nevladine organizacije. Hvala vam, gospodine Milićeviću što ste to uradili i što ste mi omogućili da kažem još po nešto o subjektima koji sebe zovu nevladinim organizacijama, a u stvari su i te kako vladine organizacije, samo ne organizacije Vlade Republike Srbije, nego nekih stranih država.

Ovih dana se mnogo uzbudio zbog mojih reči, inače potpuno istrgnutih iz konteksta i lažno objavljenih u pojedinim njihovim medijima, uzbudio se jako gospodin Raša Nedeljkov. On je jedan dan vođa nevladine organizacije, drugi dan je novinar, treći dan je ekspert za Ustav i politički sistem, ali bez obzira u kakvom svojstvu se tog dana predstavlja, gospodin Raša Nedeljkov neće da kaže, a evo ja sada to javno iznosim pa neka me demantuje ako nisam u pravu, da je preko programa USAID njegova nevladina organizacija CRTA dobila u proteklih nekoliko godina milion i 200 hiljada dolara.

CRTA ima minimalni broj zaposlenih. Ja sam analizirao neke njihove projekte, bar one projekte koje su oni iznosili u javnost i navodno su taj novac od Amerikanaca dobili za te projekte. Ali, onda kada uporedite, evo i to ima veze sa statistikom, kada uporedite novac koji su dobili od Amerikanaca, kada uporedite vrednost tih projekata i kada uporedite broj ljudi koji su bili angažovani na tim projektima, dobijate jedan neverovatan broj, odnosno jednu neverovatnu brojku, a to je da od ovih milion i 200 evra oni su potrošili, što bi rekao naš narod, u vrh glave, ovih 200 hiljada evra, odnosno pardon, milion i 200 hiljada dolara da budem potpuno precizan, pošto su Amerikanci dali pare, a oni daju pare u svojoj nacionalnoj valuti, dakle to su dolari. Dakle, oni su potrošili u vrh glave 200 hiljada dolara.

Moje pitanje za gospodine Nedeljkova, koji vidim da je jako nervozan ovih dana, a gde se dede onih milion dolara? Evo, gde se dede, raspitajte se malo kolege narodni poslanici i vi građani Srbije, gde je sedišta te CRTE. Znate gde im je sedište? Na Dedinju. Vila u kojoj se oni nalaze, pa ja mislim da teško može da se poredi sa objektima u kojima se nalaze ambasade najmoćnijih država sveta. Pitajte malo ovog gospodina Nedeljkova šta vozi, koji automobil? Svi njegovi saradnici voze najskupocenija i najnovije automobile koji postoje trenutno na srpskom tržištu automobila, to su audi, mercedesi, to su džipovi itd. Stanovi u kojima žive ti tobože nezavisni istraživači javnog mnjenja, šefovi nevladinih organizacija, protivnici mrskog i despotskog Vučićevog režima itd, žive u stanovima od po 150, 200 i ko zna koliko kvadrata.

Došao sam do podatka za izvesnu gospođu, koja mu je valjda najbliži saradnik, Vukosava Crnjanski, koja živi u Zemunu, u stanu od sto kvadrata i vozi džip Tojota Lend kruzer.

Sad ja vas pitam, kolege narodni poslanici, koje svakoga dana zasipaju lažima, neistinama prikrivajući svoje sopstveno bogatstvo, ko od vas u Beogradu ima stan od sto kvadrata i ko od vas vozi najnoviji, ne polovni džip, najnoviji džip Tojota Lend kruzer? Ko to vozi od vas? Ne vozi niko, ali vozi Raša Nedeljkov, ali vozi Vukosava Crnjanski.

Da se malo pozabavimo Stevanom Dojčinovićem, evo završavam, imaćemo valjda prilike u toku dana da o tome pričamo, kako on pere novac. Takođe preko tzv. nevladine organizacije KRIK. Pere čovek novac od ovih svojih saradnika, uzme račune preko „Paypal“, imaju jednu aplikaciju, uđite na njihov sajt, neću sad da ga reklamiram, ali uđite na njihov sajt, kliknete na tu aplikaciju i novac izlazi iz zemlje. To isto radi i Dragan Đilas.

Dakle, sve je to ista družina. Oni rade svi na isti način, ispumpavaju novac iz Srbije, dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo.

Tvrdim vam, ti šefovi nevladinih organizacija bogatiji su od svih nas zajedno. To narod Srbije treba da zna. To nisu nikakve nevladine organizacije, to su u stvari, da se mi ne lažemo, i da govorimo jednim otvorenim ljudskim, a ne ptičijim jezikom, to su kriminalna udruženja. Ne plaćaju porez u Srbiji, ne plaćaju bilo kakve dažbine, projekti su im potpuno netransparentni.

Nikada nismo videli rezultate tih projekata. Jedino sam čuo kad sam bio, sećaš se ti Đorđe, na FPN bio je Raša Nedeljkov, najgenijalnija njegova ideja je bila da se usvoji zahtev opozicije da se formira prelazna Vlada Srbije, da se formira, pazite sada, prelazna Narodna skupština, i da se formiraju prelazne vlasti u lokalnim samouprava. Rekao sam mu, dobro, super, ideja je legitimna, samo mi kažite gospodine Nedeljkov, u kojoj to demokratskoj državi postoji. Dobro, kaže sad, ne postoji nigde, a nema razloga da ne postoji u Srbiji.

E, pa ima razloga, zato što Srbija nije jedna laboratorija u kojoj raznorazne neznalice, kriminalci, kvazi intelektualci, treba da sprovode svoje ludačke eksperimente i da nam zemlju vrate u period u kojem je bila pre 2012. godine. Dakle, hoćemo sve političke, demokratske, pravne standarde, uopšte nije sporno, ali one standarde koji realno važe u SAD, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Ruskoj Federaciji itd.

Moje pitanje njima, pošto vidim ovih dana vode žestoku kampanju i protiv Bakareca i protiv Orlića, i protiv Sandre Božić i protiv mene naravno, ja sam na to već navikao i oguglao sam i ne smeta mi, ali moje pitanje za njih, kada nam predlažu te svoje genijalne ideje kako Srbija treba da bude uređena, minimum obaveza koje imaju jeste da kažu, gde su te ideje već sprovedene i po kojim, odnosno u kojim zemljama politički sistemi funkcionišu onako kako oni to predlažu da se primeni u Republici Srbiji. Ništa drugo. Tvrdim vam, oni na to pitanje nemaju nikakav odgovor.

Videćete, kada započne ovaj dijalog sa tom tzv. prodemokratskom, građanskom, ko zna kakvom opozicijom, da se njihova platforma sastoji od političkih principa koji su čista magla. O tome ne možete da vodite jedan ozbiljan razgovor zato što ni predlažu nešto što nigde u svetu ne postoji. Oni hoće od Srbije naprave jedan veliki politički eksperiment, a zapravo, hoće haos u Srbiji, hoće nemire, hoće nestabilnost, pa i ekonomsku nestabilnost, jer oni jedino u nestabilnim vremenima mogu da se bogate.

Kako bi Dragan Đilas mogao da se obogati u jednoj stabilnoj uređenoj državi, u kojoj važi Ustav, zakoni, gde pravosuđe radi svoj posao itd. Neko bi ga pitao – čekaj, kako je moguće da si se pojavio na političkoj sceni Srbije 1991. godine, ono kad si pričao sa Slobodanom Miloševićem, kao vođa studenata, kad nije imalo kuče za šta da te ujede, danas imaš ko zna koliko, pitanje da li ovih 619 miliona, mislim da je to već prevaziđena brojka. Pitaj Boga koliko taj čovek ima novca, te, malo na Mauricijusu, te na Kukovim ostrvima, te u Švajcarskoj, te tamo, te ovamo. Čekajte, u kojoj državi je to moguće? Ne postoji država na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj jedan opozicioni lider, ispravite me ako grešim, ima toliko novca, svi zajedno oni, koliko ima samo jedan čovek koji se zove Dragan Đilas. Da li postoji tako nešto Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, Crnoj Gori, Mekedoniji? Ne, on čovek bogatiji od Mila Đukanovića, a u opoziciji.

Sad hoće da dođe na vlast, ne da bi građanima Srbije bilo bolje, nego da bi njemu bilo bolje, da bi imao još koji milion dolara, ili evra, ko zna gde, na Sejšelskim ostrvima, na Devičanskim ostrvima, pitaj Boga gde još postoje ti poreski rajevi.

Dakle, hvala vam gospodine Milićeviću što ste otvorili ovu temu, zato što i te kako imamo šta da kažemo na temu onih koji ispred sebe stave fasadu – ja sam šef nevladine organizacije, ja sam novinar, ja sam nezavisni istraživač, jer ne daj Bože da me neko spomene, jer to je političko svetogrđe. Ne, nisi ni novinar, nisi ni nezavisni istraživač, nisi ni objektivan, nego si zapravo političar, pa, kad si ušao u političku utakmicu, onda imaj hrabrosti da trpiš i političke udarce. I one udarce o kojima sam ja govorio, nije mi ni na kraj pameti bilo da kažem da će neko od njih fizički da bije, jer niko to od nas iz SNS nije radio, to su oni radili prema nama, ja sam govorio metaforički, dobijaće političke udarce od SNS i od građana Srbije. Građani Srbije neće da se Srbija vrati u stanje u kome je bila 2012. godine kada se jedan mali krug ljudi bogatio, tovio, gojio, imao i sticao na desetine stanova, kuća, automobila, a svi drugi ostajali bez posla, 400.000 ljudi, 500.000 ljudi nam je ostalo bez posla u periodu od 2008. do 2012. godine. Istorija Srbije u proteklih 200, 300 godina ne pamti takvu pljačku kakva je izvedena u režiji Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i svih ostalih zajedno.

Dakle, još jedanput, gospodine Milićeviću, mislim da će danas i te kako biti prilike da nastavimo ovu veoma zanimljivu diskusiju koja se odnosi na one koji su i te kako politički angažovani samo to neće otvoreno da kažu nego se kriju iza raznih naziva nevladinih organizacija, istraživačkih kuća, razni krikovi, birnovi, cinsovi i kako se sve ne zovu. Svi su oni, i to ponavljam još jedanput, u istom džaku, svi oni imaju isti zadatak, a to je da svakoga dana, 24 sata iznose najbesomučnije laži, pre svega o Aleksandru Vučiću jer on im je glavna tema, nismo ni, gospodine Milićeviću ni vi ni ja, mi smo uzgredne mete. Glavna meta i glavni njihov politički protivnik je Aleksandar Vučić.

Budući da smo mi narodni poslanici, nismo ni sudije, ni tužioci, ni policajci, ne možemo ni da hapsimo, ni da donosimo presude ali imamo pravo, imamo obavezu da o svim tim ljudima iznosimo istinu, iznosimo činjenice i da građani Srbije znaju o čemu se ovde zapravo radi. Nisu oni nikakve žrtve i nisu oni nikakvi mučenici. To su bogataši koji su se obogatili na narodnoj muci i nevolji, pa bi sad hteli bez izbora da dođu na vlast da bi bili još bogatiji nego što jesu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću za ovih nekoliko minuta da ukažem na još jednu dimenziju ovog pokušaja da se izvrši državni udar u Srbiji i da se ubije predsednik Republike Aleksandar Vučić. Moje kolege koje su danas govorile, ne samo danas, mislim da su uspele da ubede ogromnu većinu građana Srbije da Aleksandru Vučiću preti opasnost od onih koji sebe smatraju tzv. proevropskom i prodemokratskom opozicijom. Tu su pojedine nevladine organizacije, kao što su CRTA i Otvoreni parlament i čitav niz drugih. Tu je deo univerzitetskih profesora koji danas ćute na činjenicu da je jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu imao direktnu vezu sa Veljkom Belivukom, a bili su vrlo agilni, ako se sećate, ti isti profesori, neki od njih, ukažu da je Siniša Mali navodno plagirao svoj doktorat, a danas ćute o tome da jedan univerzitetski profesor kaže onome ko je ljudima odrubljivao glave - brate moj i vraćam se u nedelju sa Zlatibora, pa mi u nedelju donesi ono što si trebao da mi doneseš tri ili četiri dana ranije. Dakle, to je sve potpuno ogoljeno i mislim da nema građanina Srbije kome to nije jasno.

Hteo bih za ovo kratko vreme da ukažem na još jednu dimenziju ovog problema, a to je spoljnopolitička dimenzija. Pogledajte, u nekoliko dana, ne može niko dame ubedi da je to slučajnost, imate napade na Aleksandra Vučića koji dolaze iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Danas jedan crnogorski portal objavljuje vest da je Aleksandar Vučić organizovao auto-litije u Crnoj Gori, odnosno tačnije u Nikšiću, da su se na tim auto-litijama nosile crne četničke zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima na kojima je pisalo - sa verom u Boga za kralja i otadžbinu.

Danas Daka Davidović uoči izbora u Nikšiću optužuje Aleksandra Vučića da priprema atentat na njega i na mitropolita Joanikija. Pre nekoliko dana, prilikom posete Sarajevu, kada je doneo vakcine Federaciji Bosni i Hercegovini, dakle, ne Republici Srpskoj, nego Federaciji, odnosno muslimansko-hrvatskoj Federaciji, novinar, zapravo glasnogovornik jedne politike u Bosni i Hercegovini, koja bi htela da ukine Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu, a da napravi unitarnu i centralizovanu Bosnu i Hercegovinu, pita Aleksandra Vučića, da li mislite da je to slučajno: „Da li si Aleksandre Vučiću pucao na Sarajevo?“ Iz Hrvatske dolaze napadi najodvratniji na predsednika Republike, Aleksandra Vučića, u kome s jedne strane napada Aleksandar Vučić, napada se film, podsmeva se filmu „Dara iz Jasenovca“, a istovremeno hvale se ustaški zločinci i relativizuju se događaji koji su se desili tragični događaji tokom Drugog svetskog rata na teritoriji NDH.

Ja želim da ukažem i narodnim poslanicima i građanima Srbije da se Aleksandar Vučić danas nalazi u onoj istoj situaciji u kojoj se nalazio svojevremeno kralj Aleksandar Karađorđević, ima protivnike u zemlji i ima protivnike u inostranstvu. Mi smo jasno definisali koji su protivnici u zemlji, koji su protivnici u inostranstvu, isti oni koji su bili protivnici kralja Aleksandra, isti oni koji su bili protivnici jake Jugoslavije, ti isti su danas protivnici jake Srbije.

Kralj Aleksandar je smetao zato što je bio definitivno regionalni lider u ovom delu Balkana i jugoistočne Evrope. Iz istih razloga danas smeta mnogim centrima moći van Srbije to što je Aleksandar Vučić danas nesumnjivo ne samo lider Srbije, ne samo lider celokupnog srpskog naroda, nego lider na Balkanu.

Danas je Srbija, iako nije član EU, u mogućnosti da poklanja vakcine i Severnoj Makedoniji i Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj i Crnoj Gori i svima kojima to treba. Danas je dok je predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Srbija nesumnjivo održava koje politički, ekonomski, finansijski, kulturni, vojni činilac i to najjači činilac u ovom delu Evrope. Zato treba imati u vidu da su se u istu vreću protiv Aleksandra Vučića strpali i Dragan Đilas i Marinika Tepić i pojedini tzv. „intelektualci“ sa Beogradskog univerziteta i tzv. „slobodni i nezavisni novinari“, a i te kako zavisni od pojedinih stranih ambasada i pojedinih tajkuna i da su se u istu vreću stavili oni koji iz inostranstva rade protiv Aleksandra Vučića i koji rade protiv Republike Srbije.

Ono što ja želim da kažem kao predsednik poslaničke grupe, kao kolega svih ovih ljudi koji su i danas i juče i svih ovih dana govorili o onome što preti Aleksandru Vučiću, želim da im kažem da će poslanička grupa, ja govorim u ime poslaničke grupe, a neka se članovi Vlade zapitaju, imam pravo da to kažem, oni kojima je, dakle u situaciji kada Aleksandru Vučiću se direktno preti ubistvom iz zemlje, iz inostranstva, jedan ministar priča o tome kako je u vreme dok je bio bolestan od korone jeo slaninu i kiseli kupus, ovaj drugi ministar priča o tome kako je najvažnija tema u Srbiji istopolne zajednice, a mi kao poslanička grupa Aleksandar Vučić – za našu decu šaljemo jasnu poruku i domaćoj i stranoj javnosti da ćemo sve te koji su sami sebe stavili u tu vreću da udaramo po toj vreći najsnažnije dok je ne pocepamo. Nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi bezbednost ni Republike Srbije ni bilo kog njenog građanina, a pogotovo ne Aleksandra Vučića.

Neka se ne zavaravaju oni koji misle da ono što su uspeli 1934. godine, kada su ubistvom Kralja Aleksandra ubili u stvari Jugoslaviju, da će to pokušati, odnosno da će u tome uspeti 2021. godine, da će ubistvom Aleksandra Vučića ubiti Srbiju. Niti će ubiti Vučića, niti će ubiti Srbiju. Živeo Aleksandar Vučić i živela Republika Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.

Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.

Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.

Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.

Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.

Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?

Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.

Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.

Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.

Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.

Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?

Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.

Dobro.
Ja sve ovo govorim da bi građani Srbije znali, oni među Srbima koji su okrvavili ruke, oni su osuđeni ili ogromna većina njih, neki od domaćih sudova… Hvala ovim kolegama što puštaju muziku dok se govori o ovoj temi.
Dakle, oni među Srbima koji su počinili zločine su osuđeni, ali šta ćemo sa onima koji nisu osuđeni i na strani Hrvata i na strani Bošnjaka? Jel treba da vas podsećam da je Ante Gotovina slobodan čovek, da je Markač slobodan čovek? Jel treba da vas podsećam da je Republika Srpska Krajina napadana istovremeno 1995. godine iz 11 pravaca? Pod optužbom su bili samo komandanti dva napadna pravca – Ante Gotovina i Mladen Markač.
Niko nije osuđen za „Oluju“. Niko nije osuđen za „Bljesak“. Niko nije osuđen za „Maestral“. Niko nije osuđen za operaciju „Ljeto 1995. godine“, apsolutno niko. Od bosansko-hercegovačkih Hrvata osuđeni su samo oni koji su učestovali u zločinima nad Bošnjacima.

Evo, završavam.
Niko nije osuđen za prvi zločin koji se desio u Bosni i Hercegovini, a to nije ubistvo srpskog svata na Baščaršiji, nego ubistvo 19 srpskih civila u mestu Sijekovac kod Bosanskog Broda u martu mesecu 1992. godine, koju su izvršili pripadnici tzv. regularne hrvatske vojske Franje Tuđmana i Hrvatskog vijeća odbrane zajedno sa lokalnim muslimanima.
Hoću da kažem, za srpske suze očigledno niko ne haje. Klanjam se duboko žrtvama i hrvatskog i muslimanskog, odnosno bošnjačkog naroda, ali vas molim kad ustajete da date minut ćutanja za žrtve u Jasenovcu radite to čistog srca. Vi ste to danas uradili iz dnevno političkih razloga i mislim da treba da vas bude sramota zbog toga.

Zahvaljujem se, gospođo Jevđić.

Gospodin Glišić je izneo mnogo toga što nije tačno i teško da ću za dva minuta uspeti da na sve odgovorim. On je spominjao 1945. godinu. Vi ste, gospodine Glišiću, ideološki nastali u jednoj političkoj organizaciji koja je baštinila politički rad upravo onih koji su u toku Drugog svetskog rata se bogatili dok je narod stradao i dok je narod siromašio.

Ne moram da vas podsećam da ste ponikli u političkoj organizaciji koja je baštinila, doduše, nekada je to smela otvoreno da kaže, nekada manje otvoreno, ali vi ste baštinili tradiciju Dimitrija Ljotića. Ljotić nije bio u šumi za vreme Drugog svetskog rata, nego je bio ovde u Beogradu. Baštinili ste tradiciju upravo onih koji su zajedno sa okupatorom bogatili se, koji su se bavili crnom berzom, koji su za vreme okupacije sticali na desetine i stotine nekretnina.

Takvih ima i danas. Mi se protiv takvih borimo. Kažete - taj proces u Evropi je završen 1945. godine. Uglavnom da, ali pitam vas, gospodine Glišiću, u kojoj se to dobro uređenoj, civilizovanoj zapadnoevropskoj državi desilo ono što se desilo u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine, da vlast tako sistematski opljačka sopstveni narod, pre svega kroz pljačkaške privatizacije, a onda kroz činjenicu da ste imali čitav niz državnih funkcionera? Dragan Đilas je tipičan primer za to, koji je obavljao važne državne funkcije. Najpre je bio na čelu tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike, jedne potpuno vaustavne i protiv ustavne institucije, pa je onda bio ministar za Nacionalni investicioni plan, pa je onda postao gradonačelnik Beograda. Za sve to vreme imao je privatne kompanije koje su beležile enormne prihode, poslujući upravo sa državom i sa državnim kompanijama. Takvih primera u Evropi nema.

U Evropi vlada princip - oni koji se bave javnim poslovima, svoje privatne neka zaborave. To je bilo geslo u staroj Dubrovačkoj republici. Dubrovački knez, kada je ulazio, kada su ga uvodili, da kažem, u vlast, on je polagao tu zakletvu - ko se javnim poslovima bavi, svoje privatne neka zaboravi.

Ovde se dešavalo nešto što se nije dešavalo ni u jednoj zapadnoevropskoj zemlji, i vi to jako dobro znate, država je propadala, državna preduzeća su propadala. Mnoga su privatizovana na kriminalan način, ali njihove privatne firme su poslovale najuspešnije, ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

Sada vas ja pitam - zašto vam smeta da ispitamo kako su ti ljudi došli do te svoje imovine, kako je do te imovine došao Dragan Đilas, kako je došao Vuk Jeremić, kako su došli mnogi koji su došli na valu petooktobarskih promena 2000. godine? Mi ih se sećamo vrlo dobro. Imali su pocepane farmerke, probušene cipele, što bi rekao naš narod, nije imalo kuče za šta da ih ujede, posle nekoliko godina džipovi, najskupocenija odela, firme, letovanja na najegzotičnijim mestima u svetu.

Zašto vam smeta da se to ispita? Ako dokažu da je to legalno stečeno, da nema nikakve razlike, da nema nikakve sumnje u poreklo te imovine, sve je u redu. Ali, ne vidim zašto smatrate da ovo što sad radimo, radimo po diktatu Brisela.

Ja mislim da vi čitate novine, da pratite televiziju. Pa, svakoga dana iz tog istog Brisela tom istom Aleksandru Vučiću guraju mnogi klipove u točkove i pokušavaju da zaustave napredovanje Srbije. Ako ćemo pošteno, i ovi koji su i prošle godine i pretprošle godine, a vidim da će i ove godine da posreduju u tzv. međustranačkom dijalogu, pa hiljadu puta su više bili na strani te tzv. proevropske opozicije nego na strani SNS. I onda se vi pojavite 23. februara 2021. godine u Narodnoj skupštini i kažete – ovo što radite, radite po diktatu Brisela.

Ne, ovo radimo upravo da bismo pokazali Briselu da oni koje oni ili neki od njih štite su se nezakonito obogatili na grbači ovog naroda u periodu od 2000. do 2012. godine.

Još jednu stvar da vam kažem, to je argument mnogih, to je bio argument i vašeg kolege Boška Obradovića, to je bio argument i kolega iz DS, to je bio argument svih onih koji nisu znali šta drugo da kažu, pa su onda rekli – a zašto to niste uradili 2012. godine?

Vlada, posle majskih izbora 2012. godine, je formirana, ako se ne varam, u julu mesecu 2012. godine. I sad vi nama hoćete da kažete – a zašto od jula do decembra 2012. godine niste napravili auto-put „Miloš Veliki“, zašto niste nabavili nove tenkove, nove avione, nova borbena vozila, zašto niste doneli ovaj, zašto niste doneli onaj zakon itd. Pa, nije fizički bilo moguće da se uspostavi red u jednoj državi koja je bila potpuno devastirana.

Poznato vam je da je u julu mesecu 2012. godine u budžetu Republike Srbije bilo novca za isplatu polovine penzije i posle toga nam je sledio bankrot. U takvoj situaciji postavljati pitanja – a zašto sve to niste uradili u leto ili u jesen 2012. godine je potpuno besmisleno. Ali, kao što vidite, iz godine u godinu mi idemo napred i rešavamo probleme koje ne da nisu rešile vlasti od 2000. do 2012. godine, nego ni čitav niz drugih problema koje nisu rešile još one komunističke vlasti Josipa Broza, a mi ih rešavamo.

Pod našom vlašću niču nove bolnice, niču nove škole, novi klinički centri, stotine kilometara autoputeva.

Mi smo se nekad hvalili da je JNA četvrta vojna sila u Evropi. Kakva smo bili vojna sila za vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca? Nikakva. Sada smo itekako respektabilan vojni faktor. Ne naoružavamo se da bismo nekoga napadali, nego da bismo branili sebe i svoj narod. To je činjenica koju svaki dobronamerni građanin priznaje.

Evo, gospođo Jevđić, uz zahvalnost što ste mi omogućili da malo duže govorim, samo još jednu stvar da kažem. Pa, mi smo udarili u to tajkunsko gnezdo u koje niko nije smeo da udari. Mišković je bio nedodirljiv u vreme Borisa Tadića, u vreme svih koji su vladali za tih 12 godina. Ko se prvi uhvatio u koštac sa nekim ko je bio simbol neopravdanog, nezakonitog bogaćenja? Upravo SNS. Ko je prvi udario protiv onih najkrupnijih narkodilera? Pa, upravo Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić.

Meni je drago što je ministarka pravde ovde, bez želje da se mešam u rad pravosuđa, ja samo apelujem na sve sudove u Republici Srbiji, na sve sudije, da budu, naravno, i nezavisni i samostalni, ali da slede borbu protiv kriminala i korupcije. Tek tada ćemo postići puni rezultat.

Kada mi ovde u Narodnoj skupštini budemo izglasavali antikorupcione zakone i kada ih ministarstva budu primenjivala, ali kada ih budu na dosledan način primenjivali i sudovi, jer se ovde stvorilo uverenje da je Narodna skupština neprijatelj sudova, da su sudovi neprijatelji Narodne skupštine i da svaka vlast treba da funkcioniše bez bilo kakvih mostova između sebe, a mi smo za te mostove. Dakle, zajedno, Narodna skupština, Vlada, javna tužilaštva, policija, sudovi. Kad se ti državni organi udruže, nema nikoga ko može da bude jači od države. Ja se nadam da je vama kao pravniku, kao advokatu, to potpuno jasno.

Vi, gospodine Glišiću, govorite kao gospođa Viola fon Kramon. Ona vam je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo. Ona svakoga dana govori ove iste rečenice koje ste vi danas izgovorili u Narodnoj skupštini – Srpska napredna stranka je jako velika, zbog toga je parlamentarizam u Srbiji ugrožen, zbog toga SNS treba da bude manja, treba da ima manje poslanika u Narodnoj skupštini i onda će biti više demokratije u Srbiji. Tako da to što ste vi sad rekli za mene nije nikakva novost. Vi u stvari samo ponavljate ono što govore pojedini zvaničnici iz Evropskog parlamenta iz Brisela protiv koga se toliko borite.

Kažete da ja ne znam da ste vi ponikli u partiji Vojislava Koštunice. Ja znam da ste vi bili i u partiji Vojislava Koštunice, ali isto tako znam i da ste bili u političkoj organizaciji Dveri. A i Dveri i Koštuničina stranka su se finansirale tako što su bageri u Kolubari radili po 25 i po 26 sati dnevno. To vam je verovatno poznato.

Mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije čitali kako su se finansirale Dveri upravo za vreme tog istog Vojislava Koštunice, tako što su ispumpavane pare iz Kolubare.

A što se tiče tog Vojislava Koštunice na koga se pozivate, da li je on baštinik ravnogorskih tradicija ili ne, to nije toliko bitno. Najveće korupcionaške afere, kada je reč o privatizacijama, desile su se upravo za vreme Vlade Vojislava Koštunice, prve i druge Vlade Vojislava Koštunice.

Da li je Vojislav Koštunica lično imao neku korist od toga, ja lično mislim da nije, ili da je imao jako malo. Ali ljudi oko njega, njegovi ministri, njegovi direktori, ne da su imali koristi nego ja mislim da će upravo oni biti predmet istrage ovog zakona. Tako da ne znam zašto se hvalite stvarima koje nisu za pohvalu?

Upravo je EU apostrofirala 24 privatizacije koje su sporne, ne samo sa aspekta domaćeg zakonodavstva, nego sa aspekta međunarodnih standarda, kao primer kako se ne vrše uspešne i domaćinske privatizacije. I sve te privatizacije su izvršene za vreme Vlade Vojislava Koštunice.

Ako vi smatrate sebe nekim ko je ponikao u stranci Vojislava Koštunice, onda bi trebalo da ponesete makar i političku odgovornost za činjenicu šta se u Srbiji dešavalo 2004. godine, kada je formirana prva Koštuničina Vlada, 2005, 2006, 2007. godine, pa 2008. godine. To je pet godina.

Da vas ne podsećam kako je formirana druga Koštuničina Vlada 2007. godine, ako se ne varam, 14. ili 15. maja – 15 minuta pre ponoći, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu i rekao – mi se više nećemo javljati za reč, očigledno je da ste se vi i ovi žuti dogovorili, evo, formirajte Vladu. Ta Vlada je trajala godinu dana, toliko je uspešna bila. To je jedna stvar.

Druga stvar na koju želim da vas podsetim, vi koji se pozivate na baštinu Vojislava Koštunice, koji ste sad postali veliki suverenisti, koji ste postali veliki protivnici EU, koji nas pitate zašto dozvoljavamo uvoz proizvoda iz EU, pa vi ste ispregovarali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji nije ispregovarala ni jedna država koja je postala kandidat za članstvo u EU ili je ušla u EU. Vi ste, ne mislim vi lično ali vaša partija, Demokratska stranka Srbije, je 2008. godine prihvatila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gde se Srbija obavezala da uvede nula posto carine za sve robe i usluge koje dolaze iz EU, i onda u 2020. i u 2021. godini, kao veliki suverenisti, kao veliki Srbi, kao veliki zagovornici pomoći srpskoj privredi, kažete – a kako je moguće da se uvoze proizvodi iz EU po carinskim stopama koje faktički i ne postoje? Pa, zato što ste ih vi uveli. Nije uh uvela ni jedna država koja je ušla ili je htela da uđe u EU, nego ste vi to uradili 2008. godine.

Svakom čoveku, razumnom, koji ne mora mnogo da se razume u ekonomiju, je jasno da malo koja srpska kompanija, da malo koji srpski poljoprivredni proizvođač može da izdrži trku sa velikim evropskim kompanijama i velikim evropskim poljoprivrednim proizvođačima i mi sad teškom mukom, različitim merama, ne samo poljoprivrednim, nego i fiskalne politike, pokušavamo da pomognemo i domaćim privrednicima i domaćim poljoprivrednicima da nekako opstanu na tom tržištu u koje ste ih vi bacili, kao kada bi neko bacio živog čoveka među lavove, među deset lavova i rekao – evo, bacio sam te, pa se snalazi kako znaš i umeš. Vi ste tako uradili 2008. godine. Vi ste srpsku privredu i poljoprivredu bacili među evropske lavove i rekli – snalazite se, gospodo, kako znate i umete i onda se pojavite u 2021. godini i postavljate nam pitanja i kažete da ovo što radimo, radimo po diktatu Brisela. Ma ne, vi radite po diktatu Brisela, vi govorite onako kao što govore evroparlamentarci.

Dakle, već sam vam pomenuo ovu gospođu fon Kramon, tako kao vi govori i Tanja Fajon, tako govore i mnogi drugi – velika je SNS, daj da je smanjimo, mnogo poslanika ima, parlament nije demokratski itd. To su njihove reči. Neshvatljivo mi je da ih izgovarate vi koji ste na tim istim rečima protiv EU, a u suštini vodite istu politiku kao oni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće u danu za glasanje oba predloga za autentično tumačenje zato što smatramo da se i jednim i drugim autentičnim tumačenjem otklanjaju sve nedoumice oko značenja odredbi koje su sadržane u navedenim članovima Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno Zakona o visokom obrazovanju.

Što se tiče autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije u našoj društvenoj praksi, zaista se pojavio problem, odnosno, pojavilo se pitanje ko su sve javni funkcioneri.

Na ovom mestu želim da kažem da ovo pitanje nije samo normativno, i ono nije samo praktično, ono je i naučno pitanje. To znaju svi oni koji su završili ili koji studiraju pravne fakultete u Republici Srbiji.

Naime, iz ustavnog prava, iz upravnog prava studenti uče ko su funkcioneri, odnosno, koja lica se podrazumevaju pod sintagmom izabrana, imenovana, odnosno postavljena lica. To su ona lica koja su izabrana, postavljena ili imenovana neposredno od strane građana, kao što je slučaj kod nas sa predsednikom Republike, zatim to su ona lica koja bira, imenuje ili postavlja Narodna skupština, zatim Vlada Republike Srbije, pokrajinska Vlada, Skupština AP, kao i organi jedinaca lokalne samouprave.

To je, da kažemo, jedna udžbenička definicija lica koja se smatraju javnim funkcionerima, odnosno to je udžbenička definicija lica koja potpadaju pod tu kategoriju izabranih, imenovanih, odnosno, postavljenih lica.

Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije i odgovarajućih zakona, mi smo u našem Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o sprečavanju korupcije u kategoriju javnih funkcionera dodali i ona lica koja imenuje, postavlja, odnosno bira predsednik Republike, zatim Vrhovni kasacioni sud, to je, recimo, pet sudija Ustavnog suda, zatim Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Zašto je ovo važno da se naglasi? Zato što smo mi hteli kroz ovo autentično tumačenje da otklonimo sve nedoumice koje se u praksi javljaju oko toga koji organi javne vlasti, kako kaže Zakon o sprečavanju korupcije, dolaze u obzir kao oni subjekti koji biraju, imenuju, odnosno postavljaju određena lica na određene javne funkcije. To se u praksi javilo kao sporno u određenim slučajevima koje ću ja i da navedem.

Mi ovim autentičnim tumačenjem otklanjamo svaku sumnju koji su to državni organi koji imenuju, odnosno koji biraju, imenuju ili postavljaju javne funkcionere. Dakle, da ponovim još jednom – to su ona lica koja su neposredno birana od strane građana, odnosno to su oni javni funkcioneri koje imenuje, bira ili postavlja Narodna skupština, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, skupština autonomne pokrajine, pokrajinska vlada, organi jedinica lokalne samouprave, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. To su praktično svi državni organi, to su svi pokrajinski organi i to su odgovarajući organi jedinica lokalne samouprave.

Dakle, mi smo ovim autentičnim tumačenjem otklonili svaku nedoumicu o kojim organima se radi. Pokrili smo, da tako kažem, republički tj. državni nivo, pokrajinski nivo i lokalni nivo i niko sada više neće imati nedoumicu da li neko jeste ili nije javni funkcioner zbog toga što ga je postavio ovaj ili onaj organ. U nekim slučajevima javne funkcionere imenuje, bira odnosno postavljaju državni organi, kao Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike itd, u nekim slučajevima to radi skupština odnosno vlada autonomne pokrajine, a u nekim situacijama to rade odgovarajući organi jedinica lokalne samouprave.

Zašto je važno da se to uradi? Evo, ja ću vam navesti jedan konkretan primer da ne ispadne da je ovaj predlog autentičnog tumačenja jedno čisto apstraktno i teorijsko pitanje.

U praksi se javio problem da li su profesori univerziteta koji su iz, kako se to nekad govorilo onim starim rečnikom, kolektiva, dakle, od strane svojih kolega, ne od strane Vlade, ne od strane Skupštine, ne od strane nekog državnog organa, nego od strane svojih kolega izabrani u, recimo, jedan organ koji se zove savet fakulteta ili savet univerziteta?

Tu se pojavio jedan problem u praksi. Zašto? Zato što je neko u Agenciji za sprečavanje korupcije mehanički protumačio odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja je, kao što vidite, povezana sa tumačenjem Zakona o sprečavanju korupcije, i kaže – aha, on je izabran, e, on je funkcioner. Sad čovek dođe u situaciju, redovan profesor univerziteta, apsolutno nema nameru da bude funkcioner, nema nameru da se bavi politikom, jer javni funkcioneri su po definiciji pre svega političari, znači, čovek nema nameru da se bavi politikom, nije član nijedne stranke, ali zato što je izabran od strane svojih kolega u savet fakulteta, zbog te reči „izabran“, kažu – ti si javni funkcioner.

Imamo još jednu apsurdniju situaciju, a to zna prof. dr Marko Atlagić. Studentski parlament izabere u savet univerziteta ili u savet fakulteta studenta i zbog reči – izabran od strane studentskog parlamenta, kažu – e, pa on je javni funkcioner. Sada imamo problem, jedan ozbiljan, praktičan problem na fakultetima, da se profesori koji su birani iz reda nastavnika ili studenti koje je izabrao studentski parlament u savete univerziteta odnosno fakulteta definišu kao javni funkcioneri, što je, priznaćete, potpuno nelogično i apsolutno je suprotno i slovu i duhu zakona.

Na ovom mestu želim da kažem nešto što nije popularno da se kaže i nije popularno pre svega da to kažem ja kao predsednik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ali ja ću to ipak da kažem, pa ako mi neko uzme za zlo, neka uzme. O čemu se radi?

Mi smo u prošlom mandatu, u onom mandatu kad su ovde bili ljudi koji su se formalno predstavljali kao narodni poslanici a ponašali su se kao huligani, mislim na Boška Obradovića, poslanike Vuka Jeremića, onog Aleksića, na one koji su nosili kamen, čupali mikrofone, tu mislim na Balšu Božovića, Živkovića, Sašu Radulovića, koji su psovali narodne poslanike, pljuvali ih, fizički se sa njima obračunavali, kao sa Marijanom Rističevićem ovde ispred Narodne skupštine itd, dakle, u tom mandatu, od 2016. do 2020. godine, koji je bio jedan veoma težak mandat za sve narodne poslanike a pogotovo za narodne poslanike iz SNS, ne želim da kažem da je ovim drugim kolegama iz vladajuće koalicije bilo lako, ali pre svega su na udaru bili narodni poslanici SNS, nema šta nam nisu radili i sve smo stoički izdržali, od verbalnih uvreda do fizičkih napada. Sve smo izdržali.

Ja mislim da srpski parlament, ako izuzmemo ono pucanje u predratnoj Skupštini Kraljevine SHS 1928. godine, znači srpski parlament nije video scene koje su se dešavale u periodu od 2016. do 2020. godine.

Zašto sve ovo govorim i zašto će mi možda neko uzeti za zlo, ali baš me briga? U tom mandatu poslanici SNS, pre svega Marijan Rističević, Marko Atlagić, Aca Marković, pa i moja malenkost i neke druge kolege, mi smo bukvalno prikazivali grafikone, šeme kako je, recimo, Boško Obradović prao novac dobijen od države za izbornu kampanju i kako je ispumpavao državni novac iz svoje stranačke kase, koji se vraćao posle u njegove privatne džepove i u džepove njegovih partijskih saradnika, koji su u tome hteli da učestvuju. Neki nisu hteli da učestvuju, pa su isključeni iz Dveri, neki su čak isključeni iz poslaničke grupe Dveri.

Dakle, mi smo ovde, recimo, prikazivali šemu, ali bukvalno šemu. Marijan Rističević je deset puta ustajao i pokazivao šemu koje firme su u tome učestvovale, koja lica, koje sume novca su bile u pitanju. To su milioni i milioni novca koji pripada svim građanima Republike Srbije, a koji su formalno ispumpavani iz kase Pokreta Dveri, preko određenih firmi za nepostojeće usluge i nepostojeće poslove, preko raznih trgovinskih radnji i zanatskih radnji itd. čiji su vlasnici sve bili članovi, aktivisti, odbornici, finansijeri Boška Obradovića.

Dakle, mi smo te grafikone bukvalno ovde prikazivali iz sednice u sednicu i Boško Obradović nije mogao protiv toga da kaže ni jedni jedinu reč, zato što je sve apsolutno bilo tačno. Mogao je da kaže za mene da imam velike uši, da sam kreten, da sam ovakav, onakav, za Marijana Rističevića da je bio na farmi. Sve je to mogao da kaže, ali nije mogao da kaže da to što je nacrtano na tom grafikonu nije tačno. Sve je bilo tačno. Sve u dinar.

Prikazivali smo šematski kako je Vuk Jeremić ispumpavao, odnosno kako je dobijao novac od raznoraznih ofšor kompanija, od raznoraznih ambasada. Prikazivali smo koliko je državnog novca potrošio preko svake moguće mere dok je bio ministar inostranih poslova Republike Srbije, kako je putovao po belom svetu, kako je odsedao u najluksuznijim hotelima, kako je putovao najskupljim avionima i potrošio na desetine miliona dolara državnog novca, pa onda kako je dobijao pare preko stranke, pa preko jedne nevladine organizacije, pa preko druge nevladine organizacije, pa preko Lozoja, pa preko ovoga, pa preko onoga i sve smo to ovde u Skupštini iz sednice u sednicu pokazivali.

Zašto ovo govorim? Zato što niko iz Agencije, bar koliko je meni poznato, iz Agencije za sprečavanje korupcije na to nije reagovao, što je nedopustivo. Ne može država da ćuti ako ti poslanik da dokaz da se neko bavi organizovanim kriminalom. To što je on u opoziciji nema nikakve veze i da to radi neko od nas mora za to da odgovara.

Agencija za sprečavanje korupcije je, iz meni potpuno nepoznatog razloga, od toga jednostavno sklonila glavu. Ispalo je da smo mi ovde budale, šta ovi nešto pričaju, pokazuju neke slike, grafikone, baš nas briga, nego šta su oni uradili? I zaista mi je krivo zbog tih ljudi. Iz nekog čudnog razloga Agencija za sprečavanje korupcije, umesto da se bavi stvarnom korupcijom u redovima Boška Obradovića, Dragana Đilasa, o kome Marijan Rističević može da napiše studiju kako je preprodavao sekunde i kako nelegalno funkcioniše, recimo, televizija N1 kao lažni prekogranični kanal, umesto da se time bave Agencija za sprečavanje korupcije počne da maltretira profesore fakulteta, i to one profesore fakulteta koji su 2017. godine podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Republike i kažu - ti si član Saveta fakulteta, izabrale su te kolege, izabrale, zbog te reči izabrale, ti si javni funkcioner. On čovek kaže – kakav sam ja javni funkcioner? Okome se isključivo na ljude koji su podržali Aleksandra Vučića.

Ja taj auto-šovinizam ne mogu da razumem, ni kao poslanik, ni kao čovek. Idi bavi se Boškom Obradovićem, idi bavi se Vukom Jeremićem, idi bavi se Draganom Đilasom, idi bavi se ovim žutima koji su nam ukrali crno ispod nokta. Ne, oni su krenuli da se bave pojedinim profesorima sa fakulteta u Srbiji koji su 2017. godine imali hrabrosti, a za to je zaista trebalo imati hrabrosti, da se javno podrži Aleksandar Vučić za predsednika Republike.

Zašto? Zato što na njihovim fakultetima uglavnom predaju ljudi koji su apsolutni protivnici Aleksandra Vučića i SNS. Pojavili su se profesori koji su rekli – čekajte, taj Aleksandar Vučić, ja nisam član njegove stranke, nisam član ni jedne stranke, ali mislim da taj čovek radi dobro za Srbiju. Ljudi su dali svoje potpise i odjedanput, preko noći, ti ljudi postanu meta, kao oni su u korupciji, oni su u nekom korupcionaškom odnosu, što je potpuno neverovatno.

Mi smo ovde imali, neću da mu kažem ime, čovek je verovatno još uvek student i nema smisla da ga uvlačimo u dnevnu politiku, jednog studenta koji je dokazao, dokazao da ono što je uradila jedna profesorica na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Danica Popović, da je to plagijat. Kada je to rekao Marijan Rističević, onda je ispalo da je Marijan Rističević lažov. Kada je rekao taj student koji podržava Aleksandra Vučića onda je rečeno – ti si lažov zato što podržavaš Aleksandra Vučića. Šta se posle ispostavilo? Ispostavilo se da je sve istina i ta žena je sada udaljena sa predmeta na godinu dana, ne može da ga predaje. Šta ćemo sad? Da li se neko time bavi? Ne.

Sada ćemo da se bavimo tim studentom. Sada ćemo da se bavimo tim studentom koji je imao hrabrosti da javno kaže šta se radi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i sa nekim drugim studentima zato što su oni od strane studentskog parlamenta imenovani u savete fakulteta. Ja to ne mogu da razumem. Ja to zaista ne mogu da razumem.

Ispada da je u državi gde je na vlasti SNS štetno i opasno ako si član i ako podržavaš SNS. Sve je u redu, nema veze neka ovi kradu, neka lažu, neka emituju program iz Novog Beograda, a svi ćemo da se pravimo kao da ga emituju iz Luksemburga, to ništa nema veze, ali daj da vidimo one profesore koji su potpisali za Aleksandra Vučića, to su neki veliki korupcionaši, to su neki veliki lopovi. Daj da vidimo te studente, i to su neki veliki javni funkcioneri, daj da malo i njih češljamo.

Hajde da prestanemo više sa takvom jednom dvoličnom politikom. Ako je neko stvarno u korupciji, ali stvarno u korupciji, onda nema veze da li je član ove ili one stranke, ali nemojte na silu da od ljudi pravimo korupcionaše ako to nisu, a pogotovo da ne pravimo korupcionaše od ljudi koji su čestiti, koji su pošteni, koji su profesori fakulteta, a koji su 2017. godine podržali kandidaturu Aleksandra Vučića, a verujte mi neki od njih su prošli torturu, torturu na svojim fakultetima zato što su dali svoj potpis za kandidaturu predsednika Republike Aleksandra Vučića. I neko je onda rekao – ti si javni funkcioneri i zato što si javni funkcioner sada ćemo svu pažnju da usmerimo na tebe. Na one druge, koji su, takođe, javni funkcioneri i zapravo jesu javni funkcioneri, ovi nisu, a koji su pripadnici Dveri, Narodne stranke, stranke Dragana Đilasa itd, niko apsolutno nije ništa po tom pitanju uradio.

Voleo bih da me neko demantuje. Ako je nešto urađeno, ako se vode neki postupci, dajte da vidimo u kojoj fazi je taj postupak i koji oblik korupcije je utvrđen. Ja bih to voleo da vidim.

Nedopustivo je, i to moram da kažem, to sad nema neposredne veze sa ovim autentičnim tumačenjem, kao predsednik Administrativnog odbora dobijam već nekoliko puta zahteve sudova koji vode postupak protiv Marijana Rističevića zbog reči koje je izgovorio ovde u Narodnoj skupštini, a gde me sud, tobože, pita, kao da ne zna da čita Ustav, da li Marijan Rističević uživa imunitet kao narodni poslanik za reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini, a lepo u Ustavu piše da narodni poslanik ne može da bude krivično gonjen za reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini. I pored svih mojih odgovora, Marijane, evo, imaćeš danas priliku da kažeš koliko postupaka se vodi protiv Marijana Ristićevića zbog reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini, u državi u kojoj navodno vlada diktatura SNS, Aleksandra Vučića, a gde su sudovi, tužilaštva, svi mogući državni organi pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vučića, njegovih falangi itd, itd. To je takva diktatura, zamislite, da se protiv Marijana Rističevića, jednog od najistaknutijih naših poslanika, vodi nekoliko postupaka zbog reči koje je čovek izgovorio u Narodnoj skupštini, a koje su, uzgred budi rečeno, sve tačne. Dakle, nema nikakvih uvreda, nema nikakvih laži, apsolutno sve same činjenice.

Da kažem samo nešto, završavam, ne vidim dobro, malo su me uhvatile godine, završavam, što se tiče drugog autentičnog tumačenja, tu je stvar potpuno jasna. Mi smo bliže, da kažem, određujemo nešto što piše u Zakonu o visokom obrazovanju, a to je da nastavnici visokoškolskih ustanova tj. redovni profesori kojima je produžen radni odnos posle 65 godine života, a maksimalno do 70, ne mogu da budu birani za dekane.

Odredba iz zakona je već sama po sebi dosta jasna, ali u praksi su se javili neki slučajevi gde su neki ljudi smatrali da imaju pravo da budu dekani, iako su navršili 65 godina života, pa smo mi smatrali za shodno da ovim autentičnim tumačenjem to pojasnimo.

Kažem još jedanput i time završavam, hvala vam, gospođo Jevđić, što ste imali razumevanje za ovo prekoračenje vremena, jesam za borbu protiv korupcije, jesam za borbu svih onih koji kradu ovu državu, bez obzira kojoj stranci pripadaju, ali nemoguće je da se ti koji kradu državu i koji je potkradaju nalaze u redovima profesora koji su podržali Aleksandra Vučića, među studentima koji podržavaju Aleksandra Vučića, među poslanicima koji podržavaju Aleksandra Vučića, odnosno koji su poslanici stranke koju vodi Aleksandar Vučić itd, a da su oni tamo sa druge strane barikade, razni Đilasi, razni Obradovići, razni Jeremići itd, neka jagnjad, neki anđeli, neki apostoli koji su sve u životu stekli pošteno, ništa tu nije nelegalno, sve je čisto.

Lepo čovek stekne 619 miliona evra, niko ga ništa ne pita, nikakva agencija, nikakav sud. Vuk Jeremić se malo finansira kao predsednik partije, kao direktor jedne, pa druge nevladine organizacije. Spavao je po hotelima u kojima nije spavao ni Tramp, ni Obama itd. Ništa to nema veze, nego dajte da vidimo šta je sa ovima što su 2017. godine podržali Aleksandra Vučića.

Da nam se takve stvari više ne bi dešavale, ja molim kolege da izglasamo i jedno i drugo autentično tumačenje.

Zahvaljujem se, gospodine Orliću.

Moram da primetim gospodine Glišiću, sve ovo što vi sada govorite govorio je u prošlom mandatu, doduše, ne tako smireno i tako sofisticirano, Boško Obradović, pa je na kraju završio kod onih koji otvoreno zagovaraju ulazak Srbije i u EU i u NATO pakt, pa se plašim da ne krenete i vi tim putem.

Ne mogu za dve minute da odgovorim na sve neistine i poluistine koje ste izgovorili, ali pokušaću to da uradim.

Vi imate jedan pristup problemu koji je imao i vaš nekadašnji predsednik stranke Boško Obradović, a to je da je Srbija kriva što je NATO pakt nešto uradio ili što je EU nešto uradila. Zašto bi Srbija bila kriva? Da li je Srbija kriva zato što je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju 1999. godine? Da li je Srbija kriva ako neki evropski zvaničnik da neku izjavu koja nije u interesu Republike Srbije? Pričate o tome da je vojska NATO pakta okupatorska na Kosovu i Metohiji.

I vas, kao i mene, kao i sve nas ovde, boli činjenica što na Kosovu i Metohiji nije samo i isključivo Vojska Srbije, ali isto tako, moram da vas podsetim da se Srbija danas, sem na svoj Ustav, kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju još jedino poziva na Rezoluciju 1244. To je još jedina pravna veza, kako bi rekli stari rimski pravnici „iuris vinculum“ između Srbije i Kosova i Metohije. Po toj Rezoluciji 1244 u kojoj se kaže da će UN biti vojno prisutne na Kosovu i Meothiji uz, citiram, suštinsko učešće NATO-a, to je dakle Rezolucija koju je izglasao Savet bezbednosti UN.

I ma koliko da nam je teško što snage NATO-a u mnogo prilika su okretale glavu od terora koji se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, moram da kažem, znam da to nije popularno, vi to ne morate da kažete, ali znam da mislite isto kao ja, ali ja imamo obavezu to da kažem – da nije te i takve oružane sile na Kosovu i Metohiji, veliko je pitanje da li bi jedan Srbin živeo tamo, uz sve njihove slabosti.

Što se tiče kineskih investicija, kažite mi koja je to kineska fabrika pod pritiskom EU zatvorena u Srbiji? Da li ste primetili da se građani Republike Srbije masovno vakcinišu upravo kineskim vakcinama? Pa, kako smo to poklekli pod pritiscima EU i NATO-a? Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, mnogo toga ste rekli u pokušaju da ocenite Aleksandra Vučića, SNS, i Vladu Republike Srbije, to radite veštije i mnogo kulturnije nego Boško Obradović, ali matrica vam je ista. Spominjete neko koordinaciono telo koje treba da ispita posledice NATO bombardovanja, pa neko neće da potpiše, pa zato što, navodno, po vama neće da potpiše, mi smo za NATO pakt, ne znam da li je prisutan u sali doktor Darko Laketić, znam da vi u prošlom mandatu niste bili narodni poslanik, ali trebali biste malo da se informišete o tome i šta smo mi radili dok vas ovde nije bilo, dok niste kao biblijski prorok došli ovde da nam vi sada objasnite šta je to što mi treba da uradimo, a navodno nismo uradili, a mi smo to, zapravo, uradili.

Naime, doktor Darko Laketić je, gospodine Glišiću, još pre nekoliko godina ovde od nas iz Srpske napredne stranke i naših prijatelja iz drugih političkih partija, koje su nas u tome podržale, izabran za predsednika Komisije Narodne skupštine koja treba da ispita posledice bombardovanja Republike Srbije 1999. godine, municijom sa osiromašenim uranijumom, Gospodin Darko Laketić je sa svojim kolegama iz te Komisije taj posao završio. Uspostavili smo veoma intenzivnu saradnju sa italijanskim parlamentom, i verovali vi ili ne, a verujte mi slobodno, jer ja nemam nameru da vas lažem, upravo smo od italijanskog parlamenta, od jedne slične komisije koja se bavila tim problemom u Italiji, a odnosila se na problem masovnog oboljevanja italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji upravo od raznih vrsta tumora, da smo upravo od Italijana dobili najveću moguću pomoć i najviše informacija o tome kakve su strašne posledice izazvane na, pre svega, KiM, ali i u drugim delovima Republike Srbije, gde je NATO pakt 1999. godine, koristio municiju sa osiromašenim uranijumom.

Hoću da vam kažem, ja razumem vašu potrebu da vi ovde budete jedini patriota, jedini Srbin, kako vi kažete, i najveći Srbin, i jedini koji je protiv EU, jedini koji je protiv NATO pakta, jedini koji hoće da obnovi Dušanovo carstvo i sve je to lepo, ali vam kažem da za 90% stvari koje ste rekli, apsolutno niste u pravu.

Ja sam zaista neprijatno iznenađen, gospodine Glišiću, koliko ste vi neinformisani.

Mi smo princip vojne neutralnosti uneli u Strategiju odbrane i u Strategiju nacionalne bezbednosti još 2019. godine, a u Zakonu o odbrani, koji smo mi izglasali, još 2018. godine i onda se pojavljujete vi, kao i ovi iz DSS-a, u 2021. godini i kažete – Narodna skupština treba da donese zakon o vojnoj neutralnosti, a mi Republiku Srbiju proglasili vojno neutralnom još 2018, odnosno 2019. godine i ne samo da smo je formalno proglasili vojno neutralnom, nego mi zaista vodimo takvu spoljnu politiku koja obezbeđuje Srbiji da nema gazdu i gospodara, ni vojnog, ni političkog nigde na kugli zemaljskoj, sem ovde u Srbiji, a to su građani Srbije.

Prema tome, to što vi inputirate da mi treba da donesemo nešto što smo već doneli, to vam se ponavlja danas po drugi put. Ne znam, izgleda da niste u formi.

Što se tiče ovoga što ste rekli - a što sada ratifikujete sporazum sa Luksemburgom kada je Luksemburg priznao Kosovo, vi se ponašate kao Boris Tadić 2008. godine. Da li znate na kome je on demonstrirao svoju silu? Priznali i Amerika, i Francuska, i Velika Britanija, i Italija, i Nemačka itd. Znate šta je uradio? Sećate se, gospodine Glišiću, Boris Tadić nikoga nije proterao, nije reč rekao. Pobegao čovek u Rumuniju. Kaže, ima obaveze da poseti službeno Rumuniju i to baš na dan kada je Kosovo donelo deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, a njegova Vlada da li znate koga je proterala od svih tih velikih sila iz Beograda? Ambasadorku Crne Gore, mislim da se gospođa zvala Anka Vojvodić i ambasadora Makedonije. E tako isto i vi. Ajde sada da pokažemo silu na Luksemburgu. Zamislite, Luksemburg je član NATO pakta, a NATO pakt nas je bombardovao 1999. godine, pa što mi sada sa njima da ratifikujemo bilo šta? Ne razumem kakva je to logika?

Ne znam da li ste vi obavešteni da su Rumunija, Grčka, Španija, Slovačka takođe članice NATO pakta, a nisu priznale nezavisnost KiM? Članice su i EU, a nisu priznale nezavisnost KiM. Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, ja razumem vašu ciljnu grupu i razumem vašu političku strategiju, ali imam obavezu da vam kažem da je to što vi radite suviše jednostrano. To su radili neki pre vas i pokušali su na tome da steknu političke poene i da nas iz Srpske napredne stranke prestave kao neke NATO slugeranje, kao neke izdajnike itd.

Zaboravio sam da kažem jednu stvar koja je jako važna. Vidite, gospodine Glišiću, pravite istu grešku koju je napravio i Haški tribunal u odnosu na Slobodana Miloševića. Nikada me nije bilo sramota što sam bio član SRS i što sam bio član tima za odbranu Vojislava Šešelja. Naprotiv, ja se time ponosim, jer smatram da sam radio jedan koristan posao ne samo za jednog čoveka koji se nalazio 12 godina u pritvoru Haškog tribunala, nego jednu dobru stvar za Srbiju, jer se u Haškom tribunalu, hteli to neki da priznaju ili ne, u stvari pokušalo da se sudi Srbiji, a ne pojedincima i da se sva krivica za raspad bivše Jugoslavije svali na leđa srpskog naroda. Oko toga se slažemo, ali vi sada radite jednu stvar koju je uradio i Haški tribunal u optužnici protiv Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević, ma kakav da je bio, ja o njegovoj vladavini ne mislim da je bila sjajna, pravio je mnoge greške i političke i ekonomske, ali Slobodan Milošević nikada nije izgovorio ili napisao da je njegov politički cilj stvaranje velike Srbije, a on je u Haškom tribunalu optužen da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj da stvori veliku Srbiju, pa je bio u tom udruženom zločinačkom poduhvatu sa Vojislavom Šešeljem, Ratkom Mladićem, Radovanom Karadžićem, Milanom Martićem, jel tako Marko Atlagiću, i kaže se drugim znanim i ne znanim licima. Znači, pitaj boga sa kim sve nije bio u savezu da stvori veliku Srbiju. Vi sada to isto radite samo u odnosu na SNS.

Vi kažete – vaša politika je EU nema alternativu. Evo, ja vas molim, gospodine Glišiću, kao što smo nekada u SRS dokazivali da se Slobodan Milošević nije zalagao za veliku Srbiju, ja sada vas molim da mi kažete koji je to funkcioner SNS, bilo ministar, bilo narodni poslanik, predsednik Republike, sadašnji, bivši, nije bitno, rekao da je zvanična politika naše stranke – EU nema alternativu. Da li znate šta to znači u prevodu? To u prevodu znači da ako Srbija ne uđe u EU, ona će da propadne.

Naša politika je sasvim suprotna od toga. Mi hoćemo da uđemo u EU, ali radimo tako da Srbija ima snage da opstane i ako eventualno ne uđe u EU, jer to da li ćemo mi ući u EU ili ne, priznaćete, ne zavisi samo od Srbije. To zavisi i od mnogih odnosa unutar same EU. Ta politika – EU nema alternativu, to ste mogli da pročitate, eventualno, u izjavama Božidara Đelića, Borisa Tadića i tako dalje.

Boris Tadić je voleo da se frlja sa tim godinama, pa je 2004. godine pričao – ući ćemo 2007. godine, pa 2007. godine – ući ćemo 2012. godine, pa 2012. godine, na izborima koje je izgubio – ući ćemo 2016. godine itd. Kada ste od Aleksandra Vučića čuli, pod broj jedan, da EU nema alternativu i, pod broj dva, godinu kada će Srbija da uđe u EU? Toga nema, to ne postoji. Ako uspete to da mi nađete, ja više neću biti predsednik poslaničke grupe i uopšte neću da budem narodni poslanik, jer to znači da se ja apsolutno ne razumem u posao koji radim.

Dakle, gospodine Glišiću, mi smo vojno neutralni po odredbama Zakona o odbrani koji smo usvojili još 2018. godine. Dakle, nije to sad neka odredba u nekoj rezoluciji, kao što je to radio Vojislav Koštunica.

Da vas podsetim, te 2007. godine ta rezolucija u Narodnoj skupštini, ovde smo je usvajali, baš ovde, iako je Skupština inače zasedala tamo u Kralja Milana, ta rezolucija ne bi ni ovde mogla da bude usvojena da nije bilo poslanika SRS koji su za nju glasali, a na sednicu Narodne skupštine je došao Velimir Ilić, pa je Tomislav Nikolić tada rekao - imate jednog ministra u Vladi, sada treba da se glasa o vojnoj neutralnosti, a došao je kao da je došao ispod šatora, onako, bez kravate, sa tri dugmeta otkopčana na košulji, znojav, itd.

Hoću da vam kažem da radimo mnogo ozbiljnije nego što su radili oni za koje ste nas vi ubeđivali da su veliki patrioti i veliki rodoljubi. Dakle, vojno smo neutralni, to smo raščistili, i to po zakonu. Nadam se da ste shvatili da smo vojno neutralni, ne po nekoj odredbi rezolucije ili strategije, nego po zakonu.

Još jednu stvar hoću da vam kažem. Za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koga ste glorifikovali kao velikog Srbina i velikog junaka, vlast SNS i Aleksandar Vučić konkretno, o kome vi ne govorite po imenu i prezimenu, ali znate, mogu da se čitaju redovi, a može da se čita i između redova. Manje bistri ljudi samo čitaju redove, a onaj ko je malo bistriji on može da pročita i ono što piše između redova. Dakle, potpuno je jasno da sve što vi govorite u stvari treba da bude omča oko vrata Aleksandru Vučiću.

Vidite, za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koji je bio vaš politički mentor, na koga ste se ugledali kao na velikog Srbina, velikog pravoslavca itd, zaštitnika srpskog naroda, nekoga ko je po prvi put u istoriji Srbije, Srbiju proglasio vojno neutralnom, Aleksandar Vučić nikoga nije isporučio u Haški tribunal. Ja sada mogu da vam nabrajam koliko hoćete ljudi koje je taj vaš Vojislav Koštunica isporučio u Haški tribunal i to ne samo da ih je isporučio, nego je jednog isporučio tako što ga je izvukao iz bolničkog kreveta, u pidžami i u bolničkim papučama. Drugog je isporučio polumrtvog čoveka, pokojnog generala Zdravka Tolimira tako što ga je uhapsio ovde u Beogradu, pa su ga skelom, odnosno čamcem prebacili preko Drine, pa ga navodno uhapsili u Republici Srpskoj. Generala Lazarevića, komadanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, 1999. godine su isporučili u Haški tribunal tako što su mu rekli - ili ćeš da ideš u Haški tribunal ili ćemo nešto da ti uradimo sa porodicom. Da bi omekšali čoveka, da bi mu kao učinili, pod znacima navoda, znate šta su u radili? Sećate se vi toga vrlo dobro samo nećete da kažete, onda mu je Velimir Ilić poklonio Škodu oktaviju. Inače, general Lazarević koga smo mi, ti veliki izdajnici, mi koji hoćemo puzeći Srbiju da uvedemo u NATO pakt itd, mi smo generala Lazarevića dočekali na beogradskom aerodromu kao heroja koji je branio srpski narod na KiM, a to niste uradili vi. Dakle, generala Lazarevića je na beogradskom aerodromu dočekao tadašnji ministar pravde, Nikola Selaković, ne Boško Obradović, ne vi, ne Dragan Đilas, ne bilo ko od vas. Za predavača na Vojnoj akademiji ga je imenovao, sada nije trenutno u sali, gospodin Aleksandar Vulin, tadašnji ministar odbrane.

Prema tome, ako je iko čist kad su u pitanju srpski heroji koji su branili srpski narod, onda je to Aleksandar Vučić, onda je to SNS.

Što se tiče Škode oktavije, to je primer kako se bukvalno do poniženja dovodi jedan elitni srpski oficir.

General Lazarević, gospodine Glišiću, do tada, koliko je bio skroman čovek, u životu nije imao svoj privatni automobil. Nije imao čovek privatni automobil, bio general. A mi se sećamo mnogih generala koji su imali ne automobil, nego vile na Dedinju, vikendice na moru, besplatna zimovanja, letovanja itd, pa kad je trebalo da brane državu kojoj su dali zakletvu, oni su se predali. Oni su se predali, pa su ih ovde u Beogradu proglašavali herojima. Jedan je predao 50 tenkova u Varaždinu. Proglašen je nacionalnim herojem. A oni koji su branili srpski narod, znate šta su njima radili? Poslali ih u Haški tribunal, a dali im Škodu oktaviju.

Pa, jel hoćete da se vratimo na tu politiku, da ljude ponovo šaljemo ko zna gde u beli svet da im se sudi za zločine koje nisu počinili, a da im zauzvrat poklanjamo Škode oktavije? Jel to patriotizam za koji se vi zalažete? Jel to srpsko rodoljublje zbog kojeg nam ovde držite lekcije i kažete da ste vi jedini istinski autentični predstavnik srpskog naroda? Šta smo mi? Koga mi ovde predstavljamo, Kineze, Ruse, Amerikance, koga? Predstavljamo srpski narod i na najmanji način i u najmanju ruku isto kao i vi, ako ne i hiljadu puta više i hiljadu puta bolje.

Dakle, samo hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, nemojte nama da vežete teret koji treba da nose neki drugi, jer sve to što ste vi govorili, govorili su i radili oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Mi smo njih pobedili. Mi smo tu i takvu politiku poslali u istoriju. Nas takva politika apsolutno više ne zanima. Mi gradimo Srbiju kao samostalnu i suverenu državu koja izgrađuje dobrosusedske odnose sa svima u njenom okruženju, sa svim velikim silama, uključujući i Ameriku i Rusiju, ali brižljivo čuva svoju neutralnost, ne samo vojnu, nego i političku, i pri tome uspevamo da privučemo investicije i sa zapada i sa istoka.

Ako pronađete jednu zemlju u Evropi kojoj je to pošlo za rukom, a koja nije morala da stane pod jednu ili pod drugu čizmu, evo, ja vam ponovo kažem, ako pronađete takvu zemlju, više nisam predsednik poslaničke grupe, više nisam narodni poslanik, jer ne znam da radim taj posao.