Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je otprilike isti kao i smisao amandmana gospodina Milorada Buhe. Kada je reč o ovom predlogu zakona, onda se ovde otvara nekoliko osnovnih pitanja.
Pre svega, želeo bih da podsetim predstavnika Vlade i Vladu u celini da je Zakon o državnim službenicima donet 2005. godine u paketu sa većim brojem zakona koji je trebalo da izvrše reformu državne uprave u Republici Srbiji.
Nacrti zakona su i Nacrt zakona o državnoj upravi i Nacrt zakona o državnim službenicima i Nacrt zakona o Zaštitniku građana i Nacrt zakona o javnim agencijama. Svi ti nacrti zakona su bili završeni, odnosno urađeni tokom 2004. godine.
Krajem 2004. godine u hotelu "Hajat", ovde u Beogradu, održana je međunarodna naučna konferencija na kojoj su pretresani ti nacrti zakona, odnosno vođena je javna rasprava u kojoj su učestvovali predstavnici Vlade, predstavnici resornog ministarstva i ljudi iz struke koji se profesionalno, odnosno naučno, bave ovom problematikom.
Ono što je zanimljivo jeste da je toj međunarodnoj konferenciji prisustvovao i tadašnji šef misije OEBS u Beogradu Mauricio Masari. Mislim da je OEBS čak i finansirao, jednim delom, izradu ovih nacrta zakona i polagane su velike nade u to da će, kada ti zakoni stupe na snagu, srpska državna uprava biti mnogo bolja, mnogo efikasnija, mnogo jeftinija nego što je do tada bila.
Godine 2005. su Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, Zakon o zaštitniku građana i Zakon o javnim agencijama doneti u isto vreme ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Oni su imali moguće i dobre ideje, koje su sadržane u tim nacrtima zakona.
Nažalost, praksa pokazuje da se danas, krajem 2008. godine, više od tri godine nakon stupanja na snagu ovih zakona, stanje u srpskoj državnoj upravi uopšte nije promenilo, čak bismo mogli slobodno da kažemo da je ono u kadrovskom, u finansijskom smislu mnogo teže nego što je bilo pre nego što su ovi zakoni doneti.
Šta je Vlada htela da postigne donošenjem Zakona o državnim službenicima? Vlada je htela da depolitizuje državnu upravu, da se smanji uticaj dnevne politike i da se smanji uticaj političkih stranaka na funkcionisanje državne uprave.
Prema Zakonu o državnoj upravi i prema Zakonu o državnim službenicima, političke ličnosti u ministarstvu treba da budu samo ministar i njegov državni sekretar, ono što se nekad zvalo zamenik ministra. Svi ostali, dakle uključujući i pomoćnike ministra, trebalo bi da budu profesionalci, stručnjaci, ljudi koji ne zavise od promene vlasti.
Zakonom o državnim službenicima je predviđeno da se državni službenici na položaju, uključujući i ove pomoćnike ministra koji su vrlo važni u svakom ministarstvu, postavljaju na pet godina od strane Vlade, ali tek posle sprovedenog javnog konkursa.
Javni konkurs je trebalo da bude garancija da će na te položaje zaista biti postavljeni najbolji kadrovi, najstručniji, najprofesionalniji kadrovi, koji neće zavisiti od smene političke elite na vlasti. Međutim, već nakon nekoliko meseci bilo je jasno da Vlada Srbije nema čvrstu nameru da ono što piše u Zakonu o državnim službenicima i u Zakonu o državnoj upravi zaista i primeni.
Mi smo već nekoliko puta prolongirali rokove za sprovođenje ovih javnih konkursa i, evo, sada nam Vlada Republike Srbije predlaže da se taj rok pomeri čak na 31. decembar 2009. godine.
To praktično znači da ni četiri godine nakon stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima mi nećemo imati onakvu državnu upravu kakva je projektovana tim zakonima.
Samo da vas podsetim, u vreme kada su pisani ovi zakoni, u vreme njihovog donošenja, maltene je bilo opšte mesto (evo, samo da se usvoje ovi zakoni, odmah će stanje u državnoj upravi da se popravi) i, naravno, vrlo često i vrlo intenzivno je korišćena ona dnevnopolitička krilatica, da bez usvajanja baš ovakvih zakona nema ubrzanog pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Sada vidimo da Vlada očigledno nema nameru da se ovi zakoni u praksi sprovedu tačno onako kao što su napisani. Vlada sada sebi pokušava da da slobodan prostor da i dalje, u stvari, u ministarstva dovodi partijske kadrove političkih stranaka koje su na vlasti, a da se taj princip profesionalizacije, princip stručnosti u funkcionisanju ministarstava pomeri za neki prilično dalek period.
Jer, priznaćete da, ako je zakon stupio na snagu 2005. godine, a vi to sada prolongirate čak na 31. decembar 2009. godine, tu zaista nešto ozbiljno nije u radu sa namerom Vlade da depolitizuje, odnosno profesionalizuje državnu upravu.
Ono što se takođe postavlja kao pitanje, dakle, 2005. godine ovi zakoni su doneti u paketu, oni su predstavljali deo jednog reformskog zakonskog projekta koji je trebalo, kada je reč o državnoj upravi Republike Srbije, da ubrza taj put Republike Srbije na putu evropskih integracija.
Zakon o Zaštitniku građana i Zakon o državnim službenicima doneti su u isto vreme, pisani su u isto vreme, u isto vreme je vođena javna rasprava, u isto vreme je vođena rasprava ovde u Narodnoj skupštini. Oni su čak i objavljeni, ako se ne varam, u istom "Službenom glasniku Republike Srbije" 2005. godine.
Vi ste već tada znali (Vlada je znala, ne mislim lično aktuelni ministar), Vlada je znala kakva su rešenja sadržana u Zakonu o Zaštitniku građana, kakva su rešenja sadržana u Zakonu o državnim službenicima.
I sada se Vlada setila, evo, krajem 2008. godine, da u Zakonu o Zaštitniku građana, koji je donet istovremeno, gotovo istog dana kada i Zakon o državnim službenicima, piše da razrešenje državnog službenika na položaju, po preporuci Zaštitnika građana, može da usledi, dakle da državni službenik može da se razreši i ako to preporuči Zaštitnik građana. Dakle, to rešenje je postojalo 2005. godine.
Prvo, postavlja se pitanje - ko su ljudi koji su pravili redakciju ovih zakona? Dakle, očigledno je da već u to vreme nije bilo jasne koordinacije kada je reč o pripremi Zakona o zaštitniku građana i Zakona o državnim službenicima.
Da je bilo te koordinacije, ne bi bilo potrebe da se sada Zakon o državnim službenicima menja, nego bi ta odredba bila uneta u integralnu verziju Zakona o državnim službenicima. To je jedno pitanje. Dakle, čisto pravno-tehničko pitanje kvaliteta zakona koji se predlažu Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Drugo pitanje je mnogo ozbiljnije. Ovde se, izgleda, otvara institucionalna mogućnost da Zaštitnik građana vrši svojevrsni pritisak na državne službenike i da na osnovu njegove preporuke dođe do otpuštanja, odnosno do razrešenja državnih službenika koji se nalaze na odgovarajućem položaju.
Pitanje je da li je to u pravnoj prirodi Zaštitnika građana. Pitanje je da li to odgovara njegovim nadležnostima, da li to odgovara suštini jedne institucije koja treba da bude branilac građana od nekih stvari koje nisu dobre u državnoj upravi.
Ima jedno još ozbiljnije pitanje, a to je da Vlada Srbije sebi na ovaj način očigledno daje i suviše odrešene ruke. Suviše je mnogo u našim zakonima, koji su javno-pravnog karaktera, nekih dispozitivnih odredbi. Suviše je mnogo slobode za Vladu.
Evo šta piše u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, odnosno u obrazloženju Vlade zašto ne prihvata amandman. Kaže - do razrešenja državnog službenika na položaju može doći na osnovu preporuke Zaštitnika građana. Šta znači "može"? To znači da i ne mora. Mi opet ostavljamo jako širok prostor Vladi da ona, od slučaja do slučaja, odlučuje da li će da razreši državnog službenika na položaju ili neće.
Može da se desi da u jednoj situaciji Vlada razreši državnog službenika na položaju zato što je to predložio Zaštitnik građana, a u nekoj drugoj situaciji da Vlada kaže - bez obzira na preporuku Zaštitnika građana, mi ne želimo da razrešimo tog državnog službenika.
Sada se postavlja pitanje – kako mislite da ostvarite osnovno pravno načelo, načelo pravne sigurnosti, načelo da se u jednakim situacijama postupa na jednak način? Koji su to kriterijumi kojima će se Vlada rukovoditi kada bude odlučivala o tome da li će poštovati preporuku Zaštitnika građana ili neće?
Da li su to lične simpatije ili antipatije prema državnom službeniku? Da li je to partijska pripadnost? Da li će možda da dođe do korupcije u Vladi, pa će eventualno državni službenik koji bude spreman da da određeni iznos novca zadržati svoj položaj, a može Zaštitnik građana da piše preporuke kakve god želi.
To je ono što nije dobro u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Vladi se daje suviše velika sloboda da odlučuje o razrešenju državnih službenika. To nije dobro. U zakonima koji su javno-pravnog karaktera norme su valjda imperativne.
Dakle - "mora", "treba" itd., a ne - "može", "Vlada će odlučiti po slobodnoj oceni, po svojoj slobodnoj volji" itd. Takvim normama, dispozitivnim, slobodnim, koje ostavljaju veliku slobodu tumačenja u praksi, nema mesta u ovakvim zakonima.
Znate, Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi, to su vam sve javno-pravni zakoni. Norme su imperativne, vrlo jasne, precizne. Nema tu velike slobode. Nije ovo Zakon o obligacionim odnosima pa, ako se stranke dogovore drugačije, može u ugovoru da piše i nešto drugo od onoga što stoji u zakonu. Ne, ovde mora da bude precizno definisano šta Vlada može da uradi u kojoj situaciji.
Sada se postavlja pitanje - ako je Vlada zaista htela da podigne autoritet Zaštitnika građana time što će omogućiti da se na osnovu njegove preporuke razreši državni službenik na položaju koji, po mišljenju Zaštitnika građana, ne radi dobro svoj posao, zašto onda Vlada nije predvidela da se u svakoj situaciji ''mora'' uvažiti preporuka Zaštitnika građana i da se u svakoj situaciji takav državni službenik ''mora'' razrešiti sa položaja?
Ovako, u nekim situacijama državni službenici će biti razrešavani, u nekim situacijama neće. To nije dobro. Vi odmah, na taj način, kod državnih službenika stvarate osećanje da oni nisu jednaki, da se nalaze u nejednakom položaju, da će se o njihovoj sudbini odlučivati parcijalno, selektivno, po nekim kriterijumima koji su, izgleda, poznati samo Vladi i nikom drugom. Izgleda da će Vlada sama, od slučaja do slučaja, da formuliše kriterijume na osnovu kojih će da otpušta državne službenike kad joj stigne preporuka Zaštitnika građana.
Ali, ti kriterijumi moraju da budu definisani u zakonu. Državni službenik unapred mora da zna da li će biti razrešen na osnovu preporuke Zaštitnika građana ili neće biti razrešen. Ako će biti, valjda to podiže svest kod tog državnog službenika da bolje radi, da bude savesniji, da se stručno usavršava, da ne gazi prava građana itd.
Ovako, Vlada može unapred da kaže nekom državnom službeniku, koji joj je, recimo, politički podoban – ma, radi ti šta hoćeš, možeš da dođeš na posao i u 12 sati, možeš i da odugovlačiš upravne postupke, možeš da uzimaš i mito od građana ako ti se baš to sviđa, bićeš miran, ostaćeš ti na položaju, Zaštitnik građana će da piše, pa će jednog dana da se umori i prestaće sa pisanjem preporuka. Dakle, to nije dobro.
Ovim, o čemu što smo govorili i gospodin Milorad Buha i ja, i o čemu će govoriti i drugi narodni poslanici SRS, prolongiranjem rokova za stupanje na snagu ovog zakona u smislu sprovođenja javnih konkursa, Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi praktično ostaju mrtvo slovo na hartiji.
Samo da vas podsetim, što je rekao i gospodin Milorad Buha, 2004. godine usvojena je Strategija reforme državne uprave, maltene sveto pismo na putu Srbije u EU kada je reč o državnoj upravi. Svi su se zaklinjali u tu strategiju - evo, samo da donesemo strategiju, samo da usvojimo zakone, odmah krećemo u reformu itd.
Međutim, iz godine u godinu... evo, čitajte izveštaje, ne morate da slušate SRS, mi vam možda ličimo na neke neobrazovane ljude, nestručne, nekulturne, antievropski orijentisane itd., ali čitajte izveštaje same Evropske komisije. Najveće primedbe su baš na račun državne uprave – glomazna, i suviše pod velikim uticajem partija koje su na vlasti, velika javna potrošnja itd.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam za deset sekundi. Ništa se ne radi da se ono što piše u Strategiji reforme državne uprave zaista sprovede.
Kakav drugi zaključak građani Srbije da izvedu nego da vas, u stvari, baš briga i za EU i za njene standarde i za ono što ste stavili u zakone? Vama priča o EU treba samo pred izbore, da kažete građanima – evo, mi ćemo da vas uvedemo u EU, jer bez EU nema boljeg života.
To je, nažalost, jedna velika laž i građani je svakim danom sve više prepoznaju.

Gospođo Đukić-Dejanović, drago mi je što ste skloni šali, što ste duhoviti. To pokazuje da ste žena koja verovatno ima vrlo visok koeficijent inteligencije.
Moram da skrenem pažnju gospodinu ministru na jednu anegdotu, za koju istoričari kažu da je istinita, da je autentična. Početkom 20. veka, nakon što je sa srpskog prestola zbačena dinastija Obrenović, saradnici su pitali Nikolu Pašića - zašto vi, gospodine predsedniče, kod nas ne uvedete englesku demokratiju, koja je toliko popularna u svetu? Onda im je Nikola Pašić mudro odgovorio - kako da uvedem englesku demokratiju, gde su mi Englezi?
Meni se čini, gospodine ministre, da sve vlade od 2000. godine gube iz vida činjenicu da se ne mogu veštački na pravni i politički sistem Republike Srbije kalemiti neki instituti koji na Zapadu postoje decenijama, ako ne i vekovima.
Dakle, suštinski je različita pozicija Republike Srbije, u političkom, pravnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, u kakvom god hoćete smislu, u odnosu na zemlje EU.
Vi tu činjenicu nikako ne možete da prihvatite o kakvim god reformama da je reč, o reformama državne uprave, o reformi prosvete, o reformi zdravstva, pravosuđa itd. Jednostavno, situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija suštinski je drugačija od situacije koja postoji u zemljama EU. Nadam se da vam je to jasno.
Šta je problem kod vašeg obrazloženja? Razumem da Vlada hoće da uskladi Zakon o državnim službenicima sa Zakonom o Zaštitniku građana. Niko ne spori da u Zakonu o Zaštitniku građana piše da Zaštitnik građana može da preporuči organu koji je postavio nekog državnog službenika na položaj da ga razreši. To je činjenica, to ne sporim.
Šta je sporno? Sporno je vaše obrazloženje, gospodine ministre, odnosno onoga ko je pisao ovo obrazloženje: "To znači da je javna preporuka Zaštitnika građana za razrešenje državnog službenika na položaju iz razloga utvrđenih u Zakonu o Zaštitniku građana ne bi automatski dovela do razrešenja državnog službenika sa položaja, već bi predstavljala mogućnost da organ koji je nadležan za postavljenje državnog službenika na položaj, pa dakle i za njegovo razrešenje, razmotri javnu preporuku Zaštitnika građana i tek ako je prihvati to bi dovelo i do razrešenja državnog službenika sa položaja".
Dakle, gospodine ministre, gde su kriterijumi u zakonu na osnovu kojih će Vlada, ako je Vlada taj organ koji postavlja državne službenike na položaj, da kaže - na osnovu tih kriterijuma prihvatamo preporuku Zaštitnika građana - ili, pak - na osnovu tih kriterijuma ne prihvatamo preporuku Zaštitnika građana - pa da onda državni službenici, narodni poslanici i građani unapred znaju u kojim situacijama će preporuka Zaštitnika građana biti uvažena, a u kojim situacijama neće.
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, završavam za 10 sekundi.
Ovako, izgleda da samo Vlada zna na osnovu kojih kriterijuma će da prihvati preporuku, a na osnovu kojih kriterijuma neće. To će u praksi dovesti do osećanja potpuno nejednakog položaja državnih službenika. Umesto da uvedete red u državnu upravu, vi ćete napraviti haos. To je problem sa ovim vašim predlogom.

Hvala vam, gospođo Čomić. Uvek sam bio poštovalac vašeg načina vođenja sednice Skupštine. I ovoga puta vam odajem zahvalnost što ste mi omogućili da, vrlo kratko i vrlo konstruktivno, odgovorim gospodinu ministru.
Gospodine ministre, hajde sad da zanemarimo Zaštitnika građana. Nesporno je da on ima pravo da uputi preporuku i to niko ne dovodi u pitanje. Postavljam vam pitanje – u kojim situacijama će Vlada Srbije, ako je u pitanju Vlada, ili neki drugi nadležni državni organ, da uvaži preporuku, a u kojim situacijama neće? To je suština našeg amandmana, odnosno, to je suštinska greška sadržana u vašem predlogu zakona. Neće se, jednostavno, znati kojim se to principima rukovodi Vlada ili drugi nadležni organ kada razmatra preporuku Zaštitnika građana.
Razumem kakva je pravna priroda Zaštitnika građana. U pravnoj teoriji on se naziva ''tigrom bez zuba''. Može da upućuje preporuke, može da piše po novinama itd., ali, na kraju krajeva, on, sam po sebi, niti može da ukine upravni akt, niti može da dovede do nečijeg razrešenja.
Znači, nesporno je kakva su ovlašćenja Zaštitnika građana. Ovde se radi o drugoj fazi, kada Vlada primi preporuku Zaštitnika građana. Onda se postavlja pitanje – kojim principima, kriterijumima, načelima, argumentima se Vlada služi prilikom uvažavanja ili, pak, neuvažavanja te preporuke?
Vi kažete - tako je postavljeno. Jeste, postavljeno je u predlogu zakona, ali mi smo predložili da se to menja. Nije to teško. Jednostavno da se kaže - utvrđeno je da je preporuka autentična, desilo se to što se desilo, činjenično stanje odgovara onome što piše u preporuci i mi uvažavamo preporuku i razrešavamo državnog službenika.
Znate u kakvu situaciju može da dođe i Vlada i državni službenik i građanin čija su prava dovedena u pitanje? Može državni službenik da bude najgori na svetu i da Zaštitnik građana piše 101 preporuku protiv takvog državnog službenika, Vlada jednostavno može da kaže - u zakonu ne postoje nikakvi kriterijumi; jeste da si ti, Zaštitniče građana, napisao preporuku, ali mi tvoju preporuku ne uvažavamo, državni službenik ostaje na položaju.
U takvu situaciju možete da dovedete državnu upravu – potpune samovolje, arbitrarnosti, samovoljnog postupanja, nejednakog postupanja, parcijalnog postupanja, postupanja različitog od slučaja do slučaja i, umesto reda, imaćete nered.
Setite se šta je rekao Platon - Bog je stvorio ovaj svet zato što je shvatio da je red bolji od nereda. Shvatite i vi jedanput.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam obavešten, gospodine Mileniću, vi ste filozof, pa ću pokušati da dam jedan filozofski odgovor. Hegel je rekao da je sloboda štampe izraz bockavog nagona da se iskaže svoje mnjenje. Vi ste upravo iskazali taj svoj bockavi nagon da izrazite svoje mnjenje o stvari u koju se apsolutno ne razumete.
Nisam govorio o instituciji ombudsmana kao takvoj. Poznata mi je i njena istorija, i njena pravna priroda, i šta ombudsman može i šta ombudsman ne može. Govorio sam u kontekstu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima da je nesporno da u Zakonu o Zaštitniku građana piše da Zaštitnik građana može da uputi preporuku nadležnom organu da se određeni državni službenik razreši sa položaja. To je nesporno, i evo, molim i vas, i gospodina ministra, i sve druge narodne poslanike, odnosno prisutne u ovoj sali, hajde da apstrahujemo Zaštitnika građana. Nesporno je šta on može.
Sada govorim o situaciji šta se dešava kada do Vlade dođe preporuka Zaštitnika građana. Ne postoje kriterijumi na osnovu kojih državni službenik, Zaštitnik građana, narodni poslanici, bilo ko u Srbiji može da kaže - na osnovu tih i tih kriterijuma Vlada će da uvaži preporuku Zaštitnika građana, a u tim i tim situacijama neće da uvaži preporuku Zaštitnika građana.
Vi, u stvari, na taj način, gospodine Mileniću, neusvajanjem amandmana obesmišljavate samu instituciju ombudsmana, jer čemu onda ombudsman ako on čovek piše preporuke da neki državni službenik ne radi dobro svoj posao, a Vlada jednostavno kaže - piši ti šta god hoćeš, mi tog državnog službenika nećemo da menjamo zato što je on nama lojalan, odnosno dolazi iz iste partije kao i mi. To je suština.
Umesto da podignete autoritet Zaštitnika građana, što navodno hoćete, vi ga, u stvari, degradirate, pretvarate ga u najobičnijeg državnog činovnika, koji crpi pare iz budžeta Srbije, a stvarni efekti njegovog rada su potpuno minorni.
Dakle, to je suština našeg amandmana.
Što se tiče primedbe koju je dao gospodin ministar, zašto se mi u našem amandmanu nismo raspisali, pa davali savete Vladi kako bi trebalo popraviti Zakon o državnim službenicima, pa, gospodine ministre, možemo da vam dajemo neke savete, neke preporuke ili sugestije, ali ne u formi amandmana.
Mi ćemo vam učiniti jednu uslugu, budući da ste verovatno većini narodnih poslanika SRS-a drag čovek, pa možemo da vam pomognemo sa stanovišta struke, ali imate vi, valjda, u vašem ministarstvu dovoljno kompetentnih ljudi da smisle kako treba promeniti taj loš Zakon o državnim službenicima, za koji ste i sami rekli da je suviše komplikovan.
Dakle, gospodine Mileniću, poštujem vašu profesiju, poštujem vašu struku, ali držite se vi filozofije, a pravo prepustite pravnicima.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 3. Predloga zakona, tako da se u članu 3. reči "mala i srednja pravna lica" zamenjuju rečima – "pravna lica". Stav SRS je da u skladu sa članom 84. i članom 86. Ustava Republike Srbije u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita mora da se izjednači pravni status i fizičkih lica i svih pravnih lica, i da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se vrši diskriminacija pravnih lica na mala, srednja i na ona pravna lica koja to nisu. Na kraju krajeva, Ustav Republike Srbije po ovom pitanju je sasvim jasan.
Član 84. stav 1. Ustava Republike Srbije kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Poslednji stav ovog člana kaže da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim.
U članu 86. Ustava Republike Srbije kaže se da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Narodni poslanici SRS smatraju, da ovo što piše i u članu 1, i članu 2. i u članu 3. Predloga zakona, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zanimljivo je pogledati da je Vlada Srbije u obrazloženju zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika Milorada Buhe, Vjerice Radete, Dejana Mirovića i Gordane Pop-Lazić dala potpuno istovetno objašnjenje. Pri tom, neke delove ovog objašnjenja ja, pored najbolje volje, ne mogu da razumem.
Konkretno, gospođo ministar, rekli ste u obrazloženju zašto ne prihvatate ova četiri amandmana, između ostalog i ovo: "Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno pored fizičkih lica, zaštiti i navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu."
Nije mi jasno, gospođo ministar, otkud vam pravo da vi Vladu Srbije poistovećujete sa Republikom Srbijom? Gde to piše? Ko je to utvrdio da Republika Srbija stoji na stanovištu itd?!
Valjda, Vlada Republike Srbije stoji na stanovištu. Vlada Srbije je samo jedan državni organ Republike Srbije, kao što je to i Narodna skupština Republike Srbije. Valjda su i poslanici koji sede u ovoj skupštini, i poslanici vladajućih partija i poslanici opozicionih partija, neka Republika Srbije. Otkud to da je samo Vlada isto što i Republika Srbija? Da vi kažete – Republika Srbija stoji na stanovištu da treba uraditi ovo ili ono. Valjda Vlada Republike Srbije.
Ne znam iz kog člana Ustava Srbije izvlačite potpunu paralelu između države i jednog državnog organa. Nesporno je da Vlada Srbije ima pravo da vodi određenu politiku. Možete da kažete – Vlada Srbije smatra ovo ili ono, ali da kažete, vi kao Vlada, da Republika Srbija ima politiku u ovoj ili onoj oblasti, zaista je skandalozno. Ne znam da li ste pročitali, gospođo ministar, objašnjenje zašto ne prihvatate ove amandmane, ali pogledajte. Pozvali smo se, između ostalog, na član 84. Ustava Republike Srbije. Podnaslov iznad člana 84. glasi ovako: "Položaj na tržištu." Kaže se da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
I vi sami u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita na više mesta pominjete reč – tržište.
Recimo, u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku: "Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilaze...". Samo jedna mala digresija, ne kaže se – proizilaze, nego –''proizlaze'', vi na vrata ne ''izilazite'', nego ''izlazite'', "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu..." (gospođo ministar, molim vas, imaćete vremena da pričate sa svojim kolegom, ali obratite pažnju) "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu...", nesporno je da smo mi na terenu finansijskog tržišta, "... i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu, kao i usled psihološkim faktorima izazvane potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanja sistemu osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije."
Slušajte kako glasi genijalno objašnjenje Vlade Srbije: "Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine."
Gospođo ministar, ne znam o čemu mi govorimo. Šta su banke? Da se bavimo azbukom finansijskog prava i finansijskog poslovanja. Banke su institucije koje trguju novcem. Je l' tako? Gde god ima neke trgovine, postoji neko tržište. Sasvim je logično da se onda narodni poslanici pozivaju na članove Ustava koji propisuju da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Kad se kaže – ''svi'', misli se na sve pravne subjekte.
Ko su pravni subjekti? Ne samo u Republici Srbiji, svuda u svetu. Fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, na svakom tržištu, između ostalog, i na finansijskom tržištu, na bankarskom tržištu, sasvim je logično da se u jednak pravni položaj stavljaju fizička lica i sva pravna lica, da ne bude bilo kakve diskriminacije među pravnim licima.
Kažete – ne sva pravna lica, nego samo ''mala'' i ''srednja''. Ustav ne kaže tako, ne kaže Ustav – fizička lica, mala i srednja pravna lica imaju jednak pravni položaj na tržištu, a ostali, oni imaju neki specifičan položaj koji će se urediti nekim zakonom, nekim drugim propisom. Ne, nego kaže – ''svi''!
U svakom pravnom sistemu pravni subjekti su fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi, zaista ne razumem gde ste pronašli osnov da pravite razliku kod pravnih lica na ''mala i na srednja pravna lica''.
Gospođo ministar, hteo bih da kažem nekoliko rečenica o ovoj čuvenoj poruci koju nam upućuje Vlada Srbije, da građani, usled velike svetske finansijske krize, treba da stežu kaiš. Svaki dan možemo da čujemo od pojedinih ministara u Vladi Srbije kako građani da stežu kaiš, pa, između ostalog, i na primeru samih ministara. Kao što ste čuli od gospođe Vjerice Radete, neki gase svetlo kad izlaze iz stana. Malopre sam čitao u nekim novinama da gospodin Radovan Jelašić ne kupuje, on, njegova supruga i njegova deca, firmiranu garderobu, jer je to, kaže, malograđanski, ne voze se u skupocenim automobilima, voze male automobile koji malo troše itd. Znači, to je recept kako građani treba da stežu kaiš.
Ako hoćete, gospođo ministar, vi lično i vaša Vlada u kojoj sedite, da odgovorite zahtevima vremena u kojem živimo, vreme u kojem živimo je teško, vreme krize na evropskom nivou, na svetskom nivou i ta kriza polako ali sigurno, nažalost, zapljuskuje i Republiku Srbiju, šta je trebalo da uradite ako zaista hoćete da stežete kaiš.
Ovo što vi pričate da gasite svetlo kad izlazite iz stana, da vam bojler u kupatilu ne gori ceo dan itd, to su priče za malu decu – šta je trebalo da uradite vi, kao odgovorni ministri i kao ljudi koji vode Vladu Republike Srbije, da ste mene pitali ili da ste pitali SRS, da ste pitali svakog čoveka koji zna šta je domaćinsko poslovanje? Nemate samo vi decu, imam i ja decu i znam kako je voditi jedno domaćinstvo.
Šta je trebalo da vi uradite, ako hoćete da budete stvarno domaćinska Vlada? Da u Narodnu skupštinu Republike Srbije, između ostalog, uneste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Tako se steže kaiš, gospodo ministri, ne tako što se građanima poručuje – nemojte da kupujete šporete, nemojte da nosite firmiranu garderobu. Ko od ovih ljudi koji su protestovali ovih dana ispred Vlade Srbije i ispred Narodne skupštine nosi firmiranu garderobu?! Vi se smejete tim ljudima u lice. Država treba da steže kaiš, gospođo ministre. Smanjite broj ministarstava. Šta će vam 24 ministarstva u Republici Srbiji?!
Samo da vas podsetim, od 1862. godine, kada je donet prvi Zakon o ustrojstvu centralne državne uprave pod knezom Mihajlom, pa do 1918. godine, u vreme najvećeg procvata srpske države, političkog, ekonomskog, kulturnog, vojnog, Srbija je imala, gospođo ministar, sedam ministarstava. Nisu se svaki put formirala nova ministarstva kad god se formirala nova vlada, kao što vi sada radite, pa pre nego što se formira vlada vi stavite na dnevni red Skupštine zakon o ministarstvima. Pa svaka vlada ima različit broj ministarstava. U jednoj dobro uređenoj državi, kakva je nekada bila Srbija, nije se broj ministarstava menjao svake godine. Tada je Srbija znala kako se steže kaiš. Ne izmišljaju se svake godine nova ministarstva.
Morali ste da unesete u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ili da predložite potpuno novi zakon o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Morate da kažete vašim kolegama u Vladi Srbije, šta će im po 10 i 15 raznih savetnika, državnih sekretara, pomoćnika ministara itd.? Ispada da u ovoj vladi, koja poručuje građanima da stežu kaiš, niko ništa ne radi, nego svi jedni druge savetuju. Ne znam o čemu se savetujete.
Dalje, na naše oči se stvara, ponavljam po ko zna koji put i SRS na to neprestano ukazuje, u vreme kada se navodno ruše granice u Evropi, kada nema granica, kada se putuje slobodno od Velike Britanije do Grčke, neko na Savi i Dunavu pravi granicu između tzv. uže Srbije i Vojvodine. Da li znate, gospođo ministar, koliko ima pokrajinskih sekretarijata u toj vašoj demokratskoj, evropskoj i ko zna kakvoj sve ne Vojvođanskoj vladi, koju vodi Bojan Pajtić? Znate li koliko ima pokrajinskih sekretarijata? Koliko ima raznih zamenika?
Koliko ima raznih pomoćnika? Koliko ima raznih pametnjakovića koji ne rade ništa, sem što prodaju maglu da će građani Vojvodine živeti bolje kada se odvoje od ostatka Srbije?!
Izdvajamo silna sredstva iz budžeta Republike Srbije, po Ustavu, za budžet AP Vojvodine. Ovde ima mnogo narodnih poslanika iz Vojvodine. Pitajte ih – da li građani Vojvodine bolje žive zato što imaju šesnaest pokrajinskih sekretarijata, zato što postoji silna pokrajinska administracija? Umesto da se taj novac iz budžeta Srbije odvaja za potrebe građana Vojvodine, za potrebe privrede u Vojvodini, za potrebe ove naše jadne i rasturene poljoprivrede, koju ste doveli do prosjačkog štapa, vi finansirate novosadske mangupe koji ništa u životu drugo nisu radili, nego se, što bi rekao jedan bivši ministar, bavili politikom od najranijeg detinjstva. Zato služi budžet Republike Srbije.
Gospodo ministri i vi gospođo Dragutinović, ako hoćete da se steže kaiš krenite od vas samih. Lako je stezati kaiš siromašnom čoveku koji je gladan i žedan, koji je željan svega. Stežite kaiš onima koji imaju, pa kada stegnete kaiš onima koji imaju, lako ćemo mi sa onima koji nemaju ništa. Onda i taj koji nema ništa imaće nešto. Ovako, država je sve deblja i deblja, a narod je sve siromašniji i siromašniji. Verujte mi, gospođo Dragutinović, to je najbolji dokaz, najbolji indikator, da sa ovom vladom, zaista, ozbiljno nešto nije u redu. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ispuniću vam želju na početku mog izlaganja. Povređen je član 23. i član 36. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo sada, neposredno, pred početak popodnevnog rada Narodne skupštine dobili obaveštenje koje glasi ovako, inače vizuelno da vidite kako to izgleda, Narodna skupština Republike Srbije, predsednik – ''Obaveštavam vas da povlačim amandman koji sam podneo na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita,'' narodni poslanik Igor Bečić. To je sve.
Skrećem vam pažnju, gospodine Novakoviću, da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije deluju preko svojih poslaničkih grupa. Poslaničke grupe su poslovnička kategorija. Član 23. kaže:
''U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacija ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.''
Ovde se postavlja više pitanja. Pre svega, kojoj poslaničkoj grupi pripada narodni poslanik Igor Bečić? Iz ovog kratkog dopisa se apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi on pripada.
Naravno, moguće je da narodni poslanici samostalno deluju u Narodnoj skupštini.
Dakle, da nisu članovi nijedne političke, odnosno poslaničke grupe, ali vas molim, gospodine Novakoviću, da nas obavestite, vi kao predsedavajući, pošto predsednik Narodne skupštine nije tu, kojoj poslaničkoj grupi, izvinjavam se gospođo Đukić-Dejanović, ipak ste došli, pripada Igor Bečić?
Ako pripada nekoj poslaničkoj grupi, a to nije navedeno u ovom podnesku, odnosno u obaveštenju o povlačenju amandmana, onda zbog procesnih razloga, zbog formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba prihvatiti i vi treba da omogućite raspravu o amandmanu.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, mi smo ponovo svedoci jedne potpuno nenormalne političke situacije. Nenormalne u svim demokratskim zemljama, nažalost, normalne u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da jedan poslanik predloži amandman kao član jedne poslaničke grupe, a da onda povlači taj isti amandman ili kao član neke druge poslaničke grupe ili, ja više ne znam u kom svojstvu, pošto se na ovom kratkom dopisu apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi ovaj imenovani narodni poslanik pripada, ako je još uvek uopšte narodni poslanik.
Ovde se otvara jedno čisto formalno pitanje, o moralnim pitanjima neću da govorim, o zakletvama Vojislavu Šešelju na večnu vernost, SRS-u itd, pa se sve to pogazi. To više nije sporno. Za te ljude moral više ne postoji.
Skrenuo bih vam pažnju, u vreme kada je podnet ovaj amandman, on je podnet u ime Poslaničke grupe SRS...
(Predsednik: Vreme)
... evo, završavam za 10 sekundi.
Dakle, obratite pažnju na amandman koji je podneo Igor Bečić. Tamo jasno kaže – Narodna skupština Republike Srbije, Poslanička grupa SRS.
SRS nije povukla ovaj amandman. Ja vas molim da nas obavestite, gospođo Đukić-Dejanović, kojoj poslanički grupi pripada Igor Bečić, da li uopšte pripada nekoj poslaničkoj grupi, da li je uopšte narodni poslanik?
Inače, ako ne dobijemo ta obaveštenja, vi ste dužni da omogućite raspravu o amandmanu Poslaničke grupe SRS.

Vi kažete, gospođo Đukić-Dejanović da su nam poznate činjenice, nažalost nisu. Samo da vam skrenem pažnju da je na izborima 11. maja učestvovala izborna lista SRS- Dr Vojislav Šešelj.
Vi, ako ste zaista privrženi načelima demokratije i vladavine prava, nijednog dana niste smeli da tolerišete u Narodnoj skupštini postojanje poslaničke grupe, političke partije koja na izborima uopšte nije učestvovala. Takvih primera ni u jednoj demokratskoj zemlji nema.
Vi kažete – opšte je poznata činjenica kojoj poslaničkoj grupi pripada Igor Bečić, a ja, koliko znam, svi građani Srbije su do sada, prateći prenose zasedanja Narodne skupštine, mogli da uoče da Igor Bečić pripada Poslaničkoj grupi SRS. Ako vi smatrate da on pripada nekoj drugoj poslaničkoj grupi, bilo bi lepo da nas obavestite o tome u pisanoj formi, jer ja zaista nikakvo obaveštenje nisam dobio da je Igor Bečić promenio poslaničku grupu, a ako je promenio, da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika je pristupio nekoj drugoj poslaničkoj grupi, to je jedno.
Drugo, iz ovog dopisa koji je podneo Igor Bečić apsolutno ne vidim kojoj poslaničkoj grupi on pripada. Ako nije samostalni poslanik u Skupštini Srbije i ako pripada određenoj poslaničkoj grupi, ja ne znam kojoj, vi me o tome obavestite, a budući da na ovom podnesku nije navedeno koja poslanička grupa je u pitanju i imajući u vidu činjenicu da je amandman podnet u ime Poslaničke grupe SRS, skrećem vam pažnju, gospođo Đukić-Dejanović da iz formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba da prihvatite i da treba da omogućite raspravu o amandmanu koji je podnela SRS.
SRS nikakav amandman na član 9. nije povukla i molim vas da omogućite raspravu o ovom amandmanu, jer se moj kolega, narodni poslanik Dragan Stevanović, pripremio da o ovom amandmanu vrlo studiozno i vrlo argumentovano diskutuje.

Meni se čini, gospođo Đukić-Dejanović, u sve moje dužno poštovanje, da vi niste shvatili suštinu mog javljanja po Poslovniku. Nas toliko ne zanima politička sudbina Igora Bečića, on je svoju političku sudbinu otprilike opredelio svojim postupkom, to je pre svega pitanje morala, pitanje časti, pitanje date reči, itd.
Ovde se radi o sudbini amandmana, da li mi i dalje imamo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ili ga nemamo, i može li se amandman povlačiti na ovaj način. Ja vam kažem iz formalnih razloga, o ovim moralnim razlozima, zaista, neću više o njima da raspravljam, oni su potpuno jasni, ali iz formalnih razloga se ne vidi u ime koje poslaničke grupe je Igor Bečić povukao ovaj amandman. Samo da vas podsetim, podneo ga je u ime Poslaničke grupe SRS.
Vi kažete, vi ćete me u toku dana obavestiti kojoj poslaničkoj grupi on pripada, ali mi sada treba da utvrdimo sudbinu ovog amandmana, a ne za pola sata, sat vremena, ili u 19 časova, nego sada pre nego što se zaključi rasprava o amandmanima.
SRS smatra da ovaj amandman u pravnom smislu još uvek postoji, da je u Skupštinskoj proceduri i da Poslaničkoj grupi SRS apsolutno treba omogućiti da o ovom amandmanu raspravlja. Dakle, mi tražimo odgovor odmah. Kojoj poslaničkoj grupi Igor Bečić pripada, kada je promenio poslaničku grupu, na osnovu čega i da li može da se raspravlja uopšte o podnesku na kome apsolutno nemate obaveštenja ni kada je napisan, kojeg datuma, ni u ime koje poslaničke grupe je sastavljen? To su vrlo važna pitanja. Znači, nas ne zanima Igor Bečić, kao Igor Bečić, nas zanima sudbina amandmana Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što gospođa ministar nije ovde, na osnovu čl. 225. i 226. tražim jedno objašnjenje, za koje mislim da interesuje sve narodne poslanike. Mene zanima ko piše, gospodine državni sekretare, ove izveštaje o tome zašto ne treba prihvatiti amandmane narodnih poslanika. Ovde u potpisu stoji da je ovaj izveštaj od 14. novembra 2008. godine potpisao potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, Ivica Dačić, ali ne verujem da je on pisao objašnjenja.
Zašto vas to pitam? Iz prostog razloga. Što se tiče amandmana na čl. 1, on glasi ovako – U članu 1. stav 1. reči ''donetim na predlog Narodne banke Srbije'', zamenjuju se rečima „po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije“. Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Dakle, da ponovim još jedanput – ''U članu 1 stav 1. reči „donetim na predlog Narodne banke Srbije'' zamenjuju se rečima „po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije“. To se ne prihvata.
Pogledajte šta kaže Vlada već na drugoj stranici – izmenama Zakona stvara se pravni osnov da Vlada uz pribavljanje mišljenja NBS može blagovremeno preduzeti meru ka sprečavanju neželjenih efekata u domaćem bankarskom sistemu. Ne prihvata se amandman, gde se kaže da – po pribavljenom mišljenju Narodne banke, a onda ta ista Vlada, koja ne prihvata taj amandman, kaže – da se izmenama Zakona stvara pravni osnov da Vlada uz pribavljanje mišljenja NBS itd. Morali biste da povedete računa o tome kako pišete ova objašnjenja. Ona su, zaista, smešna.
Vlada na jednoj strani odbija amandman, a onda samo nekoliko rečenica kasnije obrazlaže svoj Predlog zakona time što ustvari usvaja formulaciju iz odbijenog amandmana. Gospođo ministar, drago mi je što ste se vratili. Nadam se da ste shvatili suštinu mog pitanja.
Druga je stvar, što je meni lično smešno kao narodnom poslaniku, da amandman na Zakon o Agenciji za osiguranje depozita podnosi gospođa iz nekakve fantomske poslaničke grupe, a njen kolega iz te iste poslaničke grupe maločas povlači amandman na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.
Na jednoj strani se predstavljaju kao branioci građana od zle i pokvarene Vlade, a onda odustaju od amandmana na loše zakonske predloge te iste Vlade. Mislim da je to jedno moralno i političko ludilo bez presedana.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman na član 9. da se u članu 9. stav 1. ispred tačke 1) dodaje nova tačka 1) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu, za područje osnovnog suda u Aleksincu." Vlada se nije potrudila da da neko suvislo objašnjenje zašto ne prihvata ovaj amandman. Sva obrazloženja su prilično kratka, stereotipna, sva liče jedna na druga. Kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što nisu prihvaćeni amandmani na član 3. Predloga zakona kojim je uređeno osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova, pa samim tim ne mogu se prihvatiti ni amandmani koji se odnose na osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih javnih tužilaštava."
Ne mogu da razumem kakve veze imaju javna tužilaštva i sudovi, zato što su javna tužilaštva državni organi koji rade jednu vrstu posla, sudovi su državni organi koji rade neku drugu vrstu posla. Mehaničko povezivanje sudova i javnih tužilaštava nije dobro, nije prihvatljivo ni sa teorijskih, ni sa normativnih, ni sa praktičnih aspekata. S druge strane, nismo čuli od predstavnika Vlade šta je to što ne valja u postojećoj mreži javnih tužilaštava, pa sad tu mrežu treba iz korena promeniti i ustanoviti nekakvu novu mrežu javnih tužilaštava. Nismo čuli šta je to loše što treba ispraviti. Uvek se ponavlja jedna ista priča, da mi to moramo tako da uradimo, zato što to, navodno, od nas zahtevaju nekakvi evropski standardi.
Nismo čuli od Vlade Srbije nikakvu ozbiljnu, stručnu, argumentovanu analizu nedostataka ili navodnih nedostataka postojeće mreže javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Sad se suočavamo sa činjenicom da će ta mreža biti potpuno promenjena. Ne vidimo šta je to loše u postojećoj mreži, ali zato ukazujemo šta je to loše, odnosno šta će biti loše u toj novoj mreži javnih tužilaštava koja se formira ovim zakonom.
Ponovo vam skrećem pažnju, gospođo Malović, da ste vi u Ministarstvu i Vlada krenuli pogrešnim putem. Umesto da ispravljate stvarne probleme koji postoje u našem pravosuđu, vi te stvarne probleme gurate pod tepih i bavite se izmišljanjem nekih novih problema. Odgovorno vam tvrdim da će ovakva mreža sudova i javnih tužilaštava u praksi izazvati velike probleme. Prva stvar koja će se desiti, doći će do otpuštanja velikog broja sudija, doći će do još većeg otpuštanja ljudi koji rade u sudskoj administraciji, pravda će postati mnogo skuplja za građane Srbije i umesto da napravimo reformu nabolje, napravićemo reformu nagore.
Kao diplomirani pravnik – mada vas očigledno ne zanima ovo što govorim, imate pametnija posla, da pričate sa vašim prepametnim narodnim poslanicima koji ovde kritikuju narodne poslanike SRS zato što oni podnose amandmane na loš predlog zakona Vlade Srbije – trebalo bi da znate da u pravu postoje promene nabolje i promene nagore. U Zakoniku o krivičnom postupku, Zakoniku o parničnom postupku, Zakonu o opštem upravnom postupku postoji jedno osnovno načelo zabrane reformatio in peius - promene nagore. Kako dođe koji predlog zakona u ovu skupštinu, sve same reforme nagore. Ovo je jedan očigledan primer reforme nagore.
Nije mi jasno, gospođo Malović, ako vam ne samo opozicija u ovom parlamentu, što je politički sasvim prirodno, nego i strukovna udruženja, ljudi koji se bave pravnom teorijom, najeminentniji profesori pravnih fakulteta u Srbiji, pre svega Pravnog fakulteta u Beogradu, Konsultativno veće evropskih sudija (što bi za vas kao evropejce trebalo da bude najveći autoritet) kažu da to što predlažete nije dobro, da odstupa od ustavnih normi, da odstupa od pravosudne tradicije koja postoji u Srbiji, da potpuno odstupa od tih vajnih evropskih standarda za koje se vi, navodno, zalažete, onda mi stvarno nije jasno ko je taj ko vas pritiska, vas kao ministra i celokupnu Vladu, da uporno insistirate na ovakvim predlozima zakona.
Da li postoji neki centar moći za koji mi ne znamo, da li postoje neke interesne grupe, da li postoje neki eksperti za koje još nismo čuli, koji jedini u Srbiji shvataju epohalni značaj i veliku važnost ovih predloga zakona? Ako opozicija to ne shvata, ako ne shvataju ljudi koji godinama predaju na Pravnom fakultetu u Beogradu, ako ne shvataju sudije, ako ne shvataju predsednici sudova, ako ne shvataju evropske sudije i evropski tužioci, dajte nam onda imena tih ljudi koji zaista shvataju šta je to bolje što nam vi nudite u predlozima ovih zakona, i u Predlogu zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava i u svim drugim predlozima zakona iz tog tzv. seta pravosudnih zakona koje ste podneli Narodnoj skupštini.
Jedan od problema sa kojima se suočavaju naši javni tužioci jeste pritisak izvršne vlasti na javne tužioce. Javna je tajna da pojedini javni tužioci u Srbiji u fiokama drže pojedine predmete zato što ne smeju da aktiviraju krivične prijave koje su podnete protiv određenih političkih ličnosti koje pripadaju vladajućem establišmentu. Na hiljade je krivičnih prijava u Srbiji protiv ljudi iz vladajuće koalicije koji su na razne načine prekršili zakon, odnosno počinili čitav niz krivičnih dela. Najčešće su u pitanju krivična dela zloupotrebe službenog položaja, davanja mita itd. Po fiokama se drže ti predmeti, nema zahteva za sprovođenje istrage, ništa se ne dešava. Oni koji zaista vrše krivična dela ostaju bez krivične sankcije.
Umesto da pomognete javnim tužiocima da se izbore sa pritiskom sa kojim su suočeni, da ostanu zaista samostalni, kako vi to predviđate, da nema uticaja vladajućih političkih partija, ministara, njihovih zamenika, pomoćnika, predsednika opština iz Demokratske stranke na javne tužioce, sad ste krenuli sasvim suprotnim putem – javne tužioce ćete i dalje da ostavite svojim partijskim prijateljima, ali ćete zato da ukidate javna tužilaštva po Srbiji. Ne znam kako mislite da se izborite sa problemom narastajućeg kriminala i korupcije, ako umesto da pomognete javnom tužilaštvu kao instituciji, sad ukidate osnovna javna tužilaštva u Srbiji.
Amandman Milovana Radovanovića je potpuno smislen i osnovan. Čovek je predložio najpre da se obrazuje osnovni sud u Aleksincu, vi ste to odbili, ne znam iz kojih razloga. Onda je predložio da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu, sasvim logično, sasvim prirodno. Inače, istovetan amandman, u istovetnom tekstu, podneo je i narodni poslanik Lapčević Milan, da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu.
Ne podnose narodni poslanici SRS ove amandmane iz hira, nemamo šta da radimo, pa hajde da komplikujemo život Vladi, hajde da pišemo neke amandmane. Ako vam dva narodna poslanika iz dve različite partije predlože isti amandman, da sam na vašem mestu zaista bih stavio prst na čelo i razmislio ima li smisla ovo što ovi ljudi predlažu, ima li nekog osnova, ima li neke istine u ovome što govore opozicioni poslanici.
Ja sam vam ovde čitao izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji. Vas Evropska komisija prati, kako sprovodite reforme. Pod stalnim ste monitoringom. Šta ću vam ja? Vi ste tako hteli. Smatrate da je ulazak Srbije u EU proces gde vam EU stavi nadzornike iznad vas i sad prate svaki vaš potez, ali vi ste to prihvatili. Ovde sam vam čitao namerno nekoliko puta pojedine delove tog izveštaja. Nigde u tom izveštaju nisam mogao da nađem nijednu rečenicu u kojoj se traži od vas, kao vlasti u Srbiji, da menjate mrežu pravosudnih institucija. Pročitao sam da treba da dovedete do toga da sudstvo bude nezavisno, da smanjite javnu potrošnju, da se borite protiv pranja novca, protiv organizovanog kriminala.
Pročitao sam da se od vas traži, da biste ušli u EU, da priznate nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da sa Kosovom i Metohijom uspostavite dobrosusedske odnose. To znaju svi građani, to sam pročitao, ali nema nijedne rečenice gde se od vas traži da ukinete postojeću mrežu sudova i javnih tužilaštava, uništite sve i krenete iz početka. Takvu rečenicu nisam našao.
Vi se uporno držite tih svojih reformi, uprkos svemu onome što vam govore narodni poslanici i građani sa terena i, na kraju krajeva, i vaši poslanici. Vaši poslanici su podneli veliki broj amandmana na ovaj zakon i vi te amandmane niste prihvatili.
Nemoguće je, gospođo Malović, da nema nikakvog osnova ako vam poslanik opozicione partije i poslanik vladajuće partije predloži amandman da se popravi vaš predlog zakona, a vi i jedan i drugi amandman odbijete. Zaista nema nikakvog racionalnog objašnjenja za takvo ponašanje.
Nas očekuje 2009. godina, koja će biti izuzetno teška po svim parametrima. Ekonomska situacija će biti vrlo teška, mnogi građani će ostati bez posla, uprkos obećanjima Borisa Tadića da će se on boriti za njihova radna mesta. On je obećao i 2004. godine milion radnih mesta, pa u 2008. godini 500.000 radnih mesta, a sada smo konačno čuli da neće biti nijedno novo radno mesto otvoreno, ali će zato on pomoći da se postojeća radna mesta sačuvaju. Ne znam kako će pomoći kada je očigledno da će prva stvar koju ćete vi da uradite kada ovaj zakon stupi na snagu biti da otpuštate sudije, ljude koji rade u sudskoj administraciji, a to je već izuzetno veliki broj izgubljenih radnih mesta.
Podsećam vas, gospođo Malović, da u teškoj ekonomskoj situaciji, silom prilika, prosto, život to dokazuje, raste stopa kriminala. Ljudi će prosto biti prinuđeni da kradu, da čine neka krivična dela da bi prehranili sebe i svoju porodicu. Ja to ne opravdavam, ali ukazujem na objektivnu mogućnost da se to desi. U 2009. godini, budite uvereni, nažalost, biće zabeležena izuzetno visoka stopa kriminala. Ako vaše ministarstvo, ako Ministarstvo unutrašnjih poslova bude imalo hrabrosti da se sa tom činjenicom suoči, vi ćete pred ovu Narodnu skupštinu morati da izađete sa konkretnim brojkama koliko je stopa kriminala i korupcije porasla u 2009. godini u odnosu na prethodne godine.
U takvoj situaciji, kada nas očekuje drastičan rast stope kriminala u Srbiji, umesto da pomognete sudovima, javnim tužilaštvima da se pripreme za taj talas kriminala koji nas očekuje, vi ste krenuli jednim potpuno suprotnim putem. Vi ćete sada da ukidate postojeću mrežu sudova, vi ćete sada u svest sudija i javnih tužilaca koji treba da se bore protiv kriminala da usadite strah – a šta će biti sa mnom za godinu dana kada ovaj zakon stupi na snagu, da li ću i dalje ostati sudija, javni tužilac, da li ću morati svaki dan da putujem 100 km od svoje kuće do radnog mesta i nazad?
Teško da će u toj situaciji sudije i javni tužioci svim srcem, savesno, po zakonu da pristupe borbi protiv kriminala. Oni će najpre da se plaše za svoju egzistenciju. To su ljudi koji imaju svoje porodice.
Njihove plate uopšte nisu tako velike; veće su nego što su bile, to je tačno, ali još uvek to nije onaj nivo plate koji odgovara stepenu odgovornosti koji imaju sudije i javni tužioci. A da ne govorim o platama ljudi koji rade u sudskoj administraciji; ti ljudi rade za bedne plate, kao što za bedne plate rade i zaposleni u ministarstvima.
Umesto da pomognete pravosuđu u Srbiji da spremno dočeka narastajuću stopu kriminala, vi ćete te ljude da ostavite prepuštene same sebi, da oni za godinu dana razmišljaju šta će dalje u svom životu kada im vi oduzmete hleb koji imaju kao sudije i javni tužioci. Niko se neće brinuti o stvarnoj borbi protiv kriminala i korupcije i Srbija će i u 2009. godini, kada je po vašem obećanju trebalo da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju, od te iste Evropske unije biti udaljena nekoliko svetlosnih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za gospođu Malović. Možda ona nije najpozvanija da na to pitanje odgovori, ali meni se to pitanje čini logičnim.
Gospođo Malović, koliko demokratskih stranaka postoji u Republici Srbiji? Jer, kako koja nova garnitura iz Demokratske stranke dođe na vlast, ona kaže da od nje počinju reforme u Srbiji, a sve ono što je urađeno pre njih kao da se nije ni desilo.
Gospođo Malović, u jesen 2001. godine, kada je jedna druga garnitura iz vaše partije bila na vlasti u Republici Srbiji, baš ovde u Narodnoj skupštini donet je set, navodno, reformskih i proevropskih pravosudnih zakona. Ti zakoni su najavljeni kao čudo neviđeno, kao karta za Evropu; rečeno je da ćemo uhvatiti korak u tim evropskim i evroatlantskim integracijama, da ćemo poništiti sve ono što je bilo negativno u mračnim devedesetim itd. Evo, sedam godina kasnije vi iz Demokratske stranke, doduše neki novi ljudi, odričete se svega toga. Sve ono što je pisalo u tim reformskim, demokratskim, evropskim zakonima iz 2001. godine ne valja, treba krenuti nanovo u stvaranje pravosudnog sistema u Republici Srbiji.
Pitam ne samo vas, gospođo Malović, nego i vaše partijske kolege i one koji su vam prethodili na mestu ministra iz Demokratske stranke, ko će da snosi odgovornost za sve ono što je loše urađeno od 2001. godine, a u vreme kada je rađeno nam je prezentovano kao nešto što je najbolje, najlepše, najevropskije, najdemokratskije itd.? Ko sada nama garantuje da i ovo što nama predlažete za koju godinu opet neće biti proglašeno lošim, nedemokratskim, da će nas to usporavati u procesu približavanja EU itd.?
Prosto, ko vama više da veruje? Kako dođe koja garnitura iz Demokratske stranke, ona poništava i radi sve suprotno od onoga što su radili njeni prethodnici.
Što se tiče samog amandmana gospodina Hajdarevića, mislim da je on potpuno osnovan, apsolutno ima smisla. Dakle, zaista je logično da u Priboju postoji osnovno javno tužilaštvo i da se područje tog osnovnog javnog tužilaštva poklapa sa područjem osnovnog suda u Priboju. Potpuno podržavam argumentaciju koju je dao moj uvaženi kolega, mislim da je ona apsolutno osnovana i da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Gospođo Malović, hteo sam da vam skrenem pažnju na nešto drugo što je takođe bitno, posebno za vas koji hrlite u taj vrli zapadni svet. Nama se ovde već godinama predstavlja da je bezuslovna saradnja sa Haškim tribunalom nešto bez čega ne može da se zamisli prijem Srbije u EU, da od saradnje sa Haškim tribunalom maltene zavisi sudbina cele nacije i da mi sada ne smemo tu mnogo da postavljamo pitanja da li je taj Haški tribunal legalan, da li on poštuje prava optuženih, kakva je nacionalna struktura ljudi koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Naravno, sve ove činjenice su porazne za Haški tribunal. On je nelegalno formiran. Pravila koja Haški tribunal primenjuje su čista inkvizitorska pravila, jer je to institucija koja u svojim rukama spaja dve procesne funkcije, i tužilačku i sudijsku, što je apsolutno nespojivo u bilo kom demokratskom pravosuđu danas na svetu. Nacionalna struktura optuženih, odnosno osuđenih pred Haškim tribunalom takođe ide u prilog činjenici da je Haški tribunal, u stvari, jedna institucija koja srpskom narodu i Srbiji treba da nametne kompleks istorijske krivice za raspad bivše Jugoslavije i za sve one zločine koji su se desili na prostorima bivše Jugoslavije.
Što se tiče poštovanja prava optuženih u Haškom tribunalu, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je najbolji dokaz kako Haški tribunal poštuje prava optuženih, čak optuženih koji su se dobrovoljno javili u Haški tribunal, koje niste morali da hapsite, da kidnapujete, da na prevaru odvodite u tu sramnu instituciju.
Zašto vam sve ovo govorim? Haški tribunal kao jedna renomirana institucija koja poštuje svetske trendove, naravno, ima svoju internet prezentaciju i na toj internet prezentaciji, gospođo Malović, imate jednu interaktivnu mapu Republike Srbije. Ovo je isečak iz te interaktivne mape. Sada obratite pažnju kako Haški tribunal – u koji se vi zaklinjete i smatrate da je to institucija za koju ne sme da se postavi nikakvo pitanje njene legalnosti i legitimnosti – doživljava Srbiju i koliko, u stvari, on uvažava vas koji se zalažete za saradnju sa tom institucijom.
Kao što vidite, Republika Srbija na karti Haškog tribunala podeljena je na tri dela: Vojvodina, ova uža Srbija (ponovo imamo onaj "užas", a to je skraćenica od "uža Srbija") i Kosovo. Novi Sad je obeležen jednom okruglom crnom tačkom; Beograd je obeležen kvadratom, što znači da je glavni grad, i Priština je, gospođo Malović, takođe obeležena kvadratom.
Dakle, za Haški tribunal Kosovo... Kao što vidite, piše Kosovo, ne piše Kosovo i Metohija, ne piše AP Kosovo i Metohija, kao što je ustavna terminologija, piše samo - Kosovo. Obeležene su granice te tzv. republike Kosovo. Imate tamni kvadrat koji obeležava Prištinu kao glavni grad tzv. države Kosovo.
Ovo je karta na kojoj su, navodno, prikazani zločini Srba nad Albancima na Kosovu i Metohiji, a imate ovde i legendu, da ne bi ispalo da govorim neistinu.
Ovo je uvećana karta te tzv. republike Kosovo. Ponovo je Priština obeležena tamnim kvadratom. Uz naziv svake opštine, odnosno grada na teritoriji Kosova i Metohije dati su paralelno srpski i albanski toponimi. Ovde je legenda, da ne bi bilo zabune. Pominje se samo Kosovo, nema nigde Srbije, AP Kosovo i Metohija, to ništa, piše samo - Kosovo. Tamni kvadrat obeležava Prištinu.
Pogledajte, gospođo Malović, šta piše, glavni grad, a ispod toga crne tačke koje obeležavaju mesta na kojima su navodno Srbi počinili zločine nad jadnim i ugroženim Albancima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine. I, koristi se opet nešto što je malo ponižavajuće za vas koji se zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, koristi se hrvatska terminologija, piše: mjesto zločina.
Ako hoćete da vidite o čemu se tačno radi idite na sajt Haškog tribunala, možete da skinete ovu mapu, čitav niz drugih interaktivnih mapa, i da se uverite kako Haški tribunal i oni koji stoje iza Haškog tribunala doživljavaju vas koji građanima Srbije iz dana u dan besomučno ponavljate kako su to naši prijatelji, kako nam žele dobro, kako hoće da nam pomognu, da nas uvedu u tu Evropsku uniju, a kako tamo neki zli radikali, neobrazovani, primitivni, koji bi hteli da ratuju, to sve ne razumeju i govore protiv EU i protiv Haškog tribunala.
Najtragičnija činjenica od svega, gospođo Malović, jeste to što neprijatelji srpskog naroda uopšte ne kriju da su neprijatelji. Oni se čak time i hvale, javno objavljuju mape na kojima je pokrajina Kosovo i Metohija odvojena od Srbije. Nažalost, u ovim mapama je i Vojvodina odvojena od Srbije. Kao što vidite, ako mi ne verujete, ovo je legenda na kojoj piše - granica; dakle, ove tačkice obeležavaju granice, ne unutrašnje, administrativne granice, državne granice su obeležene tačkicama.
Granica između Vojvodine i južne Srbije po Haškom tribunalu ima isti rang kao granica između, recimo, Srbije i Bugarske, Srbije i Rumunije, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
Vi ste, gospođo Malović, ne mislim vi lično, vas duboko cenim i uvažavam, koalicija kojoj vi pripadate meni liči na ljude kojih je bilo i ovde u Srbiji u Drugom svetskom ratu – dok su Nemci streljali Srbe u Kragujevcu, Kraljevu, dok su pomagali ustaškom režimu Ante Pavelića da pobije što više Srba, dok su podržavali koncept velike Albanije na Kosovu i Metohiji itd., nažalost, bilo je ovde u Beogradu i u Srbiji ljudi koji su zatvarali oči pred tom činjenicom i rekli da su ti Nemci koji su nam ubijali đake u Kragujevcu u stvari naši prijatelji, ali, eto, postoje tamo neki Srbi koji tu činjenicu neće da razumeju i prihvate.
Čini mi se, gospođo Malović, da ste vi i Vlada u kojoj vi sedite i stranke koje podržavaju tu vladu u poziciji tih nesrećnika iz Drugog svetskog rata koji nisu hteli da vide kakva je u stvari istina, koji tu istinu nisu hteli da priznaju i koji su srpski narod ubeđivali da su im prijatelji oni koji su im dušmani i koji rade protiv njihovih elementarnih interesa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, naravno, ne plašim se, duboko vas cenim i uvažavam, pre svega kao damu i kao ženu koja poseduje ogromno stručno znanje, ali malo sam se našalio sa vama jer ste napravili izraz lica, kao "zar baš moraš opet po amandmanu". Ali, neću dugo.
Dakle, mislim da je amandman gospodina Vlatka Ratkovića apsolutno opravdan, osnovan i da je Vlada trebalo da ga prihvati. Mislim da je potpuno logično da u Rumi postoji osnovno javno tužilaštvo i da postoji osnovni sud. Opština Ruma ima više od 60.000 stanovnika, teritorijalno je prilično velika, obuhvata 16 sela. Mislim da je apsolutno logično bilo da se zadrži postojeća pravosudna mreža.
Jedino ne znam zašto gospodin Vlatko Ratković nije sam obrazložio ovaj svoj amandman. Malo smo u čudnoj situaciji, poslanici opozicije moraju da brane amandmane koje podnose poslanici iz vladajuće koalicije. I dalje tvrdim ono što sam rekao i pre nekoliko dana - da su svi ovi amandmani koje su podneli narodni poslanici iz vladajućih partija u stvari sredstvo da se opere savest pred građanima opština iz kojih ti narodni poslanici dolaze.
Mislim da narodni poslanici vladajuće koalicije u danu za glasanje neće glasati za svoje amandmane. Mislim da će strah od Vlade biti jači u odnosu na obaveze koje ti narodni poslanici imaju prema svojim građanima. Ali, to je samo moja tvrdnja, oni mogu da me demantuju u danu za glasanje, da pokažu da su slobodni poslanici, da su hrabri, da su odlučni, da imaju određeni lični i politički integritet i da u danu za glasanje, suprotno mišljenju Vlade, glasaju za svoje amandmane.
Inače, ovaj amandman je zanimljiv i u kontekstu onoga što sam maločas govorio. Rekao sam da se na sajtu Haškog tribunala nalaze interaktivne mape; Vlada može da pogleda te mape i da vidi na koji način tužilaštvo Haškog tribunala i kompletan Haški tribunal doživljavaju Republiku Srbiju. Dakle, Srbija je podeljena na tri dela. Unutrašnje granice između Vojvodine i centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije i centralnog dela Srbije tretiraju se kao državne granice. To je dokaz više da je za Haški tribunal i za države koje stoje iza Haškog tribunala Kosovo i Metohija već nezavisna država. Sve ove priče kako smo mi SSP-om postigli veliki uspeh, da ipak nije sve izgubljeno itd., nažalost, padaju u vodu pred činjenicom da je za Haški tribunal i za države koje su ga formirale, koje ga finansiraju i podržavaju, Kosovo i Metohija, nažalost, nezavisna država, odvojena od Republike Srbije.
Inače, gospodine Ćosiću, žao mi je što gospođa ministar nije ovde, ali na ovoj interaktivnoj mapi nalazi se i Ruma, dakle opština koja se pominje u ovom amandmanu. Na ovoj karti piše: "Kliknite na crvenu tačku za kratak pregled i spisak predmeta u kojima je pred međunarodnim sudom dokazano ili se tvrdi da su počinjeni zločini na određenom području". Ova mapa i svi prateći tekstovi služe kao uvod za upoznavanje sa zločinima počinjenim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, u Rumi su se desili ratni zločini!
Za te ratne zločine, po mišljenju tužilaštva Haškog tribunala, odgovoran je niko drugi nego Vojislav Šešelj zato što je 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima održao jedan govor u kojem je rekao da svi oni koji su lojalni državi Srbiji mogu da ostanu u Srbiji, da će im on lično i SRS garantovati bezbednost. Čak je izričito rekao da svi Hrvati koji služe u JNA, čiji su sinovi u JNA, imaju njegovu reč da će, što se tiče članova i simpatizera SRS, biti bezbedni. Tužilaštvo Haškog tribunala je te njegove reči, zamislite, protumačilo kao ratni zločin ili, tačnije, kao kršenje zakona i običaja rata.
Kao što vidite na ovoj karti, u Rumi... U stvari, misli se na Hrtkovce, jer se jedna od tačaka optužnice protiv Vojislava Šešelja odnosi i na taj inkriminisani govor dr Vojislava Šešelja u Hrtkovcima. Vi svi tvrdite, kao što i mi tvrdimo, da Republika Srbija nije vodila bilo kakve ratove, da se na teritoriji Republike Srbije nisu vodile bilo kakve ratne operacije u periodu za koji je nadležan Haški tribunal, ako izuzmemo NATO intervenciju, odnosno agresiju 1999. godine. Nažalost, Haški tribunal to ne priznaje. Evo, kao što vidite, Ruma je označena kao jedna opština u Vojvodini, odnosno u Srbiji, u kojoj su, navodno, počinjeni ratni zločini.
Nažalost, koliko sam pročitao ovaj predlog budžeta za 2009. godinu, Vlada je predvidela značajna finansijska sredstva za finansiranje Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Sve ove činjenice koje vam mi iznosimo za vas nisu dovoljne. Pored svega što radi Haški tribunal, ne samo sa Vojislavom Šešeljem nego sa svim Srbima koji su optuženi ili protiv kojih se vodi postupak ili koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, vi te argumente ne uvažavate.
Mi smo vam danas pokazali kartu u kojoj je Haški tribunal potpuno pogazio svoju nadležnost. Dakle, on samog sebe više ne doživljava kao nekakvu pravosudnu instituciju, kao instituciju pravde. To je isključivo politička institucija. Da je to tako vidi se iz ovih karata u kojima Haški tribunal deli Srbiju na tri dela: na Vojvodinu, na užu Srbiju i na Kosovo. Kosovo je, po ovim kartama, već nezavisna država; Vojvodina, ako imamo u vidu činjenicu da je Novi Sad označen tačkom, a ne crnim kvadratom, još nije država, ali vi iz vladajuće koalicije im zdušno pomažete da se i taj treći deo Srbije - Vojvodina, proglasi nezavisnom državom. Evo, mi smo ovde da vam taj posao otežamo i, što se tiče SRS, a mislim i svih patriotskih organizacija u Srbiji, taj pokušaj razbijanja Srbije i stvaranja nekakve nezavisne države Vojvodine neće vam poći za rukom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja bih vas molio da mi vratite vreme koje je počelo da teče i pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka nepodopština koja je stavljena na papir od 2001. godine i ovde, u Narodnoj skupštini, proglašena zakonom, opravdavana je time da to tako mora zato što od nas to traži Evropska unija, SAD ili već neka druga strana država, odnosno neka druga međunarodna organizacija. Ja sam već više puta postavljao pitanja, ko iz EU ili, uopšte, ko iz zapadnog sveta traži da se u Republici Srbiji, krajem 2008. godine, donesu baš ovakvi pravosudni zakoni i na to pitanje još uvek nisam dobio validan odgovor.
Naravno, i za ovaj zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, verovatno, vredi ona opšta floskula – da ovakav zakon mora da se donese jer je to korak ka približavanju Srbije evropskim i evroatlantskim integracijama. Međutim, to je priča koja sve manje ima osnova, odnosno priča koja sve manje nailazi na pozitivan prijem kod građana Srbije.
Sada vidite, dame i gospodo narodni poslanici i vi, gospođo Malović, u rukama imam Deklaraciju Konsultativnog veća evropskih sudija. Konsultativno veće evropskih sudija je savetodavno telo Komiteta ministara Saveta Evrope i ono funkcioniše od 2001. godine. To telo čine sudije svih država članica Saveta Evrope. Dakle, to je telo koje ima i politički, a pogotovo stručni kredibilitet.
Da vidimo šta kažu evropske sudije o vašim predlozima zakona, ne samo o ovom zakonu o kome danas raspravljamo, o amandmanima, zakonu o područjima sudova i javnih tužilaštava, nego o celokupnom setu pravosudnih zakona, onako kako ih je predložila Vlada Srbije.
Dakle, gospođo Malović, Deklaracija glasi ovako: ''Deklaracija Konsultativnog veća evropskih sudija koju je, po ovlašćenju plenarne sednice, na sastanku održanom u Strazburu, 14. novembra 2008. godine, usvojio njegov biro, a povodom predloga zakona koji se nalaze u proceduri pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji predviđaju prestanak sudijske dužnosti sudijama izabranim po ranijim zakonima.
Pismom od 24. decembra 2007. godine i od 4. novembra 2008. godine, Društvo sudija Srbije obavestilo je Konsultativno veće evropskih sudija da se, na predlog nadležnog ministarstva, u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o sudijama, koji predviđa: a) prestanak sudijske dužnosti sa 31. decembrom 2009. godine sudijama koje nisu izabrane u skladu s tim zakonom, b) ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija i v) pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci za sudije koje ne budu ponovo izabrane, a koje može biti produženo za još šest meseci za sudije koje u tih šest meseci stiču pravo na penziju.
Konsultativno veće evropskih sudija je raspravljalo o ovim pitanjima na sastancima svog biroa održanim u Lisabonu, 23. aprila 2008. godine, i Tartuu, 17. juna 2008. godine, kao i na Devetoj plenarnoj sednici u Strazburu, održanoj od 12. do 14. novembra 2008. godine. Imajući u vidu navedeno, Konsultativno veće je zaključilo da je Evropska komisija za demokratiju putem prava'', čuvena Venecijanska komisija, ''u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije i mišljenju o nacrtima zakona o sudijama i zakona o uređenju sudova Republike Srbije, ukazala da uopšte nije očigledno da postoji potreba za procesom ponovnog imenovanja, reizbora svih sudija, ni u kontekstu izvršene promene Ustava, ni u kontekstu reforme sudskog sistema.''
Dalje, neću vam čitati ceo tekst: ''Konsultativno veće je zaključilo da je načelo nepremostivosti sudije i stalnosti sudijske funkcije, sve do ispunjenja zakonskih uslova za penziju, ili do isteka vremenski ograničenog mandata, tamo gde on postoji, osnovno načelo nezavisnosti sudstva.
Zaključilo je da usvajanjem Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7. navedenog ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija, u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremostivosti i stalnosti sudijske funkcije, garantovanog kako prethodnim, tako i sadašnjim ustavom Republike Srbije.
Konsultativno veće izražava zabrinutost'', gospođo Malović, ''da Predlog zakona o sudijama, koji je u postupku pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva. Polazeći od navedenog, Plenarna sednica Konsultativnog veća evropskih sudija predlaže, odnosno zahteva od predstavnika Srbije da o ovoj deklaraciji obavesti Visoki savet pravosuđa Republike Srbije, koji treba da bude garant nezavisnosti sudstva u toj zemlji, kao i Društvo sudija Srbije, zahteva od predstavnika Srbije da, u dogovoru sa biroom i sekretarijatom ove organizacije, preduzme sve potrebne mere da se, na zahtev nadležnih srpskih vlasti, organizuje sastanak na kojem će se ova pitanja detaljnije raspravljati.''
Evo, sad je potpuno jasno da ovo što nam vi predlažete ne da nije u skladu s evropskim standardima, nego je direktno suprotno tim standardima. Dakle, ta teza da moramo da donesemo, bukvalno, na silu boga ovaj zakon, iako je stručna javnost protiv njega, iako je dobar deo poslanika protiv njega, kako opozicionih, tako i vladajućih partija, iako je dobar deo medija protiv ovog zakona, dobar deo sudija, sudske administracije, itd., ovako kako ste ga vi predložili, jer je to u skladu s evropskim standardima, nije prava.
Ja sam vas, gospođo Malović, podsetio na jedan dokument koji bi za vas koji bezuslovno težite uključenju u EU trebalo da bude jako važan, jako bitan. Radi se o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Otprilike, to je ''sveto pismo'' na putu Srbije ka ulasku u EU. Mene zaista čudi kako da vam sada odjedanput taj izveštaj više nije bitan, više nije bitno šta Evropska komisija kaže o tome kakvi su pravci reforme u Republici Srbiji, sad, odjedanput, vi sami pronalazite neke puteve ulaska u EU mimo onih zvaničnih i mimo mišljenja samih evropskih institucija.
Dakle, detaljno sam pročitao ovaj izveštaj i, zaista, nigde nisam mogao da nađem nijednu rečenicu o tome da je potrebno donositi baš ovakve zakone. Ne postoji nigde nijedna takva odredba, preporuka, savet, zaključak, apsolutno ništa. Pročitao sam, doduše, nešto drugo, što vi iz vladajuće koalicije uporno gurate pod tepih, odnosno nećete da priznate. Recimo, mogli smo da čujemo ovih dana, i ne samo ovih dana, nego i proteklih nedelja, proteklih meseci i proteklih godina, da mi, građani Srbije, evo, samo što nismo ušli u EU, juče samo što nismo ušli u EU, danas, sutra najkasnije, samo treba da uhvatimo Ratka Mladića, Gorana Hadžića, eventualno, ako nam postave još neki zahtev što se tiče Haškog tribunala i, manje-više, to je to.
U izveštaju Evropske komisije se kaže šta je bitno što Srbija mora da uradi da bi bila bliža EU.
Gospođo Malović, vidite šta je bitno? Nije bitno to što ukidate sudije, sudove, lustracija sudova, što pravite haos u pravosuđu. To se EU ne tiče. Evo šta ona od vas traži: „Važno je da Srbija demonstrira konstruktivan stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama“. To se od vas traži. Baš njih briga da li imate sud u Šidu ili ga nemate, da li imate sud u Beloj Palanci ili ga nemate. Njih zanima da li ste konstruktivni kada je u pitanju učešće Kosova u regionalnim inicijativama. To je uslov za približavanje Srbije EU, da Srbija Kosovo prizna kao svog suseda, da sa susedom ima izuzetno dobre odnose, da mu pomaže da ide napred u tim regionalnim inicijativama.
Šta se, dalje, od vas traži? Saradnja s Haškim tribunalom je ocenjena pozitivno, s naglaskom na hapšenje i izručenje Radovana Karadžića. ''Srbija se poziva da okonča saradnju hapšenjem i izručenjem preostala dva optužena“. Ta preostala dva optužena su, verovatno, general Ratko Mladić, kome ste neki dan pretresali kuću, i Goran Hadžić.
Dalje – fiskalna politika. Gospodo, kakva vam je fiskalna politika? Vi kažete da je odlična. Božidar Đelić je ovde frenetično pozivao i narodne poslanike i građane da uđemo u EU, jer, bože moj, on vodi takvu ekonomsku i fiskalnu politiku koja je apsolutno u skladu s evropskim standardima.
Ali, kada se pročita izveštaj Evropske komisije, dolazi se do jednog potpuno suprotnog zaključka. „Fiskalna politika je i dalje ekspanzivna, pogotovo pre i posle izbora, što ugrožava makroekonomsku stabilnost. Generalno, makroekonomski miks je ocenjen kao neuravnotežen, s nedovoljno izraženim fiskalnim ograničenjem“.
Kada se ovo prevede na običan srpski jezik, gospodo, mnogo trošite, javna potrošnja je izuzetno velika, velik vam je broj ministarstava, velik vam je broj agencija, velik broj organa uprave u sastavu ministarstava, ogromna državna administracija, suviše skupa, neefikasna, neracionalna, mnogo košta. Umesto da krenete u reforme tako što ćete da krešete partijski stvorenu državnu administraciju, vi ćete da otpuštate sudije, samo zato što vam nisu politički lojalni.
Dalje, šta se kaže, gospođo Malović, u ovoj bibliji evropskih integracija za Srbiju. „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja“.
Setite se šta ste obećavali, ne samo sada i 2004. godine, šta je rekao Boris Tadić: „Građani, samo izaberite mene, samo što nismo ušli u EU, 500.000, milion novih zaposlenih“. Međutim, kada se pogledaju cifre hladne glave, kada se promisli o onome što vi obećavate, stiče čovek sasvim drugi utisak.
Dakle: „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja. Strategija zapošljavanja je u skladu s evropskim zahtevima“.
Svaka čast, ali je primena slaba. „Konkretne mere su preduzete u cilju povećanja zapošljavanja, naročito kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, ali poseban problem je nezaposlenost žena. U oblasti socijalne politike je još uvek na snazi Zakon o radu iz 2005. godine. Nema napretka u oblasti zaštite i bezbednosti na radu, nema sveobuhvatnog antidiskriminatornog zakona“.
Kao što vidite, prilično nepovoljne ocene. Niste mnogo napredovali za ovih osam godina u približavanju EU.
„Najmanje napretka je zabeleženo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije“.
Samo da vas podsetim, napravili ste jednu u nizu agencija. Ne znam da li neko od vas i zna kako se ta agencija zove – Agencija za energetsku efikasnost.
Kada ste obrazovali tu agenciju, rekli ste da će svi problemi u oblasti energetike biti rešeni. Nisu rešeni. Stvorili ste agenciju, mnogo košta, tu ste zaposlili vaše partijske kadrove, rezultati jako slabi.
Dalje, gospođo Malović, ono što je za vas jako bitno – borba protiv pranja novca. To vam je glava četiri ovog izveštaja. „Ocenjeno je da je učinjen manji napredak u ovoj oblasti, ali da je potrebno usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i da policija i tužilaštvo nemaju dovoljno kapaciteta za procesuiranje slučajeva pranja novca. Zaključak je da su pripreme još u ranoj fazi, ali da je pranje novca i dalje ozbiljan problem“. To je ono što vam opozicija stalno govori. Perete novac, ne preduzimate bilo kakve mere da se to spreči.
Dalje, borba protiv organizovanog kriminala, u oblasti trgovine drogom, finansijskog kriminala, pranja novca i korupcije predmet su ozbiljne zabrinutosti i ocena Evropske komisije je da je malo napretka postignuto u ovim oblastima. Zakonik o krivičnom postupku nije počeo da se primenjuje. ''Zaključak je da su reforme u ovoj oblasti u ranoj fazi, što izaziva zabrinutost, jer utiče na vladavinu prava i privredno okruženje“.
Sve u svemu, dame i gospodo evropejci, za ovih osam godina, ne da Srbija nije bliža EU, nego je dalja nego što je ikada bila, uprkos svim vašim deklarativnim pričama o Evropi, o evropskim standardima, o reformama itd. Od toga nema ništa.
Gospođo Malović, ako ste pratili jučerašnju emisiju „Utisak nedelje“ na TV B92, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, manje-više, otvoreno rekao da od ulaska Srbije u EU, u suštini, nema ništa. Na pitanje, kada će Srbija da uđe u EU, on je rekao: „Znate, to ne zavisi od nas“.
Kada smo mi vama govorili da ne zavisi od Srbije kada će da uđe u EU, nego od EU zavisi da li hoće Srbiju kao ravnopravnog partnera ili ne, vi ste se smejali, vi ste rekli: „od nas zavisi, samo da izaberemo demokratsku i proevropsku vladu, za šest meseci najkasnije ulazimo u EU“.
(Predsednik: Vreme.)
Juče čovek reče: „Ne znam kada ćemo da uđemo u EU, nemam pojma, bitno je da Srbija postane evropska zemlja, a kada ćemo formalno da budemo član EU, to uopšte nije bitno“.
To što je Boris Tadić obećavao da ćemo juče da uđemo u EU, i 2004, i na majskim izborima 2008. godine, nema problema, to ste vi obećavali onako, pred izbore. Nikada suštinski niste hteli da učinite ništa da stanje u Srbiji bude bliže evropskim standardima. Vama Evropa samo služi kao priča pred izbore. Da je tako, potvrđuje i izveštaj Evropske komisije. Srbija je, dakle, daleko od EU, ne znamo kada ćemo ući u nju, a ovo što ste napisali u predlozima zakona i o sudijama i o područjima sudova …
(Predsednik: Hoćete li da završite?)
… apsolutno nije u skladu sa samim evropskim standardima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da kažem samo nekoliko reči prethodnom govorniku koji je diskutovao o amandmanu. Mislim da je u pitanju gospodin Bortić.
Gospodine Bortiću, ima jedna anegdota iz antičkih vremena. Kažu da je jednom Grku, koji se hvalio da je na ostrvu Rodosu daleko skočio, pa se, kada se vratio u svoje mesto, time hvalio, njegovi prijatelji rekli: "Ovde je Rodos, ovde skači!"
Ne vredi da se vi ovde junačite pred narodom, Skupštinom, pred gledaocima koji prate ovaj televizijski prenos, i da kažete – i mi iz vladajuće koalicije podneli smo veliki broj amandmana, ni mi nismo zadovoljni mnogim rešenjima u ovom zakonu, pa je Vlada prihvatila jedan deo naših amandmana itd.
Ja mogu samo da vam verujem ili ne verujem na reč, uz svo dužno poštovanje koje gajim prema vama. Na kraju krajeva, i vi gospodo iz DS-a i vi gospodo iz SPS-a i svi drugi iz vladajuće koalicije koji ste podneli amandmane na Predlog ovog zakona, a čiji amandmani nisu prihvaćeni, svoju privrženost Ustavu, svoju privrženost interesima građana, svoju privrženost sudijama i ljudima koji rade u sudskoj administraciji dokazaćete na dan glasanja. Ako poštujete, pre svega, vaše političko dostojanstvo, ako ste potpuno slobodni poslanici, koji ne glasaju po direktivi centrale, nego po svom slobodnom uverenju, onda ćete na dan glasanja glasati za amandmane koji ste podneli na Predlog ovog zakona, a koje vam Vlada nije prihvatila.
Ja sada tvrdim da vi za te amandmane nećete glasati i da su ti amandmani samo mrtvo slovo na hartiji. Ti amandmani služe samo da operete vašu političku savest pred građanima iz opština iz kojih dolazite i da kažete – eto, napisali smo amandmane, branili smo ih za skupštinskom govornicom, ali šta vredi, Vlada Srbije ih nije prihvatila. Dakle, ja vam tvrdim – vi za te amandmane nećete glasati. Ako nisam u pravu, evo, biće uskoro dan za glasanje, a vi me demantujte.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Nikada nisam imao neku sumnju u to da su oni koji danas vode Srbiju, ljudi iz vladajuće koalicije, u stvari, deca titoizma i staljinizma. To što oni pričaju o demokratiji, o parlamentarizmu, o ljudskim pravima, to je samo fasada. U suštini, njihova ideologija ima korene u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, odnosno u periodu koji je prethodio uvođenju višestranačkog demokratskog sistema.
Vaša retorika me, gospodine Seniću, neodoljivo podseća na retoriku Titovih komunista posle Drugog svetskog rata. Postoje snage progresa koje vuku napred, koje hoće da stvore jedno bolje, srećnije društvo, bogatije, ali postoje tamo neke mračne snage haosa, bezumlja, koje vuku nazad.
Sad, u očima javnosti, G 17 plus treba da bude stranka koja vuče napred, koja se zalaže za društvo blagostanja, da ljudi u Srbiji budu bogati, da dođe "Fiat", da dođe "Dženeral motors" itd., ali postoji tamo neka mračna radikalska opozicija u Skupštini Srbije, koja burgija i koja radi sve da ta kola Srbije idu unazad, umesto da idu unapred, u svetlu evropsku budućnost.
Mi možemo da očekujemo da će uskoro u Skupštini Srbije da se u proceduri nađe zakon o formiranju agencije za agitaciju i propagandu, kao što smo nekad imali Agitprop, da se formiraju komisije koje će da se brinu o ideološkoj i moralnoj podobnosti narodnih poslanika i svako ko sad izađe za govornicu mora da vodi računa o velikom sinu našeg naroda i svih građana Srbije, Mlađanu Dinkiću. Nekad se štitio lik i delo Josipa Broza, niste smeli reč kritike da uputite na račun njegove ličnosti i na račun njegovih poteza, a sad ne sme niko ništa da kaže kada je reč o Mlađanu Dinkiću. Najveći sin naših naroda i narodnosti, Srba, svih građana Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, čovek koji se jedini razume u ekonomiju, u finansije, u vođenje države, javnih preduzeća, u razgovore sa stranim investitorima itd.
Vi se, gospodine Seniću, hvalite, ne samo danas, to radite često, kako su demokratske snage na izborima 11. maja dobile ogromno poverenje građana. Vaša partija, gospodine Seniću, čist je politički parazit. Partija koja ne sme sama da izađe na izbore, partija koja na izbore izlazi na leđima jedne druge velike partije i zahvaljujući toj velikoj partiji dobija poslaničke mandate, čist je politički parazit.
Dakle, gospodine Seniću, ja ću uvažavati sve vaše stavove. Na sledećim izborima, izađite sami, kažite građanima Srbije - evo, ovo je čovek koji nas vodi, Mlađan Dinkić, naša partija se zove G 17 plus, niko ne zna šta znači, ali nema veze, mi sami, svojim imenom i prezimenom, idemo na izbore. Kad osvojite ovaj broj mandata koji imate, verujte mi, ja ću biti prvi koji će da vam skine kapu.