Možda će gospodin Đilas ipak biti procesuiran, ili barem njegovi saradnici, vezano za izgradnju ovog mosta.
Navešću vam primer, a to možete da vidite i na letku koji je radio SNS. Najviši most u Evropi nalazi se u Francuskoj, a prilikom izgradnje tog mosta jedan kilometar je koštao 160 miliona evra. Dugačak je dva i po kilometra, visok 343 metra, ima sedam pilona i ukupna cena mu je 400 miliona evra. Ovde je raskinut ugovor sa slovenačkom kompanijom "SCT", koja je trebalo da radi samo prilazne puteve.
Taj most do sada košta 405 miliona evra, a bilo je predviđeno, ponavljam, ispod 120 miliona evra. I vi meni sada govorite kako ste zaplenili 300 miliona evra u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Znate šta, prvo, pitanje je da li će sve to ostati, jer sudski procesi nisu završeni, da li će tu neko biti osuđen ili ne. To ste unapred… A drugo, pričate opet najviše o slučajevima organizovanog kriminala. Nisam vas pitao o borbi protiv organizovanog kriminala, pitao sam vas o borbi protiv korupcije. Zna se ko može da vrši i ko može da učestvuje u tome – samo onaj ko je na vlasti.
I ovaj slučaj, što ste rekli da niko neće biti zaštićen, on je iz 2006. godine. Ja vas pitam šta se dešava sada. To što je došlo juče do hapšenja, to je delo iz 2006. godine, a juče su bila hapšenja. Da li treba da čekamo 2015. godinu da neko bude barem proveren za ovo što se dešava oko mosta na Adi?
Za to vreme, dok se taj most u Beogradu gradi na takav način gde je cena očigledno više nego dupla, 40% je skuplji život u gradu u odnosu na pre dve godine, kada je gradnja počela. Grejanje je skuplje 36%, parkiranje je skuplje 70%, 20% je skuplji gradski prevoz, 40% je skuplja topla voda, 17% su skuplji vrtići i 45% je povećan broj korisnika narodnih kuhinja u Beogradu samo za godinu dana.
Da li su to rezultati tih pet ciljeva o kojima govorite? Kažem vam – konkretnih rezultata nema, jer sva merenja pokazuju i svi statistički podaci da je Srbija više koruptivna država nego 2008. godine. Znači, možete vi da imate ciljeve, da osnivate agencije, ali rezultat nemate, rezultat ne postoji.
Mogu da verujem da ne možete da kažete da li će biti, ali valjda možete da se potrudite svojim autoritetom da se proveri pitanje izgradnje tog mosta, da se pošalje UBPOK ili neko ko će da proveri poslovanje, zašto je taj most toliko skuplji nego što je ugovorom predviđeno da će koštati.

Ako pričate o toj narko-grupi, pogrešnom ste se obratili, zato što, i po vašim podacima, ona je nastala tek 2008. godine, znači od kada ste vi vlast, i tada su počeli da kupuju preduzeća, od septembra 2008. godine.
Nijednog trenutka nisam rekao da je taj proces od 2006. godine, nego da je delo očigledno učinjeno 2006. godine, a zašto je tek sada došlo do hapšenja, zaista to nije moj posao kao narodnog poslanika, da znam. Vi ste izvršna vlast, vi to treba da radite. Moje je ovde da vam postavljam pitanja, vaše je da odgovarate, a ne da vi meni postavljate pitanje šta je bilo 2006. godine.
Inače, ja sam postavio pitanje, ako već pričamo o mostovima, još u novembru prošle godine nadležnom ministru Mrkonjiću, i sve vas obaveštavam da nisam dobio odgovor, vezano za izgradnju Žeželjevog mosta. Pitao sam šta će biti s tim tenderom, kada će biti potpisan ugovor, kolika će biti cena izgradnje mosta. Nisam dobio odgovor.
U međuvremenu sam saznao da je potpisan ugovor sa drugoplasiranim na tenderu, da su dobili posao za pet miliona skuplje nego što je prvoplasirani – u pitanju je jedna španska firma, mada su se u međuvremenu drugi žalili na tender – i sada jure po Srbiji, po regionu i traže ko će za njih da izvodi radove na Žeželjevom mostu, a oni imaju pogođen posao. Znači, ne dovode radnike iz Španije, ne dovoze mašine iz Španije da naprave most, nego sada jure po Srbiji, i ne samo po Srbiji nego i po regionu, i traže ko će za njih da izgradi taj most.
Znači, tenderi su očigledno problem, a to vam je rekla i EU, pošto vam je u dodatnih 600 pitanja postavila i pitanje o prodaji "Telekoma". Naravno, time ćemo se baviti u narednom periodu.

Pošto juče u raspravi o rekonstrukciji Vlade i po rečima samog predsednika Vlade gospodina Cvetkovića nismo mogli da čujemo operativne mere i koji će biti rezultati... Znamo šta su ciljevi, koji postaju nedostižni za ovu vladu, pošto idu stalno unazad i sve je lošija i lošija situacija, ti ciljevi bivaju sve dalji i dalji.

Zahvaljujem, gospodine Omeroviću, na interesovanju za ono što govorim. Drago mi je da to slušate. Onda, verovatno, ne bi morao ministar ni da obećava kako će nekome srediti invalidsku penziju. Za invalidsku penziju postoje zakonski uslovi, kako se dobija ili ne. Ne može da se sredi i obezbedi. Inače, vode se istrage i suđenja po tom pitanju.

Da se vratim na temu, pošto sam bio prekinut od strane kolega poslanika. Želim da postavim jednostavno pitanje, i kratko ću, predsedniku Vlade gospodinu Cvetkoviću. Nadam se da će u roku da mi odgovori, pošto to juče građani Srbije nisu mogli da čuju, a mišljenja sam da ove stvari koje ću ga pitati njih u stvari najviše interesuju. Kolike će biti plate, a kolike penzije, prosečne, u Srbiji do kraja godine? Da nam sada kaže, na osnovu rada njegove vlade, da li će biti za 100 evra manje, kao do sada, i 40 evra penzije, što je bio rezultat njegove prethodne vlade, ili će biti barem za jedan, dva evra bolje? Neka nam kaže tačno i vrednost u evrima, da ne priča u dinarima, pošto to možemo odmah podvesti pod drugo potpitanje: kolika će biti inflacija u toku ove godine? Znači, ne da mi odgovori koliko je predviđeno, mene interesuje kolika će biti inflacija na kraju godine.

Zatim, koliko će biti novozaposlenih, a da niko u međuvremenu ne izgubi posao? Jer, 44 osobe, 44 građana Srbije svakog sata u Srbiji izgubi posao. To je rezultat dosadašnjeg rada kabineta gospodina Cvetkovića.

Sledeće pitanje za njega je: koliko će koštati hleb „sava“ 1. aprila? Već danas u nekim prodavnicama košta 69,9 dinara. Znači, koliko će vekna hleba „sava“ koštati 1. aprila? Neka mi odgovori na to pitanje.

I, poslednje što želim da pitam: kako će Vlada gospodina Cvetkovića odgovoriti na to što raste cena nafte u svetu svakoga dana rapidno? Nema nikakvog odgovora do dana današnjeg, dok vlade u svetu reaguju bilo puštanjem svojih rezervi (koje mi nemamo), bilo promenom akcizne ili poreske politike. Recimo, Hrvati, naše komšije, već u petak su smanjili akcize na naftu kako bi to opterećenje cene goriva bilo lakše, kako ga uopšte ne bi bilo za njihove građane i za privredu.

Da li će takvu meru sprovesti ova vlada? Predlažem im kao poslanik da to urade. Ili će i dalje misliti samo na punjenje budžeta, što je pogrešno? Jer, ako ostave ove akcize, cena nafte i goriva na našim pumpama i kod snabdevača privrede će morati da ide nagore. To će opet povećati inflaciju, budžet od toga neće imati koristi. Ako se smanje akcize, normalnom ili povećanom potrošnjom će se preko PDV-a moći naplatiti više i budžet neće izgubiti.

Ali, meni se čini da za takve poteze ova vlada neće biti sposobna, kao što nije bila ni prethodna. Zbog toga i postavljam konkretna pitanja, da vidim da li će biti konkretnih mera, a ne da slušamo uopštenu priču i bajke, koje smo slušali tri godine, pa i juče, vezano za rad nove vlade. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, šta se rekonstruiše. Obično se rekonstruiše i, ne obično, nego je to pravilo, nešto što je loše, oštećeno, pa čak i opasno za živote i zdravlje ljudi. U ovom slučaju se rekonstruiše Vlade.
Očigledno je da je ta Vlada bila loša. To govorim još od oktobra 2008. godine, čak sam rekao da je najnesposobnija i najlošija Vlada u istoriji Srbije, ne samo u poslednjih 20 godina parlamentarizma posle Drugog svetskog rata.
Zašto se rekonstruiše? Zato što ste nervozni. Nervozni ste zato što vam se završava treća godina mandata. Gospodin Mićunović nam je kao iskusan parlamentarac ovde održao jedno predavanje, ali me čudi da baš to nije rekao. Veoma je poznato svugde u svetu da je svaka vlada na isteku treće godine, a to govorim jer imam i neko drugog iskustvo iz ranijeg vremena, znate i kojeg, da je uvek stranka koja je na vlasti, a naročito ona noseća, i ta vlada, u nervozi naročito na isteku treće godine mandata. Ističe mandat, a ulazi se u izbornu godinu.
U ovom slučaju se ništa nije uradilo i nema se sa čim pred građane. Onda se izmišljaju rekonstrukcije, gde će se energetika i rudarstvo podeliti zbog koalicionog sporazuma, gde će se nauka, a sad se puni univerzitet, dati prosveti, gde će se spojiti trgovina i poljoprivreda, pričati o EU, a sve članice EU imaju samostalno ministarstvo poljoprivrede, bez spajanja s bilo čim drugim i što posebnu pažnju vode o poljoprivredi.
Šta ste nam vi ovde, gospodine predsedniče, rekli? Da li ste rekli jasno da plate i penzije više neće biti najniže u Evropi i u regionu? Da li ste rekli - pale su više od 100 evra, plate od kada ste vi vlast, i 40 evra penzije, znači, u pravoj njihovoj realnoj vrednosti, u odnosu na ono što su bile u vreme kada ste preuzeli vlast? Da li će biti manja inflacija? Da li će se smanjiti i na koji način nezaposlenost?
Vi ste ovde rekli, evo, jasno piše - povećanje zaposlenosti kroz nove oblike podsticaja za otvaranje radnih mesta. Ko će o tome voditi računa? Gospodin Ćirić. Pa, nešto nisam siguran, kada čujem gospodina Dinkića da kaže da može da vlada iz senke isto koliko i gospodin Tadić, da će gospodin Ćirić raditi bilo šta drugo u odnosu na gospodina Dinkića, kad je bio njegov državni sekretar, a sad ga stavljate za ministra, pa ćete sad tu nešto promeniti.
Niste rekli da li će hleb "sava" da poskupi ili ne na 70 dinara, da li ćete odgovoriti, a hrvatska vlada je već odgovorila - na povećanje cena nafte pre nego što je (Predsednik: Vreme, gospodine Šormaz. Završite rečenicu, molim vas.) smanjila akcize, vi to niste rekli. Nema ništa od toga. Vi gubite izbore u svakom slučaju, kad god da se održe.

Kratko ću, predsednice, pošto smo juče govorili o njemu, ali evo da ponovim još jednom stav Srpske napredne stranke i zašto smo napisali ovaj amandman.
Po našem mišljenju, prvo, ovo se u praktičnom smislu ne može koristiti, ovo samo služi kao strašilo, da plaši navodno članove Vlade, ministre i ostale službenike. Ali bitno je da ne stoji, ponoviću samo ono čime sam juče završio – bitno je da se ceo ovaj član obriše. I pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj predlog jer je sramota za Srbiju da ovo piše u jednom zakonu, naročito za one koji sebe smatraju demokratama.
Jer, da piše u zakonu da odluku Vlade mora da zastupa u javnosti član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan, to je besmisleno. Pa, valjda ministar koji je glasao protiv ima pravo da to obrazloži i valjda javnost ima pravo da zna zašto je on na sednici Vlade glasao protiv neke odluke, pa čak i ako je ostao u manjini. Kakve ima veze ako je ostao u manjini, javnost ima pravo da zna.
Zbog toga, kao i svega ostalog što smo čuli, ovaj amandman treba da prihvate svi oni koji se smatraju demokratama. Biće na sajtu. Ako se usvoji ovako, ceo svet će moći da pročita šta u suštini Srbija piše u svojim zakonima i da li je ili nije demokratska država i da li joj je, kad tako nešto usvaja, mesto u Evropskoj uniji ili nije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SNS podneo je ovaj amandman, kao i sve ostale, u cilju da pokuša da vas spreči da donesete jedan veoma loš zakon. Doduše, hvala bogu, i ako ga izglasate, neće dugo trajati, pošto će veoma brzo vanredni parlamentarni izbori, posle kojih ćemo sve ove loše zakone promeniti.
Ovaj član i ovaj amandman pokazuju, u stvari, zašto se sve ovo dešava Srbiji. Čak se i razlozi za donošenje oba ova predloga zakona, po mom mišljenju, nalaze u ovom članu zakona. To sam i juče govorio, u načelnoj raspravi, i danas ću neke stvari odatle ponoviti.
Naime, problem je nastao kada je potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju gospodin Mlađan Dinkić u jednom intervjuu rekao da su na njega ministri, pre svega iz DS, ljubomorni, a da su većina njih poltroni i nesposobni, da predsednik Tadić nije stavio svoje najbolje ljude u Vladu. Znači, sve ovo su citati. I, to nije stav.
Recimo, u stavu 2. piše: "Odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan''. U stavu 1. piše: ''Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade".
On tu nije izražavao stavove Vlade nego je govorio o svom viđenju Vlade. Znači, to je njegovo viđenje, nije komentarisao nijednu odluku Vlade, nije rekao ništa suprotno odluci Vlade.
Takođe je saopštenje dalo predsedništvo, i to ono što je najvažnije, po mom mišljenju (a to je nestalo iz medija i ja ću uporno o tome govoriti), da je on kao član Vlade rekao da u Srbiji ne odlučuje Vlada, nego da se odlučuje u centrima moći, van Vlade.
Mene kao narodnog poslanika interesuje koji su ti centri moći i mislim da je G17 plus posle tog saopštenja dužan da kaže Srbiji ko su ti centri moći u kojima se odlučuje van Vlade. Na tome se mora insistirati. Jer, Vladu valjda vodi država, ne mogu da je vode neki centri moći koje nisu izabrali... Vladu biraju poslanici, poslanike bira narod. Znači, narodu ćemo biti odgovorni mi i ministri u Vladi, a ne ti neki centri moći. Mene interesuje ko su ti centri moći.
I onda, da bi se ućutalo i da više niko iz Vlade to ne bi rekao, jer kada priča opozicija, to je njen posao, ali kada to kaže neko iz Vlade, onda se donosi ovakav stav koji kaže – odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.
Ovo je sramota isto koliko i Zakon o informisanju koji ste doneli. Zar mislite da javnost i građani Srbije nemaju pravo da čuju zašto je neki ministar u Vladi glasao protiv određene odluke, stava, predloga zakona? Pa gde to ima, u kojoj demokratskoj državi? Vi hoćete Srbiju da vodite u EU? Naravno da čovek ima pravo da kaže svoj stav i, ako mu se ne sviđa, neka podnese ostavku predsedniku Vlade, neka ga smeni, ali gde to ima da ministar koji glasa protiv neke odluke nema pravo da, kada izađe sa sednice Vlade, kaže za šta je glasao i da mora da obrazlaže i podržava stav onih koji su bili većina na Vladi i za nešto glasali?
I ceo predlog zakona je skandalozan, i ovaj stav i ovaj član, i svi koji sebe smatrate demokratama i želite da država bude demokratska, a narodni poslanici ste i imate integritet, i mandat vam pripada, ne može da vam bude oduzet (evo, videli ste na mom primeru), nemojte ovo da dozvolite. Glasajte za ovaj amandman. Zato što to ništa ne znači, već smo čuli. Nema kazne, nema sankcija, ali ne dozvolite da se Srbija bruka i da ovako nešto piše u jednom našem zakonu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto donosimo i ovih dana raspravljamo o ovim zakonima? Mislim da se odgovor na to pitanje nalazi u članu 26a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, gde se prvi put u istoriji naše države praktično zakonom naređuje članovima Vlade, tj. ministrima, da moraju u javnosti da zastupaju stavove Vlade.
Znamo svi da se radi o ministru Mlađanu Dinkiću, koji je, po mom mišljenju, bio podjednako nesposoban ako ne i više od drugih u toj nesposobnoj vladi, koji je iznosio neke stavove koji zaista nemaju veze sa onim što su stavovi Vlade.
On je iznosio neke, recimo, političke stavove, gde je rekao, pre svega misleći na kolege iz DS-a, kako "gospodin Tadić nije dao svoje najbolje ljude u Vladu, nego je dao poltrone i nesposobne, kako se Vlada vodi bez autoriteta", kao da je to nešto novo, kao da Somborac to u svojim karikaturama i stripovima ne crta već dve godine i kao da cela Srbija to već ne zna.
Međutim, mislim da ni to čak nije bio razlog. Razlog je nešto što je potpuno nestalo iz medija, a bilo je samo u jednom danu, saopštenje predsedništva G17 plus, u kome se, ukratko rečeno, kaže da se odluke ove vlade ne donese u Vladi, nego u centrima moći van Vlade, koji pred biračima nemaju nikakvu odgovornost.
Nikada od G17 plus nismo čuli koji su ti centri moći koji odlučuju van Vlade i zašto nisu do kraja rekli sve to što nas je dovelo u ovu situaciju.
Jasno je zašto nisu – zato što imaju 2%, i u celoj situaciji je bilo da biraju ili da ostanu u Vladi na ovaj način, koji se sada dešava, ili da idu na nove parlamentarne izbore, vanredne, gde, naravno, ne bi prošli cenzus i ostali bi bez ovoga što imaju sada još godinu dana.
Šta će ove izmene doneti novo Srbiji? Ništa. Da li će možda najveća stopa nezaposlenosti u Evropi biti promenjena? Neće. Da li će najveća inflacija biti promenjena? Neće. Najmanje plate, penzije, povećan stepen korupcije, neuspela reforma pravosuđa… Da li će se zaustaviti štrajk prosvete? Ništa od toga, to ćemo čuti u raspravi sledeće nedelje, neće se promeniti.
Ništa od toga se neće promeniti, u to možemo biti sigurni, zato što je ova vlada ista. Tačno je da će imati manje resora, manje ministara, ali će sve biti podeljeno na isti način kao i do sada, po postojećem koalicionom sporazumu.
Jedina žrtva svega toga je Ministarstvo energetike i rudarstva, gde se radi jedna neverovatna stvar – to veoma bitno ministarstvo se ovim zakonom praktično rastura, prestaje da postoji i prebacuje u resore druga dva ministra, tako da će sada ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja voditi računa o rudarstvu, a kao ministarstvo ima najgore rezultate što se tiče Akcionog plana za pridruživanje Srbije EU.
Ali, bože moj, zato će nam verovatno rudnici i privredna društva iz oblasti rudarstva imati nove internet-prezentacije, sajtove, blogove i 25.000 evrića po sajtu nije loše. Može na takav način da se osavremeni rad rudarstva.
Meni sve ovo liči na kozmetičku promenu. Kao da je ove predloge zakona pisao neki maneken, a ne ozbiljni ljudi. Ali, prošlo je vreme obmana građana Srbije i manekenske i kozmetičke promene u Srbiji više ne prolaze. Sve je isto i ništa se promeniti neće dok je ova vlada. Zbog toga bi najbolje bilo da prihvatite ponudu i da u toku ove godine održimo vanredne parlamentarne izbore. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, usvojeni budžet predviđa 120 milijardi dinara deficita i sada nam Vlada predlaže da se zadužimo, po ko zna koji put zaredom. Praktično, postala je praksa da svaka sednica Skupštine, od prošle godine, bilo da je redovno ili vanredno zasedanje u toku, imamo na svakoj sednici Skupštine jedno zaduženje i najčešći je razlog, kao i ovaj, pokrivanje deficita, tj. troškova koje država Srbija ima, a ne može da ostvari te svoje potrebe od realnih izvora, dakle, od onih koji plaćaju poreze i razne vrste doprinosa, taksi, akciza i tako dalje u ovoj državi. Ništa to nije dovoljno da bi država Srbija, ovako kako je formirala aktuelna Vlada gospodina Cvetkovića, mogla da funkcioniše.
Sad mi, kao parlament, ponovo treba da odobrimo zaduženje od 400 miliona dolara. Da li Vlada, Zavod za statistiku, ministarka finansije, nama govore tačne podatke, o čemu je malopre govoreno, ili ne, da li raznim statističkim metodologijama, matematikama, pokušavaju da naprave boljom sliku nego što jeste – mislim da više nije ni bitno. Građani Srbije žive svoj život svakog dana, vide kako im je i znaju da im je iz dana u dan sve teže i teže. Naravno da znaju dovoljno dobro, kada vide ovde nas i kada čuju o čemu govorimo, da će im i u narednom periodu sa ovom vladom biti još teže. Jer, ovde se ništa ne radi da se pomogne tom realnom sektoru da funkcioniše i da bolje radi, nego se samo zadužujemo kako bismo iz jedne budžetske godine prešli u drugu, kako bismo izdržali kao Vlada, a posle šta bude biće. Ko će ostati ministar, ko neće ostati, najverovatnije neće niko od sadašnjih. Situacija je takva da je građanima sasvim sigurno jasno kakvo je stanje, pa im nisu potrebni podaci u kojima se govori da oni dobro žive ili ne.
Jer, neki podaci su nepobitni, 400.000 ljudi je izgubilo radna mesta, obećano je 200.000 novih, opet pričamo o realnom sektoru, u sektoru gde se privređuje, u sektoru koji plaća sve ovo od čega država živi, privreda i poljoprivreda, pre svega. Tu su izgubljena radna mesta, tu je izgubljen profit, tu je pala cena mesa, recimo, za poljoprivrednike, tu je skočila cena kukuruza, pa sada ne znaju šta da rade sa svojim tovljenicima, u minusu su. Tu su problemi svakodnevni. I ovih 400 miliona dolara, tamo ili ovamo, kako god da okrenete, neće popraviti situaciju niti u državi, niti u ovoj vladi.
Dakle, 400.000 izgubljenih radnih mesta i više, a dovedena je investicija za nekih 20-ak hiljada novozaposlenih. Vi možda možete da kažete da je 200.000, ali moje je pravo da više verujem ljudima iz MMF koji kažu 400.000, uostalom i u kontaktu sam sa građanima Srbije svakog dana i vidim u kakvoj su situaciji, govore o tome koliko ko u kojoj porodici gubi posao i gde je izgubio, gde je dobio otkaz, gde čak ide na posao, onako, fiktivno, a da ne prima platu. U koliko firmi se uopšte ne plaća za doprinose i penziono. Videli smo primer onog čoveka kome je falio jedan dan da bi mogao da ode u penziju, čak se i takve situacije dešavaju.
Da li je ovo bilo neophodno? Reći ću vam nekoliko primera gde ste mogli da uštedite i da ne morate da dižete ovih 400 miliona dolara. Evo, hvalite se, pričate, ne znam, ''Koridor 10'', iako se ništa ne radi. Već ima skoro godinu dana da predsednik države ne pominje mostove, a svojevremeno je o njima govorio i te kako, kako je država Srbija prva država u Evropi po broju mostova koji se trenutno grade. Evo, daću vam konkretne primere za najveći broj tih mostova.
Odobravali smo kredite ovde i za ''Gazelu'' i ''Pančevački most'', a koliko znam, na Pančevačkom mostu samo je farbano neko gvožđe i to je sve, jer ko ide preko njega zna, u istom je stanju kao pre nekoliko godina. ''Gazela'' nije gotova. Da li su radovi u roku? Nisu. Most na ''Beški'' gradi se kao Skadar na Bojani, svi rokovi su prošli, a cena pogođena prvim tenderom je probijena. O mostu na Adi da i ne govorim. Dogovoreno je 120 miliona evra, stiglo se, evo, već, na preko 300, 400, a nije počela da se otkupljuje zemlja za pristupne puteve. Izračunajte samo koliko je to novca koji je mogao da se uštedi od javnih para. Da li se radi o beogradskom budžetu ili o budžetu Republike, sasvim je svejedno. Evo, i na budžetu Republike, potpisan je ugovor, a plus posa radi, da napomenem, firma iz Slovenije koja je bankrotirala. Pitanje je da li će moći da završi posao.
Potpisali ste ugovor za izgradnju ''Žeželjevog mosta'' u Novom Sadu. Dali ste posao za četiri miliona dolara, dakle 1% od ove cifre, onom ko je ponudio više, odnosno dao ponudu na tenderu skuplju za četiri miliona dolara, od onog ko je bio prvi na tome, španskoj firmi, koja je, gle, čuda, takođe, 'ajde da ne kažem u bankrotu, ali ništa ne radi u Španiji. Inače, u Španiji je ceo građevinski sektor puk'o; u Španiji je najviše nezaposlenih, 20%, iz građevinskog sektor. Dakle, treba španska firma, a pričamo o našim kompanijama, da dođe da gradi most u Srbiji da bismo mi njima pomogli sa parama, takođe, iz zaduživanja iz EU. Opet vam kažem – proverite, videćete! Četiri miliona dolara je ta kompanija dala više od prvoplasiranih na ponudi na tenderu i vi ste sa njima potpisali ugovor, a ne sa onima koji su dali manju ponudu. To je 1% zaduživanja koje imamo danas, ovde.
Prema tome, kad saberemo koliko ste više novca potrošili na mostu na Adi, a ko zna kada će biti gotovo, kad saberemo sve ovo što se radi mogli ste da nađete tih 400 miliona dolara da uštedite da se, recimo, javne nabavke i čitava procedura javnih nabavki poštuje i da se radi na onaj način kakav je primeren u državama EU, kojoj svi težimo.
Ovde jeste to problem, što svako ima svoj zabran, sada oko toga ratujete i treba da čekamo 15 dana da vidimo ko će činiti ovu novu koaliciju. Za to vreme, naravno, treba i dalje da zadužujemo državu da bi uopšte moglo da se funkcioniše. Čuli smo malopre od jednog kolege i o troškovima javnih preduzeća, njih 900 koji rade sa minusom, pa sve to kad uzmemo u obzir, vi niste uradili ništa od onog što ste obećali, a to je – popravka života, naravno, privrednog života u realnom sektoru i niste smanjili troškove u javnom sektoru, ne bar tamo gde je bilo bitno. A rekao sam, evo, naveo sam ove primere u javnim nabavkama.
Sada ponovo treba da vam odobrimo kredit, čekaće nas i novi, pregledao sam materijal koji ste dali sada, imamo nekoliko zakona, predloga koji su već stigli, što će biti narednih dana na sednicama. Posle toga će sigurno stići nešto još novije, jer treba pokriti ovaj predviđen deficit od 120 milijardi dinara. Ko zna koliki će biti na kraju, kad budete nudili rebalans budžeta, sigurno ćete ga predlagati. Zbog toga Srbija nema drugi način. Priča o tome da je Srbija manje zadužena, recimo, od suseda Hrvata po glavi stanovnika i to je tačno, pa kakve to ima veze. Hrvatska ima toliku obalu, imaju mnogo veću mogućnost da vraćaju te kredite, nego mi.
Mi možemo samo iz realnih izvora da vraćamo kredite. Dakle, industrijskom proizvodnjom i poljoprivredom, jačanjem realnog sektora. Mi moramo da pomognemo realnom sektoru, poljoprivredi, a ne da ga i dalje zadužujemo, poreskom politikom, taksama, akcizama, da mu pravimo nova opterećenja – a oni onda da daju otkaze da bi mogli sve to da ispoštuju, jer nemaju biznis planove za širenje posla, nego se drže na onom nivou na kojem su ili smanjuju poslove da bi im firme mogle koliko-toliko da prežive. A, posle? To je jedini način da mi vratimo dugove. Mi nemamo more, naš turizam, hteli mi to ili ne, ne može toliko da bude razvijen da vraća te dugove. Samo realni sektor može da ga vraća, međutim, njemu se ne pomaže, a javni se ne smanjuje. To je najveći problem u državi Srbiji.
Vi to ne možete da uradite, nema te rekonstrukcije Vlade koja će vama omogućiti to. Jer, tri godine ste kao radili, niste ništa uradili, povećali ste dugove države, povećali ste broj nezaposlenih, smanjili ste plate, povećana je inflacija, a šta će biti sada kada, za neki dan, EPS ''podigne struju''? Pa, sve će poskupeti, neće samo ugalj, poskupeće sve, i hleb, kolega, opet. Šta će se onda dogoditi?
Opet imamo povećanje inflacije, to je sigurno. Kako onda vraćati te dugove, na koji način?! Šta će biti sa platama zaposlenih, jer vidimo da javni sektor štrajkuje sve više? Vi za ovo nemate rešenje.
Rešenje je mnogo bolje vođenje države, ne trošadžijski, nego domaćinski, ne razbacivanjem para na projekte i na sajtove od 25 hiljada evra, a koji mogu da se napravi za dve ili tri hiljade evra. Jedini način jeste domaćinsko vođenje privrede i države, a za to ova Vlada nije sposobna. Zahvaljujem. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođa Dragutinović, vi znate da sam sličan amandman podnosio maltene na svaki budžet koji ste vi predlagali. Jednom ste čak na jednom sastanku izjavili ste da biste rado prihvatili, ali ne može kad sam opredelio sredstva da idu za predsednika Vlade, a ne za potpredsednike. Sada se nisam potrudio to da uradim, nego sam jednostavno samo podneo amandman po kome smatram da tri potpredsednika Vlade, koje imamo, a koji su istovremeno i ministri, imaju svoje kabinete kao ministri, znači, radi se o gospodinu Dačiću, Đeliću i Dinkiću. Oni su istovremeno i ministri, plus potpredsednici Vlade i iz budžeta se izdvajaju sredstva za njihove kabinete, za ukupno šest kabineta, a ne za tri kabineta.
U simboličnom smislu, kada se priča o rekonstrukciji Vlade, kada se priča o smanjenju troškova, meni nije jasno za šta će njih dvojici po dva plaćena kabineta? To sam pričao 2008. godine, pričam i dan danas, znači, nema volje da se ta tri kabineta troškovi smanje, a kamoli da se izvrši rekonstrukcija Vlade, što je dokaz da je jedna najobičnija prazna priča koju slušamo. Nisam se potrudio kažem da ta sredstva negde na drugo mesto prebacim. Moglo je da se smanji, vi znate i sami, može depozit da bude manji, može deficit da bude manji, može da se taj novac prebaci. Vidite svakog dana su neke potrebe. "Sloboda" iz Čačka, sinoć je procena da je 10 miliona evra, onako odokativno, još sinoć dok je trajalo sve, dok je gorelo, rečeno da je šteta. Subvencije za mleko su potrebne.
Ne vidim zašto bi taj novac imao dupliran gospodin Mlađan Dinkić, da trči po Srbiji i da pravi ujedinjene regione na osnovu tog novca poreskih obveznika, kad vidimo da čoveku ne treba verovati apsolutno, evo, sam je priznao, više puta je ovde rečeno, prvo na RTS, da je znao kada je govorio da će građani dobiti hiljadu evra po akcijama, da se to neće dogoditi. Još je juče otišao korak dalje u dnevnim novinama "Danas", ne samo da je to rekao, nego je rekao da je za to znao i gospodin Boris Tadić, ali da samo on snosi posledice tog lažnog obećanja i da će sad javno reći da je to bilo u stvari zajedničko obećanje, a ne samo njegovo, naravno, neispunjeno, kao i sva ostala obećanja koja su davana.
Mislim da, gospođo Dragutinović, treba da prihvatite ovaj amandman i da treba da se konsultujete u svojoj stranci, u DS, jer ako se zalažete zaista iskreno za rekonstrukciju Vlade i za smanjenje troškova, hajde krenite od ovog prvog koraka. Jedini vaš odgovor u mišljenju je bio, koji ste dali na amandman, da tako predviđa Zakon o Vladi i da osnovu tog Zakona o Vladi vi morate ta sredstva da opredelite. Opredelite tri dinara, svakom od tih kabineta po jedan dinar. Eto, ako već morate po zakonu, a oni neka koriste ona sredstva koja imaju u ministarstvima. Zahvaljujem.

Ja sam Poslovnik reklamirao još odavno.

Ja sam još odmah posle gospodina Senića, zaista, član 107. i o tome treba da vodite računa. Vi znate, gospodin Senić mi se obratio direktno, lično što ne treba, pa mi se obratio sa "ti", što je meni drago, jer se i ja njemu obraćam sa "ti", ali nikada u ovoj sali neću, nego ću ga uvažavati kao kolegu poslanika sa "vi". Verovatno sam i ja delom kriv za tu njegovu reakciju koja je bila, izvinjavam se zbog toga, ali sam bio i još uvek sam revoltiran zbog nečega što ovde slušamo dva dana, malo je otišla i rasprava, kasnićemo i večeras.
Pogledajte, juče u dnevnom listu "Danas", šef gospodina Senića kaže da je znao da neće biti 1000 evra akcije i da je svesno banuo na narod, da bi gospodin Tadić pobedio na izborima, ali da je to znao i gospodin Tadić. Sada gospodin Senić kaže da je gospodin Tadić prepisivao ovaj program iz ove knjige. Ja moram da zaštitim predsednika Republike, znao je za obmanjivanje prilikom davanja obećanja, prepisuje čovek program koji izgleda nema i vi ste trebali da zaštitite predsednika Republike.

Gospodin Andrić je rekao da ne znam ništa o PIO Fondu. Možda, ne želim sa njim da se raspravljam, jer moja meta naravno da nije neko ko je u opoziciji, nisam o tome ni govorio, ne znam odakle mu ideja da mene pomene. Da li je hteo da ustanem da govorim? Da li mu se nije svidelo to što sam malo pre branio instituciju predsednika Republike od napada iz njegove koalicije poslednjih dana. Ne znam šta je u pitanju, ne znam za motiv. Mogao bih i ja da kritikujem gospodina Andrića što od jutros nije bio ovde nego je došao sada kada je najveća gledanost u pet sati da koristi vreme, na šta, naravno, ima pravo. Ne želim uopšte o tome da govorim. Dovoljno znam o tome, gospodine Andriću, da evo ovih dana potpisujem ugovor sa privatnim penzioni fondom, jer kako ga vode ovi iz PUPS, čisto sumnjam da i kada dođe vreme za moju penziju, da će u tom fondu biti nešto. Eto, dovoljno je bar toliko saznanja. Zahvaljujem.

Jedva sam čekao da ustanem, ovo sve što smo čuli…
Član 162. Poslovnika, predsednice, molim vas da otvorite. Amandman sadrži stav 3. – rešenje koje se predlaže, stav 4. – obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići. Ovaj amandman, uzgred, gospodin Hajdareviću, vaš amandman nije dobio mišljenje Vlade. Ovaj amandman nije dobio mišljenje Vlade i moj amandman, sa ispravkom, nije dobio mišljenje Vlade. Znači, nije stiglo mišljenje Vlade. Da je stiglo, ovo ne bi moglo da uđe u proceduru.
Gospodo, neispravan amandman, molim vas, gospođo Dejanović, Zakonodavni odbor nije uradio svoj posao. Ovo je neispravan amandman. Tačka 11) je - usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, a 7a su personalni računari i komponente. Ovde piše, znači, gospoda Edip Šerifov i Marko Đurišić, da se briše tačka 11) – hoteli i ovo i ono, a u obrazloženju piše – računari.
Znači, ovaj amandman ne može da se glasa. Ako ga bude glasala vladajuća većina, danas po ko zna koji put pomažem vladajućoj većini, ne znam šta je ovo, treba izglasati neki drugi amandman. Gospodo, ako želite da bude i na kompjutere vraćen PDV i hotele, morate da glasate za jedan od amandmana, recimo moj, koji predviđa i jedno i drugo. Ovaj to ne predviđa. Ovo je neispravan amandman. Toliko smo sada slušali priče o vladajućoj većini, a ovo je neispravno. Kolege potpuno razumem, jer ako smo dobili, gospođo ministar, 13 zakona za dva dana i vi pričate o tome ko bi kako vodio i pravio da raspravljamo…
(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.)
Zar nije tri minuta po Poslovniku?
(Predsednik: Ne, dva minuta. Živite u prošlom vremenu.)
Izvinjavam se.

Nastaviću gde sam stao. Ako smo za dva dana dobili 13 zakona i u njemu budžet, naravno da su poslanici grešili prilikom podnošenja amandmana, a vi hoćete da vidite kako bi izgledao budžet da neko dođe na vlast i još vam je to argument malopre. Zaista prvi put mogu da vam kažem, ako sam nekog ministra u ovoj vladi uvažavao, to ste bili vi. Večeras ste me razočarali time što ste uzeli to kao argument da odgovarate opoziciji.
Znači, ostavili ste nam dva dana za budžet i još 12 zakona. Vidite, poslanici vladajuće većine su pogrešno napisali amandman. I ja sam ga pogrešno napisao, pa sam morao da radim ispravku, hvala Bogu te sam stigao na vreme, ali sam uočio i ovu grešku. Jedino ovaj amandman ako usvojite može da se smanji PDV. Čak ni amandman Odbora za finansije, jer on predviđa samo kompjutere, a ne i kompjutere i hotele. To je pod jedan.
Pod dva, 2008. godine u Srbiji je prodato 450.000 personalnih računara, 2009. godine – 370.000, 2010. godine – 350.000. Trend je, pada i dalje. Ako se podigne PDV biće još manji. Gde je za to priča o EU? To su vam obećanja. Za pet godina na celoj teritoriji EU će sve škole, sva deca imati kompjuter na klupi. Gde smo mi? Daleko od toga. Ako ćemo da podignemo PDV, kada ćemo to da uradimo? I ovako i sada ne možemo sa ovim budžetom.
Obećali ste "Fijat", obećali ste EU, obećali ste 1.000 evra po akcijama, obećali ste, gospodo iz DS, imali ste bilbord 2008. godine u kampanji, a 2007. godine je smanjen na 8% - ukidanje PDV na kompjutere. To vam je jedno od izbornih obećanja, a sada ste povećali sa 8% na 18%, vaši ministri su to izglasali. Koje obećanje ćete vi građanima Srbije bilo kada da ostvarite?

To što ste rekli nije tačno jer se piše i piše vam ispred, sada opet uzmite 162, pa pogledajte stav 2, piše lepo – izmene i dopune zakona. Znači, amandman je pisan na izmene i dopune, a ne na osnovu zakona. Znači, kada obrišete 11, ostaje vam povećanje na 7a. Šta je vama?