Gospođo Đukić-Dejanović, ovim nastupom završavam polemiku sa kolegama iz LDP, ali moram da iznesem jednu svoju impresiju i kolegama iz LDP i DS dam jedan prijateljski savet.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton ostaće upamćen u istoriji po dve stvari, po bombardovanju SCG i po aferi sa Monikom Levinski. Sada su se Klintonovi ponovo vratili na političku scenu Amerike i ponovo hoće da kroje kapu celom svetu, pa i srpskom narodu. Zaista, gospodo iz LDP i vi, gospodo iz DS, dajem vam prijateljski savet, nemojte da izigravate novu Moniku Levinski.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo činjenice da je poslednjih nekoliko godina Republika Srbija postala u ekonomskom smislu kolonija Slovenije i Hrvatske, posebno Slovenije. Slovenci se predstavljaju kao veliki prijatelji Srbije i srpskog naroda i kao naši strateški ekonomski partneri.
Pre skoro mesec dana mogli ste i u beogradskim dnevnim listovima da pročitate izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju slovenačkog političara Jelka Kacina, koji je izjavio da će davanje saglasnosti od strane Narodne skupštine Republike Srbije na protivustavni separatistički statut AP Vojvodine biti test demokratičnosti vlasti u Srbiji.
Ta izjava je sama po sebi skandalozna. Pre svega, ona predstavlja mešanje u unutrašnje odnose Republike Srbije, a s druge strane jasno je da oni koji se zalažu za statut Vojvodine u stvari ne misle ništa dobro Srbiji. Nisam čuo da je Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo na ovu skandaloznu izjavu Jelka Kacina.
Inače, sama izjava je dokaz više da ni Kosovo i Metohija, a ni saradnja sa tzv. Haškim tribunalom nisu jedini uslovi za priključenje Srbije EU. To nam je na neki način rekao i pre nekoliko dana direktor Američkog instituta za mir Danijel Server, koji je rekao da političari u Srbiji obmanjuju svoje građane kada kažu da nije uslov za priključenje EU uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa tzv. republikom Kosovo.
S druge strane, iz izjave Jelka Kacina jasno je da Kosovo i Metohija nisu jedini uslov za priključenje Srbije EU. Jasno je da od brzog ulaska u EU nema ništa dok se Srbija ne odrekne ne samo južne pokrajine, nego i severne pokrajine, AP Vojvodine.
Ovih dana smo u Skupštini Srbije raspravljali o nizu tzv. budžetskih zakona koji treba da olakšaju, odnosno omoguće primenu budžeta Srbije za 2009. godinu. Aktuelni režim poručuje građanima da moraju da stegnu kaiš, da manje troše, a evo, gospodo iz vladajuće koalicije, statut Vojvodine, o kojem se ovih dana mnogo priča i o kojem govore i pozvani i nepozvani, u stvari predstavlja i predstavljaće, ako ga usvojite ovde u Skupštini Srbije, dodatni atak na budžet svih njenih građana.
Formiranje onakve autonomne pokrajine kakva je predviđena statutom Vojvodine u stvari će predstavljati državu u državi, doći će do još većeg gomilanja administracije i građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine to finansijski neće moći da izdrže.
Stoga vas molim da Ministarstvo spoljnih poslova odgovori na pitanje šta je učinjeno povodom izjave Jelka Kacina, a da se Ministarstvo finansija izjasni o tome koliko će građane Vojvodine i sve građane Srbije da košta ovaj i ovakav statut AP Vojvodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u emisiji Poligraf, na televiziji B92, 19. januara ove godine vođen je intervju sa predsednikom Republike Borisom Tadićem i, između ostalog, na pitanje šta on misli o formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti, Boris Tadić je rekao sledeće: " Mi smo, inače, predložili demilitarizaciju KiM, kao jedini način da se Kosovo uvede kao jedna zajednica u civilnu formu. Srbija ne prihvata i neće priznati državu Kosovo, ali to je jedna regija Srbije, regija na tlu Evrope koja jedino demilitarizacijom može obezbediti sigurnost za ljude koji žive na KiM. Njihove živote moramo da čuvamo. Da li će se one sada formirati? Moram da kažem da te snage", zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, "ne ugrožavaju bezbednost Srbije jer je to 2.500 lako naoružanih pripadnika bezbednosnih snaga koji se ne zovu ni vojska".
To je zvaničan stav predsednika Republike o formiranju tzv. Kosovskih snaga bezbednosti, koje i te kako ugrožavaju i bezbednost Republike Srbije u celini, a posebno bezbednost građana koji žive na teritoriji KiM, pre svega pripadnika srpskog naroda.
Prosto je neverovatno da novinar B92 bolje uočava opasnost od Kosovskih snaga bezbednosti nego aktuelni predsednik države Boris Tadić. Naime, novinar B92 kaže sledeće: "Da li je bliže time što recimo sutra, odnosno formalno prekosutra, počinju sa radom Kosovske snage bezbednosti, a na njihovom čelu će biti Seljimi? On je bio poznat kao sultan u vreme OVK i to je nešto što je potpuno suprotno Rezoluciji 1244."
Na to postavljeno pitanje evo šta je izjavio Boris Tadić - da on smatra da te snage ne ugrožavaju bezbednost Srbije, jer je to 2.500 lako naoružanih pripadnika bezbednosnih snaga koji se ne zovu ni vojska.
SRS traži od Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane odgovor na pitanje – da li dele mišljenje sa predsednikom Republike Borisom Tadićem da formiranje Kosovskih snaga bezbednosti ne ugrožava bezbednost Republike Srbije?
Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je ovih dana štampa u Srbiji prepuna izjava bivšeg komandanta KFOR-a na KiM, italijanskog generala koji je sada, posle nekoliko godina, javno posvedočio (Predsedavajući: Vreme.), završavam, da je bio očevidac masovnih zločina koje su pripadnici OVK počinili nad pripadnicima srpskog naroda na KiM posle završetka agresije na SRJ.
U kontekstu tih izjava je izjava Borisa Tadića da formiranje Kosovskih snaga bezbednosti, koje predvode bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova, ne ugrožavaju bezbednost Srbije u najmanju ruku skandalozna i protivustavna. Tražimo da se Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane izjasne o ovoj izjavi Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici, na pitanje da li će Državna revizorska institucija da ispuni očekivanje građana Srbije i da uradi posao koji joj Ustav i zakon stavljaju u nadležnost, u ovom trenutku ne može niko da odgovori.
To zavisi, pre svega, od samih članova Državne revizorske institucije. Ako budete dosledno poštovali Ustav i zakon, ako budete stručni, savesni, profesionalni i odgovorni, ako poslušate savet apostola Pavla da ne gledate ko je ko i ako ste spremni da se zamerite onima koji trenutno vrše vlast u Srbiji, političkim vlastodršcima, njihovim mentorima, tajkunima itd., onda će DRI opravdati smisao svoga postojanja, odnosno obaviće sve one zadatke koje joj Ustav i zakon propisuju kao njenu nadležnost.
Ali, ako budete samo fasada, ako budete samo dekor aktuelnom režimu, ako postojite samo zato da bi se ispunila puka forma Ustava i zakona, onda od Državne revizorske institucije država Srbija i njeni građani neće imati ikakve koristi.
Budući da dolazim iz Vojvodine, koja je proteklih meseci postala poprište političke borbe oko novog statuta AP Vojvodine, dužan sam da saopštim nekoliko informacija koje će za Državnu revizorsku instituciju verovatno biti veoma značajne.
Dame i gospodo iz Državne revizorske institucije, mesecima, ako ne i godinama, građani Vojvodine se obmanjuju i lažu da će živeti bolje ako budu što više nezavisni od centralne Srbije i režima u Beogradu. Seje se potpuno neistinita priča da građani u Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Somboru i drugim opštinama i mestima Vojvodine žive teško zato što ih pljačkaju isto tako siromašni građani Vranja, Kruševca, Valjeva, Šapca, Negotina, Beograda itd.
Režim Bojana Pajtića u Vojvodini je onaj isti ''žuti'' režim koji vlada ovde u Beogradu i celoj Srbiji, a kaže građanima Vojvodine otprilike ovako - živećete bolje, lepše i komfornije pod uslovom da budemo što manje zavisni od režima u Beogradu. A taj režim je isti i u Novom Sadu i u Beogradu.
Gospodo iz Državne revizorske institucije, vi ćete, naravno, imati mnogo posla u celoj Srbiji, i u državnim organima i u javnim preduzećima. Bilo bi dobro da obratite pažnju na jednu instituciju koja u Vojvodini ima prilično mračnu ulogu. Njena uloga je da u vreme predizborne kampanje duva u jedra Demokratskoj stranci u Vojvodini i da joj olakšava pobedu na izborima. To je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Ako budete ozbiljno krenuli da vršite reviziju poslovanja državnih organa i uopšte subjekata javne vlasti, a tu mislim i na institucije AP Vojvodine, onda ćete kod ovog fonda imati pune ruke posla. Zato što je taj fond jedna poluprivatna ustanova koja služi vlastodršcima u Novom Sadu. Niko ne zna kako, po kom osnovu, odlaze pare iz Fonda za kapitalno ulaganje Vojvodine.
Fond za kapitalna ulaganja vam je, inače, institucija koja šakom i kapom deli pare podobnim tajkunima DS u Vojvodini, bez bilo kakvih tendera. I sad imate jednu paradoksalnu pojavu. Možete sve to da proverite. Ovog puta nisam pominjao i neću da pominjem konkretne cifre i imena itd., ali ako budete insistirali, mogu te informacije da vam dam.
Dakle, sad su opštine u Vojvodini u jednoj smešnoj situaciji. Opštine ne mogu da nabave šoljice za kafu, a da ne raspišu tender. Ne mogu da nabave bilo kakav birotehnički materijal, a da ne raspišu tender. Ne mogu da kreče zgrade u kojima se nalaze opštinski organi, a da ne raspišu tender.
Ali, kod Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine nije tako. Onaj ko je ''dobar'', ko je ''prijatelj'', ko je ''na istoj političkoj talasnoj dužini'' sa onima koji danas vrše vlast u Vojvodini, može da dobije posao da, recimo, asfaltira ulice i puteve u Vojvodini bez bilo kakvih tendera. Znate šta se dešava? Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno uplaćuje pare izvođaču radova, na njihov žiro račun. Proverite to kod ovih koji sede danas u Izvršnom veću Vojvodine i videćete da je tako. Izvođaču radova se direktno uplaćuje novac na njihov žiro račun.
U toj situaciji, gospodo iz Državne revizorske institucije, ko može da proveri koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u privatne džepove, u kupovinu skupocenih automobila, stanova, lokala, ne samo ovde u Srbiji, nego i širom sveta?
Zaustavite ono što radi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, zato što apsolutno niko nema kontrolu kako taj fond u stvari funkcioniše, kuda odlaze te pare, kome i po kom osnovu.
Apsolutno se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, Fond je stvoren samo zato da se u vreme predizborne kampanje noću na dan izbora, veče uoči izbora, asfaltiraju ulice i putevi, a pri tome je kvalitet izvedenih radova katastrofalan.
Ulice se asfaltiraju (to mogu da vam kažu poslanici iz Vojvodine, ne moraju čak da dolaze iz redova SRS) noću, po temperaturama ispod nule, po blatu, čak se i ne operu, jednostavno se na blato nabacuje asfalt, ali se onda kaže – vidite, građani, kako radi DS; ako budete glasali za DS, dobićete nove puteve, ulice itd. Završe se izbori, ne prođe ni mesec dana, a put propadne. Ali, ko vas pita? DS je pobedila na izborima.
Imali ste ovde Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, koji je, kada smo raspravljali o poverenju Vladi, onako pun sebe, slavodobitnički poručio poslanicima opozicije - možete vi nas da kritikujete, možete da nam prebacujete mnogo toga, ali mi smo pobedili na izborima.
Jeste, pobedili ste na izborima, tako što ste na dan izbora delili paketiće. I time morate da se pozabavite. Kako je moguće da ministri koji sede u Vladi Srbije na dan izbora dele paketiće građanima ne bi li glasali za stranku kojoj ti ministri pripadaju? Pitajte, proverite da li ministri iz svojih džepova kupuju te paketiće. Jedan od tih paketića sam donosio ovde, u Skupštinu Srbije. Na stotine hiljada takvih paketića podeljeno je po celoj Srbiji, a naročito u Vojvodini.
Pitajte ministre, gospodo iz Državne revizorske institucije, da li oni te paketiće pune sopstvenim parama ili su najpre opljačkali narod i narodu oteli stotine hiljada i miliona evra i onda im dođu na dan izbora i donesu paketić koji možda vredi tri, četiri ili pet hiljada dinara i kažu – evo, to je poklon DS i Borisa Tadića, da glasate za listu koja se zove Za evropsku Srbiju ili Za evropsku Vojvodinu.
Dakle, proverite pre svega kako posluje Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. To vam govorim zato što se mesecima seje jedna vrlo opasna laž da će građani u Vojvodini da žive bolje ako Vojvodina dobije maltene status federalne jedinice.
Evo, ovih dana, danas, pojedini beogradski dnevni listovi objavili su kako se ti veliki autonomaši i borci za prava građana Vojvodine u stvari ponašaju. Ima ovde čak i nekih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine koji uopšte nisu u Izvršnom veću Vojvodine, niti su pokrajinski sekretari, niti su zamenici, niti su pomoćnici, niti su zaposleni u Izvršnom veću Vojvodine, ali zato svakoga dana u Skupštinu Srbije dolaze službenim automobilima Izvršnog veća Vojvodine i uredno na blagajni naplaćuju dnevnice kao da su došli svojim automobilom.
E, takvima, koji su osnovali Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji zloupotrebljavaju pravo na nadoknadu putnih troškova koje imaju narodni poslanici, usta su puna statuta Vojvodine, Evropske unije, oni pričaju priče o Vojvodini kao demokratskoj evropskoj regiji itd. Dakle, pozabavite se malo tim pitanjima.
Mislim da bi bilo dobro, gospodine Sretenoviću, ako nam već Ministarstvo finansija izbegava da da odgovor, pokušajte vi da nam pomognete ili zamolite vašeg kolegu Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, da nam kaže odakle je Vlada Srbije misli da isplati onoga ko dostavi informacije o tome gde se nalaze Ratko Mladić ili Goran Hadžić.
Iz kojih izvora, sa koje budžetske pozicije, ko će da plati porez na tu nadoknadu koja se dobije u iznosu od milion, odnosno 250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti? Na ta pitanja još uvek nismo dobili validan odgovor.
Što se tiče samog poslovnika, gospodine Sretenoviću, ja sam sada u nedoumici da li je poslovnik akt koji reguliše unutrašnja pravila rada jednog organa ili je to jedan materijalno-pravni propis. Ako čitate ovaj poslovnik, videćete da on sadrži brojne odredbe kojima je mesto u zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, a ne u poslovniku.
Znate, poslovnik je jedan interni akt, koji sadrži, pre svega, pravila postupanja, odnosno unutrašnja pravila rada jednog organa. Ovde imate čitav niz materijalno-pravnih odredaba koje treba da stoje u zakonu o DRI, a ne u Poslovniku. Zaista moram da vam skrenem pažnju na neke očigledne pravničke nedostatke ovog dokumenta.
Član 6 – Institucija u poslerevizionom postupku. Ovo je sad jedna vrlo rogobatna formulacija, ali hajde, recimo da znamo šta znači. Kaže - donosi akta: 1) zahtev za preduzimanje mera. To nije pravni akt, gospodine Sretenoviću. Zahtev za preduzimanje mera nije pravni akt. Dalje, 2) obaveštenje Narodnoj skupštini - isto nije pravni akt, 3) poziv za razrešenje odgovornog lica - isto nije pravni akt, 4) saopštenje za javnost - tek to nije pravni akt.
Onda imate u članu 9. stav 1. tačka 8. Zaista vas molim da obratite pažnju na jezik kojim je pisan ovaj poslovnik. U tački 8) kaže - odazivni izveštaj je izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.
"Odazivni izveštaj" - pitajte narodne poslanike koji su bili u vojsci i oni će vam reći da je ovo vojna terminologija. Ovako se sporazumevaju stražar i komandir straže - odziv i lozinka. Šta će vam ovaj ''odazivni izveštaj''? Možda neki ''povratni izveštaj'' ili nađite neki adekvatan termin. Ovo je potpuno vojna terminologija, kojoj nije mesto u poslovniku o radu DRI.
Karakterističan je i ovaj član 43. On je tipičan primer da ovaj poslovnik u većoj meri sadrži materijalno-pravne odredbe, nego one koje se tiču pravila postupanja same DRI: ''Prilikom savetovanja korisnika javnih sredstava i subjekata revizije, pružanja stručne pomoći Narodnoj skupštini, Vladi i drugim državnim organima, kao i davanju mišljenja na zakone iz oblasti javnih finansija, Institucija čuva svoju revizionu nezavisnost''.
Ovo je tipično materijalno-pravna odredba, nema veze sa internim pravilima postupanja DRI.
''Savetovanje ne sme poprimiti vid komentarisanja ili ocenjivanja donetih revizionih izveštaja''. I ovo je tipična materijalno-pravna odredba, od kojih, inače, vrvi ovaj poslovnik.
Naravno, SRS zaista podržava početak delovanja DRI. Dobro je da se donese, makar i ovakav, poslovnik. Bolje ovakav, nego nikakav. Bolje da Državna revizorska institucija počne da radi, nego da je uopšte nema ili da postoji samo na papiru.
Sada, gospodo iz DRI, od vas sve zavisi. Ako ste spremni da pogledate istini u oči i da se hrabro suočite sa brojnim finansijskim malverzacijama, kojima je, na žalost, bogat politički život u Srbiji, ova institucija ima izgleda da uspe. Ako budete postojali samo zato da se ispuni slovo Ustava i zakona, onda ćete biti obična fasada.
Onda od vašeg rada i postojanja, uz sve vaše stručno znanje, koje zaista ne želim da dovodim u pitanje, građani Srbije neće videti nikakvu korist, Srbija će i dalje biti tamni vilajet u kome će vlastodršci da rade sve što im je volja, a državni organi će biti tu samo kao puki posmatrači nečega čega nema nigde, ni u jednoj državi EU, kojoj vi, gospodo, barem na rečima, težite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo svakoga dana dnevni i nedeljni listovi u Srbiji prenose informacije, odnosno jadikovanje Tomislava Nikolića da mu Vojislav Šešelj radi o glavi, odnosno da organizuje njegovo ubistvo. Ovo, naravno, nije prvi put. Još u jesen prošle godine Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su zasipali javnost Srbije lažnim informacijama o tome da izvesni Miko Gajić iz Hrtkovaca preti ubistvom Tomislavu Nikoliću, da bi se posle utvrdilo, prostom proverom u policijskoj evidenciji, da čovek pod takvim imenom uopšte ne postoji, ne živi u Hrtkovcima. Posle toga su lansirali lažnu vest da izvesni vojvoda Vasilije iz Zemuna takođe radi na ubistvu Tomislava Nikolića, iako je čovek teško bolestan i ne može u životu da uradi ni neke mnogo jednostavnije stvari, a kamoli da nekoga ubije.
Danas je jedan beogradski nedeljnik, nije bitno koji, preneo intervju sa Tomislavom Nikolićem u kome on ponovo optužuje Vojislava Šešelja da organizuje njegovo ubistvo.
Ovo je, pre svega, jedna strašna optužba za Ivicu Dačića i za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Mislim da je krajnje vreme da Ministarstvo unutrašnjih poslova i, pre svega, Ivica Dačić, kao prvi zamenik predsednika Vlade i kao ministar unutrašnjih poslova, obaveste narodne poslanike i građane Srbije da li Vojislav Šešelj zaista organizuje ubistvo Tomislava Nikolića.
Vojislav Šešelj iz objektivnih razloga ne može da se brani od ovakvih optužbi i narodni poslanici Srpske radikalne stranke u njegovo ime postavljaju to pitanje. Dakle, mi tražimo da se ta stvar istera na čistac – da li je tačno da Vojislav Šešelj organizuje ubistvo Tomislava Nikolića? Ako to nije tačno, a mi tvrdimo da nije tačno, Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležni organi protiv Tomislava Nikolića moraju da preduzmu zakonske mere zbog širenja lažnih vesti, i to u trenutku kada se proces protiv Vojislava Šešelja, montirani politički proces, bliži svome kraju i kada Vojislav Šešelj definitivno treba da trijumfuje nad Haškim tribunalom.
Očigledno je da su ove optužbe sračunate na to da se Vojislavu Šešelju oteža njegova procesna pozicija. Vojislav Šešelj je već sada dokazao da apsolutno nije kriv. Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, dame i gospodo, to možete da pratite kada gledate suđenje Vojislavu Šešelju, ponajmanje brani sebe. Ono što on radi, to je odbrana Srbije i srpskog naroda od jedne strašne optužbe koja bi i vas trebalo da zanima, a to je da smo mi Srbi krivi za raspad bivše Jugoslavije i za sva ona zla koja su se desila na njenom području.
Dakle, ponavljam još jedanput, Srpska radikalna stranka traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da izađe u javnost sa informacijama da li je tačno to što tvrdi Tomislav Nikolić, da Vojislav Šešelj iz Haga organizuje njegovo ubistvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, svrha svih amandmana koje je podnela SRS na ceo ovaj paket tzv. budžetskih zakona, koji treba da omoguće primenu budžeta za 2009. godinu, jeste ukazivanje na vrlo lošu ekonomsku politiku aktuelne vlade, odnosno na činjenicu da ova vlada nije preduzela adekvatne mere ekonomske politike, kako bi s jedne strane pomogla privredi Srbije da prevaziđe posledice teške ekonomske i finansijske krize koja nas očekuje u 2009. godini, a s druge strane nije preduzela dovoljno adekvatne mere zaštite građana od posledica te krize.
Gospođo Dragutinović, vaša vlada i naravno vaša celokupna vladajuća koalicija EU uglavnom predstavljaju kao zemlju u kojoj teku med i mleko, u kojoj nema onih problema sa kojima se suočavaju zemlje koje nisu članice EU. Na taj način vi pokušavate kod građana Srbije da stvorite jedno lažno uverenje da će moći bolje da žive samo onda kada Srbija pristupi EU.
Razumem da vi ne možete da prihvatite argumente, odnosno da ne želite da prihvatite argumente SRS, ali evo izneću nekoliko činjenica koje vam pokazuju da stanje u EU ni izbliza nije tako sjajno kakvim ga vi predstavljate, a pogotovo nije onako sjajno kakvim ga predstavlja vaš kolega i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je za ovom govornicom, ovako frenetično, egzaltirano pozivao i narodne poslanike i građane Srbije da uđu što pre u EU, kao da taj ulazak u EU zavisi samo od Srbije.
Dakle, Ginter Ferhojgen, komesar EU za industriju, izjavio je za jedan nemački radio da evropska ekonomija tone u recesiju. Evropske vlade, potpuno svesne te činjenice, na samitu EU u novembru prošle godine dogovorile su plan mera koje treba da preduzme svaka vlada kako bi pomogla domaćim privredama da prevaziđu tešku ekonomsku i finansijsku krizu, čije se posledice očekuju u 2009. godini.
Između ostalog, svaka Vlada države članice EU obavezala se da će da neposrednu finansijsku injekciju svojim privredama. Portugal u iznosu od 2,2 milijarde evra, najviše će davati Nemačka 81 milijardu evra.
Dogovoreno je na samitu, gospođo Dragutinović, EU u novembru prošle godine da se izdvaja 1,5% bruto društvenog proizvoda Unije i da to bude usmereno u fond za pomoć posrnulim evropskim privredama. Ubeđen sam da su vama ove činjenice poznate.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi ovih dana izjavljuje, a to rade i njegove evropske kolege, da je spas za evropsku ekonomiju dve mere koje svaka vlada treba da preduzme. S jedne strane to je smanjivanje poreza, a sa druge strane podsticanje javnih radova.
Naravno, vi ste daleko veći ekonomski stručnjak od mene i vi ćete se sigurno složiti sa mnom da ovo nije originalan izum Nikole Sarkozija. Još krajem 20-tih, odnosno početkom 30-tih godina prošlog veka takva politika sprovodila se da bi se prevazišla ona predratna ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine i, kao što ste vi sada dobro primetili, to su mere ekonomske politike čuvenog ekonomskog teoretičara Džona Majnarda Kejnza.
Sada se ovde postavlja pitanje, ako tako rade vlade EU, a ova vlada barem deklarativno tvrdi da se zalaže za ulazak Srbije u EU, onda se postavlja jedno pitanje: zašto se tako ne ponaša ova vlada? Dakle, potpuno mi je jasno zašto ne želite da prihvatite argumente SRS. Mi smo stranka mračnih 90-tih, učestvovali smo u svim nedaćama i nevoljama srpskog naroda, mi smo krivi što su uvedene sankcije, što je došlo do bombardovanja itd. Vi ste potpuno nevini.
Jasno mi je zašto ne želite da prihvatite argumente SRS, ali ne mogu da razumem ako ste zaista takvi Evropejci, kakvima se predstavljate, zašto onda ne uvažite argumente koji dolaze od vaših evropskih kolega. Šta radi vaša vlada? Između ostalog vi povećavate akcize na pivo, benzin i na cigarete.
Naravno, jasno mi je zašto to radite. Ona rupa u budžetu od 250 do 300 miliona evra, koja se napravila zbog jednostrane primene prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, mora nekako da se popuni, pa to mislite da učinite povećavanjem akciza.
Evo, ovih dana u Velikoj Britaniji njihovi ministri najavljuju da će se smanjiti porez na dodatu vrednost sa 17,5% na 15%. Vi ste neki dan izjavili da ova vlada namerava da ga poveća. Sada ću vam objasniti da ste rekli, možda vas novinari nisu adekvatno interpretirali, uglavnom vi ste rekli da ova vlada namerava, odnosno da razmišlja o tome da se poveća PDV, što je naravno naišlo na negativna reagovanja, pre svega, u stručnoj javnosti.
I onda se vaš državni sekretar, ako se ne varam, gospodin Ilić, mislim da je vaš sekretar, dosetio kako da vas odbrani, pa je rekao da vi jeste pričali o mogućem povećavanju PDV-a, ali da ste to dopuštali samo kao neku teorijsku mogućnost.
Dakle, vi ipak dopuštate, razmišljate o tome da se poveća PDV, a vaše britanske kolege razmišljaju ne da se poveća, nego da se smanji. Sada kada pogledate, ova vlada koja je navodno evropska, demokratska, koja vodi zemlju u evroatlantske integracije, radi sve suprotno od onoga što rade vlade države koje su već članice EU, odnosno vlade države koje su osnovale EU.
Mi smo ovde neki dan pričali, gospođo Dragutinović, o Zakonu o porezima na imovinu i mi smo vam dokazali za skupštinskom govornicom da te poreske olakšice koje ste vi najavljivali važe samo za bogatije slojeve srpskog društva. Za siromašne, ne da nema poreskih olakšica, nego i ove postojeće ukidate. Dakle, opet se ponašate suprotno kako se ponašaju vaši partneri i vaše kolege u EU.
Ova vlada očigledno nema nameru da teret ekonomske krize podjednako rasporedi na sve slojeve društva, pre svega na sebe, ova vlada će ceo teret ekonomske krize ili barem 90% tog tereta da prevali na leđa malog običnog čoveka.
Mislim da se, gospođo Dragutinović, u tome potpuno slažemo. Da je to tako vidi se da niko iz ove vlade nije rekao ni na jednom mestu da će biti javnih radova u Srbiji, da će doći do smanjivanja poreza. To najavljuju vaše kolege iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Portugalije.
Nijedan ministar u Vladi Srbije nije rekao - ljudi, teška je kriza, nije prvi put u svetskoj ekonomiji, ponašaćemo se onako kako su se ponašali neki drugi ljudi u sličnim situacijama. Dakle, pre svega ćemo se orijentisati na javne radove. A Vojislav Šešelj, da vas samo podsetim gospođo Dragutinović, još početkom 90-tih godina kada je Srbija zapadala u veliku ekonomsku krizu i hiperinflaciju, nudio je jedno od rešenja baš podsticanje javnih radova.
Koridor 10, jesu li javni radovi vezani samo za koridor 10? Verovatno nisu. Od tog koridora 10 pitanje da li će nešto biti? Dobro, lično bih voleo da bude i da građani Srbije žive bolje u 2009. godini, ali ovo što sada čini ova vlada ne čini nekim me velikim optimistom.
Gospođo Dragutinović, sada da kažem nekoliko rečenica vezano za amandman koji je podneo kolega iz DSS. Mislim da je amandman potpuno umesan i da ga treba prihvatiti.
Dakle, amandmanom se u članu 25. predviđa da se na rešenje po zahtevu za upis u registar zadužbina fondacija i fondova plaća administrativna taksa u iznosu, umesto 8.730 dinara, kako ste predložili vi u Vladi, da to iznosi 3.500 dinara.
Mislim da je ova cifra od 3.500 dinara daleko primerenija. Mislim da bi Vlada na ovaj način pokazala da joj je stalo da se u srpskom narodu, uopšte kod građana Srbije obnovi duh zadužbinarstva koji je nekada postojao.
Vi, gospođo Dragutinović, kao jedna umna žena, kao intelektualac, siguran sam da znate da su mnoge kulturno-umetničke i naučne tekovine srpskog naroda u stvari zadužbine velikih ljudi. Činjenica je i mislim da ćete se složiti sa mnom, da je taj duž zadužbinarstva danas na početku 21. veka dobrim delom zamro.
I danas ima bogatih ljudi, ali danas bogati ljudi sve manje ulažu u crkve, manastire, biblioteke, univerzitete, škole, bolnice itd. Danas dobar deo bogatih ljudi u Srbiji, od kojih su neki na sumnjiv način stekli svoj kapital, svoj kapital ulažu u robne kuće, velike markete, kupovinu političkih partija, pravljenje političkih partija itd.
Mislim da bi ovakvom merom, smanjivanjem administrativne takse za upis u registar zadužbina, fondacija i fondova, ova vlada na neki način pokazala signal, odnosno poslala poruku građanima Srbije da treba obnoviti duh zadužbinarstva i da Vlada Srbije na tome aktivno radi.
Dovoljno je, kao što je rekao i kolega Radulović, prođite samo ulicama Beograda, mnoge zgrade u kojima su danas smeštene važne državne, naučne, umetničke i kulturne institucije, u stvari su zadužbine velikih ljudi, Ilije M. Kolarca, Kapetana Miše itd.
Danas, činjenica je, takvih ljudi je sve manje i mislim da bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana na neki način pristala na to da se u Srbiji ponovo obnovi taj duh. Da vas podsetim, u vreme kada su bogati Srbi deo svog kapitala ulagali u nauku, u umetnost, u duhovnost, Srbija je napredovala. To je vreme kraja 19. i početka 20. veka, vreme najvećeg procvata srpske države.
Otkako su u Srbiji, to moram da kažem kao verujući čovek, otkako je zavladao duh jednog agresivnog materijalizma, bezverja itd, otkako se sve meri novcem i otkako se taj novac ulaže isključivo u materijalne, a ne u duhovne vrednosti, Srbija je počela da propada. Budući da znam da u Vladi Srbije takođe sede ljudi koji otprilike misle kao i mi, mislim da bi bilo dobro i korektno sa vaše strane da prihvatite ovaj amandman.
S druge strane, gospođo Dragutinović, nije mi jasno zašto ne prihvatate amandman kolege Radulovića da se na prevoz nuklearnih sirovina i materijala preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, umesto ove smešno male takse od 9.430 dinara, plaća iznos koji je predložio kolega Radulović, a to je 174.580 dinara.
Vidite, gospođo Dragutinović, zaista paradoksalna rešenja. Da bi neko upisao svoju zadužbinu u registar zadužbina, fondacija i fondova, on mora da plati po vašem predlogu 8.730 dinara, a da bi prevezao, uvezao, tranzitovao ili izvezao nuklearne sirovine i nuklearni materijal preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, plaća samo malo veći iznos od 9.430 dinara.
Zaista, potpuno neuporedive stvari, na jednoj strani zadužbine, nauka, umetnost, kultura, apsolutno u skladu sa načelima zaštite životne sredine, na drugoj strani jedan prilično opasan i rizičan transport, apsolutno štetan po životnu sredinu, koji nosi u sebi mnogo rizika, vi to taksirate gotovo istovetnim iznosom.
Ako ste zaista odani zaštiti životne sredine, ako je zaštita životne sredine jedan od principa na kojim počiva EU, zašto to ne implementirate u naše zakonodavstvo. Znate šta će se desiti, gospođo Dragutinović? Svaki tajkun, svaki mafijaš, svaka kompanija sa zapada kojoj bude palo na pamet da manipuliše nuklearnim otpadom ići će baš preko Srbije. Zašto? Zato što ova vlada stimuliše takav transport. Umesto da ga destimulišete, da odredite izuzetno visoke takse... Ne morate da mi pomažete, još uvek imam dobar glas i mogu sam da se izborim sa grajom. Imam još vremena i završavam za nekoliko sekundi.
Dakle, gospođo Dragutinović, vi na ovaj način pomažete transport nuklearnog otpada preko Srbije. Samo da vas podsetim, zahvaljujući činjenici da je NATO, a vi, ne vi lično, nego neki iz vaše partije doživljavaju NATO kao velikog prijatelja Srbije, 1999. godine izvršio agresiju na SRJ, tone i tone nuklearnih projektila bačeno je na Srbiju, sa osiromašenim uranijumom.
Sve je veći broj ljudi, žena, dece svih uzrasta, svih dobi, koji boluju od raznih malignih oboljenja. Zar nije normalno, gospođo Dragutinović, da u toj situaciji vi učinite sve što jedna ozbiljna vlada može da učini, da destimulišete transport nuklearnog otpada. Ne, vi ga još podstičete.
(Predsedavajući: Minut.)
Vi istu taksu ćete da naplaćujete čoveku koji hoće da upiše svoju zadužbinu u registar i nekom ko zna kome belosvetskom mafijašu i kriminalcu koji bi hteo da transportuje nuklearni otpad preko Srbije. Zaista, gospođo Dragutinović, ako je i od ove vlade, mnogo je.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Naime, članom 24. dodaje se član 40e, koji glasi - Vlada će urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti Organizacije UN br. 1244. Predložio sam da ovaj novi član 40e u stvari glasi - Vlada će urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1244.
SRS smatra da je ova formulacija daleko bolja. Još uvek traje borba za teritorijalni integritet Republike Srbije, iako je najveći broj država članica EU priznao protivpravno proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo. Dok se vodi ta borba, naravno, pre svega diplomatskim i političkim sredstvima, u svakom propisu koji donosi Republika Srbija obavezno mora da se naznači da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije u skladu sa Ustavom i sa Rezolucijom 1244.
Rezolucija 1244 nije prestala da važi, nije zamenjena nekom novom rezolucijom Saveta bezbednosti i mislimo da je ova formulacija bolja i zato što se, ukoliko se prihvati ovo što predlaže Vlada, može steći zaključak da će Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, koja pored našeg ustava predstavlja jedinu pravnu vezu Republike Srbije sa jednim njenim delom, a to je Kosovo i Metohija, jednog dana možda i prestati da važi, i da će nastupiti kao pravno stanje ovo sadašnje faktičko stanje, a to je protivpravna nezavisnost Kosova i Metohije.
Dakle, smatramo da je i u ovom zakonu o akcizama neophodno naglasiti da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, pre svega, u skladu sa Ustavom i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti, koja garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije na celokupnoj njenoj teritoriji.
Koristim, gospodine Milosavljeviću, vaše prisustvo da pitanje povećanja i smanjivanja republičkog budžeta, koje je vrlo aktuelno ovih dana, u stvari još od kraja prošle godine kada smo počeli raspravu o budžetu za 2009. godinu, a koja je kasnila više od mesec dana, ne zbog krivice parlamenta, odnosno zbog krivice opozicionih partija, nego zbog krivice Vlade koja ga je dostavila tek početkom decembra, a imala je obavezu da to uradi 1. novembra.
Budući da je aktuelno pitanje budžeta, prihoda, rashoda, ko će imati više para, ko će imati manje para, ko treba da steže kaiš, ko ne treba da ga steže, ko će trošiti više nego u 2008. godini, mislim da je pitanje vrlo zanimljivo. Nema neposredne veze sa samim akcizama, ali ima i te kako veze sa budžetom Republike Srbije i posebno sa prihodnom stranom, a i rashodnom stranom budžeta za 2009. godinu.
Naime, krajem prošle godine, Akcioni tim Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom raspisao je, gospodine ministre, vama je to svakako odlično poznato, novčanu nagradu za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i lišenja slobode lica optuženih za ratne zločine tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.
Na ovoj novčanoj nagradi, odnosno raspisu novčane nagrade, nalaze se imena dva Srbina. Mladić Ratko, otac Neđo, rođen 12. marta 1942. godine.
Uzgred budi rečeno, ova informacija vam nije tačna. Dakle, čovek je rođen 1943. godine, što je priznao i ovaj vaš Bruno Vekarić. Kaže, Božanović i Kalinovik, Bosna i Hercegovina, nagrada, gospodine ministre, ni više ni manje, milion evra, i to u dinarskoj protivvrednosti.
Drugi čija je glava ucenjena kao na divljem zapadu, Hadžić Goran, otac Branko, rođen 7. septembra 1958. godine, Vinkovci, Republika Hrvatska.
On po vašem mišljenju vredi malo manje, 250 hiljada evra, ali takođe u dinarskoj protivvrednosti.
Sada se postavlja ovde nekoliko pitanja. Pre svega, sa kojim pravom Akcioni tim Vlade Republike Srbije može bilo kome da obećava bilo kakvu nagradu?
Akcioni tim, gospodine ministre, ispravite me ako grešim, nije bilo kakav državni organ. Državni organ je ministarstvo.
Možda bih razumeo da ste ovlastili ovog vašeg Vukčevića da on u ime Specijalnog tužilaštva za ratne zločine ovako nešto uradi, da ste ovlastili neku vašu agenciju kojih ima bezbroj, pa budući da ništa ne rade, onda hajde da raspisuju nagradu za Ratkom Mladićem, ali da to čini Akcioni tim Vlade Srbije, jedno pomoćno telo koje uopšte nije ni Ustavom predviđeno, niti bilo kakvim zakonom, zaista je samo po sebi skandalozno.
Sada jedno pitanje koje se tiče samog budžeta. Iz kojih fondova, sa kojih budžetskih pozicija mislite da skinete ovih, hajde da kažemo da obojica budu locirani gde se nalaze, odnosno da nađete denuncijante koji će da vam kažu gde se nalaze i da isplatite 250 hiljada evra?
Sa koje budžetske pozicije ćete da skinete ove pare?
Zaista, da li država Srbija ima legalne budžetske prihode i rashode ili pak ova vlada pored legalnih budžetskih prihoda i rashoda raspolaže i sa nečim, u istoriji se to zvalo dispozicioni fondovi, i samo ministar, predsednik Vlade, šef države, mogao je da zna koliko tu para ima i za koje namene će da se troše.
Tako da sada postavljam vama, gospodine ministre, poslaničko pitanje - da li će ovih milion i 250 hiljada evra, ako uopšte budete u poziciji da ih isplaćujete, biti isplaćeno iz budžeta Republike Srbije, sa kojih pozicija, a ako neće biti isplaćeno iz budžeta, pitam da li ova vlada, da li DS ili neka druga partija vladajuće koalicije, da li predsednik države Boris Tadić raspolažu nekim tajnim dispozicionim fondovima kojima samo oni mogu da raspolažu?
U vezi sa ovim, gospodine ministre, meni se neodoljivo nameće jedna istorijska paralela. Ubeđen sam da će makar neki narodni poslanici iz ove vladajuće koalicije da me shvate o čemu ću sada da govorim. Tu, pre svega, mislim na narodne poslanike iz SPO.
Dakle, Vlada Srbije, ne samo ova, nego i sve prethodne dosmanlijske vlade od 2000. godine, hvali se kako ste vi u političkom smislu sledbenici velikih evropskih demokratskih tekovina. Bilo je pre godinu dana, godinu i po dana velika polemika o tome da li se u Srbiji javlja fašizam, ko je fašista, ko je antifašista.
Vi koji sada činite vladajuću koaliciju, vi ste unapred za sebe obezbedili monopol najvećih antifašista, ne samo u Srbiji, nego i u svetu.
Hteo bih da vas podsetim, gospodine ministre, na jednu vrlo ružnu praksu iz naše tragične istorije, nije to bilo tako davno, pa vi sada sebe pronađite da li ste na strani onih koji su se borili protiv fašizma ili ste baš na strani onih koji su promovisali fašizam i u Evropi i ovde u Srbiji.
Nemački komandant Srbije 21. jula 1943. godine general Paul Bader raspisao je nagradu od 100.000 rajhs maraka u zlatu, zaista, gospodine ministre, svaka sličnost sa vama je slučajna, ali izgleda da se istorija potrudila da bude namerna, raspisao je 100.000 rajhs maraka u zlatu, koje će dobiti onaj koji dovede, kaže se, živog ili mrtvog, vođu bandi Dražu Mihailovića.
Gospodine ministre, da biste oprali savest denuncijantima, cinkarošima, ljudima koji će, eventualno, zbog novaca, ovih koje obećavate, da učine tako podlu stvar, pa da izdaju gde se nalazi Ratko Mladić i Goran Hadžić, da biste im oprali savest, vi se služite jednim falsifikatom. To je dosije koji navodno poseduje BIA i ovaj akcioni tim o tome kakav je Ratko Mladić. Svi borci Vojske Republike Srpske, ceo narod Republike Srpske, svi iskreni srpski rodoljubi i patriote znaju da je general Ratko Mladić bio, pre svega, veliki čovek, veliki vođa i veliki junak i da nikada nije komandovao - juriš, nego je uvek govorio svojim borcima - napred i za mnom.
Brojni pripadnici vojske Republike Srpske mogu da vam posvedoče da je bio na prvim linijama fronta, da je nekoliko puta ranjen i da se zaista junački držao od 1992. do 1995. godine kada su trajali oružani sukobi na teritoriji BiH, a i pre toga na teritoriji Republike Srpske Krajine, kada je bio komandant Kninskog korpusa. I ne postoji ni jedna pisana ili usmena naredba u kojoj general Ratko Mladić nalaže činjenje bilo kakvih ratnih zločina, zločina genocida, kršenje međunarodnog humanitarnog prava itd.
Da biste oprali savest tom eventualnom denuncijantu i cinkarošu, posegnuli ste za falsifikatom. Taj falsifikat zove se dosije Ratka Mladića, koga, navodno, poseduju BIA i Akcioni tim. Kakav je Ratko Mladić po tom dosijeu? Jedan dnevni list, neću da kažem koji je u pitanju, krajem decembra prošle godine objavio je deo tog dosijea i po tom dosijeu Ratko Mladić je paranoik, kukavica, nečovek koji ponižava svoje saradnike, svoje bivše ratne drugove, čovek koji uživa u materijalnom bogatstvu, hedonista, materijalista itd. Dakle, sasvim suprotno od onog Ratka Mladića koga poznaje cela Republika Srpska. Niste se vi prvi dosetili, gospodine ministre, da perete savest denuncijantima. Ovaj vaš kolega, nemački komandant Srbije, dosetio se pre vas. On je prao savest tog Srbina koji će da izda Dražu Mihailovića na sledeći način, ovo je objašnjenje zašto treba uhvatiti Dražu Mihajlovića.
Kaže: "Otupavivši od razvratnog života, ovaj smešni hvalisavac bacio je zemlju u neopisivu bedu i nesreću. Kao engleski plaćenik nije radio ništa drugo nego pomagao da se unište najviša nacionalna dobra (zamislite, Nemac se brine o najvišim nacionalnim dobrima Srba) koja su narodu oduvek bila visoka i sveta (zamislite kakav patetičan stil).
Zato će onaj koji dovede živog ili mrtvog Dražu Mihailovića ne samo dobiti obećanu nagradu, nego će poštedeti svoju zemlju biča nečovečnog krvavog terora," - u potpisu nemački komandant Srbije, general Paul Baden.
Gospodine ministre, niste istoričar, nisam ni ja, ali pismen ste čovek, intelektualac ste, razmislite na kojoj se strani nalazite - na strani demokratije, autentičnih evropskih antifašističkih tekovina, ili na onoj drugoj strani.
Pomažete EU time što olakšavate budžet Republike Srbije za 250 do 300 miliona evra koje bi ova država mogla da ubere od carina. Jednostrano primenjujete Prelazni trgovinski sporazum, iako EU ne pada na pamet da to učini i ne zna se kada će početi postupak ratifikacije SSP-a i ovog prelaznog trgovinskog sporazuma, a o tome kada će on da se primenjuje, to je neka izgleda vrlo daleka budućnost.
Vi olakšavate budžet za 250 miliona evra, namičete veće dažbine građanima Srbije tako što povećate akcize na cigarete, pivo i benzin, ali s druge strane ste vi vrlo izdašni, obećavate nekakve tajne nagrade od milion, odnosno 250.000 evra, a uopšte se ne zna iz kojih budžetskih ili parabudžetskih fondova.
Pa bi bilo dobro, gospodine ministre, da odgovorite i narodnim poslanicima i građanima Srbije - je l' vi razmišljate o interesima građana ili mislite da vodite i dalje prema njima pljačkašku politiku?
Jer, ovo je čista pljačka. Ako vi smanjujete budžet za 250 miliona evra, i time direktno otežavate ekonomsku poziciju građana Srbije, a s druge strane spremni ste da denuncijantima dajete ukupno 1.250.000 evra, onda zaista ne znam o čemu se radi.
Pošto ste vi ministar iz DS, koristim priliku da ponovo postavim jedno poslaničko pitanje, koje opet ima veze sa budžetom. Javna je tajna da je DS, ističe mi vreme, gospođo Čomić, završavam za minut, u izborima 11. maja, odnosno izbornoj kampanji 11. maja, pa i na sam dan izbora 11. maja, posebno u Vojvodini, masovno delila one paketiće.
Vuk Jeremić se ovde hvalio, kada smo raspravljali o poverenju Vladi, njegov jedini argument je bio - dobro, vi sad možete nas da kritikujete, ali mi smo pobedili, imamo stabilnu većinu i biće onako kako mi kažemo. Tada smo vam rekli - jeste, pobedili ste, ali tako što se delili paketiće, tako što ste direktno korumpirali biračko telo.
I tada sam postavio pitanje - iz kojih budžetskih ili parabudžetskih fondova ste kupovali te paketiće? Da li su ministri iz svog džepa punili te paketiće, u šta sumnjam, ili ste uzeli državne pare i za državne pare sprovodili, na potpuno protivustavan i protivzakonit način, izbornu kampanju DS.
Budući da do danas nisam dobio odgovor na ovo poslaničko pitanje, koristim ovu priliku, gospodine ministre, da vam ponovo postavim pitanje i zaista bih vam bio vrlo zahvalan kad biste mi na to pitanje odgovorili.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je potpuno jasno, prihvatam to i uopšte nikada tu činjenicu nisam dovodio u pitanje, da je tada pukovnik, a kasnije general Draža Mihailović bio vođa prvog antifašističkog pokreta u Evropi. Gospodine Mileniću, ne treba vi to nama da spočitavate. Vi ste u koaliciji sa partijom koja tu činjenicu opovrgava i koja je glasala protiv zakona o izjednačavanju partizana i ravnogoraca. Vi sa njima raspravite, a ne sa poslanicima SRS.
Postoji nešto drugo. U mom izlaganju je akcenat, pre svega, bio ne na poređenju generala iz Drugog svetskog rata sa generalom Ratkom Mladićem. Naravno da ima mnogo sličnosti u patriotizmu, hrabrosti, vernosti i datoj reči. Poredio sam, pre svega, nešto drugo - stil ponašanja nemačkog fašističkog okupatora sa stilom ponašanja ove vlade. Ima li bilo kakve razlike u načinu ponašanja? Ne vidim da tu postoji bilo kakva razlika. Nemci su nudili 100.000 rajhs maraka u zlatu onome ko dovede, doduše vi ne kažete živog ili mrtvog, a u suštini verovatno ni tu mogućnost ne isključujete, Dražu Mihailovića.
Isto tako nisu ponudili samo nagradu. Nije mala stvar nekoga ocinkariti, čak iako nije politički vođa. Prosto, ljudska savest to ne dozvoljava. Koliko god da je čovek nemoralan, koliko god da je ogrezao u nemoralu, proradi u njemu neki duh koji mu kaže da to nije dobro.
Nemci su morali da operu savest tog eventualnog denuncijanta, time što su Dražu Mihailovića prikazali sasvim suprotnim od onoga kakvim ste ga vi prikazali. Zamislite, čovek živi u šumi. Njegovi saborci su tvrdili isto kao što sada tvrde za Ratka Mladića da je živeo potpuno skromno, da je na dan jeo možda jednu konzervu sardine i glavicu luka. Zamislite, živeo razvratno u šumi na Ravnoj gori ili tamo gde se nalazio. Otupavio, kaže, od razvratnog života. Engleski plaćenik itd.
Na isti način sada prikazujete Ratka Mladića. Borci Vojske Republike Srpske znaju tog Ratka Mladića bolje nego vi i nego što ga ja znam. Junak, u prvim redovima, uvek je naređivao da se poštuje zakon, da se humano postupa sa ratnim zarobljenicima, sa civilima itd. Nađite ijednu naredbu da li Ratko Mladić, da li Radovan Karadžić naređuje, da li Vojislav Šešelj, na kraju krajeva - ubij, zakolji, zapali, opljačkaj, proteraj itd. Toga nema.
Ima nešto drugo, gospodine Mileniću. Završavam, gospođo Čomić, za pola minute. Pre neki dan češki diplomata, Karl Švarcenberg, u želji da se prikaže kao veliki prijatelj Srbije, prenele su dnevne novine, ako čitate, verovatno vam je upala u oči ta izjava, kaže da treba olakšati Srbiji pristupanje EU. Kaže:"Hvatanje ratnog zločinca Ratka Mladića ne bi trebalo toliko mnogo da se potencira". Dakle, kakva prezumpcija nevinosti? On je za EU ratni zločinac i tačka. Ali je i za vas, što je najveći problem, ratni zločinac.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Gospodine Mileniću, završavam, najpre se dogovorite sa vašim koalicionim partnerima da li je Draža Mihailović izdajnik ili je rodoljub i malo razmislite o tome kakve su paralele između ondašnjeg nemačkog komandanta Srbije i ove sadašnje Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospođo Čomić, ako dopustite da vas ispravim. U moja prethodna dva izlaganja nisam se pozivao na kršenje Poslovnika. Najpre sam se javio po amandmanu, a onda sam se javio na osnovu prava na repliku. Dakle, ni u jednom trenutku nisam rekao mi imamo povredu Poslovnika. Mislim da ne stoji ta vaša konstatacija da sam zloupotrebio Poslovnik.
Ali, ajde, gospodine Mileniću, da ostavimo na stranu i Ratka Mladića i Dražu Mihailovića. Obojica su ušli u istoriju, pa neka istorija sudi o njihovim delima. Što se nas tiče iz SRS, junaci su i jedan i drugi. Ali, pitam vas nešto drugo. Iz kog fonda, sa koje budžetske pozicije će biti isplaćeno ovih milion i 250 hiljada evra, ako uopšte dođete u poziciju da ih isplaćujete?
Dakle, kako je moguće, gospodine Mileniću, da u jednoj državi koja bi trebalo da bude demokratska i pravna, nagradu za dve srpske glave raspisuje jedno telo koje uopšte nije državni organ? Akcioni tim, gospodine Mileniću, nije državni organ. Još bih mogao i da razumem da je to uradio MUP ili tužilaštvo za ratne zločine, ili neki drugi državni organ, ali akcioni tim? Sutra će kućni savet da raspisuje nagrade za Ratkom Mladićem, udruženje ljubitelja zlatnih ribica itd.
Nemojte da izvrgavate s jedne strane državu ruglu. Kakav akcioni tim, otkud njemu pravo da raspisuje bilo šta? Sa kojih pozicija mislite da isplatite tih milion i 250 hiljada evra? To vas konkretno pitam: odakle mislite da isplatite te pare? Poručujete narodu da stegne kaiš. Vama, gospodine Mileniću, danima ispred zgrade Predsedništva štrajkuju ove jadne žene koje ste oterali sa radnih mesta iz Robnih kuća "Beograd". Svaki dan poslanici SRS primaju ljude koje je vaša vlast i vaša partija ojadila, od "Sintelona" do RK "Beograd", svakoga dana. Nećete da ih primiti u Vladu Srbije, dosadili su vam.
Nekoliko tih žena je dobilo upalu pluća jer su morale 24 sata po ciči zimi da spavaju pod šatorima, ne bi li ih neko video. Vi od onih plavih zastava i žutih zvezdica ne vidite svet oko sebe. O tome se radi. Najlakše je sada biti, retroaktivni patriota. Znate, kada se govori o Draži Mihailoviću, on je junak, kada se govori o Ratku Mladiću, on je crni đavo. Budite vi patriota i retroaktivni i sadašnji, ali ne budite uopšte patriota, što se mene tiče, baš me briga. Pitam i to vas pitaju građani Srbije - odakle ćete da isplatite milion i 250 hiljada evra?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika koji je povređen.)
Završavam. Član 104. Dakle, to je pitanje i za vas gospodine Mileniću, vi dolazite iz jedne ekspertske partije, a naravno i pitanje za gospodina ministra Milosavljevića.

Gospođo Đukić-Dejanović, nisam odustao, ali neću se više javljati za reč, mislim da više nema ni potrebe. Građani Srbije su sve videli i sve su čuli. Nadam se da imaju bolju moć rasuđivanja nego pojedini narodni poslanici.
Gospodine Mileniću, zaista ne znam detalje vaše političke, profesionalne biografije. Možda ste i zadužili Srbiju nekim kolosalnim delima. Ako jeste, zahvaljujem vam se. Možda nisam toliko obdaren filozofskim umom kao vi, ali imam neki zdrav, običan ljudski razum. DOS je u raznim varijantama i u raznim agregatnim stanjima na vlasti od 2000. godine. Jedna fraza koju ponavljate besomučno, to je o famoznih 10 godina Miloševićeve strahovlade. Evo, vi ste sada na vlasti još malo pa duže nego pokojni Slobodan Milošević.
Ako je stvarnost zaista tako sjajna kakvom je vi predstavljate, ako ste zaista toliki ekonomski patriota, ako ste zaista narodni heroj, u ekonomskom smislu, vi, vaša partija ili grupa građana, šta li je, i vaša vladajuća koalicija, onda mi nije jasno odakle silni nezadovoljni radnici u Srbiji, odakle žene koje štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, odakle ratni veterani, odakle pretnje generalnim štrajkom, odakle svaki dan poslanički klub SRS pun ojađenih ljudi kojima ste od 2000. godine, navodno, doneli blagostanje? Ili nisam u pravu ja ili, gospodine Mileniću, niste u pravu vi.
Smaknite ispred očiju plavo-žute zastave EU, izađite na ulice Srbije, na ulice Beograda, pa ćete videti, zaključićete i sami, nadam se, pametan ste čovek, ko od nas dvojice nije u pravu.
Što se tiče Haškog tribunala, ne znam da li ima potrebe trošiti reči. Gospođa Čomić nije tu, kaže da se Ratko Mladić i Goran Hadžić skrivaju od pravde. Haška pravda je, u stvari, suštinska nepravda. Ta haška pravda ubila je, gospođo Đukić-Dejanović, vašeg bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Čoveku nisu dopustili da se na adekvatan način leči. Ta haška "pravda" već šest godina krši ljudska prava Vojislava Šešelja, haška "pravda" je osudila Milana Martića na 40 godina zatvora zato što je, navodno, vršio ratne zločine, a ta ista haška "pravda" je pustila na slobodu Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Gospodine Mileniću, sada vi sami odlučite da li ste za pravdu ili ste za nepravdu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika SRS, uglavnom se sva ta obrazloženja mogu svesti na jedno, a to je da se predloženim zakonom ne predlaže povećavanje republičkih administrativnih taksi i da iz tog razloga treba odbaciti amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS.
Postavlja se jedno sasvim logično pitanje - zašto je Vlada Srbije uopšte predlagala zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ako se na osnovu republičkih administrativnih taksi, odnosno na osnovu ovog predloga zakona, ne vrši bilo kakva promena u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Građanima Srbije je odgovor na to pitanje svakim danom sve jasniji.
Ova vlada ima prevashodni zadatak i cilj da obezbedi jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Taj zadatak nije jednostavno ostvariti, ne samo zbog ekonomskih i finansijskih razloga, nego pre svega zbog činjenice da u samoj Vladi ne postoji konsenzus o tome da li je takva mera u interesu Srbije ili nije.
Mogli smo ovih dana da čujemo različite izjave ministara u Vladi. Neki od njih čak pripadaju istoj partiji. Mogli smo da čitamo kontroverzne izjave guvernera NBS i očigledno je da ne postoji jedinstven stav vladajuće garniture - da li treba uopšte ići na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma ili ne?
Vlada je donela odluku da se jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum, to je već ugrađeno u budžet koji je usvojen krajem prošle godine, u budžet Srbije za 2009. godinu.
Upravo zato što je ta mera koja se zove jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nepopularna i budući da izaziva otpore čak i u samoj Vladi, odnosno u vladajućoj koaliciji, sada je potrebno, na neki način, zamaskirati, odnosno zamagliti tu činjenicu da će Vlada Srbije jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, pa je onda uz Zakon o carinskoj tarifi, koji je bio najvažniji zakon iz ovog seta zakona, predloženo još nekoliko zakona, ne bi li se na taj način stvorio utisak da nije suština jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, nego omogućavanje realizacije budžeta za 2009. godinu.
Gospodine Milosavljeviću, vi ste ekonomista, ekonomski ste stručnjak, vama je jasno, kao i narodnim poslanicima SRS, da je vaša jedina želja jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To s jedne strane znači smanjenje budžeta Srbije za 2009. godinu, što se tiče carina za oko 250 do 300 miliona evra, ali da biste nadomestili taj nedostatak, i ako kažete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi da to nije bogzna kakav udar na budžet, sada da biste nadomestili tih 250 do 300 miliona evra, ukidate pojedine poreske olakšice i s druge strane povećavate akcize na motorni benzin, na cigarete i na pivo.
Ako povećanje prihoda nije osnovni cilj izmena zakona o republičkim administrativnim taksama postavlja se pitanje - što ste uopšte taj zakon predlagali. Predložili ste ga upravo iz ovog razloga, da biste na mala vrata kod građana Srbije stvorili utisak da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nije tako strašna, da neće imati negativne efekte po privredu Srbije i po životni standard građana, i onda ste u paketu, uz zakon o carinskoj tarifi, predložili zakon o republičkim administrativnim taksama, kao što ste i u sam zakon o carinskoj tarifi uneli neke odredbe koje su čisto tehničkog karaktera i koje suštinski ništa ne menjaju u postojećem zakonodavstvu.
Vaša Vlada, gospodine Milosavljeviću, odlučila je da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, jer smatrate da će te na taj način da ubrzate proces priključivanja Srbije EU. Samo EU vam šalje signale da od toga nema ništa.
Kad god se govori o priključenju Srbije EU uvek morate da vodite računa da tu postoje dve strane. Jedna je strana koja želi da se priključi, to je Srbija, odnosno ova vlast, a sa druge strane EU, kojoj Srbija želi da se priključi. Postoji li želja na strani EU da mi budemo država članica EU? Evo, gospodine ministre, analizirajte politiku EU, odnosno Evropske zajednice od 1991. godine do danas prema bivšoj Jugoslaviji, prema Srbiji i prema srpskom narodu.
Mislim da nećete pogrešiti ako dođete do zaključka da, pre svega, EU ne želi Srbiju kao svog partnera, odnosno kao državu članicu u svom sastavu ili bar ne želi Srbiju u granicama u kojima je ona član organizacije UN, a to znači sa KiM kao njenim sastavnim delom.
Da ovo ne bi bila prazna politička priča, kako nas optužujete vi iz vladajuće koalicije, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na izjavu od pre dva dana, češke ambasadorke u Beogradu, Hane Hubačove, koja je rekla da u EU ne postoji jasna koncepcija kada je reč o strategiji priključenja Srbije EU.
Jasno je da su države članice EU podeljene, da su neke bliže Srbiji, a da neke ni pod kojim uslovima, bar za sada, ne pristaju da Srbija postane član EU ili da se makar približi za jedan korak ovoj međunarodnoj organizaciji. Jasno je zašto se to radi.
Pokušavate merama ekonomske politike da budete bliži EU, ali vama EU kao lopticu uvek nazad vraća neke političke uslove. Njih se mnogo ne tiče kakvu ekonomsku politiku vi vodite. Pre svega, vi ne vodite u velikoj meri ekonomsku politiku kakvu od vas traži EU, Svetska banka i MMF.
Ako čitate izveštaje Evropske komisije o stanju u Srbiji, po oblastima, između ostalog kada je reč o ekonomiji i finansijama, videćete da je osnovni zahtev međunarodne zajednice smanjivanje javne potrošnje. Iz godine u godinu, gospodine ministre, EU, Savet ministara EU, MMF, Svetska banka poručuju Srbiji da mora da skreše javnu potrošnju, da je ova država suviše skupa, da je državna administracija suviše glomazna itd. Ništa ne preduzimate po tom pitanju.
U budžet za 2009. godinu uneli ste sve one organe, sva ona ministarstva, sve one agencije koje su postojale i u 2008. godini i kada je reč o tom navodnom stezanju kaiša, koji vi preporučujete građanima Srbije, država što se tiče tog stezanja kaiša neće da uradi apsolutno ništa.
Danas u prepodnevnoj raspravi sam govorio, moj kolega iz vaše vladajuće koalicije, Saša Milenić me nije na najbolji način razumeo, nije suština moje diskusije bila istorijska priča. Verujem da to vama dobro poznato. Radi se o nečem drugom.
Radi se o tome, gospodine ministre, da sam pokušao da vam skrenem pažnju na činjenicu da ne vredi da vi budete veći Evropljani od samih Evropljana. Oni imaju svoje političke uslove koje nam postavljaju. Vi možete da kažete da ste sto puta za EU, dok ne ispunite te političke uslove od ulaska Srbije u EU nema ništa, a i kada ih ispunite ko vam garantuje da oni neće postaviti nove uslove.
Danas sam napravio poređenje između odnosa koje su imali nemački okupatori u Drugom svetskom ratu prema srpskim rodoljubima, sa odnosom koji ova vlada ima prema modernim srpskim rodoljubima. Šta je suština? Suština je vrlo jednostavna. Ova vlada, odnosno nekakav akcioni tim Vlade Srbije raspisuje nagradu onome ko dostavi informaciju o tome gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Prosto, mislim da nema većeg poniženja koje je Vlada Srbije mogla da priušti svim njenim građanima od ovoga, da vi nudite novac i to milion, odnosno 250.000 evra za onoga ko vam dostavi informaciju o tome gde se nalazi Ratko Mladić, Goran Hadžić. Uporno se trudite, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu da učinite sve da se u Haškom tribunalu nađe svaki Srbina koji je na bilo koji način učestvovao u političkim i vojnim procesima na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Iz godine u godinu ste dalji od ulaska u EU. Smejali ste se, odnosno rekli ste da novinari nisu dobro interpretirali bivšeg nemačkog ambasadora, Cobela, koji vam je jasno poručio da ćemo u EU ući možda oko 2025. godine, ali pod uslovom da ne zatežemo mnogo oko KiM i Vojvodine. Danas sam vam pokazao, gospodine ministre, vaša Vlada, odnosno taj akcioni tim, koji je neki fantomski organ, nema ga u Ustavu Srbije, nudi nagradu od milion, odnosno 250.000 evra i niste bliži EU. Pogledajte šta rade Šiptari na KiM. Na KiM se gradi memorijalni centar, gospodine ministre, veteranima, odnosno bivšim teroristima Oslobodilačke vojske Kosova, između ostalog i Ademu Jašariju.
U izradi tog memorijalnog centra, koji se finansira iz budžeta tzv. republike Kosovo, učestvuju i pojedine evropske institucije. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv toga, a puni su mediji, ne samo srpski, nego ovih dana i italijanski, odsečenih srpskih glava na KiM, masovnih zločina koje su počinili ti isti šiptarski teroristi tokom 1998, 1999. godine i kasnije.
Znate li, gospodine ministre, da je u Skupštini tzv. republike Kosovo u proceduri donošenje zakona o pravima boraca bivše Oslobodilačke vojske Kosova? Njima će država, te takozvane republike Kosovo plaća penzije, invalidnine, da im kupuje stanove itd. Proglašava ih nacionalnim herojima.
Nijedne jedine reči iz EU protiv toga. Nema pomisli da bi neko mogao da kaže vladajućoj garnituri da na Kosovu ovoj albanskoj, mafijaškoj, terorističkoj, nema ništa od priključenja Kosova EU, dok se ne odreknete terorista. Ne. Eksperti Saveta Evrope učestvuju u izradi tog zakona koji se odnosi na prava boraca bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Na drugoj strani, vi raspisujete nagradu onome ko cinkari gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić. Prosto neverovatno. Šta još ova država treba da uradi da biste vi konačno rekli - ljudi, sada je dosta sa pritiscima, ucenama, ponižavanjima Srbije i srpskog naroda? Nema države, gospodine ministre, u svetu koja je ceo svoj državni i politički, vojni vrh, koja je svoju političku elitu izručila nekakvom fantomskom tribunalu, koji je formiran protivno Povelji UN, kao što je to učinila Srbija.
Od 2000. godine obećavate, gospodine ministre, i to je suština ovih zakona, brže priključivanje Srbije EU. Na vlasti ste skoro isto koliko je bio i Slobodan Milošević, skoro punih 10 godina. Ušli ste u devetu godinu.
Sećate li se šta je Boris Tadić obećavao kada je prvi put kandidovan za predsednika Srbije 2004. godine? Sećate li se rokova koje je postavio, kada će Srbija da postane kandidat, pa član EU? Sada se ti rokovi prolongiraju, iako vi sistemskim zakonima koje donosite u ovom parlamentu drastično nanosite štetu srpskoj privredi i građanima Srbije. Ništa građanima Srbije neće biti bolje zbog toga što ste smanjili carine, odnosno smanjili prihodnu stranu budžeta na ime carina za 250 do 300 miliona evra. Apsolutno ništa. Biće im ćak i gore.
Ukidate poreske olakšice za obične, sitne ljude, koji možda imaju neki stan u kome žive članovi njihove najbliže porodice. Ukidate i to malo poreskih olakšica koje ste im dali. Uvodite akcize, odnosno povećavate akcize na benzin, na cigarete, na pivo, na ono što troši običan prosečan svet u Srbiji.
Kažete, čitao sam u obrazloženju zakona o akcizama, da ćete na taj način da smanjite pušenje, odnosno da ćete na taj način uticati na poboljšanje zdravlja nacije.
Okrenite se, gospodine ministre, na svakom koraku su reklame za cigarete. Razne duvanske kompanije su sponzori fudbalskih klubova, košarkaških klubova, sponzori kulturnih manifestacija, snimaju se filmovi uz pomoć para duvanskih kompanija, izdaju se knjige, monografije, galerije, umetničke slike itd.
Dakle, gospodine ministre, apsolutno ništa nećete postići ovim zakonima, čak i ako ih izglasate ovde u Skupštini, a ubeđen sam da hoćete, imate dovoljnu većinu. Apsolutno od priključenja, bržeg priključenja Srbije EU nema ništa, ne zato što to (Predsednik: Vreme.) završavam, ne zato što to Srbije ne želi, nego zato što vas, ovakvi kakvi ste, pre svega ne želi sama EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što kažem nešto o amandmanu gospodina Dejana Mirovića i naše koleginice iz DSS, imam potrebu da vas zamolim da obavestite vašeg kolegu iz vladajuće koalicije, koji je ovde izneo stav da je iznošenje verskih ubeđenja maltene nepristojno i da se ne uklapa u neke principe građanskog društva, na odredbu člana 43. stav 3. Ustava Republike Srbije koji glasi ovako: "Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja".
Shvatio sam da su kolege iz Nove Srbije ovde javno izneli svoja verska uverenja da ne treba raditi na dan kada pravoslavni slave novu godinu. Ako ova država slavi novu godinu po Gregorijanskom kalendaru, a samo da vas podsetim, gospodine ministre, katolici slave novu godinu ne samo zbog nove godine kao takve, 31. decembar je u katoličkom kalendaru dan posvećen svetom Silvesteru, rimskom papi koji je umro pre nekih 12-13 vekova, i veče između 31. decembra i 1. januara, vi to gospodine ministre odlično znate, zove se veče svetog Silvestera.
Pa ako mi koji smo uklopljeni u taj moderni svet slavimo svetog Silvestera, shvatio sam da kolege iz NS smatraju da bi bilo regularno i moralno da, ako već slavimo svetog Silvestera, slavimo i pravoslavnu novu godinu, odnosno svetog Vasilija. Zaista smatram da ovaj napad jarosti, koji je imao poslanik iz G17 plus, na izlaganje kolega iz NS nije primeren. Pre svega, zaista nije primereno sa stanovišta neke građanske kulture na koju se poziva, a na kraju krajeva nije ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji dozvoljava da svaki građanin Republike Srbije javno ili privatno iznese svoja verska ubeđenja.
Što se tiče samog amandmana, koristim priliku, gospodine ministre, da vas obavestim o jednoj poprilično tragičnoj i tužnoj činjenici. Vi ste ministar vera i to zaista duboko cenim i poštujem. Nije hrišćanski, gospodine ministre, nije ljudski, nije moralno, nije u duhu naše srpske tradicije ono što ovih dana radi Vlada Republike Srbije.
Pre dva dana sam razgovarao sa nekoliko radnica Robnih kuća Beograd. To su žene koje gotovo svakodnevno štrajkuju u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije, štrajkuju po zimi, spavaju pod šatorima. Neke od tih žena su nažalost teško obolele i dobile su upalu pluća.
U Vladi Srbije kažu da ne žele da ih prime, kažu da nemaju šta s njima da razgovaraju, sve što su imali da im kažu oni su im rekli i te žene po ovoj zimi, po ovom ledu, po ovom kijametu bore se za svoja prava, a Vlada Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije te ljude ne žele da prime.
Gospodine ministre, pre svega, apelujem na vašu hrišćansku svest i savest, evo, baš na današnji dan, na dan svetog ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Gospođo Čomić, govorim o amandmanu koleginice iz DSS. Budući da sam prvi poslanik iz SRS koji govori o amandmanu poslanika iz druge poslaničke grupe, koliko znam da računam, imam pravo na 15 minuta.

Nema veze što je isti amandman, to su dva amandmana podneta na isti član Predloga zakona i koristim vreme da diskutujem o amandmanu kolege iz drugog poslaničkog kluba, i mislim da imam pravo da govorim 15 minuta.
(Predsedavajuća: Nemate pravo, ali izvolite.)
Gospođo Čomić, imam neku tužnu sudbinu, kad god izađem za govornicu vas neko naljuti i onda nekako uskraćujete moja poslanička prava. Zaista vas duboko cenim i uvažavam. Uvek sam izražavao poštovanje prema načinu na koji vodite sednicu Narodne skupštine, to činim i ovoga puta i zaista vas molim da mi omogućite da govorim o amandmanu.
Govoriću, trudiću se koliko mi moja skromna pamet dopušta, da govorim argumentovano i da pokušam da ubedim ministra, cenjenog gospodina ministra, da amandman treba da se prihvati.
Dakle, gospodine ministre, apelujem pre svega vašu hrišćansku svest i savest da zamolite vaše kolege u Vladi Republike Srbije da prime ove jadne žene koje se bore za svoja ljudska prava, da s njima razgovarate i da pokušate da zaustavite ovu tužnu sliku koja se dešava ovih dana da ljudi moraju da štrajkuju, da spavaju pod šatorima na početku 21. veka, po ovoj zimi, da bi se izborili za svoja elementarna ljudska prava. Ljudi se samo bore za svoju egzistenciju i ni za šta više.
Što se tiče samog Predlog zakona jasno je, gospodine ministre, da Vlada Republike Srbije pokušava da stvori jednu lažnu sliku o tome da Srbija samo što nije ušla u EU, da nas u toj EU čekaju raširenih ruku, da su to naši prijatelji koji ne mogu noću da spavaju zato što mi teško živimo i koji čine sve što je moguće da olakšaju život građanima Srbije. Pošto je vladajuća koalicija očigledno zaboravila neke činjenice, dužan sam da ih na te činjenice podsetim.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisao je Božidar Đelić krajem aprila 2008. godine u jeku predizborne kampanje i to potpisivanje sporazuma trebalo je da predstavlja vetar u leđa DS uoči izbora od 11. maja. Ako se ne varam, to je bilo 29. aprila 2008. godine.
Istog dana Savet ministara EU doneo je odluku da zamrzava primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dok ne dobije čvrsta uverenja od strane glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da Srbija u dovoljnoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom.
EU, gospodine ministre, sačinjena je od 27 država članica. Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju sa svakom od tih 27 država članica.
Sada se ovde postavlja jedno elementarno pravno pitanje - kada će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, koji predstavlja uvod u SSP, da stupi na snagu?
Odgovor je prilično jednostavan. Stupiće na snagu onda kada ga ratifikuje svaka od tih 27 država članica EU.
Kada će to biti? Na to pitanje, gospodine ministre, ni vi ni ja ne možemo da damo pouzdan odgovor. Zašto? Zato što u međuvremenu EU od Srbije traži ne samo saradnju sa Haškim tribunalom, traži još nešto.
Šta je to nešto? To nešto je, gospodine ministre, Kosovo i Metohija. Vi svakog dana od zvaničnika EU, od predstavnika eminentnih najvažnijih država članica EU, od predstavnika raznih nevladinih organizacija iz EU, koje imaju veliki uticaj na kreiranje politike EU, možete da dobijete izjave da nema ništa od uključivanja Srbije u EU dok ne uspostavi, kako oni kažu, dobrosusedske odnose sa susednim državama.
Poznato je, gospodine ministre, to vi sigurno znate, da nijedna država koja je sad član EU nije mogla da postane član te međunarodne organizacije, a da prethodno nije raščistila međudržavne sporove koje je imala sa svojim susedima. Za EU je, gospodine ministre, Kosovo i Metohija susedna država Srbiji.
Dosledni svojoj staroj praksi da ne žele da primaju nove države članice koje prethodno nisu regulisale pitanje granica sa svojim susedima, oni sada tu politiku primenjuju i na Republiku Srbiju. Vi to sigurno znate.
Traže od Republike Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose sa tzv. Republikom Kosovo. Drugim rečima, traže od Republike Srbije da ne samo de fakto, nego da de jure priznamo da su Kosovo i Metohija nezavisna država odvojena od Srbije. To je jedan od najvažnijih razloga zašto EU, odnosno države članice EU odlažu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to ne samo primenu, nego čak i samu ratifikaciju.
Dakle, možete vi sto puta da jednostrano primenite i SSP, i Prelazni trgovinski sporazum, nijedna država članica EU, dakle, njih 27, neće uopšte započeti postupak ratifikacije dok se ne ispune ovi politički uslovi. To može da bude za nekih 10, 15, 20 ili ko zna koliko godina.
Koji je drugi uslov? Taj drugi uslov je pomenuo pre nekoliko nedelja, gospodine ministre, čovek se zove Jelko Kacin, on je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je rekao da je davanje saglasnosti na statut Vojvodine test demokratičnosti vlasti u Srbiji i da Srbija uopšte ne treba da računa na to da će da pristupi EU ako Vojvodini ne da izuzetno široku autonomiju po nekakvim evropskim standardima.
Kao što vidite, haški uslov, bolje rečeno haška omča, nije jedini problem koji ova vlada ima sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To su još i Kosovo i Metohija i Vojvodina.
Prema tome, gospodine ministre, vi kao ozbiljan čovek trebalo bi da posavetujete svoje kolege u Vladi Srbije da narodu u Srbiji ne prodaju maglu. Nema ništa od skorog i bliskog ulaska Srbije u EU. Čak i da ceo parlament Srbije to želi, i leva i desna strana, čak da sto posto građani Srbije žele da uđu u EU, ne vredi, gospodine ministre, ne žele nas.
Ne žele nas u ovom trenutku dok se ne reši po njihovim željama i po njihovim zahtevima odnos sa Kosovom i Metohijom i dok od Vojvodine ne naprave za početak federalnu jedinicu, a onda potpuno nezavisnu državu, po istom scenariju koji se odvijao u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i koji se nažalost ovih dana, nedelja i meseci, odvija na Kosovu i Metohiji.
Dakle, dovoljno je samo da saberete ove političke razloge, pa da shvatite koliko nema osnova u priči da će Srbija da brže pristupi evropskim integracijama ako počne jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum ako, gospodine ministre, vaši partneri iz EU to ne žele da rade.
Oni uopšte neće započeti postupak ratifikacije, a treba da ga ratifikuje svih 27 država članica da bi taj sporazum najpre stupio na snagu, a onda da bi počeo da se primenjuje. To će biti u vrlo dalekoj budućnosti.
Otprilike ispada da je bio u pravu bivši nemački ambasador u Beogradu, Cobel, koji je rekao da Srbija može da računa da će možda ući u EU negde oko 2025. godine, ali pre toga mora da reši pitanje Kosova i Metohije i pitanje Vojvodine, a ako budemo suviše zatezali sa Kosovom i Metohijom, mogu oni čak da postave pitanje Raške oblasti i Vojvodine, pošto kaže - to su oblasti koje nekada nisu pripadale Srbiji, pa kao što nekada nisu pripadale Srbiji u prošlosti, tako može da bude i u budućnosti, ako se budemo suviše junačili i insistirali na našem teritorijalnom integritetu.
Kakva je ekonomska strana jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma? Osiromašenja državnog budžeta, to je valjda i laicima jasno.
Zaista nisam nikakav ekspert za ekonomiju, ali umem da saberem koliko je dva i dva. Budžet Srbije biće ''lakši'' bar za 250 miliona evra, zato što vi ili potpuno ukidate ili značajno smanjujete carine u trgovinskim odnosima sa državama članicama EU.
Krajnji je bezobrazluk, napisan u obrazloženju Predloga zakona, da taj zakon neće imati apsolutno nikakve negativne efekte i da se apsolutno neće desiti ništa strašno po budžet Republike Srbije. U uslovima kada vam radnici Robnih kuća "Beograd" moraju da dobijaju upalu pluća da bi se izborili za svoja osnovna ljudska prava, vi u tim uslovima smanjujete državni budžet za 250 miliona evra, da biste bili veći katolici od Pape. Gospodine ministre, bar vi to znate, niko ne može da bude veći katolik od pape, niti mi možemo da budemo veći evropejci nego što je to sama EU.
Ako nas je nečemu naučila naša tragična srpska istorija, to je: možemo da opstanemo, možemo da budemo jaki, pre svega, ako budemo gledali svoje interese, ako budemo mislili svojom glavom i ako na svet budemo gledali svojim očima. Sve ostalo predstavlja nacionalnu i državnu katastrofu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, budući da pripadate Vladi koja se uredno poziva na zapadne vrednosti, zapadnu političku tradiciju, nije mi jasno kako ste mogli da dopustite ili da učestvujete u izradi jednog ovakvog predloga zakona koji, između ostalog, sadrži član 2. U objašnjenju osnovnih pravnih instituta, stoji bukvalno ovako, a o tome je govorio kolega Zoran Krasić, pokušaću da kažem još nešto na tu temu.
Kaže se, članom 2. dopunjuje se član 3. Zakona o carinskoj tarifi odredbom koja se odnosi na proširenje ovlašćenja Vladi da može uredbom, pored stopa carine propisanih Zakonom o carinskoj tarifi, obuhvatiti i stope carina koje se primenjuju u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini.
Gospodin Zoran Krasić je dobro primetio da je pre svega ovakva odredba suprotna Ustavu Republike Srbije, zato što meša nadležnosti Vlade sa nadležnostima Narodne skupštine. Dakle, samo je Narodna skupština ta koja u formi zakona može da utvrđuje carinske stope. To je sa čisto pravnog aspekta.
Sa političkog aspekta, odnosno sa aspekta neke političke tradicije, gospodine ministre, ova vlada se nalazi u jednom sledećem problemu.
Jedan od razloga, gospodine ministre, zašto je izbio američki rat za nezavisnost krajem 18. veka jeste i činjenica da američke kolonije, onih 13 američkih kolonija, nisu bile zastupljene u engleskom, odnosno britanskom parlamentu.
Britanski parlament je propisivao poreze i za te kolonije koje nisu bile zastupljene u britanskom parlamentu. Onda su se oni čuveni očevi i osnivači SAD Hamilton, Džeferson i Džej, autori onih čuvenih federalističkih spisa, dosetili jednog klasičnog političkog načela koje se primenjuje i u modernim demokratijama, a to je da nema oporezivanja bez političkog predstavljanja.
Drugim rečima, da javne dažbine može da utvrđuje samo predstavničko telo i da su građani dužni da plaćaju javne dažbine samo ako su te javne dažbine utvrđene od strane predstavničkog tela, odnosno parlamenta u kome građani imaju svoje predstavnike. Budući da tih 13 američkih kolonija nisu bile zastupljene u britanskom parlamentu, a bile su dužne da plaćaju britanske poreze, Amerikanci su se digli na oružje pod komandom Džordža Vašingtona, oslobodili se britanske krune i postali nezavisna država, danas supersila.
To načelo da nema oporezivanja, odnosno uvođenja javnih dažbina, a da to nije urađeno od strane parlamenta, fundament je modernih demokratija, od SAD preko zemalja EU, pa do država koje su relativno nedavno postale demokratske, kao što je Japan posle Drugog svetskog rata.
Vi sada menjate ceo sistem zapadne demokratije. Ono što su znali od Džordža Vašingtona, Bendžamina Frenklina, Tomasa Džefersona, pa do današnjih dana, do modernih teoretičara demokratije, vi to sada sve bacate pod noge, šta će nam parlament, imamo Vladu, koja svojom uredbom može da utvrđuje stope, između ostalog, i carina.
Porezi, carine, takse, akcize, sve su to javne dažbine. Svuda u demokratskom svetu, ako ste zaista privrženici zapadne demokratije na koju se pozivate, svuda u tom zapadnom demokratskom svetu javne dažbine utvrđuje isključivo predstavničko telo. Nema Vlada Srbije i nema vlada bilo koje države na svetu tu šta da traži.
Vi sada okrećete sistem demokratije na glavu, dajete pravo Vladi Srbije da svojom uredbom može da utvrđuje stope carina. Carina je javni prihod isto kao i porez, a sutra ćete omogućiti da Vlada svojom uredbom uvodi i poreze, da utvrđuje visinu poreskih stopa. Šta će biti onda sa parlamentom u ovoj državi ako se sa takvom praksom nastavi.
Gospodine ministre, imam utisak, možda se varam, vi me ispravite ako grešim, da član 3. Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi predstavlja klasično Potemkinovo selo. Evo, zašto to mislim.
Donosite ovaj zakon da biste jednostrano primenili Prelazni trgovinski sporazum sa EU, ako je uopšte moguća jednostrana primena i ako je to uopšte logično sa stanovišta srpskog jezika i etimologije. Po vama je logično.
Dakle, osnovna suština ovog zakona je da omogućite da se jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, odnosno da se već sada ili potpuno ukinu ili značajno smanje carine u trgovinskim odnosima sa državama članicama EU, iako ne pada na pamet EU da ona sa svoje strane jednostrano primenjuje taj prelazni trgovinski sporazum, nego će da čeka sve dok i poslednja od 27 država članica EU ne ratifikuje Prelazni trgovinski sporazum i SSP.
Zašto je ovo Potemkinovo selo? Upravo iz ovog razloga koji sam naveo, vi donosite ovaj zakon iz jednog jedinog razloga, da omogućite jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Na strani 5 akta koji nam je dostavila Vlada, a to je Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, glava 3, Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, a onda glava 4, Finansijska sredstva za sprovođenje zakona, onda glava 5, pogledajte šta piše - donošenje zakona, pazite koji stepen cinizma i koji stepen ponižavanja narodnih poslanika kojim ste ovo dostavili i samih građana, kaže, donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja.
Gospodine ministre, mi smo ipak jedna siromašna država, ekonomski nedovoljno razvijena.
Otkud pravo Vladi Srbije da kaže da to što neće biti u budžetu Srbije 250 miliona evra po osnovu carina ne predstavlja neki bitan udarac za prihode budžeta Republike Srbije.
Neverovatno, ljudi vam štrajkuju danima ispred Predsedništva ovde preko puta Narodne skupštine, štrajkuju ispred Vlade, prete generalnim štrajkom u celoj Srbiji, ljudi dobijaju upalu pluća, žene dobijaju upalu pluća zato što se bore za svoja osnovna ljudska prava, za hleb, da rade.
Ne traže one da kupuju skupocene automobile po znatno nižim carinskim stopama, ne traže da kupuju luksuzne stanove, ne traže da letuju na Bahamima, Haitiju i na Kubi, ne, ljudi traže da rade, da prehrane svoju porodicu.
Dobijali su ljudi upalu pluća, neke od tih žena su završile u bolnici. Nećete da ih primite u Vladu Republike Srbije, dosadili su vam, imate preča posla.
Vas su poslali ovde da slušate objašnjenja narodnih poslanika na Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskoj tarifi, ministra vera?
Pre svega vas ponižavaju, zato što se vi ne razumete mnogo u ovu materiju, razumete se u nešto drugo, stručnjak ste za neka druga pitanja, ali u pitanja carinskih tarifa se verovatno ne razumete ne znam koliko.
Pored svega toga, Vlada Srbije je smogla hrabrosti da kaže da to što neće biti u budžetu Srbije 250 miliona dinara ne predstavlja neki značajan udarac za prihod u stranu budžeta Republike Srbije.
Zašto kažem da je član 3. Potemkinovo selo? Pa, evo šta piše u članu 3, odnosno u objašnjenju člana 3. koji nam je dostavila Vlada. Članom 3. dopunjuje se član 3a Zakona o carinskoj tarifi u cilju usaglašavanja termina sa međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe.
Gospodine ministre, sada vidite u čemu je prevara, odnosno u čemu je ponižavanje Narodne skupštine. Pogledajte član 3. Predloga zakona.
Kaže ovako, u članu 3a stav 2. menja se i glasi: "Odluke o svrstavanju koje je doneo Komitet za harmonizovani sistem, a koje je kao klasifikaciona mišljenja u skladu sa članom 8. stav 2. međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe (sad pogledajte, gospodine ministre, šta piše u zagradi, kaže - "Službeni list SFRJ" međunarodni ugovori broj 6/87, to je bila godina kada se održavala Univerzijada u Zagrebu, ako se sećate, 14/91, i "Službeni list SRJ", broj 2/97) potvrdila Svetska carinska organizacija, obavezne su za primenu.
Gospodine ministre, mi smo taj harmonizovani sistem ratifikovali još 1987. godine. Mi od 1987. godine, naša država kada uspostavlja trgovinske odnose sa drugim državama primenjuje taj harmonizovani sistem, primenjuje njegovu terminologiju. U čemu je onda ovde problem?
Zašto je vama bio potreban ovaj član 3? Ne zbog razloga koje ste naveli u objašnjenju, objašnjenje je dato reda radi, nego da zamažete oči, ako je ikako moguće, narodnim poslanicima i građanima. Jer u suštini ovaj član 3. je potpuno nepotreban. Donosite ovaj zakon iz jednog jedinog razloga, da biste omogućili jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Ali, da se Vlasi ne bi dosetili i da taj vaš predlog zakona ne bi imao samo jedan jedini član, onda hajde reda radi da napišemo još nekoliko članova, pa ste se dosetili da napišete i ovaj član 3. Zamislite, tek u 2009. godini Republika Srbija će da, kada uspostavlja trgovinske odnose sa drugim državama, da primenjuje u terminološkom smislu harmonizovani sistem, kao do sada to nije činila, a mi ratifikovali taj harmonizovani sistem još 1987. godine.
Kako smo mi do sada uspostavljali trgovinske odnose sa drugim državama, ako u terminološkom smislu nismo uskladili naše propise sa propisima drugih država, odnosno sa ovom međunarodnom konvencijom? Ko je uopšte s nama hteo da trguje?
Ko je hteo da nam plati jedan jedini evro, dolar, marku ili bilo koju drugu valutu na ime trgovinske razmene sa Republikom Srbijom, ako mi tek sada, u 2009. godini, treba da primenimo nešto što smo ratifikovali još 1987. godine?
Gospodine ministre, jasno je da vaše kolege u Vladi Srbije, koje nisu imale hrabrosti da danas dođu u Narodnu skupštinu, ne zato što slave ili tako nešto, nego prosto ljudi neće da budu ovde da ne bi trpeli kritike narodnih poslanika, poslali su vas, koji ste jedan pristojan gospodin, učen čovek, intelektualac, ali prosto ovo nije vaša materija.
Vi ne možete na adekvatan način da odgovorite narodnim poslanicima koji govore o ovom pitanju, ne zato što niste učeni, ne zato što niste inteligentni, daleko od toga, izuzetno vas cenim i uvažavam, ali prosto ovo nije materija u kojoj ste stručni.
Vas su poslali ovde da sedite reda radi, da se kaže da Vlada Srbije ima nekog ovlašćenog predstavnika, ali vi ste ovde jedino ovlašćeni da sedite i da slušate, nemate dovoljno stručnih kompetencija da ulazite u raspravu sa narodnim poslanicima.
To je u stvari dokaz koliko Vlada Srbije ne samo ne poštuje Narodnu skupštinu, to nam je odavno poznato, nego koliko u stvari ne poštuje i vas, gospodine ministre, jer da vas poštuje poslali bi nekog ko je resorno nadležan za ovu materiju, ako već nije tu gospođa Diana Dragutinović, čujemo da je negde u inostranstvu, pa valjda je u zemlji Mlađan Dinkić. Zar taj čovek ne sme da dođe u Narodnu skupštinu? On samo preko novina vodi politiku, samo u novinama možemo da čujemo šta Mlađan Dinkić misli o ovom ili onom problemu.
Neka dođe čovek u Narodnu skupštinu, neka skupi tri čiste, neka pogleda u oči narodnim poslanicima i neka kaže koji je pravi smisao ovog zakona. To što su poslali vas je zaista elementarno nepoštovanje vaše ličnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je svojevremeno trajala načelna rasprava o predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, a da podsetimo građane da je Vlada sa zakašnjenjem od više od mesec dana dostavila taj predlog budžeta u Narodnu skupštinu Republike Srbije, poslanici SRS su ukazali na činjenicu da će teret svetske ekonomske i finansijske krize uglavnom da bude svaljen na leđa malog običnog čoveka, da država sa svoje strane neće učiniti ništa da ona prva stegne kaiš i da smanji javnu potrošnju, na šta je obavezuju ne samo kritike koje dolaze od strane opozicionih partija. Na smanjenje javne potrošnje ova bi vlada bila obavezna i da zaista iskreno poštuje preporuke svojih međunarodnih prijatelja iz EU, Svetske banke i MMF-a.
S jedne strane, država neće da učini ništa da smanji javnu potrošnju i da na taj način olakša građanima prevazilaženje ekonomske krize, a s druge strane jasno je iz mera ekonomske politike koje nam predlaže Vlada da će teret te krize biti svaljen na leđa običnih građana. Da je to zaista tako vidi se iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Ceo zakon je pisan sa krajnjom intencijom da zaštiti one koji su bogati, a da što više optereti obične građane, koji ionako jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji se ovih dana bore za svoju golu egzistenciju, a neki od tih građana na koje će se primenjivati ovaj zakon već danima štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, ljudi koji su zaposleni u Robnim kućama i koji pokušavaju da se izbore za svoju golu egzistenciju. Na to sam vam, gospodine ministre, ukazivao i u današnjoj raspravi.
Evo, dovoljno je samo da pogledate šta piše na početku obrazloženja Predloga ovog zakona, zašto se ovaj zakon donosi, odnosno koji su razlozi za donošenje zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši je podsticanje razvoja tržišta kapitala.
Zaista nisam neki veliki ekonomski stručnjak, naprotiv, ali nelogično mi je da se zakonom o porezima na imovinu podstiče i razvija tržište kapitala. Valjda bi nekim drugim merama ekonomske politike to trebalo da se podstakne.
S druge strane, pogledajte šta piše - "u cilju ravnopravnog poreskog tretmana prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu uz naknadu, sa prenosima koji se vrše bez naknade, nasleđe i poklon, predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon".
Dovoljno je da pogledate, gospodine ministre, koliko je građana u Republici Srbiji u prilici da nasledi udeo u pravnom licu, verovatno u nekom preduzeću koje stiče dobit ili pak da mu neko zavešta ili da nasledi hartije od vrednosti koje donose neke prihode.
Ako pogledate statistiku, videćete da broj takvih građana s jedne strane nije veliki, dakle, relativno mali broj građana Republike Srbije putem nasleđa i poklona dobija udele u pravnom licu, odnosno stiče pravo na hartijama od vrednosti, a s druge strane, vrednost tih hartija, odnosno vrednost udela u pravnom licu može da bude izuzetno veliki i vi taj deo potpuno izuzimate od oporezivanja.
Jasno je da na taj način pre svega idete na ruku onim bogatijim građanima Republike Srbije, protiv kojih, naravno, nemam ništa, ali nije ni pravično, nije ni u duhu pravične socijalne politike da u vreme velike ekonomske krize vi taj deo stanovništva oslobađate poreskih obaveza, a sa druge strane, neke druge delove stanovništva opterećujete.
Da je to tako, gospodine ministre, vidi se i iz člana 2. ovog osnovnog zakona koji se menja. Kaže, porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti, pa se briše "pravo plodouživanja". Pitajte vaše kolege iz resornih ministarstava koliko je građana Srbije koji uživaju, odnosno koji stiču neki prihod na osnovu plodouživanja, ne tako veliki broj, ali se stiču veliki prihodi.
Pitajte koliki broj građana Srbije stiče prihod na osnovu prava vremenskog korišćenja time sharing-a, mali broj građana Srbije. Ali, zato vi sve ove kategorije građana oslobađate plaćanja poreza na nepokretnosti.
Onda pogledajte član 13. stav 2. osnovnog zakona. Pogledajte, gospodine ministre, tipičan primer nepravične socijalne politike u vreme drastične ekonomske krize. Pogledajte član 13. Šta se briše? Kaže - porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika umanjuje se po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše do 30% utvrđenog poreza. To se, dakle, briše.
Ova kategorija stanovništva izuzima se od bilo kakvih poreskih rasterećenja. Šta to u praksi znači? To u praksi znači otprilike da otac ili majka imaju neki stan koji ne mora da bude veliki i da u tom stanu živi neki član njihove porodice, recimo sin, ćerka, brat, sestra itd.
Po sadašnjem zakonskom rešenju porez se umanjuje za 10% za svakog člana porodice, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Sada se to briše. Evo na koji način vi opterećujete obične građane.
Kakvu posebnu korist ima običan građanin Republike Srbije, koji možda ima neki mali stan i u tom stanu sada živi bliski član njegove porodice, do sad je imao kakvo-takvo poresko rasterećenje, makar za tih 10%, odnosno najviše 30%, vi to sad ukidate. Kakvu korist, kakav silan prihod može da stekne neko ko ima neki stan u kojem živi član njegove porodice? Može da ima samo neke troškove, neke rashode, apsolutno ne može da ima bilo kakve prihode.
Vaš kolega vrti glavom, čudi se šta mi to srpski radikali govorimo, otkud to da ova vlada prebacuje teret ekonomske krize na malog čoveka. Nemojte da se nervirate, gospodine Iliću. Delujete mi nervozno. Nemojte da dobacujete, nije ništa sporno.
Evo, kada završim izlaganje, zaista verujem da ste vi ekonomski ekspert, za razliku od mene, ali evo mi smo danas izneli čitav niz primedbi i na Predlog zakona o dopunama zakona o carinskoj tarifi. Sada iznosimo primedbe na ovaj zakon o porezima na imovinu. Sedite tu, dobacujete, smeškate se, vrtite glavom, kao čudite se šta mi to pričamo, mi ništa ne znamo.
Izađite za ovu govornicu pa objasnite kako je moguće, gospodine državni sekretaru, ako se ne varam, olakšate državni budžet za 250 miliona evra i napišete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi, nije neki veliki udar na budžet. Šta je 250 miliona evra, šta je to za bogatu, razvijenu Srbiju, u kojoj nema siromašnih, nema gladnih, nema ljudi koji štrajkuju ispred palate šefa države, ispred Vlade itd. Šta je 250 miliona evra? Nije ništa.
Mi vam sada kažemo - što opterećujete tog malog čoveka koji možda ima stan u kojem živi neki bliski član njegove porodice, vi sad vrtite glavom, čudite se, kao kako mi to možemo da kažemo itd.
Gospodine državni sekretaru, jasno je, pa stvarnost vas demantuje. Možete vi da vrtite glavom koliko hoćete i da se ljutite, da negodujete, da kažete da nismo u pravu, izađite iz zgrade Narodne skupštine, pogledajte levo-desno, pogledajte pravo, tamo je Predsedništvo, videćete da je stvarnost sasvim drugačija od one kakvom se vama ta stvarnost čini kada se posmatra iz ministarske kancelarije i ministarskog kabineta.
Vi ste našli u vreme velike ekonomske krize, u vreme kada ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, u vreme kada predsednik države poziva zaposlene da motkama brane svoja radna mesta, da ojačavate tržište kapitala i tržište hartija od vrednosti Zakonom o porezima na imovinu. Njih oslobađate poreza, ali zato ukidate poreske olakšice običnom čoveku koji ima neki stan u kojem živi neki član njegove porodice.
Oslobađate poreskih obaveza lica koja stiču dobit na osnovu time sharing-a, na osnovu plodouživanja. Je li to pravična socijalna politika? Je l' to ravnomerno raspoređivanje tereta svetske ekonomske i finansijske krize na sve građane? Nije.
Kakvu će neposrednu korist, gospodine Iliću, imati običan čovek u Srbiji zbog toga što ste vi jednostrano odlučili da primenjujete Prelazni trgovinski sporazum sa EU, pa ste smanjili carine na uvoz novih automobila koji se proizvode u Evropi ili van Evrope sa 20% na, ako se ne varam, 12,6%. Kakvu će korist imati?
Onaj koji štrajkuje ovih dana ispred Predsedništva, ispred Vlade, ove jadne žene koje su dobile upalu pluća boreći se za svoja prava, oni do sada nisu mogli da kupe ni automobile ni sa carinom od 20%, ni ove sa 12,6%.
Ni da potpuno ukinete carinu, ti ljudi neće moći da kupe novi automobil, ne nekog stranog proizvođača, domaći automobil, jugo, bilo koji drugi domaći automobil neće moći da kupe prosto zato što nemaju osnovnih uslova za život. To je ono na šta vam mi ukazujemo.
Ne vredi da se vi prikazujete većim Evropljanima od samih Evropljana, to je nemoguće, to prosto nije logički prihvatljivo. Postoji Evropska unija, postoji Republika Srbija koja nije član EU, pa nemojte vi da brinete evropske brige, brinite srpske brige. Ne možete vi da uđete u EU na silu.
Znate, ne mogu da postanem član Srpske akademije nauka i umetnosti ako me ovi ljudi neće. Mogu sto puta da kažem - ljudi, hoću da budem član Srpske akademije, a oni kažu ne možeš. Tako vama kaže EU. Vi kažete mi hoćemo, oni kažu - ali ne možete da uđete u EU.
Prosto ne znam šta još treba da se desi pa da shvatite da ovakvim merama ekonomske politike nanosite pre svega štetu domaćoj privredi i običnom građaninu Republike Srbije. O tome se radi. Nema tu nikakve pravičnosti, nema tu nikakvog ravnomernog raspoređivanja tereta ekonomske krize na sve građane.
Vi ste državu potpuno izuzeli od bilo kakvog oblika javne štednje. Država će da troši više nego što je trošila u prošloj godini. Niste ukinuli nijedno ministarstvo, nijedan organ uprave u sastavu ministarstava, nijednu agenciju. Gde se dedoše vaša obećanja da će biti skresane plate u javnim preduzećima, da će biti skresane nadoknade članovima upravnih i nadzornih odbora? Šta je bilo sa tim?
Na drugoj strani, sada ukidate i ovo malo poreskih olakšica koje su imali građani Srbije, ali zato potpuno oslobađate onaj mali deo građana Srbije koji ipak stiče određena, ne tako mala, primanja ili na osnovu prava plodouživanja, ili na osnovu time sharing-a, ili na osnovu nasleđa udela u pravnom licu, odnosno nasleđa hartija od vrednosti. To nije nikakva pravična socijalna politika, naprotiv, to je jedna politika koja ima cilj da ceo teret ekonomske krize prebaci na leđa malog čoveka.
Ali, taj mali čovek je počeo da diže glavu. Uzalud vi njemu pričate o EU, o jeftinijim stranim automobilima, o belim šengenskim vizama, o školovanju na zapadu itd. Taj običan mali čovek ne može da kupi ni naše domaće proizvode, a kamoli strane. O tome se radi, gospodine Iliću. Vi možete da budete nervozni, ljuti i da smatrate da nismo u pravu, ali verujte, stvarnost vas demantuje. Zaista bih voleo da nisam u pravu, da stvarnost prikazujem gorom nego što jeste, ali nažalost, kad izađete iz ove zgrade videćete da je stvarnost čak i teža nego što je prikazuju poslanici SRS, odnosno poslanici opozicionih partija.
Još jednom vam skrećem pažnju, jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ne samo da će da ošteti budžet Republike Srbije, vi ćete na taj način dugoročno da uništite domaće proizvođače. Gospodine Iliću, zamislite, ponavljam još jedanput, nisam nikakav ekonomski ekspert, stavite u isti ring i postavite da učestvuju u boks meču jedan običan čovek koji nikada nije navukao rukavice na ruke i jedan profesionalni bokser. To je odnos između privrede Srbije i privrede EU. Ne treba biti veliki ekspert da bi se znalo unapred ko će da pobedi. Naravno da će da pobedi profesionalni bokser. Vi sada stavljate u istu ravan naše domaće proizvođače, bez subvencija države, bez bilo kakve pomoći, ljude koji rade uz pomoć štapa i kanapa, sa moćnim privrednim subjektima EU i kažete...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Izvinjavam se, završavam za minut. ...gospodo, to je slobodno tržište, mi smo vas bacili na tržište, a vi se snalazite.
To nije pravično. Ne samo da ćete cifarski da oštetite budžet Srbije za 250 miliona, za ko zna koliko miliona evra ćete da oštetite Srbiju i njenu privredu tako što je stavljate u istu ravan sa zemljama koje su od Srbije daleko bogatije i čije su privrede daleko moćnije od naše.