Dame i gospodo narodni poslanici, evo jedno dobro obaveštenje. Nadam se da neće biti kao i ona informacija, da će Ministarstvo finansija poslati budžetsku inspekciju na Aerodrom "Nikola Tesla" i da će MUP poslati UBPOK.
Prošlo je desetak dana, čak se i Krišto vratio u državu, ko veli - nema više ništa od toga, evo nove afere na pomolu, sada ćemo mi da guslamo o tome, svi će zaboraviti na Aerodrom i na sve ono što se dešavalo pre desetak dana.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, postavlja ozbiljno pitanje, bez obzira na sve ove činjenice koje izlaze - da li mi, kao narodni poslanici, možemo da poverujemo bilo kome iz Vlade bilo šta? Da li stvarno ovaj sporazum, odnosno ova informacija o toku pregovora o realizaciji Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u oblasti naftne i gasne privrede uopšte može biti kredibilna, da mi verujemo da je to stvarno tako?
Uzmete i pogledate ko je učestvovao u timu. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja - G17. Neću da ulazim, ali on, po logici stvari, mora da bude na strani ministra Mlađana Dinkića. Biserka Jeftimijević-Drinjaković, predsednik Upravnog odbora NIS-a Novi Sad.
Molim vas, kako njoj možete da verujete? Ko može, iole normalan u ovoj državi Srbiji, da veruje ovoj ženi? Ona prvi dan kada je došla, pretpostavljam da je iz DS, jeste, nemojte Nado, kako bi došla tamo, na preporuku mesne zajednice, ostavite se toga, prvi dan kada je došla ona je odmah uzela zlatnu viza karticu i krenula po svetu da arči pare NIS-A.
Tu je i Miloš Saramandić, direktor NIS-a, takođe iz DS. Još uvek imamo embargo na iznos njegove plate zato što je Biserka tu informaciju proglasila za tajnu i da to ne može da se saopšti poslanicima Skupštine Srbije, odnosno građanima Srbije. Milenko Ristivojević, predstavnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, takođe G17.
Ajte molim vas, ko može da poveruje i da bude siguran da je ovaj izveštaj koji se pravi stvarno na osnovu činjenica, da je istinit i da vodi računa o interesima ove države. Uopšte ne govorim, možda jeste, možda nije, ali kada pogledate ko je u ovome učestvovao, kod mene postoji ozbiljna sumnja da je ovaj izveštaj stvarno na osnovu činjenica, nego na osnovu nekih drugih razloga. A razlozi su, najverovatnije, ogroman problem pred kojim se država Srbija nalazi. Pogledajte samo Skupštinu Srbije... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se, završavam, pa se neću više javljati po ovom pitanju.
Ogroman problem u samoj Skupštini zato što Skupština apsolutno ne može da radi, i to zbog želje većine, zbog želje DS, jer joj je to bio cilj. Vlada potpuno sada u blokadi zato što jedan deo Vlade, i u principu tamo svako vuče na svoju stranu, ali je sad očito da je problem u Vladi ogroman, da dobar deo Vlade, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, pokušava da u ovom momentu vuče poteze koji ni u kom slučaju ne vode jedinstvu... (Predsednik: Gospodine Todoroviću, molim vas.) završavam.
Nas tek očekuje najveći problem koji dolazi, a to je da s motkama moramo da branimo naša radna mesta. To je problem s kojim se država Srbija suočava, a vi sprečavate da se nađu izlazi zato što te izlaze ne možete da nađete.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103, takođe i po članu 104, ali stvarno gospođo Kolundžija nema smisla da nam delite lekcije.
Ovde se pozicija ponaša onako kako njima odgovara. Nemam ništa protiv toga. U jednom momentu njima odgovara da izlaze po Poslovniku, zato što hoće javnost da obaveste da oni zastupaju određene stavove i cilj je, koliko mogu da vidim iz ovoga šta zastupa Mlađan Dinkić, da direktno optuži Borisa Tadića da je rešio da prevari građane Srbije, zato što naftno-gasni sporazum, koji je ratifikovan u ovoj skupštini, uopšte nije ono što smo mi ovde usvojili, nego nešto drugo.
Vi sada nama čitate lekcije, zakazana su dva odbora i sada mi treba da prestanemo da oko toga raspravljamo. Molim vas, trebalo je da to raspravite u Vladi. Da ste vi to rešili u Vladi i da je stvar potpuno čista, to ne bi ni došlo do Skupštine Republike Srbije, znalo bi se sve. Ali je problem u vama, ne u nama ovde u Skupštini Srbije, kao što je bio i budžet. Hoćete sada da optužite opoziciju da smo mi krivi zato što je budžet stigao juče ili prekjuče, a trebalo je da bude 1. decembra.
Sada ćete da nas optužite da mi usporavamo rad, da usporavamo donošenje budžeta, a zbog toga ćemo morati da krenemo na privremeno finansiranje i opet kriva opozicija. Samo me čudi što niste pomenuli ove nove evropske vrednosti, put u Evropu, kako mi kasnimo i kako opet ove retrogradne snage to ne dozvoljavaju.
Kako ne vidite da je srž problema u vama. Prvo vam je trebalo mnogo vremena da se dogovorite, ne zato što se nalazite na ideološki različitim stranama, manje-više većina vas je tu u evropskoj levici, doduše neke su primili, neki čekaju u redu, ali ideološki vi ste svi skoro na jednoj strani.
Šta je onda bio problem? Bio je problem raspodela plena, ko će koje ministarstvo da dobije, ko će koje javno preduzeće i ko će od toga imati koristi. To je osnovni problem i osnovni motiv zbog čega se vi bavite vlašću.
Ali, po vašoj staroj praksi i navici za to treba optužiti opoziciju, opozicija je kriva, jer ona unosi razdor u Vladu kada je u pitanju i gasni sporazum, i budžet, i zakoni, sve. Opozicija je kriva za sve, a vi jednostavno ne uspevate da ispunite obećanje građanima koje ste dali u predizbornoj kampanji, a siguran sam i da nećete uspeti da ga ispunite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i očigledno da se neke stvari razrešavaju kada je u pitanju ova kriza unutar Vlade.
Bez obzira koliko su pokušavali da to sakriju, da prebace na opoziciju, kako je opozicija kriva za tu opstrukciju, očito je da su problemi toliko veliki da nas očekuju neke krupne političke promene kada je u pitanju Vlada, odnosno kada je u pitanju politička scena u Srbiji.
Danas, 11. decembra 2008. godine, Mlađan Dinkić je poslao otvoreno pismo javnosti. U skladu sa članom 225. obaveštavam i poslanike i javnost da se potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije povukao danas sa mesta predsednika radne grupe za vođenje pregovora sa Gaspromom oko zaključenja ugovora kojima bi se realizovao energetski sporazum sa ruskom federacijom u oblasti gasne i naftne privrede. Državni sekretar Nebojša Ćirić povukao se sa mesta šefa tehničkog pregovaračkog tima, a Branislav Zec, izvršni direktor Agencije za privatizaciju, povukao se sa mesta člana tehničkog pregovaračkog tima.
Suština ovog otvorenog pisma je najteža moguća optužba DS i Borisa Tadića. Nesporno iz ovog pisma proizilazi da Boris Tadić i DS žele da prevare građane Srbije. Piše, pročitajte. Zašto ste nervozni? Ni jednom jedinom rečju ne govorim da je tačno ovo što Mlađan Dinkić navodi, ali da vam ne bih čitao celo pismo, pošto je malo duže, iz ovoga nesporno proizilazi najteža moguća optužba Borisa Tadića i DS za pokušaj prevare građana Srbije. Očigledno je da ne postoji mogućnost da budete i vi u pravu i Mlađan Dinkić. Da li vi mislite da je ovo tačno? Gospodine Milivojeviću, mrdate glavom u znak odobravanja ili mislite da nije tačno?
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, privedite kraju.)
Završavam. Prema tome, ovo što je izneto u otvorenom pismu ili je tačno ili nije tačno. Neću da budem arbitar. Ovde ste vi pozvani da date odgovor na ovo što je Mlađan Dinkić napisao. Imali ste prilike u današnjoj diskusiji, osnovne stvari su bile iznete, da čujete šta to Mlađan Dinkić tvrdi.
Dame i gospodo, ne želeći da se svrstam ni na jednu ni na drugu stranu, samo hoću da znam šta je od ovoga tačno. Onda se dolazi do nekog normalnog i logičnog kraja - da jedna strana ne govori istinu. Ako jedna strana ne govori istinu, onda je logičan zaključak da će doći do nekih promena.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, vreme.)
Hvala. Molio bih vas, zbog javnosti, pošto je javnost ovim pismom izuzetno uznemirena, već u poslaničkoj grupi SRS non-stop zvone telefoni i pitaju "zbog čega je Laki nervozan", da dobijemo informaciju šta se dešava u Vladi. Hvala vam veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je moje prethodno izlaganje i informacija koju sam dao na osnovu člana 225. bila samo u jednom jedinom cilju, da kažem i obavestim javnost šta se desilo, ne ulazeći uopšte u to ko je u pravu, ko nije u pravu.
Ovde postoje dve mogućnosti, da Mlađan Dinkić ostane u Vladi, a ovi da se povuku ili obrnuto. Ne vidim drugi razvoj. Naslov kaže - Vlada protiv Dinkića o NIS-u. Teško da možete bilo kome da objasnite da ovako teška optužba koju je izneo Mlađan Dinkić, na bilo koji način da možemo da pretpostavimo da ta Vlada može da opstane u istom sastavu. Prosto, nema logike.
Ili vi možete da pređete preko svega. Danas se uhvatite u koštac, najteže optužbe jedni protiv drugih, ali onda se namirite preko nekih drugih stvari i sutra Jovo nanovo, kao da se ništa nije desilo. Ovo što tvrdi Mlađan Dinkić, ako je tačno, on ne može jedan jedini dan više da ostane, čudim se zašto on nije već podneo ostavku i izašao iz Vlade. Možda treba još neki poslanik da bi se dobila ta potrebna većina. Moguće, moguće, moguće, uopšte ne tvrdim, samo iznosim logičke pretpostavke.
Zašto vi služite kao rezerva rezervi? Zašto vi ne povučete potez, a ne da sačekate dok se to ostvari, nego vi šakom o sto i nema više, gotovo, ajde ti sada Borise u Evropu sam, mi s tobom nećemo, jer varaš, obmanjuješ građane Srbije, zloupotrebljavaš poverenje koje su ti građani dali na izborima. Onda su stvari potpuno jasne.
Ovako, meni može da izgleda, izvinite gospodine Batiću, bez obzira što vi, na moje iznenađenje, podržavate gospodina Dinkića, iskreno da vam kažem začudio sam se, ali dobro, možda mislite, došao je trenutak, prosvetlio se, pa je rekao par rečenica istine. Kako je moguće onda da je Mlađan Dinkić još uvek u toj Vladi? To je prosto neverovatno. Objasnite mi vi, gospodine Batiću, kako je moguće sa ovako teškim optužbama da čovek ostane još uvek u Vladi.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, mi očekujemo od Vlade da nam dostavi stvarno istinitu informaciju, jer građani Srbije su uznemireni ovim, ne znaju šta se dešava. Imamo li mi Vladu ili nemamo? Šta se dešava sa gasnim sporazumom? Red je da nas u toku sutrašnjeg dana, do odbora ili na samoj sednici odbora, obavestite o svim činjenicama vezano za gasni sporazum. Hvala vam i oprostite na produženju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, javljam se po čl. 225. i 226, između ostalog i vas da obavestim da očigledno neki delovi vlasti postupaju u skladu sa zakonom, a drugi deo ne postupa.
Ovaj materijal koji držim u ruci je odgovor na poslaničko pitanje Petra Jojića, vezano za hrvatske firme koje su otkupile zemlju u Srbiji. Pogledajte samo, na osnovu odgovora, koliko je te zemlje otkupljeno. Možda bi bilo jednostavnije da je Petar Jojić postavio drugačije pitanje – koliko je još ostalo zemlje koja nije prodata Hrvatima i Slovencima?
To je vaš učinak za ovih osam godina. Ovde je samo u pitanju zemlja, a kada uzmete koliko je preduzeća, pa kada na to dodate koliko su Slovenci kupili, pa kada dodate koliko su kupili tajkuni, onda dolazite do porazne činjenice da Srbije kao organizovane države nema. Postoji organizovani kriminal, na čelu sa vama, koji uništava i pljačka državu Srbiju. To je prosto zastrašujuće. Mi nećemo ovaj materijal prepustiti slučaju, da vas odmah obavestim, da biste znali, jer ja sam siguran da ogroman broj poslanika među vama ne zna šta se sve dešava i šta rade oni koji vas formalno vode.
Materijal je zapečaćen, ali kada se bude sve završilo imaćete prilike da čujete koliko je zemljišta ukupno otkupljeno i, ono što je posebno važno, gde je procentualno, u kom delu Srbije, otkupljeno najviše. Ja materijal nisam gledao, ali garantujem da je najmanje 90%, a možda i 100% zemlje otkupljeno isključivo u Vojvodini. To je ono na šta vam mi skrećemo pažnju sve vreme – dugoročni planovi onih koji hoće da dezintegrišu potpuno Srbiju, da je svedu na pretkumanovske granice u svom pohodu. Jedan od načina kako će to uraditi je i kupovina zemljišta u Vojvodini od strane hrvatskih preduzeća i pojedinaca, kako bi taj posao uradili što lakše. Taj dokaz se nalazi u ovim papirima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, izgleda da se posledice one noći još uvek osećaju. Vi ste se bar trudili da poštujete neke dogovore kada vodite Skupštinu. Ne mislim da vam prebacujem, nego samo saosećam sa vama zbog tih problema koje imate. Vezano za ovo što je gospodin Ostojić govorio o gasnom sporazumu i da su glasali i sa leve i sa desne strane, tačno je, glasalo je 214 poslanika. To je jedno od retkih glasanja gde je toliko veliki broj poslanika bio na neki način opredeljen da podrži određene stvari po ovom pitanju, tj. gasni sporazum sa Ruskom Federacijom.
Što se tiče SRS, mi bismo za taj sporazum glasali ponovo, i glasaćemo, u uverenju da je taj gasni sporazum dobar za državu Srbiju, na osnovu svih onih podataka do kojih smo mogli da dođemo, odnosno onih podataka koji su nam prezentovani. Da li se iza toga krije nešto drugo ili ne, mi stvarno ne možemo da vam kažemo, jer te podatke nemamo. Vi to sada iznosite za govornicom.
Što se tiče predsednika Odbora za industriju gospodina Milorada Buhe, on će zakazati; što se njega tiče, što se tiče SRS, nema nikakvih problema da zakaže koliko sutra i da ispuni tu svoju obavezu da bismo te informacije koje ste vi ovde izneli poslanicima Skupštine Srbije mogli da proverimo kroz taj odbor, znači, i Odbor za privatizaciju ili koji već još, ako treba.
Što se nas tiče, mi nećemo učiniti ni jednu jedinu stvar da se bilo koja informacija sakrije ne samo od poslanika nego i od građana Srbije. Nama je cilj da za svaki posao u ovoj državi, a posebno kada je u pitanju ovaj gasni sporazum, sve informacije budu dostupne građanima Srbije. I dalje sam ubeđen da je gasni sporazum dobar, ali da u Vladi postoje određeni problemi. Postoji jedan deo, verujem, koji je za taj sporazum i drugi deo, i to manjina, koji nije za taj sporazum, s tim što jedan deo to glasno govori, to je Mlađan Dinkić, a ovi "žuti" se kriju iza njega ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, samo navedite član Poslovnika.)
Rekao sam 103, pobogu, gospođo Čomić.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, da ste rekli član 103. ne bih vas prekidala u trećem minutu, možemo napraviti uvid u stenogram.)
Izvinjavam se, završavam. To je suština problema, što Demokratska stranka isturajući Dinkića suštinski izražava ono što je njen cilj. Da su hteli da sprovedu u delo, imali su već mogućnost godinu dana da to urade. Hvala vam.

Može i član 103. Poslovnika, a može i replika. Mislim da smo razjasnili sve što je vezano za ovaj gasni sporazum i nespornu činjenicu što se tiče SRS – mi smo stranka u opoziciji i imamo onih mogućnosti koje imate i vi, da pokrećemo određena pitanja i, eventualno, ako uspemo, da na neki način nateramo vladajuću većinu da postupi po našim zahtevima.
Ovaj deo koji je vezan za Skupštinu, a to je sednica jednog i drugog odbora, neće biti sporan, kao što smo čuli, i to će se održati. Mogu samo da vam kažem, da je SRS na vlasti, to pitanje se ne bi ni postavljalo. Nijedan ugovor, nijedan sporazum nikada ne bi bio zaključen protivno interesima države Srbije i tu ne treba puno ubeđivati, siguran sam, ni vas ni građane Srbije. Potpuno vas razumem i razumem vašu bojazan. I meni zebe nešto oko srca čim znam da je Mlađan Dinkić u blizini, da on pregovara, razgovara, odmah sam siguran da radi provizije, da radi trange-frange i ne bežim od toga da se na svaki mogući način dođe do preciznih informacija kada je u pitanju sve ono što radi Vlada, odnosno što rade ministarstva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27 – predsednik Narodne skupštine predsedava sednici Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine – i po članu 85.
Pre svega, gospođo Dejanović, ja vam postavljam vrlo jednostavno pitanje: koji je danas dan? Nije valjda da ni vi ne znate? Juče to nije znala vaša koleginica koja je predsedavala Skupštini. Molim vas, odgovorite mi koji je danas dan.
(Predsednik: Doživljavam da se šalite, orijentisana sam u vremenu.)
Gospođo Dejanović, izvinjavam se, ja znam da vi ovakva pitanja postavljate vašim pacijentima, ali nemojte to tako da shvatite. Ja to razumem, ali nemojte ni na koji način to tako da shvatite. Najozbiljnije vas pitam, koji je danas dan?
(Predsednik: Utorak.)
Objasnite mi, gospođo Dejanović...
(Predsednik: Nećemo dijalog, nije dozvoljeno, poslovnički nije dozvoljeno.)
Molim vas, budite strpljivi, Poslovnik je vrlo precizan i ja ću na osnovu Poslovnika, člana 85… Mislim da sam uradio sve u skladu sa tim kako se reklamira član Poslovnika. Član 85. stav 1. kaže – sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, planu razvoja itd., koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10.00 do 18.00 časova, sa prekidom od jednog sata.
Gospođo Dejanović, pošto vi niste bili u Skupštini, da vas obavestim da smo mi imali prekid od 02.00 časa noćas do 10.00 danas. Prema tome, na najgrublji mogući način je prekršen Poslovnik.
Na osnovu čega je gospođa Gordana Čomić produžila sednicu od ponedeljka na utorak, a da nije imala ni jednu jedinu mogućnost da to uradi po Poslovniku? Postavljam jednostavno pitanje. Pred kraj sednice već je zbog napetosti i svega moglo da dođe do incidenta. Ja vam postavljam vrlo jednostavno pitanje: na osnovu kog člana Poslovnika je osoba koju ste odredili da vodi sednicu Skupštine umesto vas produžila rad sednice do dva sata noćas? Molim vas, stvarno vas upozoravam da ne kršite Poslovnik na ovako brutalan način. Vi ponižavate Skupštinu, dovodite u situaciju i onoga ko predsedava Skupštini da jednostavno ne može...
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću.)
... da nije u stanju da to radi na uobičajen način koji je predviđen Poslovnikom, terate ga da krši Poslovnik. Objasniću vam u nekoliko navrata kako je tekla jučerašnja sednica i šta se sve zbivalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ponovo reklamiram član 27. i član 121. Ne znam da li ste imali prilike, ali mi smo noćas ukazivali na probleme zbog ovih poslaničkih jedinica koje se nalaze na klupama i na njihovu nesavršenost i manipulaciju sa tim poslaničkim jedinicama. Došli smo u situaciju da onaj ko upozorava na manipulaciju bude proglašavan za odgovornog, da mu se oduzima reč. Samo što nisu krenule da pljušte kazne. Sad ispada da smo mi koji hoćemo da ukažemo na probleme krivi, da mi kočimo taj vaš put u Evropu, da kočimo donošenje reformskih zakona itd. Mi samo insistiramo da se radi po Poslovniku. Nismo mi krivi ako nešto ne radi ili ne odgovara potrebama ove skupštine.
Gospođa Vjerica Radeta je baš povodom tog problema izašla, njoj je predsedavajuća oduzela reč, zato što je bilo očigledno da u sali postoji, prema onome na ekranu, mnogo više poslanika nego što ih je zaista bilo. Ukazala je na tu činjenicu i njoj je oduzeta reč. Onda sam ja na jednostavan način pokušao da objasnim gospođi Čomić da je to moguće, jer ove poslaničke jedinice su takve kakve jesu. Međutim, Gordana Čomić je oduzela i meni reč.
Sada to ponovo demonstriram, gospođo Dejanović. Na mestu gde ja sedim vidite moju karticu koja je ubačena unutra, po propisu.
Ako pogledate na ekran, videćete da na ekranu stoji da je ta poslanička jedinica prazna, odnosno da nema kartice. Po vašoj logici, kako već merite efikasnost ili provedeno vreme u Skupštini, ispada da ja nisam prisutan. Ako ja na to ukazujem, vi pribegavate pribegavate jedinom mogućem načinu – da kaznite mene zato što ukazujem na probleme.
Molim vas da preduzmete određene stvari kako se to ne bi dešavalo, i da ne kršite Poslovnik. Ove poslaničke jedinice nisu tehnički urađene tako da istinito prikazuju stanje u sali u Skupštini Srbije i molio bih vas da vi, u skladu sa vašim ovlašćenjima, preduzmete sve kako bismo ubuduće bili sigurni da je stvarno stanje, odnosno broj poslanika u Skupštini Srbije istinit. Hvala veliko. Oprostite zbog prekoračenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. koji kaže: "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom." Gospođo Đukić, da vas podsetim na Ustav, član 106, koji kaže: "Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana. Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom."
Gospođo Dejanović, očigledno je da ste vi imali namere da dovedete Srbiju u ovu situaciju u kojoj se nalazi danas. Vi ste svesno prekršili Poslovnik i svesno ste prekršili Ustav i to je sada potpuno očigledno. Vi ste bili obavezni da rezoluciju koju je podnelo 108 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije stavite odmah na dnevni red i da je Skupština većinom izglasa ili ne izglasa. Međutim, pošto ste vi bili unapred svesni činjenice da vi nećete glasati za tu rezoluciju, ali ste imali nameru da obmanete i prevarite građane Srbije, vi ste svesno prekršili Ustav.
Za to vreme činili ste i druge korake koji su išli u tom pravcu, a to je bilo da ćemo mi glavno težište naše borbe za Kosovo i Metohiju voditi na diplomatskom planu, da obiđemo sve zemlje koje će nas podržati u tome da se u Ujedinjenim nacijama donese rezolucija kojom bi Međunarodni sud odredio da li je prekršeno međunarodno pravo ili nije. Suštinski, ta rezolucija koja je doneta je samo trebalo da posluži da se kupi vreme, da dođemo u ovu situaciju u kojoj se danas nalazimo, jer ta rezolucija ne znači ništa. Mišljenje Međunarodnog suda u Hagu apsolutno ne obavezuje nikoga.
Mi smo potrošili dragoceno vreme, a za to vreme Evropska unija i Amerika, predstavnici Amerike, sa našom vladom su tajno pregovarali (o čemu smo vas mi redovno obaveštavali) i činili sve kako bi danas misija Euleksa bila raspoređena na Kosovu i Metohiji. Vi ste grubo obmanuli građane Srbije.
Da vas obavestim da su na svim administrativnim prelazima skinute zastave Ujedinjenih nacija. Kosovo i Metohija više nije pod Ujedinjenim nacijama, nego pod okupacijom Evropske unije koja, u skladu sa planom Martija Ahtisarija, učvršćuje nezavisnost Kosova i Metohije i zato snosite istorijsku odgovornost.

Odgovorite mi, molim vas, ako ste raspoloženi.

Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine i pre svega hoću da kažem gospodinu Mićunoviću da po Ustavu nadležnost Skupštine podrazumeva 12 tačaka; u okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština ima još šest tačaka kojima se bavi. Jedna od stvari je i usvajanje zakona, nesumnjivo da je to najvažnija, ali samo jedna od ovih 12 tačaka.
Ono što ste rekli ovde, da je '99. godine neki predsednik Vlade tvrdio da smo pobedili NATO pakt, ne razlikuje se od tvrdnji koje vi danas iznosite kada je u pitanju Kosovo i Metohija, s tim što je tadašnja tvrdnja imala mnogo više osnove, nego ovo što vi danas tvrdite. I jedna i druga tvrdnja imale su politički cilj da se građanima Srbije stvarnost, koja je bila izuzetno loša i teška, na neki način predstavi boljom nego što jeste. Ako kao razumni ljudi pogledamo u kakvoj se situaciji nalazilo Kosovo '99. godine, posle donošenja Rezolucije UN, i danas, to su toliko ogromne razlike da ne možete uopšte da pominjete.
Vi ovde svesno obmanjujete javnost. Mi smo 1999. godine imali Rezoluciju 1244. Danas imamo saopštenje predsednika, odnosno generalnog sekretara UN. Između pisma i rezolucije je ogromna razlika. Rezolucija obavezuje. To što delovi rezolucije koji su važili za Srbiju nisu ispunjavani, to je druga stvar, to je nasilje, teror. Zbog toga su nas i bombardovali '99. godine. Ovo što ste vi uradili je svesna prevara građana Srbije, izdaja Kosova i Metohije. Kažete da su i Rusi glasali za to. Upozoravao vas je Sergej Lavrov i rekao – ne možemo mi biti veći Srbi od vas Srba; ako ste prihvatili Euleks, ako je vama dobar, dobar je i za nas.
Gospodine Mićunoviću, kako možete da tvrdite tako nešto? Zar niste čuli da se sa administrativnih granica skida zastava Ujedinjenih nacija, da administrativna granica od juče postaje granica države Kosovo i Metohija? Svi ovi prethodni postupci o kojima smo govorili vodili su ka ovom trenutku, da prihvatite zahteve EU i Amerike i da omogućite uspostavljanje misije Euleks koja dolazi isključivo zato da bi sprovela plan Martija Ahtisarija.
Mislim da su se stekli uslovi da se pokrene pitanje razrešenja predsednika Republike, ali o tome ću u drugom javljanju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Gospodine Mićunoviću, moramo da prihvatimo neke stvari koje su realne. Morate nekoga da pitate i da vidite kako se to zove kada vi uporno izbegavate da prihvatite realnost. Vi želite da u ono što verujete i mislite ubedite i građane Srbije, da je to upravo to. To možete da radite iz dobre namere, verujem da je dobra namera, ali ta namera može da bude i loša.       
Pre svega, kada govorite o toj velikoj pobedi naše diplomatije, ona je praktično floskula i ciljno urađena, baš da bi doveli Srbiju i Kosovo i Metohiju u ovu poziciju. Raspravljali smo o tome nekoliko puta i sada ću vam to reći.
Gospodine Mićunoviću, to što smo sve karte uložili na diplomatsku aktivnost kako bismo dobili podršku za rezoluciju kojom bi Međunarodni sud rekao da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo na osnovu međunarodnog prava ili ne, morate da priznate, suštinski ne znači ništa. Odmah po donošenju te rezolucije Makedonija i Crna Gora su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. To je jedna stvar.
Drugo, odluka tog međunarodnog suda apsolutno nije obavezujuća ni za jednu stranu. Može da znači, a ne mora da znači ništa.
Treća stvar, koja može da bude loša za nas: odluka koju taj sud donese može da se okrene i da nam se obije o glavu zato što u međunarodnom pravu postoje određeni momenti na osnovu kojih određena teritorija može da dobije nezavisnost. To su bivše kolonije, to su delovi države koji su bili pod vojnom okupacijom i, ono što je posebno opasno za nas, to su delovi teritorije na kojima žive pripadnici neke nacionalne manjine kojima su onemogućene verske, kulturne, ekonomske, političke i druge mogućnosti da se iskažu kao narod. Ne treba vas ubeđivati da se poslednjih 20 godina u svetu samo o tome priča kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je ono što je suštinski važno.
Vi kažete – šta da uradimo? Ako mi nismo u stanju da to odredimo, valjda je bilo u stanju da odredi 77.000 Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije koji su potpisali, dolazili ovde u Skupštinu Srbije, tražili prijem kod predsednika Republike i zahtevali da se ne prihvati misija Euleks. Ako ne verujete nama, valjda treba verovati tim ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji. Ili su oni, pobogu, ponovo izmanipulisani od strane nekih koji su želeli da urade to što su uradili?
Gospodine Mićunoviću, najmanje što ste mogli da uradite jeste da Vlada ode na sednicu koju su zakazali predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, odnosno predsednici opština, da dođe u Kosovsku Mitrovicu i da im kaže jasno i glasno šta ih očekuje. Da su imali bilo šta da im kažu, otišli bi dole. Baš zbog toga što su svesni činjenice šta ih čeka nisu smeli ni da odu da im to kažu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je pomenut Odbor za odbranu i bezbednost, očigledno je da sadašnji direktor BIA nema nameru da sarađuje sa Odborom za odbranu i bezbednost i sa poslanicima. Očigledno je da on tamo ispunjava svoj partijski zadatak, a ne ono što bi trebalo da radi po zakonu.
Mislim da je prošlo skoro šest meseci otkako sam postavio pitanja, jedno pitanje MUP-u, drugo pitanje Vrhovnom sudu i treće pitanje BIA, vezana za tri akcije koje je sprovela tadašnja Državna bezbednost 2001. godine, a to su akcije "Mačva", "Kaktus" i "Šumadija".
Prisluškivano je 46 ljudi – oko 20 pripadnika tadašnje Službe državne bezbednosti je određeno za te zadatke – od predsednika bivše države SRJ, pa raznoraznih tadašnjih političara i pripadnika DOS-a, kao i nekih drugih ljudi.
Od Vrhovnog suda sam dobio obaveštenje da oni nikada nisu dali odobrenje da se ta lica prisluškuju, kao što sam dobio i obaveštenje od MUP-a, s obzirom na to da je osnovana BIA, da ona više nije u ingerencijama MUP-a, da oni nemaju više nikakve nadležnosti. Ali, iz BIA ne stižu nikakvi odgovori.
Znam pouzdano da su te tri akcije bile. Ovde sam nekoliko puta govorio o tome da bi eventualno, ukoliko se dobiju neki podaci, i poslanicima Skupštine Srbije, a i pravosuđu mogli da se daju odgovori u vezi sa nekim ubistvima i događajima koji su se dešavali u SRJ. Ono što je posebno važno u ovom momentu, što bi, pretpostavljam, trebalo da bude važno poslanicima, a mislio sam da će Demokratska stranka biti posebno zainteresovana da se odgovor na to pitanje dobije, jeste što bi eventualno moglo da se dođe do nekih podataka vezanih za ubistvo Zorana Đinđića.
Sada samo, pošto mi malo vremena ostaje da vam kažem... Kada se naredi neka akcija praćenja, prisluškivanja itd. po zakonu, kako to ide, po pravilima Službe, tu, normalno, subordinacija ide od nekog nadređenog koji naređuje da se određene akcije sprovode. Prikupljene informacije se daju i neko ih koristi. Tražili smo odgovor, ako jeste, ko je naredio i ko je koristio te informacije.
Interesantno je da apsolutno niko iz Demokratske stranke ne pokazuje zainteresovanost da se dođe do tih podataka. Izvinjavam se, da završimo sa tim, nije mi bila namera da govorim o ovome, ali da zaokružim kompletnu temu.
Između ostalog, pozvali smo Sašu Vukadinovića kada je zakazan Odbor, vezano za činjenice i okolnosti oko kidnapovanja i hapšenja Radovana Karadžića, zato što smo imali pouzdane informacije da je Radovan Karadžić uhapšen onako kako je i bilo izneto, na putu za Batajnicu, da je držan 72 sata, mimo Ustava, mimo zakona, nije mu bio omogućen poziv njegovom advokatu, obaveštenje porodici i, ono što je posebno interesantno, uzete su mu stvari; znate da mu je laptop vraćen posle 20 dana itd. i sve laži koje su pratile taj događaj.
Umesto da se direktor BIA pojavi, on se jednostavno oglušio o to, ali su zato došli sa već unapred sastavljenim zaključkom Odbora za odbranu i bezbednost. Po tom zaključku sve je bilo u skladu sa zakonom, bez ikakvih problema. Oni su jednostavno na brutalan način, kao što to rade i ovde u Skupštini, prekinuli svaku mogućnost da Odbor izvrši onu funkciju koju ima po Poslovniku Narodne skupštine, koju bi po Ustavu, a i po tim vašim evropskim vrednostima imao, a to je da se postara da se službe bezbednosti ne zloupotrebljavaju od strane vlasti.
To je osnovna funkcija koju bi Odbor za odbranu i bezbednost trebalo da ima; znači, kontrolna funkcija – da kontroliše vlast da ne zloupotrebljava službe bezbednosti, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i Vojske, između ostalog, kao i sve, ali posebno ove službe i ova dva ministarstva zato što su to ministarstva sile, zato što dolaze do poverljivih informacija i oni ih koriste u političke svrhe.
Između ostalog, vi ste ti koji ste inicirali da se otvore dosijei Službe državne bezbednosti itd., ali se ponašate na isti način kao što su se ponašali neki koji ste vi kritikovali. Vama je cilj bio samo da dođete do vlasti, inače, da nešto promenite i da se menjate nemate apsolutno nikakvu nameru. Vama je cilj samo vlast i vlast se koristi bezgranično, na isti način kao što se to radilo u proteklim vremenima. Hvala vam i oprostite zbog ovog vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Kad već hoćemo da razgovaramo kao ljudi i da razgovaramo o činjenicama, hajde da se podsetimo nekih stvari.
Sećamo se svi januara 2007. godine i predizborne kampanje, dolaska Borisa Tadića iz Amerike i njegovog obraćanja u Knez Mihailovoj ulici građanima Srbije na jednom predizbornom događaju. On je tada izjavio: "Budimo realni, Kosovo je nezavisno i to je realnost". To je potpuno tačno, možete sada da tvrdite, za vas ništa nije tačno, ali to je nesporna činjenica, snimile su sve televizije.
Hajde da navedem drugu činjenicu, možda ni ovo nije tačno. Sletanje na skopski aerodrom i susret sa Agimom Čekuom, kaže "bila magla", a znate ko se u magli sreće. Ali, postoji tu jedna stvar – ako su i sleteli, sticajem okolnosti, na isti aerodrom, kako je moguće da Boris Tadić izjavi: "Pozdravio sam se sa vojnikom, ja sam političar"? Pozdravio se sa ratnim zločincem koji je izvršio ratne zločine prvo u Hrvatskoj, a posle toga i na Kosovu i Metohiji! To su nesporne stvari.
Zbog čega vi zastupate ovaj stav? Pa, to je potpuno normalno. Sadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije takođe je bio ministar u vladi nezavisnog Kosova, gospodin Novaković, pardon, Bogdanović, mi smo to iznosili onda kada ste birali ministre...
Vama je smešno što sam ja pogrešio. Vama suština uopšte ne znači ništa. Potpuno sam siguran da za vas neće biti nikakve promene što se tiče Kosova i Metohije.
Vi ćete, isto kao i do sada, sarađivati i sa Tačijem, i sa Agimom Čekuom i sa vladom Kosova i Metohije, jer od vas to traži isti gazda, kao što traži i od njih. Vi se ponašate i postupate isključivo na osnovu naloga koji vam postavljaju EU i SAD. Između vas i ovih koji predstavljaju novu državu Kosovo i Metohija nema nikakve razlike.
Vi kritikujete onu prethodnu vlast, a ja vam postavljam pitanje – s kim ste sada u koaliciji? Zašto niste bar zadržali to iz 1990. godine? Bar su tada ušle Ujedinjene nacije i do juče su bile Ujedinjene nacije, a sad je Euleks. Postavljam vam pitanje - na osnovu kojih zakona će raditi Euleks? To što vi pričate da će biti statusno neutralan je obmana srpske javnosti, svi zvaničnici i u EU i u svetu tvrde da će Euleks raditi na osnovu plana Martija Ahtisarija i na osnovu zakona države Kosovo.