Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da obavestim poslanike i građane Srbije, s ovim predlogom nisam hteo da izlazim ranije, predložio sam usmeno predsedniku Skupštine, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, da bi bilo najnormalnije i bio bi red da delegacija Skupštine Republike Srbije prisustvuje sahrani ruskog patrijarha.
Međutim, izgleda da nismo naišli na dobru volju kod Vlade, koja, verovatno, u skladu sa svojom politikom štednje, smatra da bi taj odlazak bio izuzetno veliki udar na budžet Srbije, a posebno kada imamo, recimo, a to ćemo kada bude došao na red budžet, imati prilike da vidimo koliko se troši na putovanja. Kancelarija za evropske integracije – 9,5 miliona, Generalni sekretarijat Vlade – 94 miliona, Kabinet predsednika Vlade 8,7, Ministarstvo trgovine i usluga – 8 miliona i 430 hiljada, Ministarstvo prosvete – 12 miliona i 500 hiljada itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izuzetno važno da kažemo građanima određene stvari i činjenice koje će pokazati ko suštinski vlada ovom državom, kakvi su to neozbiljni ljudi, kakve su to secikese, prevaranti, kojima je jedini cilj da od izbora do izbora prevare građane Srbije. Ništa više, pod milim bogom. Za to koriste svaki mogući trenutak, svaki mogući način. Pri tom, gledaju da se s onima koji pokreću određena pitanja obračunaju na najbrutalniji način, služeći se lažima, podvalama, podmetačinama, a u tome svesrdnu podršku imaju od određenih medija koji se svesno upuštaju u laži, u etiketiranje i blaćenje svakog onog ko pokuša da, eventualno, promeni neke stvari u ovoj državi.
Svi se sećate problema koji je bio vezan samo za jedno javno preduzeće, za Aerodrom "Nikola Tesla". Do čega je to došlo? Prošlo je nedelju dana od kako su obećali da će ući budžetska inspekcija, da će ući UBPOK, ali oni, kao i do sada, smatraju da će novi problemi, nove afere, potpuno da zapostave ove stare. Zaboraviće se to. Krenućemo na nešto novo i, po onoj narodnoj – pojeo vuk magarca.
Sada ćemo imati budžet, pa da li će biti usvojen ili neće, pa da li će opozicija ponovo zaustaviti voz koji je onim brzim prugama krenuo za EU, pa će pokušati da obmanu građane Srbije kako su za sve to odgovorni poslanici opozicije. Već je ustaljen repertoar i način kojima se ti šibicari, secikese i prevaranti služe već osam godina, kako bi nastavili da vladaju.
Sećate se, posle te afere, odmah 2. decembra, a to je bio utorak, na TV B92 jako važna vest. Kaže, Upravni odbor Akcionarskog društva ''Telekom Srbija'' odlučio je da prihvati preporuku Vlade i smanji naknade članovima tog tela na nivo prosečnih zarada u Srbiji, a to je uradio na predlog predsednika Upravnog odbora Dragora Hibera. Inače, on je jedno vreme bio Dragan, pa Dragomir, a sada je Dragor; o tom potom, nije on toliko važan.
Kaže se još – inače, interesantno je da je u vreme kada je bio ministar u Vladi Srbije za telekomunikacije... Prvo, nisam bio ministar za telekomunikacije, to elementarne stvari treba da znaju, bio sam ministar za saobraćaj i veze, postojalo je Savezno ministarstvo za telekomunikacije. ''Kada je bio Dragan Todorović iz SRS-a, koja sada najviše kritikuje visoke plate u ''Telekomu'', ta naknada je bila 13,5 hiljada nemačkih maraka, a predsednik Upravnog odbora, u to vreme je to bio pokojni Vlajko Stojiljković, primao je 15 hiljada maraka.
Ovo drugo nije tačna informacija, primao je 5.000 maraka. Dobro, polako.
Prvo što je trebalo da urade, jeste da pogledaju zakon i da vide kako je to bilo uređeno, ko je imao nadležnost nad tadašnjim ''Telekomom''.
Za vašu informaciju, preduzeće ''Telekom Srbija'', u momentu kada je 49% prodato Italijanima, bilo je akcionarsko društvo i ministar saobraćaja i veza nije imao pravo da utiče na određivanje plata poslovodstva naših italijanskih stručnjaka, jer su stranci imali veće plate od plata koje su imali u svojim zemljama.
Zato se u članu 35. navedenog zakona kaže – preduzeća sa ulogom stranog ulagača, osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje pojedinih delatnosti od opšteg interesa i zakonom kojim se uređuje strano ulaganje, nastavljaju rad u skladu s osnivačkim aktom, opštim aktima i datom saglasnošću Vlade Republike Srbije.
Što se tiče SRS-a, nama je ta visoka plata parala na neki način uši od samog ulaska u Vladu i pokušavali smo, između ostalog, da vidimo da li taj problem može da se reši. Tako je 17. jula 2000. godine, izmenama u Zakonu o javnim preduzećima, uveden novi član, član 34, koji glasi: ''Danom stupanja na snagu ovog zakona, javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo'', pošto se javio veliki problem, takođe, sponzorisanja raznoraznih akcija. Suštinski, sve se to svodilo na ono – "kada dođe vreme za izbore itd.", pa da se to iskoristi kako bi se to vreme koristilo za propagandu, odnosno promovisanje određenih političkih stranaka.
Znači, ''ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo, donaciju, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklamu, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za rad članova upravnog odbora, naknade predsednika i članova nadzornog odbora, dok ne pribave saglasnost Vlade Republike Srbije''.
Ali, došao je DOS na vlast, 2000. godine.
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovaj zakon ostao na snazi? Jer, oni koji su se borili za nove vrednosti, put u Evropu, protiv korupcije, protiv zloupotrebe, šta mislite da su uradili? Uradili su ono što se od njih očekuje i što pokazuju svakog momenta.
Kaže, izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima 2002. godine, "Službeni glasnik", broj taj i taj, predložen je član 12, član 34. briše se. Znači, nema ograničenja od strane Vlade, briše se to što je uvedeno u Zakon.
Ko je bio u to vreme predsednik Upravnog odbora? Dragor, Dragomir Hiber. Kako to da je on sada... Pa, ne, on je samo stariji, ali pametniji i pošteniji nije za ovih šest godina, nego stigao malo pritisak pa, hajde da malo zamažemo oči tako što će na sva moguća zvona da se objavi kako se eto, u skladu s preporukama, težnjama, smanjuju plate u javnim preduzećima, naknade u upravnim odborima itd.
Sada se pitate, kako to da B92 objavljuje ovako lažnu informaciju? Ovo je prosto neverovatno, ovo je da čovek uzme i presavije tabak i da ih tuži. Ovo su, apsolutno, laži.
Znate, iza njih stoji Američka ambasada i onda svi pritisci krenu na sud... Eto, protiv Mlađana Dinkića izgubljene su tri krivične prijave, nema nijedne jedine.
Zbog čega B92? Pa, to je sada rad po učinku – učiniš ti meni, učinim i ja tebi, a njima je Mlađan Dinkić učinio, morate da priznate, u vreme dok je bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Potpisao je, 17. januara 2000. godine, da je iznos zakupa u ugovoru 1.280.463,00 dinara, bez poreza na promet, odnosno 31.341 evro, tada je evro bio 60 dinara. Znate da je dinar čvrst, samo jača. Mislim da je i danas isto toliko, samo probajte da kupite.
Znači, za 3.474,61 metar kvadratni, odnosno 6, 14 evra po kvadratnom metru. Pa, još ima i aneks ugovora i, opet u ime Narodne banke Jugoslavije, potpisao ga je Radovan Jelašić. Daje se u prilogu iznos zakupa u aneksu ugovora od 31.343 evra, uzima se srednji kurs, u koji nije uključen porez na dodatu vrednost, znači, iznos zakupa je sada vezan za evro i nije promenjen u odnosu na ugovor.
Sada je očigledno na koji način je sprega između politike, vlasti, pojedinih medija, tajkuna i svega onoga što uništava ovu državu u proteklih osam godina.
Sve to čovek može nekako da proguta, dok ne okrenete današnju "Politiku", imate tamo članak: "Šta da se radi, kada je skupo zapravo jeftino", Mlađan Dinkić. Normalno je da se čovek zainteresuje šta taj šibicar, prevarant i lopov ima da kaže.