Zahvaljujem se, gospodine Orliću.

Moram da primetim gospodine Glišiću, sve ovo što vi sada govorite govorio je u prošlom mandatu, doduše, ne tako smireno i tako sofisticirano, Boško Obradović, pa je na kraju završio kod onih koji otvoreno zagovaraju ulazak Srbije i u EU i u NATO pakt, pa se plašim da ne krenete i vi tim putem.

Ne mogu za dve minute da odgovorim na sve neistine i poluistine koje ste izgovorili, ali pokušaću to da uradim.

Vi imate jedan pristup problemu koji je imao i vaš nekadašnji predsednik stranke Boško Obradović, a to je da je Srbija kriva što je NATO pakt nešto uradio ili što je EU nešto uradila. Zašto bi Srbija bila kriva? Da li je Srbija kriva zato što je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju 1999. godine? Da li je Srbija kriva ako neki evropski zvaničnik da neku izjavu koja nije u interesu Republike Srbije? Pričate o tome da je vojska NATO pakta okupatorska na Kosovu i Metohiji.

I vas, kao i mene, kao i sve nas ovde, boli činjenica što na Kosovu i Metohiji nije samo i isključivo Vojska Srbije, ali isto tako, moram da vas podsetim da se Srbija danas, sem na svoj Ustav, kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju još jedino poziva na Rezoluciju 1244. To je još jedina pravna veza, kako bi rekli stari rimski pravnici „iuris vinculum“ između Srbije i Kosova i Metohije. Po toj Rezoluciji 1244 u kojoj se kaže da će UN biti vojno prisutne na Kosovu i Meothiji uz, citiram, suštinsko učešće NATO-a, to je dakle Rezolucija koju je izglasao Savet bezbednosti UN.

I ma koliko da nam je teško što snage NATO-a u mnogo prilika su okretale glavu od terora koji se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, moram da kažem, znam da to nije popularno, vi to ne morate da kažete, ali znam da mislite isto kao ja, ali ja imamo obavezu to da kažem – da nije te i takve oružane sile na Kosovu i Metohiji, veliko je pitanje da li bi jedan Srbin živeo tamo, uz sve njihove slabosti.

Što se tiče kineskih investicija, kažite mi koja je to kineska fabrika pod pritiskom EU zatvorena u Srbiji? Da li ste primetili da se građani Republike Srbije masovno vakcinišu upravo kineskim vakcinama? Pa, kako smo to poklekli pod pritiscima EU i NATO-a? Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, mnogo toga ste rekli u pokušaju da ocenite Aleksandra Vučića, SNS, i Vladu Republike Srbije, to radite veštije i mnogo kulturnije nego Boško Obradović, ali matrica vam je ista. Spominjete neko koordinaciono telo koje treba da ispita posledice NATO bombardovanja, pa neko neće da potpiše, pa zato što, navodno, po vama neće da potpiše, mi smo za NATO pakt, ne znam da li je prisutan u sali doktor Darko Laketić, znam da vi u prošlom mandatu niste bili narodni poslanik, ali trebali biste malo da se informišete o tome i šta smo mi radili dok vas ovde nije bilo, dok niste kao biblijski prorok došli ovde da nam vi sada objasnite šta je to što mi treba da uradimo, a navodno nismo uradili, a mi smo to, zapravo, uradili.

Naime, doktor Darko Laketić je, gospodine Glišiću, još pre nekoliko godina ovde od nas iz Srpske napredne stranke i naših prijatelja iz drugih političkih partija, koje su nas u tome podržale, izabran za predsednika Komisije Narodne skupštine koja treba da ispita posledice bombardovanja Republike Srbije 1999. godine, municijom sa osiromašenim uranijumom, Gospodin Darko Laketić je sa svojim kolegama iz te Komisije taj posao završio. Uspostavili smo veoma intenzivnu saradnju sa italijanskim parlamentom, i verovali vi ili ne, a verujte mi slobodno, jer ja nemam nameru da vas lažem, upravo smo od italijanskog parlamenta, od jedne slične komisije koja se bavila tim problemom u Italiji, a odnosila se na problem masovnog oboljevanja italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji upravo od raznih vrsta tumora, da smo upravo od Italijana dobili najveću moguću pomoć i najviše informacija o tome kakve su strašne posledice izazvane na, pre svega, KiM, ali i u drugim delovima Republike Srbije, gde je NATO pakt 1999. godine, koristio municiju sa osiromašenim uranijumom.

Hoću da vam kažem, ja razumem vašu potrebu da vi ovde budete jedini patriota, jedini Srbin, kako vi kažete, i najveći Srbin, i jedini koji je protiv EU, jedini koji je protiv NATO pakta, jedini koji hoće da obnovi Dušanovo carstvo i sve je to lepo, ali vam kažem da za 90% stvari koje ste rekli, apsolutno niste u pravu.

Ja sam zaista neprijatno iznenađen, gospodine Glišiću, koliko ste vi neinformisani.

Mi smo princip vojne neutralnosti uneli u Strategiju odbrane i u Strategiju nacionalne bezbednosti još 2019. godine, a u Zakonu o odbrani, koji smo mi izglasali, još 2018. godine i onda se pojavljujete vi, kao i ovi iz DSS-a, u 2021. godini i kažete – Narodna skupština treba da donese zakon o vojnoj neutralnosti, a mi Republiku Srbiju proglasili vojno neutralnom još 2018, odnosno 2019. godine i ne samo da smo je formalno proglasili vojno neutralnom, nego mi zaista vodimo takvu spoljnu politiku koja obezbeđuje Srbiji da nema gazdu i gospodara, ni vojnog, ni političkog nigde na kugli zemaljskoj, sem ovde u Srbiji, a to su građani Srbije.

Prema tome, to što vi inputirate da mi treba da donesemo nešto što smo već doneli, to vam se ponavlja danas po drugi put. Ne znam, izgleda da niste u formi.

Što se tiče ovoga što ste rekli - a što sada ratifikujete sporazum sa Luksemburgom kada je Luksemburg priznao Kosovo, vi se ponašate kao Boris Tadić 2008. godine. Da li znate na kome je on demonstrirao svoju silu? Priznali i Amerika, i Francuska, i Velika Britanija, i Italija, i Nemačka itd. Znate šta je uradio? Sećate se, gospodine Glišiću, Boris Tadić nikoga nije proterao, nije reč rekao. Pobegao čovek u Rumuniju. Kaže, ima obaveze da poseti službeno Rumuniju i to baš na dan kada je Kosovo donelo deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, a njegova Vlada da li znate koga je proterala od svih tih velikih sila iz Beograda? Ambasadorku Crne Gore, mislim da se gospođa zvala Anka Vojvodić i ambasadora Makedonije. E tako isto i vi. Ajde sada da pokažemo silu na Luksemburgu. Zamislite, Luksemburg je član NATO pakta, a NATO pakt nas je bombardovao 1999. godine, pa što mi sada sa njima da ratifikujemo bilo šta? Ne razumem kakva je to logika?

Ne znam da li ste vi obavešteni da su Rumunija, Grčka, Španija, Slovačka takođe članice NATO pakta, a nisu priznale nezavisnost KiM? Članice su i EU, a nisu priznale nezavisnost KiM. Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, ja razumem vašu ciljnu grupu i razumem vašu političku strategiju, ali imam obavezu da vam kažem da je to što vi radite suviše jednostrano. To su radili neki pre vas i pokušali su na tome da steknu političke poene i da nas iz Srpske napredne stranke prestave kao neke NATO slugeranje, kao neke izdajnike itd.

Zaboravio sam da kažem jednu stvar koja je jako važna. Vidite, gospodine Glišiću, pravite istu grešku koju je napravio i Haški tribunal u odnosu na Slobodana Miloševića. Nikada me nije bilo sramota što sam bio član SRS i što sam bio član tima za odbranu Vojislava Šešelja. Naprotiv, ja se time ponosim, jer smatram da sam radio jedan koristan posao ne samo za jednog čoveka koji se nalazio 12 godina u pritvoru Haškog tribunala, nego jednu dobru stvar za Srbiju, jer se u Haškom tribunalu, hteli to neki da priznaju ili ne, u stvari pokušalo da se sudi Srbiji, a ne pojedincima i da se sva krivica za raspad bivše Jugoslavije svali na leđa srpskog naroda. Oko toga se slažemo, ali vi sada radite jednu stvar koju je uradio i Haški tribunal u optužnici protiv Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević, ma kakav da je bio, ja o njegovoj vladavini ne mislim da je bila sjajna, pravio je mnoge greške i političke i ekonomske, ali Slobodan Milošević nikada nije izgovorio ili napisao da je njegov politički cilj stvaranje velike Srbije, a on je u Haškom tribunalu optužen da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj da stvori veliku Srbiju, pa je bio u tom udruženom zločinačkom poduhvatu sa Vojislavom Šešeljem, Ratkom Mladićem, Radovanom Karadžićem, Milanom Martićem, jel tako Marko Atlagiću, i kaže se drugim znanim i ne znanim licima. Znači, pitaj boga sa kim sve nije bio u savezu da stvori veliku Srbiju. Vi sada to isto radite samo u odnosu na SNS.

Vi kažete – vaša politika je EU nema alternativu. Evo, ja vas molim, gospodine Glišiću, kao što smo nekada u SRS dokazivali da se Slobodan Milošević nije zalagao za veliku Srbiju, ja sada vas molim da mi kažete koji je to funkcioner SNS, bilo ministar, bilo narodni poslanik, predsednik Republike, sadašnji, bivši, nije bitno, rekao da je zvanična politika naše stranke – EU nema alternativu. Da li znate šta to znači u prevodu? To u prevodu znači da ako Srbija ne uđe u EU, ona će da propadne.

Naša politika je sasvim suprotna od toga. Mi hoćemo da uđemo u EU, ali radimo tako da Srbija ima snage da opstane i ako eventualno ne uđe u EU, jer to da li ćemo mi ući u EU ili ne, priznaćete, ne zavisi samo od Srbije. To zavisi i od mnogih odnosa unutar same EU. Ta politika – EU nema alternativu, to ste mogli da pročitate, eventualno, u izjavama Božidara Đelića, Borisa Tadića i tako dalje.

Boris Tadić je voleo da se frlja sa tim godinama, pa je 2004. godine pričao – ući ćemo 2007. godine, pa 2007. godine – ući ćemo 2012. godine, pa 2012. godine, na izborima koje je izgubio – ući ćemo 2016. godine itd. Kada ste od Aleksandra Vučića čuli, pod broj jedan, da EU nema alternativu i, pod broj dva, godinu kada će Srbija da uđe u EU? Toga nema, to ne postoji. Ako uspete to da mi nađete, ja više neću biti predsednik poslaničke grupe i uopšte neću da budem narodni poslanik, jer to znači da se ja apsolutno ne razumem u posao koji radim.

Dakle, gospodine Glišiću, mi smo vojno neutralni po odredbama Zakona o odbrani koji smo usvojili još 2018. godine. Dakle, nije to sad neka odredba u nekoj rezoluciji, kao što je to radio Vojislav Koštunica.

Da vas podsetim, te 2007. godine ta rezolucija u Narodnoj skupštini, ovde smo je usvajali, baš ovde, iako je Skupština inače zasedala tamo u Kralja Milana, ta rezolucija ne bi ni ovde mogla da bude usvojena da nije bilo poslanika SRS koji su za nju glasali, a na sednicu Narodne skupštine je došao Velimir Ilić, pa je Tomislav Nikolić tada rekao - imate jednog ministra u Vladi, sada treba da se glasa o vojnoj neutralnosti, a došao je kao da je došao ispod šatora, onako, bez kravate, sa tri dugmeta otkopčana na košulji, znojav, itd.

Hoću da vam kažem da radimo mnogo ozbiljnije nego što su radili oni za koje ste nas vi ubeđivali da su veliki patrioti i veliki rodoljubi. Dakle, vojno smo neutralni, to smo raščistili, i to po zakonu. Nadam se da ste shvatili da smo vojno neutralni, ne po nekoj odredbi rezolucije ili strategije, nego po zakonu.

Još jednu stvar hoću da vam kažem. Za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koga ste glorifikovali kao velikog Srbina i velikog junaka, vlast SNS i Aleksandar Vučić konkretno, o kome vi ne govorite po imenu i prezimenu, ali znate, mogu da se čitaju redovi, a može da se čita i između redova. Manje bistri ljudi samo čitaju redove, a onaj ko je malo bistriji on može da pročita i ono što piše između redova. Dakle, potpuno je jasno da sve što vi govorite u stvari treba da bude omča oko vrata Aleksandru Vučiću.

Vidite, za razliku od tog vašeg Vojislava Koštunice, koji je bio vaš politički mentor, na koga ste se ugledali kao na velikog Srbina, velikog pravoslavca itd, zaštitnika srpskog naroda, nekoga ko je po prvi put u istoriji Srbije, Srbiju proglasio vojno neutralnom, Aleksandar Vučić nikoga nije isporučio u Haški tribunal. Ja sada mogu da vam nabrajam koliko hoćete ljudi koje je taj vaš Vojislav Koštunica isporučio u Haški tribunal i to ne samo da ih je isporučio, nego je jednog isporučio tako što ga je izvukao iz bolničkog kreveta, u pidžami i u bolničkim papučama. Drugog je isporučio polumrtvog čoveka, pokojnog generala Zdravka Tolimira tako što ga je uhapsio ovde u Beogradu, pa su ga skelom, odnosno čamcem prebacili preko Drine, pa ga navodno uhapsili u Republici Srpskoj. Generala Lazarevića, komadanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, 1999. godine su isporučili u Haški tribunal tako što su mu rekli - ili ćeš da ideš u Haški tribunal ili ćemo nešto da ti uradimo sa porodicom. Da bi omekšali čoveka, da bi mu kao učinili, pod znacima navoda, znate šta su u radili? Sećate se vi toga vrlo dobro samo nećete da kažete, onda mu je Velimir Ilić poklonio Škodu oktaviju. Inače, general Lazarević koga smo mi, ti veliki izdajnici, mi koji hoćemo puzeći Srbiju da uvedemo u NATO pakt itd, mi smo generala Lazarevića dočekali na beogradskom aerodromu kao heroja koji je branio srpski narod na KiM, a to niste uradili vi. Dakle, generala Lazarevića je na beogradskom aerodromu dočekao tadašnji ministar pravde, Nikola Selaković, ne Boško Obradović, ne vi, ne Dragan Đilas, ne bilo ko od vas. Za predavača na Vojnoj akademiji ga je imenovao, sada nije trenutno u sali, gospodin Aleksandar Vulin, tadašnji ministar odbrane.

Prema tome, ako je iko čist kad su u pitanju srpski heroji koji su branili srpski narod, onda je to Aleksandar Vučić, onda je to SNS.

Što se tiče Škode oktavije, to je primer kako se bukvalno do poniženja dovodi jedan elitni srpski oficir.

General Lazarević, gospodine Glišiću, do tada, koliko je bio skroman čovek, u životu nije imao svoj privatni automobil. Nije imao čovek privatni automobil, bio general. A mi se sećamo mnogih generala koji su imali ne automobil, nego vile na Dedinju, vikendice na moru, besplatna zimovanja, letovanja itd, pa kad je trebalo da brane državu kojoj su dali zakletvu, oni su se predali. Oni su se predali, pa su ih ovde u Beogradu proglašavali herojima. Jedan je predao 50 tenkova u Varaždinu. Proglašen je nacionalnim herojem. A oni koji su branili srpski narod, znate šta su njima radili? Poslali ih u Haški tribunal, a dali im Škodu oktaviju.

Pa, jel hoćete da se vratimo na tu politiku, da ljude ponovo šaljemo ko zna gde u beli svet da im se sudi za zločine koje nisu počinili, a da im zauzvrat poklanjamo Škode oktavije? Jel to patriotizam za koji se vi zalažete? Jel to srpsko rodoljublje zbog kojeg nam ovde držite lekcije i kažete da ste vi jedini istinski autentični predstavnik srpskog naroda? Šta smo mi? Koga mi ovde predstavljamo, Kineze, Ruse, Amerikance, koga? Predstavljamo srpski narod i na najmanji način i u najmanju ruku isto kao i vi, ako ne i hiljadu puta više i hiljadu puta bolje.

Dakle, samo hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, nemojte nama da vežete teret koji treba da nose neki drugi, jer sve to što ste vi govorili, govorili su i radili oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Mi smo njih pobedili. Mi smo tu i takvu politiku poslali u istoriju. Nas takva politika apsolutno više ne zanima. Mi gradimo Srbiju kao samostalnu i suverenu državu koja izgrađuje dobrosusedske odnose sa svima u njenom okruženju, sa svim velikim silama, uključujući i Ameriku i Rusiju, ali brižljivo čuva svoju neutralnost, ne samo vojnu, nego i političku, i pri tome uspevamo da privučemo investicije i sa zapada i sa istoka.

Ako pronađete jednu zemlju u Evropi kojoj je to pošlo za rukom, a koja nije morala da stane pod jednu ili pod drugu čizmu, evo, ja vam ponovo kažem, ako pronađete takvu zemlju, više nisam predsednik poslaničke grupe, više nisam narodni poslanik, jer ne znam da radim taj posao.

Zahvaljujem se, gospodine Dačiću.

To što gospodin Kamberi može u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sred Beograda da kaže da je Aleksandar Vučić tiranin, da je despot, to samo govori da je Srbija demokratska država i da nije onakva kakvom je gospodin Kamberi predstavlja.

Ja imam jednu poruku za vas, gospodine Kamberi, ali zaista dobronamernu. Nemojte da gledate u Srbiji bivšu SFRJ koja nije dobra, ali je dobra kad od nje nešto treba da se uzme. Sad je Srbija u položaju nekadašnje SFRJ - ne valja, ali dobra je, dobra je kad treba da joj uzmemo Sandžak, dobra je kad treba da joj uzmemo KiM, dobra je kad treba da joj uzmemo jug Srbije. Nemojte tako da pristupate Republici Srbiji. Srbija je valjda i vaša država.

Ja bih vas zamolio, kao što vidite, možete u Skupštini Srbije da kažete za Aleksandra Vučića sve što hoćete, a znate i sami da to što ste rekli nije tačno i ništa loše vam se neće desiti. Ja bih zamolio, pošto verujem da imate uticaja na vaše prijatelje u Prištini, da kao što se mi tolerantno odnosimo prema vama da se oni makar jednim delom tako odnose prema Srbima koji žive na KiM, a naročito prema Srbima koji žive u enklavama.

Da vas podsetim, gospodine Kamberi, danas su srpske enklave na KiM, nažalost i vas i nas, poslednji primeri koncentracionih logora u Evropi.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Bez obzira koliko se vi trudite usijate atmosferu u parlamentu, moram da kažem da se vi i ja više slažemo nego što se ne slažemo. Potpuno se slažemo oko toga da vi imate puno pravo da u Narodnoj skupštini kažete sve što želite i niko vam to pravo ne poklanja. To je pravo koje vam je zagarantovano Ustavom.

Ono na čemu želim da vas se zahvalim to je što ste rekli da, mislim da ste tako rekli, da Aleksandar Vučić nije ispunio svoje obaveze kada su u pitanju diplome sa KiM, kada su u pitanju zemljišne knjige, katastar itd. A sve suprotno od vas govore naši politički protivnici ovde u Beogradu, Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Oni kažu da smo sve dali, da smo dali i univerzitet i zemlju i Elektroprivredu i Gazivode itd.

Zahvaljujem vas se na tome jer kada podvučete crtu ispod onoga što ste vi rekli i ispod onoga što kažu svakoga dana i svakoga dana govore oni koji su u stvari prodali sve na KiM što je srpsko, poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kada se ispod svih tih vaših govora podvuče crta onda se dobije jedan jednostavan zaključak – da se Aleksandar Vučić u stvari na najbolji mogući način zalaže za državne interese Srbije i za prava srpskog naroda na KiM.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.

Izneću samo nekoliko konstatacija vezanih za Kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno za Predlog Kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a na osnovu Nacrta koji je uradila Radna grupa, koju su činili svi predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da je to važno da se naglasi.

Dakle, mi smo postigli jedan opšti politički konsenzus, bez obzira na to da li smo pripadnici stranka koje su na vlasti ili koje su u opoziciji o sadržini Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Mislim da je to nešto što je jako važno. Na sednici Radne grupe apsolutno niko nije imao ni jednu suštinsku primedbu na Nacrt kodeksa.

Mi smo taj Nacrt na sednici Radne grupe jednoglasno usvojili, kao što smo ga jednoglasno usvojili na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, pri čemu mislim da je samo gospodin Šaip Kamberi bio protiv iako je prethodnog dana na sednici Radne grupe poslanica koja je član njegove poslaničke grupe, gospođa Selma Kučević, glasala za Nacrt kodeksa.

Ono što je takođe važno da se naglasi rad na izradi kodeksa ponašanja narodnih poslanika započeo je još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, to je važno da se naglasi zbog građana zbog kolega narodnih poslanika, ali i zbog pojedinih sredstava javnog informisanja koji poslednjih dana prilično maliciozno sa nipodaštavanjem, sa iznošenjem brojnih neistina pišu ili saopštavaju informacije vezane za istorijat izrade kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Dakle, taj rad je započeo još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, tako se zvalo to radno telo u to vreme, bio gospodin Nenad Konstantinović. Iz ove činjenice vam je jasno koliko je godina prošlo od kada je počeo rad na izradi kodeksa. Tada jedinstvena DS je mnogo pričala o značaju kodeksa, o tome kako je jedna od njihovih glavnih političkih misija u parlamentu da donesu kodeks, da je kodeks nešto što je evropski standard, da to mogu da urade samo one stranke koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, a oni su u to vreme sami sebi, naravno, dali monopol na to da su jedina stranka koja može Srbiju snažno da gurne u proces evropskih integracija.

Kao i u mnogim drugim stvarima, nisu uradili apsolutno ništa, sem što su načinili nekoliko radnih verzija kodeksa, ali dalje od toga nisu makli ni jedan jedini korak.

Posao na izradi kodeksa je nastavljen 2014. godine u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio moj uvaženi kolega i nekadašnji predsednik poslaničke grupe SNS Zoran Babić. Mi smo tada dobili jedan vrlo solidan nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ono što je zanimljivo, ono što veći deo javnosti ne zna, a vidim da ne znaju ni mnogi mediji koje kontroliše Dragan Đilas i koji su ovih dana osuli paljbu na predlog kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, a da ga nisu uopšte ni pročitali po onoj staroj, dobroj agipropovskoj metodi da osuđujete knjige i ako ih niste ni čitali, ali unapred znate da ne valjaju samo zato što je predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja sticajem političkih okolnosti moja malenkost, pa valjda zbog toga kodeks ne valja, pa su ovih dana govorili - Martinovićev kodeks ne valja ništa treba ga povući iz procedure, sadrži niz manjkavosti itd, iako vidim iz teksta da uopšte nisu čitali njegovu sadržinu i da u stvari ne znaju šta je njegova suština.

Dakle, te 2014. godine urađen je jedan važan posao na izradi nacrta kodeksa i ono što sam hteo da kažem i ono što je takođe jako interesantno u to vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio gospodin Babić, Administrativni odbor je jednom prilikom, jednoj delegaciji crnogorskog parlamenta dao našu radnu verziju, odnosno naš nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i Crnogorci su taj naš nacrt kodeksa usvojili bez ikakvih izmena, sem jezičkih. Ekavicu su prebacili u ijekavicu i to su izglasali u Skupštini Crne Gore. Mislim da je to bilo 2015. ili 2016. godine.

Drugi kodeks, ali vrlo sličan onom prvobitnom, da kažem našem nacrtu, usvojili su 2019. godine. Ovo govorim namerno zbog onih medija koje kontroliše Dragan Đilas jer sad pretpostavljam kad sutra usvojimo kodeks ponašanja narodnih poslanika da će jedna od informacija biti da je to kodeks koji smo mi navodno prepisali od Crnogoraca. Nismo. Oni su prepisali od nas i nije tu ništa sporno. Kodeks ponašanja narodnih poslanika nije naučno delo, nije to udžbenik, nije to studija, nije to monografija. Normalno je da parlamenti međusobno razmenjuju određene dokumente jer na kraju krajeva i Crna Gora kao i Republika Srbija teži da ispuni određene evropske standarde i dobra je da sarađujemo kada su u pitanju i evropske integracije, ali dobro je da sarađujemo i po svim drugim pitanjima.

Ovo govorim samo zbog toga što možete da očekujete i danas i sutra i narednih dana opet jednu medijsku histeriju od strane onih koji proglašavaju da ne valja ništa samo zato što dolazi iz redova SNS.

U prošlom mandatu kada sam bio predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mi smo nastavili rad na izradi kodeksa, ali nažalost nije mogao da se postigne konsenzus. Znate i sami kakav je bio saziv protekle Narodne skupštine, jedna vrlo složena parlamentarna struktura. Stvari su se zaoštravale, pojedine poslaničke grupe su smatrale da je suština politike da počnemo fizički da se obračunavamo jedni sa drugima, da jedni druge vređamo, napadamo, da unosimo kamenje, da trljamo mikrofone, da upadamo u kancelariju predsednice Narodne skupštine i u takvoj atmosferi nažalost nismo uspeli da završimo rad na izradi kodeksa. Taj posao smo završili pre nekoliko dana i želim da vam kažem da se pred vama nalazi jedan, skromno rečeno, solidan tekst kodeksa.

Naravno, uvek ima prostora da ono što je urađeno bude i bolje, ali mislim da smo po prvi put dobili jedan tekst sa kojim se slažu svi ili skoro svi i videćete kada budete čitali taj tekst, ako ga do sada niste pročitali, da on ispunjava osnovne standarde kada je u pitanju unapređenje političke kulture u našem društvu što mislim da je njegov osnovni cilj.

Cilj ovog kodeksa nije kažnjavanje narodnih poslanika. Mi smo mogli proteklih nekoliko dana i nedelja da pročitamo u pojedinim medijima koje kontroliše Dragan Đilas i tzv. proevropska opozicija da ćemo ovim kodeksom da propišemo kazne koje iznose dve ili tri poslaničke plate. Mi to nismo uradili, jer nije suština kodeksa u novčanom kažnjavanju narodnih poslanika. Ovaj kodeks ima tri glavna cilja.

Prvi cilj je da se unapredi politička kultura u samom parlamentu, to znači da mi narodni poslanici ne trebamo jedni drugima bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, bez obzira da li smo samostalni poslanici, bez obzira na to da li smo poslanici partije koja je na vlasti ili partija koje su u opoziciji.

Ne smemo da gledamo neprijatelje. Ne smemo da gledamo ljude koje treba istrebiti. Mi smo samo politički neistomišljenici, a to znači da smo dužni jedni sa drugima da razgovaramo onako kao što to rade pristojni ljudi, civilizovano, kulturno, sa argumentima, bez ikakvog vređanja, bez ikakvog ponižavanja, bez zadiranja u lični i porodični život, a nažalost, svedoci smo činjenice da je naš javni život toga prepun, posebno kada je reč o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Nisu toga pošteđeni ni mnogi ministri u Vladi Srbije, ni mnogi narodni poslanici.

Jednostavno, mi smo ovim kodeksom želeli da povučemo uslovno rečeno, jednu crvenu liniju. Dakle, gde je granica dokle možete da idete u kritici onih koji ne misle isto kao i vi. Kritika nije fizičko obračunavanje, kritika nije kada unesete kamen u Narodnu skupštinu, kritika nije kada pokušavate državnom zastavom da razvalite vrata i da nasilno uđete u Narodnu skupštinu. Nije kritika, nije politika i nije demokratija kada upadate u kabinet predsednika Narodne skupštine. Nije demokratija, nije parlamentarizam kada vređate ljude koji ne misle na isti način na koji vi mislite i koji ne dele sa vama iste političke vrednosti.

Dakle, cilj kodeksa je pre svega da se unapredi politička kultura u samom parlamentu i da parlament nikada više ne bude poprište onakvih scena i onakvih izjava u Skupštini ili ispred Skupštine, kakve smo mogli da vidimo i da čujemo i da budemo svedoci u periodu od 2016. godine do mandata koji je istekao 2020. godine.

Drugi cilj je da se svi narodni poslanici odgovorno ponašaju prema sredstvima javnog informisanja, prema medijima, da poštuju predstavnike sredstava javnog informisanja i da na postavljena pitanja daju odgovore ako ih znaju.

Konačno, cilj donošenja kodeksa je da narodni poslanici budu apsolutno otvoreni prema građanima, da budu, kako bi se to modernim političkim rečnikom reklo – servis građana. Dakle, bićemo dužni kada usvojimo ovaj kodeks da sa građanima budemo u stalnom i neposrednom kontaktu, da odgovaramo na njihova pitanja i da im pomažemo onoliko koliko narodni poslanik može da pomogne građaninu Republike Srbije koji ima određeni problem, koji ima određenu nedoumicu ili koga prosto nešto interesuje. Dakle, nećemo smeti više da bežimo od građana, da se sakrivamo, da kažemo da imamo preča posla.

Niko od nas nakon što usvojimo ovaj kodeks neće imati važnijeg posla nego da bude zaista u pravom smislu te reči narodni poslanik, dakle, predstavnik svih građana Republike Srbije, a nemojte da zaboravite po Ustavu Republike Srbije svi mi, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, predstavljamo sve građane Republike Srbije. Mi nismo predstavnici samo političkih partija, mi predstavljamo i sve građane naše zemlje i u tom smislu građanina ćemo kao pojedinca morati da stavimo u fokus naše političke pažnje.

Ono što je takođe ovim kodeksom propisano, a to je da ćemo morati sa dužnom pažnjom da se ophodimo i prema ljudima koji rade u Narodnoj skupštini, a koji nisu narodni poslanici. Tu mislim na državne službenike i nameštenike, koji su deo Službe Narodne skupštine, a priznaćete i sami da bez njih naš posao kao narodnih poslanika gotovo ne bi ni bio moguć.

Zato molim sve narodne poslanike da imaju u vidu da i žena koja im kuva kafu i onaj mladić koji im donosi tu kafu u kancelariju, policajac koji na ulaznim vratima Narodne skupštine brine o našoj bezbednosti, svako ko radi u Narodnoj skupštini je čovek i morate prema njemu da se ophodite kao prema čoveku, da ga poštujete, da mu kažete dobar dan na hodniku, da ga podstičete ako su u pitanju državni službenici da se stalno usavršavaju. To posebno znaju i toga su posebno svesni oni narodni poslanici koji su istovremeno i predsednici odbora u Narodnoj skupštini.

Ja kao dugogodišnji poslanik znam jako dobro koliko je važno kada za npr. sekretara Odbora imate nekoga ko poznaje materiju, ko je kompetentan u svom poslu, tada se sednice odbora odvijaju bez ikakvih problema. Isto tako kao što se i sednice Narodne skupštine odvijaju bez ikakvih problema kada imate dobru, kako bi rekli ovi ljudi iz službe Narodne skupštine pripremu sednice.

To sve rade oni ljudi koje kamera ne može da zabeleži, koji se ne vide, mi ih vidimo, ali građani Srbije ne vide, kojih ima ovde više stotina i koji svakog dana i onda kada mi ne zasedamo dolaze na svoje radno mesto i obavljaju posao pre svega za potrebe narodnih poslanika.

Ono što takođe želim da kažem, to je da se zahvalim gospodinu Mihajlu Živkoviću, pravnom savetniku, predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić i gospodinu Sikimiću, direktoru Agencije za sprečavanje korupcije, koji su svojim korisnim savetima i sugestijama, a koje smo mi pretočili u amandmane koje je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić i koje amandmane ja ovom prilikom prihvatam.

Dakle, molim da se to zabeleži, prihvatam amandmane koji su podneti od strane gospodina Orlića, a tim sugestijama koje su, kažem, pretočene u amandmane se poboljšava tekst predloga kodeksa iako se, naravno, ne menja njegova suština.

Ono što takođe želim da kažem i time ću da završim, neću mnogo da dužim, o kodeksu će mnogo više da govori i o značaju političke kulture moja mlađa koleginica Nevena Đurić, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici i zbog građana Srbije, a to sam rekao i gospodinu Živkoviću i gospodinu Sikimiću kada smo razgovarali, najpre o nacrtu, a onda o predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Videćete da u tekstu kodeksa postoje odredbe koje se odnose na zabranu sukoba interesa, na zabranu stavljanja privatnog interesa iznad javnog, na obavezu da narodni poslanik prijavi predsedniku Narodne skupštine poklon koji je eventualno dobio, a koji po svojoj vrednosti premašuje vrednost koja je propisana zakonom, itd.

Te odredbe postoje u kodeksu, ali ono što želim da kažem, to je da svi moramo da uradimo sve što je do nas da podignemo dignitet i ugled Narodne skupštine. Ja ne mislim da je bilo ko od narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj partiji pripada, loš čovek i korumpiran. Nema korupcije u Narodnoj skupštini.

Vidim da su ovih dana Đilasovi mediji se raspisali o tome kako je maltene centar i srce korupcije Narodna skupština. Šta možete vi narodni poslanici, bez obzira kojoj političkoj partiji da pripadate, šta možete vi da ukradete, kojim koruptivnim poslom vi u Narodnoj skupštini možete da se bavite? Možete da ukradete hemijsku olovku, neko pakovanje papira za štampač, gumicu, ne znam, neki marker žute ili crvene boje itd. To su besmislice. Korupcija je tamo gde se troše javna sredstva, gde se troši državni javni novac, tamo gde se potpisuju višemilionski ugovori, tamo gde se uzimaju provizije. Da li vi to radite? Da li iko od vas to radi? Ne. Čak i da hoćete to da radite, Ustav vam to onemogućava, jer to nije vaš, odnosno nije naš posao.

Dakle, hoću jednostavno i molim vas da svi na tome radimo, jednostavno sklonimo tu sumnju koja stalno pada na narodne poslanike, da smo mi neki jako loši ljudi koji ovde ne radimo ništa, koji krademo, koji imamo jako puno para. Svi vi koji živite od poslaničke plate znate da od te plate ne možete da se obogatite. Od te plate možete da solidno živite, da prehranite sebe i članove svoje porodice, ali da se obogatite na način na koji su se obogatili ljudi koji kritikuju ovaj kodeks, a koji ga nisu ni pročitali, tu pre svega mislim na Dragana Đilasa i medije koje on kontroliše, nema nikakve šanse.

Dakle, ovim kodeksom mi iskoračujemo napred kada je u pitanju dizanje nivoa političke kulture u našoj zemlji. Mi ovim kodeksom pokazujemo da želimo da se ponašamo drugačije nego što su se pojedini narodni poslanici ponašali u prošlom ili u nekim ranijim sazivima i da parlament zaista postane mesto dijaloga, mesto u kome će sedeti pristojni, civilizovani ljudi koji pripadaju različitim političkim strankama, koji imaju različite poglede na svet, koji imaj različita politička ubeđenja, ali koji nisu jedni drugima neprijatelji, koji su dostupni medijima, koji su dostupni građanima i koji će samo i isključivo da rade u javnom interesu, a ne u interesu privatnom ili grupnom.

Ja vas pozivam da uzmete učešće u ovoj raspravi, da prodiskutujemo apsolutno sve odredbe koje su sadržane u Predlogu kodeksa, da saslušamo jedni druge, da prihvatimo sve korisne sugestije, jer sada radimo jedan posao koji nije samo za ovaj saziv, mi sada radimo jedan posao koji će da bude važan i za neke nove generacije narodnih poslanika koji će doći onda kada nama prestane mandat. Zbog toga je važno da ovaj kodeks usvojimo, jer on će biti ugaoni kamen, jedan od ugaonih kamenova na kojima će da počiva srpska parlamentarna demokratija.

Ovaj kodeks je pre svega važan zbog nas. Mi ga ne donosimo i mi ga ne usvajamo zato što nas neko spolja tera da ga usvojimo. Mi smo funkcionisali bez kodeksa i do sada, ali funkcionisali smo na način da su pojedine političke stranke, odnosno pojedine poslaničke grupe smatrale da je Narodna skupština gladijatorska arena u kojoj je sve dozvoljeno, pa čak i da se fizički obračunavate sa onima koji ne misle isto kao i vi.

Donošenjem ovog kodeksa mi ćemo sprečiti da Narodna skupština postane gladijatorska arena, da postane mesto u kome će biti dijaloga, biti rasprave, biti sučeljavanja mišljenja, ali u kojem nikada više neće biti mesta za uvrede, za psovke, a pogotovo ne za različite izlive fašizma, fizičkog obračunavanja, nasilja ili podsticanja na bilo kakav oblik mržnje, nacionalne, verske, rasne, po osnovu jezika, pola, starosti, ličnog bogatstva, stepena obrazovanja ili po bilo kom drugom osnovu.

Molim vas, gospodine potpredsedniče, samo da to uđe u stenogram i u zapisnik, da sam kao predstavnik predlagača prihvatio sve amandmane koje ste vi juče podneli na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Pošto ovlašćeni predstavnik nije u sali, govoriću kao predsednik poslaničke grupe.

Zahvaljujem se gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj raspravi u pojedinostima želim da se nadovežem na diskusije mojih kolega iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, pre svega mojih uvaženih mlađih kolega koji su zaista sjajno govorili o ovoj temi danas i kada smo imali načelnu raspravu.

Kada već govorimo o medijima i o medijskoj kampanji koja se vodi protiv Aleksandra Vučića, pre svega, ali i protiv Republike Srbije, protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori, želim da kažem da je u toku u stvari medijska kampanja protiv gradske vlasti u Beogradu i da smo svedoci neke vrste artiljerijske pripreme za beogradske izbore, koji će biti održani početkom 2022. godine.

Zašto to kažem? Kao što je vama, cenjeni narodni poslanici, a i vama građani Srbije, verovatno poznato, pre nekoliko dana oglasio se jedan, navodno, slobodoumni hrvatski novinar, Boris Dežulović, koji je dao intervju za opet jedan Đilasov štampani medij, pošto je sud zabranio da mu spominjemo ime, evo ja neću reći o kom listu je reč, ali u svakom slučaju reč je o jednom nedeljniku koji je apsolutno pod kontrolom Dragana Đilasa.

Tu gospodin Boris Dežulović, navodno slobodoumni hrvatski novinar, demokratski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, građanski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, evropski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, kaže za našu prestonicu sledeće: „Beograd jednostavno više nije grad. To je malo veća kasaba, Dubai za siromašne ili Jagodina za bogate. Riječ je o tome da je u Beogradu sistematski poništena svaka pojedinačna ideja grada i to ne samo onim čudovišnim, lažnim baronom Stefanom Minhauzenom“, tu u stvari misli na Stefana Nemanju, pa kaže: „ na topovskom đuletu pred željezničkim kolodvorom, buđavim i ofrlje provincijskim „Beogradom na vodi“, te ostalom pseudourbanističkom, plastičnom bižuterijom, koja Beograd čini velegradom tačno onoliko koliko je Jagodinu velegradom učinila ona Palmina žirafa“. Ovo je samo deo iz njegovog intervjua za ovaj Đilasov medij.

Dakle, potpuno je jasno da se ovaj tobože slobodoumnih hrvatski novinar uključio već sada u kampanju za beogradske izbore 2022. godine i to naravno na strani svog kolege i svog prijatelj, možda i poslovnog saradnika Dragana Đilasa.

Zašto spominjem Dežulovića? Zato što je Dežulović, dame i gospodo narodni poslanici, iako se predstavljao da je slobodouman, da je za mir na prostorima bivše Jugoslavije, da je protiv politike Franje Tuđmana iz 90-ih godina, gospodin Boris Dežulović je, kao što vam je verovatno poznato bio jedan od osnivača čuvenih splitskih novina Feral Tribjun.

Taj Feral Tribjun je 1999. godine u jeku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a Boris Dežulović je u to vreme, ako se ne varam, bio glavni urednik Ferala Tribjuna, na naslovnoj strani navodno podsmešljivo u odnosu na NATO pakt objavio fotografiju američkog bombardera koji bombarduje Srbiju i Crnu Goru sa naslovom „Dolje američke bombe“. Na prvi pogled izgleda da se Boris Dežulović protivio NATO bombardovanju, ali kada pročitate tekst koji se krije iza ove naslovne stranice onda u stvari vidite da je Boris Dežulović te 1999. godine ovakvom naslovnom stranicom Feral Tribjuna na kome se vidi američki, ja mislim da je ovo F16, i na kome piše „Dolje američke bombe“ u stvari svesrdno podržao bombardovanje Srbije i Crne Gore, pa između ostalog i ove naše, kako on kaže, kasabe ili Dubajia za siromašne, grada Beograda.

Još jednu stvar želim da kažem, to ovi stariji poput Marka Atlagića i mene znaju, ali da kažem za ove mlađe narodne poslanike, te 1999. godine, kada se desilo, odnosno kada je NATO počeo da bombarduje Saveznu Republiku Jugoslaviju odmah na početku bombardovanja desila se jedna neverovatna stvar, iz ove perspektive sada neverovatno, ali ja ću vam reći kako je to zaista bilo pošto sam bio svedok tog vremena i sećam se dobro ko je davao kakve izjave i ko je podržavao, a ko se protivio bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije, na početku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tadašnji hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić je podržao svesrdno NATO, kako su oni tada govorili, humanitarnu vazdušnu intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Možda se i vi sećate toga i sećate se sigurno, gospodine Dačiću.

Onda se desila neverovatna stvar. Mate Granić podržava NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Boris Dežulović preko Feral Tribjuna sa ovim navodno podsmešljivim naslovom „Dolje američke bombe“, takođe podržava NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju i ona se oglašava tadašnji predsednik Hrvatske, već uveliko bolesni, te iste godine će i da umre, Franjo Tuđman, poziva na audijenciju tadašnjeg ambasadora Savezne Republike Jugoslavije u Zagrebu, gospodina Veljka Kneževića i kaže mu, pazite Franjo Tuđman, kaže, ambasadoru Savezne Republike Jugoslavije u Zagrebu da je zvaničan stav Hrvatske da Hrvatska ne podržava NATO intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslavije.

Dakle, Franjo Tuđman, taj Franjo Tuđman o kome svi znamo šta je radio Srbima u Hrvatskoj, ali i Srbima u BiH pošto je hrvatska vojska konstantno bila prisutna u BiH od 1991. odnosno 1992. godine do 1995. godine, taj i takav Franjo Tuđman ne podržava NATO intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji i NATO bombardovanje, ali zato tu intervenciju i to bombardovanje svesrdno podržava, pored naravno Mate Granića, i ovaj slobodoumni, građanski, mirotvorački, evropsko orjentisani, slobodoumni hrvatski novinar Boris Dežulović.

Zašto ovo sve govorim? Zato što kada se pojavio intervju Borisa Dežulovića, gde je najgorim mogućim rečima opisao našu prestonicu, odmah se javio veliki broj, na stotine, možda i na hiljade mrzitelja Aleksandra Vučića, mrzitelja SNS, mrzitelja sopstvenog naroda, autošovinista, koji se raduju svakoj antisrpskoj izjavi koja dođe da li iz Srbije ili iz belog sveta. Njih želim da podsetim, njih koji su takođe preživeli NATO bombardovanje 1999. godine, da kada hvala Borisa Dežulovića, misleći da time nanose štetu Aleksandru Vučiću, misleći da time dobijaju dodatne argumente za sve ono što je Aleksandar Vučić i za sve ono što je SNS uradila za grad Beograd, od Projekta „Beograd na vodi“, krečenja fasada, izgradnje novih fabrika, dovođenja investitora, otvaranja novih radnih mesta itd, njih želim da podsetim da pre nego što podrže Borisa Dežulovića i razne Borise Dežuloviće koji će se, dame i gospodo narodni poslanici, do beogradskih izbora javljati gotovo svakodnevno naravno na strani Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića i njima sličnih, samo želim da ih podsetim dok su oni i njihova deca i članovi njihovih porodica bili izloženi pogibljenoj opasnosti te 1999. godine, dok su se sakrivali po beogradskim podrumima da bi sačuvali živu glavu od NATO bombardera, Boris Dežulović je pozivao iz svog slobodoumnog, demokratskog, evropskog Splita i preko svog Feral Tribjun „Dolje američke bombe“, dolje na glavu Beograđana, dolje na glavu srpskog naroda, dolje na Srbiju i dolje na Crnu Goru.

Razmislite vi koji mrzite Aleksandra Vučića pre nego što preko Tvitera ili na neki drugi način budete podržavali razne Dežuloviće i njima slične šta mislite da li biste ga tako svesrdno podržavali da je neko iz vaše porodice ne daj Bože izgubio život, kao što se to dešavalo, nažalost, preko tri hiljade žrtva je NATO bombardovanja, da je neko iz vaše porodice, neko od vaših najmilijih izgubio život u NATO bombardovanju 1999. godine.

Zato vam kažem, narodni poslanici, pre svega vi moje uvažene kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, budite spremni za jednu kampanju za beogradske izbore gde će pokušati da lome kičmu Srbije, da lome kičmu predsednika Republike, Vladi Republike i svih nas zajedno jer će pokušati preko beogradskih izbora, parlamentarne izbore ne mogu da dobiju, predsedničke izbore ne mogu da dobiju da kandiduju ne znam ni ja kakvog Majića, Dragana Bjelogrlića ili pitaj Boga koga, ali će pokušati na beogradskim izborima da slome kičmu svemu onome što je napredno i svemu onome što je Aleksandar Vučić i mi koji ga podržavamo dobro uradio i za grad Beograd i za državu Srbiju i za srpski narod i u Hrvatskoj i u BiH i u Crnoj Gori i svuda gde Srbi žive.

Dakle, skrećem vam pažnju, nema uljuljkivanja, nema uspavljivanja, nema – lako ćemo, računajte da je kampanja za beogradske izbore počela i kao što vidite ovo što je uradio Boris Dežulović je samo priprema za ono što nas čeka. Očekujte svakoga dana i svakoga meseca neke nove Dežuloviće koji će da se smeju svemu onome dobrom i naprednom što smo uradili u Beogradu i u Srbiji, a vi koji podržavate te iste Dežuloviće stavite malo prst na čelo pa razmisliste da li mislite dobro ne Aleksandru Vučiću i SNS, nego pre svega sebi i svojoj deci.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam najbolje shvatio prethodnog kolegu koji je govorio, a kako je to Aleksandar Vučić uništio RTS? Pominjete njegovu izjavu iz 2013. godine da mu je namera da, navodno, kako vi kažete, što ja mislim da apsolutno nije tačno, ukidanjem pretplate za RTS uništi tu medijsku kuću. Pa, jel uništen RTS? Koliko ja znam – nije.

Šta je to na kraju krajeva uništio Aleksandar Vučić? Nije uništio apsolutno ništa. Vi ga optužujete da hoće da uništi RTS isto kao što ga neki drugi optužuju da, evo, samo što nije izdao Kosovo i Metohiju, pa, samo što nije izdao Srbe u Republici Srpskoj, pa, samo što nije izdao Srbe u Crnoj Gori.

Ja sad postavljam jedno, ne vama, jedno retoričko pitanje, a šta je to uništeno za vreme vladavine Aleksandra Vučića? Koji je to deo teritorije Republike Srbije ili srpskih zemalja izgubio Aleksandar Vučić? Šta je to loše uradio za Srbiju Aleksandar Vučić, sem što je Srbiju preporodio i u političkom, i u ekonomskom, i u finansijskom, i u naučno-tehnološkom, i u kulturnom smislu? Kako može biti uništitelj neko ko svakoga dana, čak i u vreme pandemije, ali bukvalno svakoga dana otvara nove fabrike, otvara nova radna mesta i dovodi investitore, kako domaće, tako i strane? Samo dana i juče, znači bukvalno za 48 sati otvorene su dve praktično nadomak Beograda dve nove fabrike, upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Jedna je u Inđiji, a druga je u Sremskoj Mitrovici. O svim drugim fabrikama, o stotinama drugih fabrika, o stotinama hiljada radnih mesta nema potrebe ni da govorim zato što to narodni poslanici i građani Srbije veoma dobro znaju.

Hoću da kažem da pokušaj svih oni koji se protive politici Aleksandra Vučića da ga predstave kao neko strašilo koje hoće nešto da uništi, da upropasti, da proda, da izda, itd, jednostavno padaju u vodu pred činjenicom da je Aleksandar Vučić sve suprotno od onoga što mu vi stavljate na teret. Nije ništa uništio, nije ništa izdao, omogućio je građanima Srbije jedan bolji život. Naravno, svi smo mi svesni da građani Srbije i dalje teško žive, ali je uložio ogroman napor da Srbiju izvuče iz kaljuge i blata u kojoj se ona nalazila i 2012, pa i te 2013. godine o kojoj je prethodni govornik maločas spominjao.

Sve ovo čemu svedočimo i danas u ovoj raspravi u pojedinostima, opet nije ništa drugo nego priprema za ono što treba da se desi 2022. godine. Dakle, mudri ljudi na vreme osluškuju poruke vremena. Jasno je da sve ovo što se danas govori i u Narodnoj skupštini i sve ovo što se emituje ili piše po Đilasovim i Šolakovim medijima je u stvari jedna velika artiljerijska, medijsko politička priprema za ono što treba da nam se desi 2022. godine, odnosno ono što priželjkuju da se Srbiji desi te 2022. godine. To je da se na vlast vrate isti oni koji su Srbiju i doveli u to blato i u tu kaljugu u kojoj se ona nalazila do 2012. godine.

Zbog toga će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu svom snagom da se bori protiv onih koji bi hteli da vrate točak istorije unazad, da u Srbiji sve bude uništeno, da nema novih radnih mesta, da više nema života, da niko ne može da radi sem Dragana Đilasa i njegovih poslovnih partnera. Takva Srbija je prošlost.

Mi se zalažemo za jednu novu, lepšu, srećniju, napredniju Srbiju i uveren sam da oni koji bi hteli da tu Srbiju zaustave 2022. godine apsolutno u tome neće uspeti bez obzira da li su ovde u Srbiji ili nam dolaze iz demokratskog i evropskog Splita, kao ovaj maločas spominjani Boris Dežulović ili iz bilo koje druge evropske ili svetske destinacije. Jednostavno, građani Srbije takvu politiku više ne prihvataju.

Zahvaljujem se gospodine Dačiću.

Vi ste gospodine Imamoviću rekli da je Aleksandar Vučić svojom izjavom iz 2013. godine o ukidanju takse za RTS u stvari hteo da uništi RTS. Želim da kažem nešto drugo. Bez obzira što se vi i ja razlikujemo u interpretacijama ove izjave, ja vas duboko cenim i poštujem, ako ništa drugo onda zbog toga što ste zajedno sa svojom partijom i zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima sedite u poslaničkoj grupi izašli na parlamentarne izbore, koji su održani 21. juna ove godine i time ste pokazali da poštujete državu u kojoj živite i da ste izlaskom na izbore dali legitimitet i tim izborima i ovom sazivu Narodne skupštine.

Želim da vam kažem da nema potrebe da ovde usijavamo međunacionalnu ili međuversku atmosferu. Mislim da to ne treba ni vama ni nama. Ne treba to ni Srbima ni Bošnjacima. Ono od čega i Srbi i Bošnjaci treba da strepe, a to je da se na vlast ne daj bože vrate isti oni koji su i nas Srbe i vas Bošnjake nemilice pljačkali do 2012. godine i kojima je sve bilo malo, i 25 i 100 i 200 i 500 i 600 i 800 i pitaj boga više koliko miliona evra. Nismo mi iz SNS neprijatelji Bošnjaka i vas kao narodnih poslanika, niti vi treba da doživljavate poslanike SNS kao svoje političke protivnike i kao neprijatelje.

Ako malo uđete u suštinu stvari videćete da svi mi u stvari imamo, neću da kažem neprijatelje, ali nekoga ko je ozbiljno ugrožavao pre svega ekonomske i finansijske interese i srpskog i bošnjačkog naroda i da svi zajedno treba da se potrudimo, između ostalog i stvaranjem jedne konstruktivne atmosfere i dijaloga u ovom parlamentu, da pošaljemo poruku građanima da je jako važno da učinimo sve što je do nas, da oni koji su bezočno pljačkali i Srbe i Bošnjake i Albance i Mađare i sve druge građane Srbije ne dobiju priliku da ponovo urade 2022. godine.

Možete li samo, gospodine Dačiću, da mi kažete vreme koje mi je preostalo.

Samo vi kažite.

Zahvaljujem se.

Pre svega, dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da su danas na sednici Narodne skupštine trebali da budu prisutni i predstavnici institucija na čije akte dajemo saglasnost, odnosno čije finansijske planove treba da odobrimo, isto kao što su bili juče i ne vidim razlog zašto danas nisu prisutni da odgovore na pitanja mojih uvaženih mlađih kolega koji su danas potpuno demontirali i razotkrili medijsku strahovladu Dragana Đilasa, poput Ivane Nikolić, poput Đorđa Todorovića, poput Miloša Terzića, poput svih ostalih koji su danas u ime SNS ustali da kažu da je prisustvo Dragana Đilasa u javnom, medijskom i političkom prostoru obrnuto proporcionalno njegovoj podršci koju ima kod građana Republike Srbije.

Ne vidim razlog zašto danas nije ovde sa nama neko iz Regulatornog tela za elektronske medije da nam odgovori kako je moguće da danas u Republici Srbiji možete nekažnjeno da pozivate na ubistvo predsednika Republike, kako je moguće da nekažnjeno možete da objavite vest da je Aleksandar Vučić čovek, to je vest koja se pojavila pre dva ili tri dana na nekim od portala koje kontroliše Dragan Đilas i njegova samozvana intelektualna elita, da je Aleksandar Vučić čovek koji direktno stoji iza smrti, odnosno oni kažu iza ubistva patrijarha Irineja i mitropolita crnogorskog Amfilohija Radovića?

Dakle, bilo bi dobro da su dame i gospoda iz REM-a danas ovde, pa da nam odgovore na ta pitanja, ali iako nisu ovde dobro je da su građani Srbije imali prilike da čuju sa kakvim se političkim neistomišljenicima, političkim protivnicima ovde u Narodnoj skupštini suočavamo.

Kažu danas, evo sada čitam vest – poslanici SNS napadaju Dragana Đilasa, a on nije prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tačno je, ali to je njegov izbor, ali je zato prisutan u „Danasu“, ali je zato prisutan na „N1“ televiziji, na „Novoj S“, na svakom portalu. Dakle, mnogo je prisutniji u medijima nego i jedan poslanik, nego i jedan funkcioner SNS. Opet kažem, to je nedopustivo, to je nešto što ne postoji nigde u demokratskom svetu, da neko ko uopšte nije učestvovao na izborima bude toliko prisutan u medijima, dakle, obrnuto proporcionalno njegovoj podršci koju ima u biračkom telu.

Ono što želim da kažem, dakle, Marko Atlagić je danima već izložen baražnoj vatri medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i pod baražnom vatrom samozvanih pripadnika tzv. intelektualne i kulturne elite u Srbiji.

Evo šta kaže jedan pripadnik te elite. Ja nemam problem da kažem njegovo ime zato što ako je neko veliki glumac, veliki književnik, veliki naučnik, to ne znači da je u svakoj situaciji veliki čovek i to ne znači da je u svakoj situaciji veliki rodoljub. Gospodin Čedomir Petrović, sin čuvenog glumca Miodraga Petrovića Čkalje, koji za sebe tvrdi da je pripadnik intelektualne elite u listu "Danas" od 01. decembra, dakle, to je broj jučerašnji lista "Danas", kaže za prof. dr Marka Atlagića, jednog od najboljih poznavalaca ne samo srpske srednjovekovne istorije, nego srednjovekovne istorije svih jugoslovenskih naroda, kaže da je drekavac koga drži Vučić u ruci i stiska. Kada ovaj treba da izbaci bljuvotine, ovoga puta na račun velike srpske dramske umetnice, što predstavlja udar na i ovako bednu kulturu, koja se koprca da ne umre, ako već nije.

U kampanju protiv gospodina Marka Atlagića, naravno, uključio se i Dragan Đilas, da ne mislite da je ovo samo napad od strane tzv. pripadnika intelektualne elite. Kaže gospodin Dragan Đilas - ljudi se plaše, ali glumci treba da kažu sram vas bilo, sram vas bilo što napadate Seku Sablić.

Baražnu vatru po Marku Atlagiću otvorio je i gospodin Dragan Bjelogrlić, koji kaže da je Marko Atlagić jedna velika sramota za Srbiju zato što je imao hrabrosti da ukaže na nešto što je nedopustivo u govoru jednog intelektualca koji misli dobro svojoj zemlji, a gospođa Jelisaveta Seka Sablić je rekla - otadžbina je tamo gde vam je dobro, a ne gde su sarme i sada ja pitam gospodina Bjelogrlića, gospodina Čedomira Petrovića, gospođu Jelisavetu Sablić, gospodina Dragana Đilasa a šta to njima fali u Srbiji?

Pa, deset puta su bogatiji, svako od njih pojedinačno od Marka Atlagića. Marko, kaži nam da li ti imaš stan u centru Beograda?

Marko Atlagić je čovek koji je profesor univerziteta, koji živi na periferiji Beograda, a svi ovi pripadnici intelektualne elite koji kažu da u Srbiji nije dobro, svi do jednog imaju ne stan nego hektare stambenog prostora u krugu dvojke. I njima nije dobro u Srbiji. Pa, sram njih bilo, a ne Marka Atlagića, koji je imao hrabrosti da kaže da se Srbija menja.

Ima pravo Jelisaveta Seka Sabljić da kaže i da ne vidi nove fabrike, nove puteve, nove škole, nove bolnice, na desetine i stotine hiljada ljudi koji su dobili posao od kako je Aleksandar Vučić na vlasti. To pravo ima i Dragan Bjelorlić. To pravo ima svako ko sebe smatra umetnikom, književnikom, pripadnikom intelektualne elite. Ali, mora da zna, kada da političku izjavu, on prestaje da bude glumac, prestaje da bude književnik, prestaje da bude slikar, postaje političar. Ulazi u političku arenu. Kada uđete u političku arenu, onda morate biti spremni da vam se odgovori političkim argumentima.

U govoru profesora Marka Atlagića nije bilo apsolutno ničeg uvredljivog kada je u pitanju gospođa Jelisaveta Seka Sabljić, koja je nesporno jedna od najvećih srpskih glumica. Ali, ono što je ona rekla u intervjuu za NIN od 12. novembra 2020. godine je zaista skandalozno. To su svi oni citati koje ja neću ponavljati, a koje je izneo moj uvaženi kolega Vladimir Orlić, gde se Srbija prikazuje na najgori mogući način.

U politici, dame i gospodo i dragi građani Srbije, ništa nije slučajno.

Ja ću vam sada pročitati, a na to je već ukazao i moj uvaženi kolega Vladimir Marinković, kako počinje tekst u NIN-u u tom intervjuu koji je dala Jelisaveta Seka Sabljić. Taj deo je napisala novinarka koja je obavila intervju sa ovom glumicom. „Mi smo neki mrziteljski narod“. Zašto ovo govorim? Zato što je jedan veliki istoričar rekao – kada jednu činjenicu izvučete iz njenog konteksta, onda ona prestaje da bude činjenica, postaje čudovište. Oni su u prethodnih nekoliko dana izvukli iz konteksta govor Marka Atlagića i prikazali samo ono što njima odgovara, a ja ću sada pokušati da građanima Srbije objasnim koncept u kome je Marko Atlagić rekao ono što je rekao.

Dakle, gospođa koja je obavila intervju sa…

(Predsednik: Gospodine Martinoviću, vi ste me pitali koliko je ostalo do kraja i ja samo želim da vas zamolim da završite brzo.)

Evo, samo nekoliko rečenica. Važno je zbog građana Srbije, da znaju kontekst u kome su izrečene reči profesora Atlagića. Kaže – mi smo neki mrziteljski narod, bratoubilački, partizanski i četnički, ruski i američki, zvezdaški i partizanovski, crveni, crni, žuti, rekli bi mnogo – ma niste vi ni za šta, ali ima tih nekih oaza gde je među nama sukobljenima proglašeno primirje. I sad pogledajte gde su te oaze. Ponavljam, u politici ništa nije slučajno. Oaze su Jugoslavija, Sarajevo ili šta god kome treba.

Zašto se pominje Sarajevo? Jel mislite da je to slučajno? Zato što gradonačelnik Sarajeva, dame i gospodo narodni poslanici, treba da postane Bogić Bogićević, čovek koji je dobio orden od Stjepana Mesića 2002. godine, zato što je u martu 1991. godine, iako je Srbin iz Bosne i Hercegovine, iz Ugljevika, odbio da glasa za uvođenje vanrednog stanja u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i time spreči građanski rat, hiljade i hiljade mrtvih, od Slovenije do Kosova i Metohije.

Dakle, mislite da je slučajna ova kampanja protiv Marka Atlagića? Ne. Šta se provlači kroz ovu kampanju kao crvena nit? Šta se provlači kroz NIN? Šta se provlači kroz N1, kroz „Danas“, kroz izjave Dragana Đilasa, Dragana Bjelogrlića, Čedomira Petrovića, Jelisavete Seke Sabljić, ove novinarke koja je vršila intervju sa njom? Srbija i Srbi su krivi za raspad bivše Jugoslavije i treba da ispaštaju do sudnjega dana, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa svima nama koji pokušavamo da Srbiju izvučemo iz blata, iz gliba, u koji su nas uveli Dragan Đilas i svi oni pripadnici političke, intelektualne, kulturne i druge kvazi elite koja je upravljala Srbijom, žarila i palila do 2012. godine.

Vama gospodine Atlagiću, kao mom prijatelju, kao mom stranačkom kolegi, kao uvaženom profesoru univerziteta, želim da čestitam na pre svega intelektualnoj hrabrosti da kažete sve ono što ste rekli pre nekoliko dana.

Želim da se zahvalim mojim mladim kolegama iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, zato što su potpuno razobličili medijsku strahovladu Dragana Đilasa, pošto je to čovek koji nije ovde u Narodnoj skupštini ali upravlja sa apsolutnom većinom štampanim i elektronskim medijima u Republici Srbiji.

Na kraju, ponavljam još jedanput, mislim da je greška, mislim da je propust to što na današnjoj sednici nisu prisutni ljudi iz Saveta Regulatornog tela za elektronske medije da odgovore na sve ovo što su rekle moje kolege koleginice i kolege iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ali bez obzira na sve to, mi ćemo glasati za to da im se odobri finansijski plan. Imaće oni dovoljno novca. Da li će da rade svoj posao ili ne, to je na njima. Ali, neka niko ne sumnja da će poslanici SNS svakoga dana da ukazuju na sve one loše stvari koje nam se dešavaju i koje su se dešavale Srbiji, građanima Srbije pod vlašću Dragana Đilasa i pod vlašću svih onih koji se danas predstavljaju kao tzv. intelektualna i kulturna elita, kojima ništa ne fali, kojima je dobro u Srbiji i koji su sto puta bogatiji i od Marka Atlagića i od svih nas zajedno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prosto je neverovatno da u Narodnoj skupštini Republike Srbije čujemo da je gospodin Vlada Glišić jedini predstavnik srpskog naroda. Pa, koga predstavljaju svi ljudi ovde koji sede u Narodnoj skupštini? Pa, valjda smo mi pre svega i pre vas predstavnici srpskog naroda s obzirom na broj dobijenih glasova na izborima koji su održani 21. juna.

To što vi imate pet minuta, gospodine Glišiću, da ne bi građani bili u zabludi, to je vaš izbor. Vi ste se sami opredelili da budete samostalni poslanik i da izađete iz poslaničke grupe preko koje ste ušli u parlament. Vi u parlament niste ušli kao Vladan Glišić nego sa liste Aleksandra Šapića. Neću da ulazim u to, to je vaša stvar zašto ste vi iz poslaničke grupe izašli ali da ste ostali u vašoj poslaničkoj grupi imali bi daleko više vremena za diskusiju, a kao samostalni poslanik, kao poslanik van poslaničke grupe imate pet minuta kao i svi ostali samostalni poslanici.

Ima nešto mnogo važnije što hoću da kažem. Juče je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao i ja ću sada da ga citiram – Mi smo deo „Kovaksa“, ako EU nabavlja „Fajzer“ i mi ćemo, ne pitamo koliko košta. Ako nabavljaju „Modernu“ i mi ćemo, ali razgovaramo i sa našim kineskim i ruskim partnerima i sa Britancima. Razgovaramo sa svima ne bili smo što pre došli do vakcine.

Moje pitanje ne samo za gospodina Glišića pošto mislim da je on tu možda i po najmanje odgovoran, ali moje pitanje za ljude poput Dragana Đilasa, za ljude poput Šolaka, za ljude poput Jugoslava Ćosića – koliko su to respiratora, skafandera, lekova oni nabavili? Oni koji su bogati pa skoro isto i kao AP Vojvodina. Budžet Dragana Đilasa je tu negde sa budžetom sa AP Vojvodine.

Moje pitanje, pitanje SNS za one koji plaše građane svakoga dana, kako će Vučić da ih otruje nekom američkom vakcinom - šta ste vi uradili da pomognete građanima Srbije? Evo šta su uradili poštovani građani Srbije, u predizbornoj kampanji, toliko o ravnopravnosti, toliko o jednakosti, toliko o objektivnosti medija i toliko o ne slobodi medija u diktatorskom režimu Aleksandra Vučića. Srpska napredna stranka je za emitovanje 28 spotova na televiziji, na Šolakovim televizijama, znači N1 i Nova S, platila 3,9 miliona dinara, a Đilasova stranka, odnosno ta takozvana udružena opozicija Srbije koja je bojkotovala izbore, za anti-bojkot spotove kojih je bilo 408. Znači, naših 28, a njihovih 408, platila je 1,2 miliona dinara. Što znači, da je nas iz SNS po jednom spotu koštalo 139 hiljada 285 dinara, a gospodina Dragana Đilasa njegov spot je koštao, zamislite, dve hiljade 941 dinar.

To su oni koji svakog dana plaše građane Srbije kako će Vučić da ih otruje vakcinom, kako će preko vakcine da im ugradi nekakvu 5G mrežu u moždani sistem, pa će moći 24 časa da ih prati gde se nalaze, šta rade, sa kim se sastaju, itd. To su oni koji kažu da ništa ne valja što smo uradili u vreme ove epidemije, ali nikako da objasne građanima Srbije šta je to što su oni uradili bolje od Vučića i bolje od svih nas i bolje od Ministarstva zdravlja i bolje od Kriznog štaba, da imamo više lekova, više skafandera, više respiratora, manje bolesnih, manje umrlih. Nisu uradili apsolutno ništa.

Da stvar bude gora, oni su u jeku epidemije nastavili da rade ono što su radili i kad su bili na vlasti, da se bogate preko televizijskih sekundi. Pa, sram vas bilo! Dok ljudi umiru, dok se Vučić zajedno sa ljudima iz Kriznog štaba iz Ministarstva zdravlja bori da što pre stigne vakcina, imaćemo vakcinu pre mnogih evropskih zemalja, evo, možda već u decembru ili početkom januara, šta radi Dragana Đilas? Ono što je radio i dok je bio ministar, dok je bio Tadićev šef Narodne kancelarije, izmišljenog državnog organa koji nigde ne postoji u Ustavu i u zakonu, dok je bio gradonačelnik Beograda, čovek radi isto ono što je radio i dok je bio na vlasti, u vreme epidemije - on se bogati. On se bogati i sa pozicije jednog bogatog čoveka, prebogatog, prebogatog po svim mogućim, i evropskim i svetskim, a pogotovo po srpskim standardima, svakoga dana nam soli pamet kako ne valja ništa, kako ćemo vakcinom da trujemo ljude.

Mi ćemo da trujemo ljude, mi koji smo prvi u Srbiji, posle ko zna koliko godina, doneli jedan pronatalitetni program kako da pomognemo srpskim porodicama da imamo što više dece? Znači, mi ćemo da ubijamo našu decu, a učinili smo sve da u Srbiji bude više dece.

Ne mogu ništa drugo da vam kažem, nego sram vas bilo za ono što ste uradili građanima Srbije do 2012. godine i za ono što radite i dan danas, bitange, kriminalci i lopovi!

Kao demokrata po ubeđenju, ja poštujem gospodina Glišića kao opozicionog poslanika, ali sam imao potrebu ovo da kažem, gospodine Glišiću, prosto da bi građani Srbije znali da se pod lažnom maskom jedne televizije kao što je „N1“ ili pod lažnom maskom jedne televizije kao što je „Nova S“, pod lažnim maskama razne novine, razni nedeljnici, razni portali predstavljaju kao mediji, a u stvari su politički protivnici. Mi sad u Srbiji, to je moje mišljenje, možda nisam u pravu, ali mi sad u Srbiji imamo istu onu situaciju koju smo imali i u SAD, odnosno koja je postojala u SAD kada je Tramp preuzeo vlast.

Moj utisak je da Donald Tramp nije uspeo da pokaže ni 10% svojih mogućnosti, jer čim je pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine, on je bio zasut artiljerijskom vatrom medija koji su, u stvari, otvoreni podržavaoci politike DS. Isti vam je slučaj i u Srbiji. Vi sad ne smete ništa da kažete za televiziju „N1“, jer onda će vam reći – e, pa napadate jedan nezavisni medij. Ne smete ništa da kažete za „Novu S“, vi ste protiv slobode medija.

Vi kažete, isti smo kao oni koji su vladali do 2012. godine. To je vaše mišljenje, ali građani Srbije ne misle kao vi. Građani Srbije vide da smo napravili potpuni diskontinuitet sa njihovom politikom u svim oblastima društvenog života i po pitanju ekonomije i po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju izbora naših strateških partnera.

Gospodine Glišiću, zamislite tu neverovatnu situaciju da su na vlasti ljudi poput Dragana Đilasa danas, kada nas je snašla ova muka koja je snašla ceo svet, pa da li mislite da bi se on brinuo o tome da li u bolnicama ima dovoljno respiratora, da li imamo dovoljno skafandera, kada ćemo da nabavimo vakcinu? Pa, da li znate šta bi on uradio? Kada se pronađe vakcina, on bi seo u avion, otišao u Ameriku, Veliku Britaniju, Rusiju, Kinu, ko zna gde, primio vakcinu i baš ga briga, a mi to tako ne radimo. Mi činimo sve da pomognemo građanima Srbije. Navedite mi jednu državu…

Na kraju krajeva, pričao je moj uvaženi kolega dosta mlađi od mene i po godinama i po političkom iskustvu, ali pokazao je ogromno znanje, da ne idemo u druge države, pogledajte, mi smo i u uslovima epidemije pronašli mogućnosti da pomognemo privredi, da pomognemo preduzetnicima, da pomognemo malim preduzećima da opstanu i ne samo da opstanu, nego da zadrže ljudi koji rade kod njih i da ostvaruju čak i određeni profit. Pronađite mi jednu državu u Evropi, čak i državu koja je članica EU, a kojoj je to pošlo za rukom. Pogledajte malo zemlje u okruženju. Pogledajte Rumuniju, pogledajte Bugarsku, pogledajte Hrvatsku.

Mediji u Hrvatskoj se smeju, podsmešljivo govore o tome koliki je broj obolelih i broj umrlih u Srbiji, a kod njih je situacija deset puta gora, ali da se ne bavimo njima. To je njihova stvar. Oni imaju patološku mržnju prema Srbima i mene to ne čudi, ali me čudi da vi ne vidite sve one pozitivne stvari koje smo uradili od 2012. godine, a pogotovo sve one pozitivne stvari koje smo uradili u ovoj možda najtežoj godini u modernoj istoriji srpskog naroda, teškoj zbog zdravstvenih, zbog epidemioloških uslova.

Da nema epidemije, pa Srbija bi bukvalno bila ekonomski lider ne samo u ovom delu Evrope, nego u celoj Evropi. Malo koja zemlja bi mogla sa nama da se takmiči, ali mi čak i u uslovima ove teške epidemije uspevamo da održimo korak ne sa zemljama u okruženju, njih smo davno pretekli, uspevamo da održimo korak sa jednom Nemačkom, sa jednom Francuskom, sa državama koje su nekada bile svetlosnim godinama ispred nas.

Mi ih, malo po malo, iz godine u godinu, sustižemo. Teško da ćemo ih ikada sustići, imajući u vidu teško nasleđe i iz perioda posle Drugog svetskog rata i devedesetih godina itd. Ali, pokazali smo da možemo Srbiju da menjamo na bolje.

Zato vam kažem, ne budite kao oni licemeri, opisani u Novom zavetu, Hristos slepim ljudima vraća vid, onima koji ne mogu da hodaju, diže ih na noge, a licemeri kažu – a, gde ti je čudo, a gde su ti ljudi koje si ti ozdravio? Vi nećete da vidite sveo no što vidi ceo srpski narod na koji se pozivate. Pa, ceo srpski narod vidi da je Srbija krenula napred i sprski narod ovde u Srbiji i srpski narod u Crnoj Gori i srpski narod u Republici Srpskoj. Nemojte da budete takvi kao oni što su opisani hiljadama godina pre nas u Novom zavetu, koji ne vide stvari koje vidi svaki običan čovek.

Ovo vidi svako, i svako vidi da su ljudi poput Dragana Đilasa, poput Šolaka, kriminalci i lopovi najgore moguće vrste, bogate se u uslovima kada je Srbiju snašla ova nesreća koja se zove epidemija korona virusa.

Još jedanput im kažem, sram ih bilo i tražićemo od Agencije za sprečavanje korupcije, oni će biti ovde već sledeće nedelje, da ih pitamo šta će da urade povodom onoga što su predizbornoj kampanji uradili Dragan Đilas i njegovi koalicioni partneri.

Kakav je to medijski mrak, završavam gospodine predsedavajući, kakav je to medijski mrak, kakva je to strahovlada Aleksandra Vučića, kakva je nesloboda medija u kojoj za SNS jedan spot košta, kao što sam rekao skoro 140 hiljada dinara, a za Dragana Đilasa košta tri hiljade dinara? Ko je ovde u mraku, Dragan Đilas ili mi iz SNS?

Mislim da građanima Srbije ne treba više ništa objašnjavati, sve je jasno.

Gospodine potpredsedniče, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, prihvatam amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.