Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, ovde postoji nekoliko stvari na koje treba vrlo jasno ukazati pažnju. Pre svega, ja se čudim licemerju DS i LSV, i njihovoj lamentaciji nad sudbinom poljoprivrednika u Srbiji, a pre svega poljoprivrednika u Vojvodini.
Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što je rekao gospodin Marijan Rističević, on nije potpisan između Republike Srbije i EU, on je potpisan između Republike Srbije i svake članice EU. Kao što je srpski parlament morao da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, budući da je to međunarodni ugovor, to je radio parlament svake države članice EU.
U Ustavu Republike Srbije odmah iza Ustava, po pravnoj snazi su potvrđeni međunarodni ugovori. Narodna skupština Republike Srbije je potvrdila SSP kao međunarodni ugovor i to što priča danas LSV, to što priča DS, to je puko obmanjivanje građana Srbije.
Vi ste trebali, gospodo, u procesu pregovaranja sadržine SSP-a, da ugradite zaštitne klauzule, ne samo kada je u pitanju srpska poljoprivreda, nego i kada su u pitanju druge grane srpske privrede. Vi to tada niste uradili.
Samo da podsetim građane Srbije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan 29. aprila 2008. godine. U Republici Srbiji su održani izbori 11. maja 2008. godine, i jedini razlog zašto je na brzinu navrat nanos, bez ugrađivanja bilo kakvih zaštitnih klauzula, potpisan taj čuveni SSP, bilo je da se da vetar u leđa, pre svega, tadašnjoj DS i Borisu Tadiću, ne bi li oni kod građana Srbije prikupili politički kapital i rekli – evo, mi smo potpisali SSP, mi smo jedina stranka koja može da uvede Srbiju u EU. Sada je stvar završena.
Sada ne možete da uradite ništa, zato što su otvorena pregovaračka poglavlja. To bi vi, kao vatreni zagovornici EU, trebali da znate.
Država Srbija je kandidat za članstvo u EU, otvorena su pregovaračka poglavlja, SSP je ratifikovan. Sada je Republika Srbija u jednoj međunarodnom pravnom smislu, vrlo delikatnoj situaciji.
Sada oni koji nam drže lekcije o tome šta smo trebali i kako trebali da uradimo sa poljoprivrednim zemljištem, o tome su trebali da misle 2007. i 2008. godine.
Što se tiče toga ko je glasao, a ko nije glasao za SSP, ja sam živi svedok ko je glasao, a ko nije glasao za SSP. Ja tada nisam bio poslanik SNS, nisam bio poslanik ni poslanik ni poslaničke grupe Napred Srbijo, ali ni poslanička grupa Napred Srbijo nije glasala za SSP. To možete da proverite u stenografskim beleškama, u zapisnicima sa sednica Narodne skupštine.
Jedan od razloga, jedan od razloga za raskol o podele u SRS, je bilo upravo to da li treba ili ne treba glasati za SSP. Tadašnja jedinstvena SRS je podnela veliki broj tzv. interpretativnih amandmana na Predlog zakona o potvrđivanju SSP-a, da se svi oni članovi SSP-a, u kojima se pominje Kosovo i Metohija, tumače tako da se Kosovo i Metohija tretira kao sastavni deo Republike Srbije.
To je bio dogovor unutar poslaničke grupe. Kada je trebalo da se glasa doneta je odluka od strane predsednika SRS da se ne glasa. Na kraju za SSP nisu glasali ni poslanici radikala ni poslanici naprednjaka. Za SSP su glasali poslanici DS, i to u onoj euforiji Božidara Đelića, ajmo, ajmo, svi u EU, mahao penkalom sa kojim je potpisao SSP, LSV, itd.
Sada, što se tiče ove lamentacije kako će neki zli i pokvareni stranci da kupe poljoprivredno zemljište, gospođo Papuga, pa već su ga kupili. I, to su ga kupili za vreme vaše vlasti. Vi treba da pitate Borisa Tadića, Bojana Pajtića, Mirka Cvetkovića, pa i vašeg partijskog šefa, zašto su omogućili da se poljoprivredno zemljište u Srbiji kupuje od 2001. do 2012. godine, iako je to bilo u suprotnosti sa i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i Zakonom o privatizaciji.
Ko je omogućio brojnim kompanijama iz Hrvatske, pre svega, da postanu vlasnici, ne samo srpskih poljoprivrednih industrijskih brendova, ne samo srpskih poljoprivrednih kombinata, nego i poljoprivednog zemljišta?
Ja sam vam dao samo jedan u nizu primera, gde je služba za katastar nepokretnosti uknjižila kao vlasnika, ne kao korisnika, kao vlasnika, kompaniju iz Hrvatske 2009. godine, kada je predsednik republike bio Boris Tadić, kada je predsednik Vlade Vojvodine bio isti ovaj, Bojan Pajtić, vojvoda od Heterlenda.
Tada ste 2009. godine, preko 2000 hektara zemljišta u opštini Odžaci, u selu Ratkovu, uknjižili na preduzeće „Žito grupa“ iz Osijeka. Formalni vlasnik u papirima je bio Marko Pipunić, a stvarni vlasnik protiv koga je tada vođen postupak zbog ratnih zločina nad Srbima u Osijeku, je bio Branimir Glavaš. Dve hiljade desete godine taj isti Branimir Glavaš je pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima. Njegova firma je kupila kombinat u Ratkovu i 2013 hektara zemlje, 2009. godine. Što tada niste pitali sami sebe kako je to moguće i ko je prodao Hrvatima zemlju u Vojvodini koju vi sada tako srčano branite.
Od 2000. godine, od onog petooktobarskog puča, do 2012. godine upropastili ste, ne samo srpsku poljoprivredu, srpsku spoljnu trgovinu, spoljnotrgovinski deficit sa Hrvatskom je ubitačan za srpsku privredu, 195 Hrvatskih kompanija je prisutno na srpskom tržištu, a svega 12 na hrvatskom. Svi srpski poljoprivredni brendovi su pokupovani od strane Emila Tedeskog, Ivice Todorića, i još nekolicine hrvatskih biznismena. Svi, i to svi, u vreme vaše vlasti, DS, LSV itd.
Šta su Hrvati još uradili. Evo, šta je urađeno, gospođice Jerkov. Kada su uvedene sankcije EU, odnosno kada je EU uvela sankcije prema Rusiji, a Rusija odgovorila kontramerama, hrvatska poljoprivreda i hrvatska prehrambena industrija našla se u velikom problemu, „Podravka“, „Belje“, PIK Vrbovec, više ne mogu direktno da uvoze u Rusiji, ali su Hrvati i te kako prisutni na ruskom tržištu. Kako? Pa, tako što ste im vi to omogućili, tako što ste im prodali srpske poljoprivredne kombinate, tako što ste im prodali „Frikom“, „Dijamant“, „Smoki“, „Sokoštark“, i ti proizvodi su danas prisutni na srpskom tržištu, a u vlasništvu su hrvatskih kompanija, i Hrvatska je namagarčila i Srbiju i Rusku Federaciju, tako što je bočno ušla na rusko tržište, jer su Hrvati kao stari latinski lisci se dosetili, pa nisu menjali nazive srpskih brendova. Nikome nije palo na pamet da promeni naziv Smokija, čokobananice, „Frikom“ sladoleda. I, oni su sada tamo na ruskom tržištu, kao srpski proizvodi, a vlasnici ljudi iz Zagreba.
Sada nam vi iz DS i lige LSV držite lekcije o tome kako se štite interesi sprskih poljoprivrednika. Vi koji niste mogli da skupite 100 protestanata ispred Skupštine Srbije, sa sve pokrajinskim poslanicima, sekretarima, šefovima stranaka, Sašom Radulovićem, itd.
Koga vi predstavljate? Čije ste vi vođe? Čiju zemlju vi branite? Vi koji ste prodali crno ispod nokta, kada je u pitanju srpska privreda. Više nam ništa nije preostalo, pa sada, i da hoćemo nešto da prodamo, šta da prodamo? Šta da prodamo u zemlji u kojoj ste sve rasprodali? U kojoj ste rasprodali ono što se po Ustavu i po zakonu nije moglo prodati, poljoprivredno zemljište.
Ja očekujem da policija reaguje, da reaguju tužilaštvo i sudovi, da se procesuiraju oni koji su omogućili da se kao vlasnici poljoprivrednog zemljišta uknjiže strane kompanije, bez obzira iz koje države dolaze. A u tome, u toj nečasnoj raboti kupovine srpskog poljoprivrednog zemljišta i te kako ima prstiju i ljudi iz bivšeg režima. Zato SNS ne prihvata da joj lekcije o zaštiti srpske poljoprivrede drže oni koju su srpsku poljoprivredu upropastili, koji su srpsku poljoprivredu bukvalno predali u ruke ili domaćim tajkunima, ili hrvatskim tajkunima, ili već nekim trećim tajkunima, samo je nisu dali onima kojima su trebali da je daju, srpskim poljoprivrednicima.