Gospodine predsedavajući, uvažavam vaš položaj, ali vas molim da mi dozvolite da govorim kao što ste dozvolili i Slobodanu Gavriloviću.
Nemojte da ste nervozni. Znate vi šta vas sve očekuje. Da Demokratska stranka računa na Slobodana Gavrilovića, ne bi on sedeo u zadnjem redu. On je nekad sedeo u prvom. Bolje bi bilo da gricka ovu platicu, paušal itd, ali, elem, tu smo gde smo.
Godine 1994. pokrenuto je pismo unutar Demokratske stranke, vezano za postupke Zorana Đinđića. To pismo, između ostalih, potpisali su vaš sadašnji predsednik Boris Tadić i vaš sadašnji član političkog saveta Dragoljub Mićunović, i da vam ne nabrajam ovde imena dvadesetak ljudi, osnivača DS-a, koji su to potpisali.

226.

Bolje da vam kažem 226, nego 242, kao što vam je juče Batić rekao. Ja vas, gospodine Gavriloviću, pozivam da vi lično, a evo pozivam sa govornice Borisa Tadića i Dragoljuba Mićunovića da izađe za ovu govornicu i da kaže da sve što su tada rekli i napisali o Zoranu Đinđiću povlače i da nije tačno. Ja ću vam samo neke stvari reći, teze...
Nije, varate se, gledao sam vreme Slobodana Gavrilovića i prekidali ste me, ali ne zaboravite jednu stvar, imam 20 minuta kao zamenik šefa poslaničke grupe po ovoj tački koja je vezana za korupciju. Ja ću vam sve ovo lepo natenane pročitati, da se setite.
Gospodine Gavriloviću, ako se Boris Tadić javno odrekne onoga što je potpisao, i Dragoljub Mićunović, ja ću se izviniti Demokratskoj stranci za eventualne insinuacije i povezivanje Zorana Đinđića sa svim slučajevima kriminala u koje su direktno bili umešani ljudi Zorana Đinđića, koje je, između ostalog, 2000. godine, jer to je početak korupcije unutar DS-a i okupljanja ljudi...
Evo šta piše – Đinđićev glavni oslonac u ovoj kampanji su postali ljudi koji su inače u zavisnom materijalnom položaju od njega, jer ih on direktno, i po svojim kriterijumima, plaća za rad u sekretarijatu. Neki od njih, kao Goran Vesić (čini mi se da sam ga juče pomenuo), šire intrige, a on svaki put dostavlja različite informacije sredstvima informisanja, od čega manji deo javno a veći deo nezvanično.

Kaže - napadajući oštro bogaćenje u ovim haotičnim uslovima Zoran Đinđić pominje odliv...

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Demokratske stranke, sve ovo što govorim ne govori Dragan Todorović, već vam čitam ono što su potpisali Boris Tadić, Dragoljub Mićunović i da ne nabrajam imena članova Demokratske stranke koji su potpisali sve ovo 1994. godine, vezano za Zorana Đinđića. Ja ću ovo polako pročitati u vremenu koje imam kao šef poslaničke grupe.
Ali, da odgovorim na neka pitanja koja je ovde postavila gospođa Nada Kolundžija o odgovornosti za ono što je zadesilo našu zemlju od 1990. godine pa naovamo.
Odgovornost, gospođo Kolundžija, snosi u najvećoj meri partija koja je vodila ovu državu do 1990. godine, pa od 1990. kao SPS, Komunistička partija, kojoj ste i vi pripadali, gospođo Kolundžija. Jeste, pripadali ste i snosite deo odgovornosti, kao što snosi svako ko je bio deo establišmenta, odnosno pripadao toj partiji.
Kasnije ste, gospođo Kolundžija, otišli kod Nebojše Čovića u Demokratsku alternativu; čuveni demokrata, sve do 1997. godine najpoznatiji demokrata u Srbiji. Prema tome, snosite izuzetno veliku odgovornost za sve ono što se dešavalo u ovoj državi i snosite odgovornost zato što ste član Demokratske stranke, jer vi članstvo podrazumevate kao deo koristi koju vi imate, ne ideologije. To je osnovna razlika između vas i nas.
Da vas obavestim, gospođo Kolundžija, što se tiče Srpske radikalne stranke, tačno je da smo bili od 1998. do 2000. godine, ali, kao što reče vaš poslanik ovde, zašto vi za ovih sedam godina niste sve, pa i nas, ukoliko je tačno i ukoliko postoji bilo kakvo delo ili čin koji je kažnjiv po zakonu, pozvali na odgovornost, zašto za ovih sedam godina nisu odgovarali? Problem je, gospođo Kolundžija, što se tiče SRS, da nemate ništa, apsolutno ništa ni za jednog jedinog radikala. A mi za vas ovde iznosimo taksativno, nabrajamo šta ste sve uradili i na koji način ste upropastili zemlju. To je problem sa kojim ste se vi suočili kao stranka i zato je Boris Tadić počeo da čisti sve ljude oko Zorana Đinđića, zato što je bio potpuno svestan da su oni najodgovorniji za sve ono što je urađeno u državi.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Todoroviću.)
Nemamo mi ništa protiv. To su vaše unutarstranačke stvari, ali je problem što za to niko do sada nije odgovarao, kao što niko nije odgovarao ni za period do 2000. godine. Ako postoji, mora da se odgovara. Postavljam pitanje - ko je bio na vlasti od 1996. godine u Beogradu? Demokratska stranka i SPO; pa se posle SPO uortačio sa socijalistima, pa je isterao vas, isterao je samo Đinđića, ali je ostao veliki broj vas u administraciji, u službama. Sećate se kako ste obećali 2001. godine kako ćete raščistiti sa 760 stanova koje je podelila Gradska skupština?
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, molim vas da završite, vreme.)
Ni jedan jedini radikal. Zašto niste raščistili? Kada ste počeli da čeprkate, samo ispadaju članovi DS-a. Što to sad ne uradite? Vi da pričate nekome o kriminalu i o korupciji? Vi ste to tada imenovali, 1994. godine, ali niste uspeli da se izborite protiv Zorana Đinđića, jer ste njega imenovali unutar Demokratske stranke kao najodgovornijeg za uništavanje DS-a, pretvaranje DS-a u lidersku stranku, zloupotrebu položaju, zloupotrebu finansijskih tokova unutar Demokratske stranke. Sve vam to ovde, gospodo, piše.
Ponovo vas pozivam, pozivam Dragoljuba Mićunovića da siđe i kaže da ovo nije tačno, da on povlači sve to što je rečeno. Pozivam i Borisa Tadića, neka povuče sve ovo što je potpisao. Onda ću ja prihvatiti da je ovo što ste vi napisali o Zoranu Đinđiću netačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ste imali bar delimično prilike da se upoznate sa jučerašnjim dešavanjima u Skupštini grada Beograda. Mogu da vam kažem da od 1990. godine nisam ni prisustvovao, niti čuo da se u bilo kojoj ustanovi desio ovakav slučaj kao što se desio juče u Skupštini grada Beograda. Može slobodno da se kaže da je nastupio teror većine. Normalno je da većina može da uradi sve ono što misli da je za nju korisno.
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Todoroviću, imaćete priliku da diskutujete, samo mi kažite po kom članu Poslovnika pričate o Gradskoj skupštini?)
Član 226. Gospodine Albijaniću, verovao sam u vaše sposobnosti, da ste vi za ovo vreme već uspeli da savladate Poslovnik i da se upoznate sa nekim članovima. Jedan od njih je i član 226. Pročitajte, pa ćete videti.
(Predsedavajući: Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Upozoravam vas da je ovo najviše zakonodavno telo u zemlji, a ne Gradska skupština.)
Meni će biti zadovoljstvo, gospodine Albijaniću, ako sam uspeo da vam pomognem. Molio bih da mi vratite vreme.
Naime, juče u Skupštini grada Beograda DS, DSS i G17 plus dogovorili su se da, s obzirom na to da je gradonačelnik grada Beograda, Nenad Bogdanović, preminuo, na svaki mogući način pokušaju da zadrže funkciju gradonačelnika. Razumem, to je legitimno. Međutim, nije legitimno da kršite proceduru, nije legitimno da kršite zakon, nije legitimno da onemogućite ostale odbornike da, u skladu sa Poslovnikom, na isti način mogu da uđu u izbor za predsednika Skupštine grada Beograda.
Iako smo ih upozorili da je to naše legitimno pravo, sadašnji vršilac dužnosti gradonačelnika, predsednik Skupštine grada Beograda, gospodin Alimpić, izašao je za govornicu i rekao da su se oni korektno dogovorili unutar vladajuće koalicije na gradskom nivou, da se izvrši rotacija, kako bi on, kao član DS, vršio funkciju gradonačelnika. Ništa tu nije sporno.
Sporno je što vi nama niste omogućili da i mi predložimo svoje kandidate, što vi unapred obmanjujete građane Srbije. Vi, u koaliciji na republičkom nivou, iz DS tvrdite da će izbori biti do Nove godine. Tu pominjete predsedničke izbore, pominjete lokalne izbore. Vaš koalicioni partner iz DSS kaže da izbora do kraja godine ni u kom slučaju ne može biti, jer imamo mnogo važnije stvari kada je u pitanju država, a to je Kosovo i Metohija, i da izbora neće biti.
Kako je onda moguće da u Gradskoj skupštini, zbog tvrdnje koja, uzgred budi rečeno, ne mora da znači ništa, jer kada ste vi u pitanju apsolutno ništa nije sigurno, vršite rotaciju na mestu predsednika Skupštine, kako bi član DS vršio funkciju gradonačelnika grada Beograda? Bar u jednom slučaju obmanjujete javnost, ili kada je u pitanju Gradska skupština, kada tvrdite i slažete se vi iz DSS da će izbora biti do Nove godine, ili vi koji znate da vam oni neće prihvatiti ove izbore za predsednika Srbije i lokalne izbore. To je nešto što prevazilazi sve moguće granice.
(Predsedavajući: Vreme.)
Takođe, juče ste u Gradskoj skupštini izabrali vršioca dužnosti zamenika gradonačelnika. To je prosto nepojmljivo. Takva budalaština se nije desila od 1990. godine, apsolutno nigde. Ni u jednoj instituciji nije postavljen ili izabran čovek na funkciju koja ne postoji. Iako smo tražili da nam pokažu gde to u Poslovniku, u zakonu, u Statutu grada Beograda postoji zamenik vršioca dužnosti gradonačelnika, nisu uspeli to da urade. To je vaš problem i to je ono što građani Srbije treba da znaju.
Vas vlast interesuje samo iz jednog jedinog razloga: da osvojite vlast kako biste došli do plena. Za vas su plen javna preduzeća, ministarska mesta, upravni odbori i sve ono do čega možete da dođete. Ništa vas drugo ne interesuje. Kakva sudbina zemlje, kakvi bakrači. Vas interesuje samo raspodela plena. Vi ste to na najgrublji mogući način pokazali juče u Gradskoj skupštini.
Upozoravam vas, sa ove govornice, da preko ovoga SRS neće preći. Ovo, što ste nam oduzeli pravo da i mi kandidujemo juče, po normalnoj proceduri, po Poslovniku, kandidata za predsednika Skupštine grada, imaćete prilike da u narednim danima saznate koje ćemo mere preduzeti.
Neću vam govoriti unapred, budite sigurni da preko ovog nećemo preći. Mislim da treba da se zamislite nad ovakvom činjenicom da zahvaljujući većini koju imate onemogućavate nelegitimno odbornike Skupštine grada Beograda da u skladu sa Poslovnikom i oni imaju ista prava kao što imate i vi.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 219, koji reguliše odnos Narodne skupštine i Ustavnog suda i ono na šta vas mi upozoravamo sve vreme, da je naša država de facto u neustavnom stanju, a od kada je DOS došao na vlast, skoro četiri godine, mi nemamo Ustavni sud. Da postoji ta institucija mi bismo mogli, na neki način, da verujemo da bi određeni problemi mogli da se reše, kao što je ovaj problem vezan za jučerašnji tok sednice Skupštine grada Beograda, jer bi sigurno SRS podnela žalbu Ustavnom sudu zato što je na najgrublji mogući način prekršen Poslovnik Skupštine grada Beograda. Zbog dogovora koji ste vi učinili sa vašim koalicionim partnerima, zabranili ste ostalim odbornicima da, u skladu sa Poslovnikom, predlože drugog kandidata ili druge kandidate za predsednika Skupštine grada Beograda.
Da postoji Ustavni sud ovo pitanje bi bilo razmotreno i Narodna skupština bi bila obaveštena. Ja sam siguran, i kada biste ponovo vratili onog Slobodana Vučetića, da i on ne bi mogao da pređe preko ovakvog kršenja Ustava i zakona, da biste vi ovo morali da ponovite i da biste morali da omogućite i drugim odbornicima da, u skladu sa Poslovnikom, predlože svoje kandidate.
Postavlja se pitanje, šta je to, koji je to razlog da vi ovako drastično kršite Poslovnik? Pa, vrlo jednostavan. Vi se plašite izbora, vi više nemate ni jednog jedinog kandidata sa kojim možete da izađete na izbore. (Aplauz.) Vi ste manji od makovog zrna, zavukli ste se u mišiju rupu. Šta je sad sa crtom?! Gde vam je crta sada.?! Šta je bilo sa crtom?! Ništa se vi ne sekirajte, imamo mi kandidata. Ali gde su vaši?! I pokažite to, nemojte ovde iz klupa. Raspišite izbore u skladu sa zakonom. Ali sada ne smete na crtu! Šta je sad?!
Ja kakvo iskustvo imam, očekujem da vi, svesni činjenice da nemate šta da tražite na izborima nigde, zato u drugim skupštinama opština fizički pokušavate da se obračunate sa većinom koja je legalna, jer vama ne odgovara. Očekujem da ćete možda uvesti i vanredno stanje, jer vi na izborima nemate šta da tražite. Da imate, izašli biste.
Zakon je vrlo jasan, od dana kada je predsedniku opštine prestao mandat u roku od 15 dana predsednik skupštine je dužan da raspiše izbore. Vi na ovaj način jasno stavljate do znanja građanima Srbije da od toga nema ništa, da ste se vi dogovorili. Kršite zakon verujući da vam svaki dan na mestima na kojima ste danas omogućava da zgrnete što više i da zatrpate sve ono što ste do sada uradili.
Mogu da vam obećam, kada SRS dođe na vlast, ne iz političkih razloga, ne zbog političkog progona političkih neistomišljenika, nego samo zbog kršenja zakona, veliki broj će doći pod udar tog zakona i moraćete da odgovarate za uništenje Srbije od 2000. godine.

Po članu 101, zato što imam osećaj da nas je Žarko Obradović pogrešno razumeo. Ja se potpuno slažem da predsednik Skupštine krši zakon i da ne raspisuje izbore u opštinama u kojima je to morao da u radi i na takav način omogućava Vladi da ona formira grupu ljudi koja sprovodi svoju volju i vlast u pojedinim opštinama. Mi ovde prvenstveno protestujemo protiv situacije u pojedinim opštinama gde se grubo krši Ustav i zakon, gde formalno nisu uvedene vanredne mere.
Postoji Skupština, postoji legalna većina, ali oni koji su primili pare da bi sprovodili nečiju volju, odnosno u najvećoj meri da bi se raspadalo poljoprivredno zemljište, pa da ona grupacija koja dođe na čelo te opštine izvrši prenamenu tog zemljišta u građevinsko zemljište i tako omogući milionske zarade pojedincima, kao što je to slučaj u Staroj Pazovi, što na najdrastičniji način govori o karakteru vaše vlasti. To je prosto neverovatno na šta ste vi sve spremni kako biste preuzeli vlast.
Vi se još uvek niste odrekli metoda 5. oktobra. Vama su još uvek u glavi krizni štabovi. Ne može legalno, ali može pučem. Može uz oružje, izgleda da vam je ostalo dosta toga iz stanice policije u Majke Jevrosime i drugih policijskih stanica, koje ste pokupili 5. oktobra i čim nema mogućnosti da legalno osvojite vlast, vi izgleda ponovo hoćete da pribegnete nasilju, kriznim štabovima.
Između ostalog, ja se sećam tadašnjeg potpredsednika Vlade, Miroljuba Labusa, jednog od predvodnika DOS-a 2000. godine, koji je rekao – kakve to ima veze, to su potpuno legalni organi, pa još je Edvard Kardelj ustanovio mogućnost da se neke stvari vrše na takav način, kao što je bilo nasilno preuzimanje opština, preduzeća. Čak ste upadali ljudima u kuće, čupali im kablove iz zidova, skidali prozore, vrata. Ali, dokle? Dokle to mislite da radite?
Gospodo, vi za sebe tvrdite da ste demokrate. Između ostalog, u imenu vaših stranaka to je prva reč – Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije.
Da li je vama poznato da se na vlast dolazi izborima, ne oružjem, ne motkama, ne zato što je neko uzeo pare da bi omogućio nekome drugome da zaradi enormne sume. Nego izborima, gospodo. Na izobre! Poštujte zakon. To što ćete vi da izgubite to je potpuno normalno. Pa, pogledajte šta ste uradili sa Srbijom. Uništili ste Srbiju potpuno. Dokle mislite da ostanete?
Prvi sledeći izbori i vas neće biti na političkoj sceni. Neki od DS će ostati, ali od ove druge demokratske pitanje je šta će ostati, pod uslovom da se ponovo ne budu šlepali Velimiru Iliću na leđima. Mislim da je on pametan čovek i da neće dozvoliti, da će izaći na izbore sam, pa neka se Koštunica sam snalazi i neka izlazi na izobre. Ali vi ćete morati da odgovarate za sve ono što ste uradili u proteklih sedam godina.

Pozivam se na član 219 – Odnos Narodne skupštine i Ustavnog suda. Ja vas pozivam da se držite Ustava kao svetog pisma. Nemojte da radite na protivustavan način. Mi samo želimo da sprečimo bezakonje koje je juče uvedeno u Skupštini grada Beograda. To je apsolutno nedopustivo, i zbog vas, jer na takav način dajete nekome pravo da na isti način postupi u situaciji u kojoj ćete vi biti oštećeni.

Zbog toga postoje pisani dokumenti, zakoni i Ustav, zato da ograniče silu, jer sila je sama po sebi dovoljna. Zato se pišu zakoni, da onaj koji je slabiji može da ima ista prava kao što ima i onaj koji je jači, i to je stvar preko koje ne smete da pređete.

Time štitite sebe, ne nas. Mi smo već manjina i mi ne bismo uspeli da ostvarimo svoje namere i svoje želje. Imate tu većinu, ali ako je već većina, koristite je na zakonit način.

Ja vas pozivam na Ustav, na član 192, pozivam Vladu Srbije, jer ovde se kaže da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.

Pošto nemamo Ustavni sud, pozivam Vladu da oceni da li je juče u Skupštini grada Beograda prekršen zakon. Da li je zabranjeno i onemogućeno odbornicima SRS, SPS i drugim predstavnicima da legitimno i legalno, u skladu sa Poslovnikom, predlože svoje kandidate za predsednika Skupštine.

Ukoliko Vlada ne uradi ovo u roku od pet dana, ona će biti odgovorna i to će biti dokaz da iza ovoga stoji i Vojislav Koštunica i Boris Tadić i da su oni inspiratori kršenja i Ustava i zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  moram da priznam, nažalost, da je predsedavajući u jednoj stvari u pravu. Kaže da smo potrošili sat i po vremena na početku rada Skupštine Srbije zato što smo se bavili problemima koji su nastali u Skupštini Grada Beograda, jer to je za njega potrošeno vreme, a izgleda i izgubljeno vreme, a izgleda i za vas, jer mi smo tih sat i po vremena utrošili pokušavajući da vas uverimo da većina u Parlamentu ne treba da se zloupotrebljava.
Ne treba da kršite Poslovnik koji ste sami doneli, nego da radite u skladu sa tim Poslovnikom. To što vi dođete u problem, pa pokušavate da rešavate na ovakav potpuno pogrešan način. Nećete mi reći da je za ove tačke dnevnog reda Rasim Ljajić, koga ja uvažavam, stručan da bude predlagač ispred Vlade. Znam da vi imate ministre koji su eksperti. Uopšte ne treba da im dajete, a predlažem vam kako ubuduće da izađete iz ovih problema, uopšte ministrima nemojte da određujete resor. Samo napišete ministar, jer vi ste stručnjaci za sve. Završili ste posao. Onda samo treba da kažete ministar taj i taj biće predlagač ispred Vlade i neće biti nikakvih problema.
Ispričaću vam istinitu anegdotu koja se desila i koja potvrđuje kakva je situacija sa vašim ministrima. Siguran sam, gospodin Albijanić, bez obzira što mora da se trudi na neki način protežira i drži stranu vladajuće većine, da je čuo je tu priču i zna da je potpuno istinita. Pre nego što smo krenuli u Strazbur, između ostalog to sam čuo od jednog predstavnika DS i neću da navodim njegovo ime, došli su članovi jedne delegacije za evropske integracije u Ministarstvo prosvete kod ministra Budimira Lončara, došli i seli, došao i gospodin Lončar i predstavio se – ja sam gospodin Budimir Lončar, ministar za lokalnu samoupravu. Oni pogledaju papire, kažu, izvinite, ovde piše za prosvetu, da, da, da, kaže, za prosvetu. To me podseća na ono, da li ste vi muzičar, jesam, muzičar sam, ne, ne, nisam.
To je otprilike i slučaj i situacija sa ovakvim načinom da izbegnete da radite u skladu sa Poslovnikom, jer, pazite, mi smo korektno...
(Predsedavajući: Vreme.)
...izvinjavam se, završavam, korektno smo prihvatili da objedinite raspravu o pojedinim tačkama dnevnog reda. Nemojte da kažete da sada vršimo opstrukciju. Prihvatili smo to. Otvoreno je zasedanje, počela je rasprava, navedeni su predlagači Vlade. Sada je vama problem i vi to menjate. Ne može, skinite sa dnevnog reda, preskočite tu tačku dnevnog reda, dajte nešto drugo, prekinite sednicu formalno ovu i zakažite novu, uradite nešto što vam omogućava Poslovnik. Nemojte stalno da kršite Poslovnik, obiće vam se o glavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 226. želim da čujem ovde direktno od ministra, gospodina Rasima Ljajića, da li on ima nameru da ostane u raspravi za sve tačke dnevnog reda. Ukoliko bude Rasim Ljajić učestvovao po svim tačkama mi ćemo u skladu sa Poslovnikom i sa pripremljenim nastupom izlaziti za ovu govornicu. Ukoliko se to ne desi, ukoliko ste vi planirali da samo iznesete stavove vezane za predloge iz vašeg resora, onda će to na očigledan način pokazati da je vaše imenovanje za predlagača Vlade bio samo razlog zbog koga smo se mi bunili danas u Skupštini Srbije i  izlazili po Poslovniku.
Ministar Vuk Jeremić koji je trebalo da bude izvestilac ispred Vlade ne nalazi se u Beogradu. Umesto da to prevaziđete na jedan korektan način, jer ste to u jednom slučaju pokazali, mislim na Vladu, vi ovde pokušavate vašim pristankom da se održi rasprava i o zakonima koji nisu u vašem resoru, i na neki način dovodite sebe u poziciju u koju ne bi trebalo da dolazite.
Nadam se da ćete imati prilike da nam na adekvatan način pružite sva objašnjenja vezana za sve predloge zakona koji su vezani za resor Ministarstva inostranih poslova. Odmah da se razumemo, ne sumnjam u vašu stručnost, obrazovanje, itd, pretpostavljam da će vaši odgovori biti apsolutno na nivou struke, odnosno da ćete moći kompetentno da učestvujete u raspravi po svim predlozima zakona i onih koji nisu u vašem resoru.
Hoću građanima Srbije, pa i vama, gospodo poslanici, da pokažem kako nekorektno funkcioniše ili kako funkcioniše ova koaliciona vlast, a ovo – nekorektno je pleonazam. Vidite, DSS je zato što ministar Jočić nije danas tu, povukla iz procedure predlog zakona čiji je izvestilac trebalo da bude ministar Jočić. Sa ovim činom oni se jasno ograđuju od svojih koalicionih partnera koji na ovakav način, zahvaljujući vama, gospodine ministre, jer to prihvatate, pokušavaju da na neki način potcene ovu skupštinu, da mimo Poslovnika, mimo nekog zdravog razuma, da vi preuzimate obavezu da predstavljate izvestioca za zakone koji nisu u vašem resoru. To je problem sa kojim se ova skupština suočava, zato smo mi i bili prinuđeni da istaknemo sve ove probleme.
Hteli smo unapred da čujemo od vas ovo obećanje da ćete biti ovde, unapred vam kažem da ćete biti izloženi pitanjima vezanim za sve predloge ovih zakona. Na neki način, da pokažemo i Skupštini i građanima Srbije da ovakva praksa Vlade Republike Srbije ne bi ubuduće trebalo da se sprovodi, jer to nije dobro ni za pojedine ministre, ni za Skupštinu Srbije, a u krajnjoj liniji i za Vladu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba više reći ni jednu jedinu reč.
Zahvaljujem se Rasimu Ljajiću na korektnosti i mislim da posle ovoga oni koji o tome odlučuju, a to su predstavnici, odnosno šefovi poslaničkih grupa koji čine vladajuću koaliciju, treba ipak da se dogovore i da poštede Skupštinu.
Ako Rasim Ljajić, kao što je već rekao, nije spreman, a što je potpuno normalno, da učestvuje u predlozima zakona za koje nije nadležan, kako onda to mi da radimo. Ako vi to budete uspeli da objasnite, pokušajte, ali mislim da treba da saslušamo Rasima Ljajića, iz poštovanja, vezano za predlog njegove tačke dnevnog reda. Kada su u pitanju ove druge tačke dnevnog reda, da vi od toga odustanete.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću reći ništa novo i kada ste imali prilike da čujete suvišna obrazloženja vezana za naš zahtev, da gospodin Rasim Ljajić ne može biti predlagač ispred Vlade vezano za ove zakone, više o tome ne treba diskutovati, on je sam za ovom govornicom to potvrdio, međutim, postavlja se jedno drugo pitanje.
Postavlja se pitanje potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, šta je sa ovim njegovim pismenim gde on kaže – s tim u vezi obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, određen i Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalne politike i to je neistina, mi ozbiljno treba da se zamislimo vezano za tu činjenicu.
Zašto se Vlada ovako igra sa Narodnom skupštinom. Kako je moguće da u ovom setu zakona, ja sam vezano za to već postavio pitanje, bude povučen Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, sa protokolom, koji je podnela Vlada, samo iz jednog jedinog razloga: samo zbog toga što ministar nije tu i što ne može da obrazloži ovaj predlog.
Posebno je problematično da šef jedne poslaničke grupe ili najveće poslaničke grupe u vladajućoj koaliciji izađe i na ovakav način degradira sopstvene poslanike, jer njeno objašnjenje se svodi na činjenicu da mi ovde i nemamo šta drugo da radimo, nego ono što je Vlada dogovorila da aminujemo.
I zašto bi onda uopšte trebalo voditi bilo kakvu raspravu i da je određeni ministar tu i da nije tu, zašto uopšte i kakve onda uopšte ima razlike.
Vlada je to predložila i usvojila i na nama je da pritisnemo dugmad i da završimo posao.
Možda vi u vašoj poslaničkoj grupi tako funkcionišete, mi nemamo ništa protiv, ali ne možete vaš način rada da prenesete na celu Skupštinu i na druge poslanike. Mi želimo da o svakom predlogu zakona damo predloge, primedbe i svesni smo mi činjenice da ne mogu stvari da se izmene.
Svesni smo, takođe, činjenice da ne treba prihvatati sve ono što je Vlada usvojila i predložila. Ali, to što ne možemo da promenimo ni najmanje nije razlog da ne ukažemo na te stvari, jer postoji teoretska mogućnost da zbog primedbi koje bismo mi uputili Vlada odluči da se ne ratifikuje takav sporazum.
Ovaj predlog, koji je povučen, vezano za Sporazum sa Francuskom o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, a ako bismo mi dali suvišna obrazloženja i objašnjenja vezano za ovaj problem, da nije samo Srbija zemlja koja treba da prihvata obaveze, nego bi neko trebalo da prihvati obaveze i kada je Srbija u pitanju.
Kada su neki drugi državljani došli na teritoriju Srbije i dan-danas se nalaze na teritoriji Srbije, zašto sve vreme dovodite Srbiju u poziciju da samo ispunjava naloge EU, odnosno Zapada.
Zašto mi ne možemo u ovoj raspravi da ubedimo i vas i Vladu, ako hoćete ovo da prihvatite, da tražimo neki reciprocitet da i oni prihvate neke druge obaveze.
To su stvari na koje mi želimo da ukažemo i da u ovakvim raspravama pomognemo ne Vladi, jer da se ne lažemo mi smo opozicija, ali mi želimo da pomognemo građanima Srbije, da pomognemo Srbiji, jer mislimo da dobrim predlozima i dobrim primedbama mi pomažemo državi Srbiji i građanima Srbije, a da će to koristiti i Vladi.
Zbog toga bih vas molio, da to što vi prihvatate da o takvim stvarima, ne samo da ne raspravljate, nego da mislite da je potpuno bespredmetno da raspravljate i to je vaše pravo, nemojte uzimati nama pravo da stavljamo sve one primedbe na predloge za koje mislimo da su loši i koji su na štetu građana Srbije i države Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o predlozima nekoliko zakona. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, sa predlogom da se, na osnovu člana 161, usvoji po hitnom postupku.
Postavljam pitanje gospodinu Rasimu Ljajiću, jer sam siguran, bez obzira što se ne bavi ovom temom, da je izuzetno kompetentan, jer se u Vladi DOS-a nalazi od 2000. godine, otkako je DOS došao na vlast, a činjenica je da je od tog momenta Srbija skoro rasprodala sve ono sa čime je raspolagala i činjenica je da je ogroman novac prilikom prodaje u vidu provizije otišao u privatne džepove.
Kada kažem da je Rasim Ljajić sa ovim dobro upoznat, to govorim u afirmativnom smislu, jer za gospodina Ljajića za ovih 7 godina apsolutno ne postoji ni jedna jedina čak ni pričica da je umešan u bilo kakav posao ili radnju koja bi dovodila u pitanje njegovo učešće u bilo kakvoj aferi, znači, potpuno je čist po tom pitanju i može bez ikakvih problema da odgovori, jer je neposredno imao prilike i uvida u sve ono što se dešavalo.
Otprilike, prema izjavi Agencije za privatizaciju, do sada je u Srbiji prodato preduzeća za oko 2.600.000.000 evra. Ako uzmete onu obaveznu proviziju, koja je usvojena, od 5%, to su verovatno delili po pola, odmah da vam kažem, to je uobičajeno i uzmete neki uobičajen procenat od 10%, između ostalog, vi najbolje znate među vama kako se po nadimku prepoznajete – mister 5%, mister 10% itd, to su vam, između ostalog, i nadimci, ispada da je samo u ovom procesu privatizacije najmanje 12 do 13% od ovog iznosa otišlo kod pojedinaca ili grupa koje su prilikom prodaje preduzeća imovine Republike Srbije stavili u svoj džep.
Ako uzmete da još nije završeno sve sa bankama i drugim finansijskim institucijama, da će tu vrednost biti oko 4.500.000.000 evra, onda građani Srbije dolaze do saznanja zbog čega se vi ovako grčevito borite da ostanete još neko vreme na vlasti, pa ovaj jedan deo vaše koalicije čita ovde referate o raznoraznim stvarima, ali ne postavljate ili ne dajete objašnjenja građanima Srbije šta je sa dosadašnjim aferama prilikom privatizacije u Srbiji.
Vi mislite, završilo se, završen je posao, gotovo, idemo dalje dok ne završimo i ovo. Ja vas podsećam da je članom 9. Konvencije predviđeno da država obezbedi da se svaki ugovor ili njegova odredba koja omogućava korupciju proglasi ništavim i nevažećim, kao i mogućnost obraćanja sudu u slučaju da je saglasnost dovedena u pitanje radnjom korupcije.
Neću da navodim ovde "Sartid", jer je već moj prethodnik detaljno rekao za jednu od najvećih pljački koja je izvršena u našoj zemlji, da je prodat za 21.300.000 evra, da su obaveze države koje je preuzela sigurno preko milijardu evra i tek otkrivamo šta je sve država preuzela kao obavezu vezano za "Sartid". I vi to svi dobro znate.
Ne treba se skrivati i zabijati glavu u pesak. Ja samo govorim ono što je navedeno u sredstvima javnog informisanja da je, možda, između ostalog, zbog "Sartida" život izgubio i predsednik Vlade Zoran Đinđić.

Ja bih vas podsetio samo na neke afere koje su se desile dolaskom DOS-a na vlast.
Vi znate da je bivša ministarka saobraćaja, Marija Rašeta-Vukosavljević, uhapšena 23. novembra 2004. godine i puštena nakon jednog dana, pazite, nakon jednog dana, a krivična prijava je podneta zbog krađe državnog novca na ''Aerodromu Beograd'', koja se procenjuje na više od 18.000.000 evra. U to vreme su fikusi kupovani po ceni od 43.000 dinara. Obične kašičice za kafu plaćene su 850 dinara.
Da li vi vidite koje su to razmere pljačke, koja je počela dolaskom DOS-a na vlast?
Takođe, podsetio bih vas na početak asfaltiranja autoputa i puteva u Srbiji. Vi znate da je tom prilikom, kako je sam tadašnji predsednik Vlade, Zoran Đinđić, nadam se da se vi sećate toga, gospodine Ljajiću, u Skupštini Srbije rekao da je gospodin Čume pobedio na licitaciji, odnosno njegovo preduzeće "Difens roud", mada se sada pominje u novinama da su vlasnici tog preduzeća, između ostalog, bili Goran Vesić, tadašnji visoki funkcioner DS-a i Beba Popović, direktor Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije. Pazite, to su izuzetno bliski saradnici Zorana Đinđića.
Kada je Vojislav Šešelj postavio pitanje, kako da čovek koji je označen kao jedan od vođa kriminalne grupe ''Surčin'' dobije poslove vredne preko 10.000.000 evra na asfaltiranju puteva u Srbiji, predsednik tadašnje Vlade, Zoran Đinđić, izašao je i rekao da je on to dobio legalno, potpuno, i da je pobedio na licitaciji, na konkursu i da nema nikakvih problema.
Međutim, tada se ispostavilo da su, između ostalog, mašine za asfaltiranje uvezene bez carine, da je omogućen uvoz bez carine.
Kada je Vojislav Šešelj pitao da li bi bilo moguće da u Americi Al Kapone na nekoj licitaciji ili tenderu dobije neki posao od strane države Amerike, vi ste tada prešli preko toga i tada je praktično otvoren lanac kriminala i pljačka Srbije.
Da vas podsetim, takođe, vi to sigurno dobro znate, vi to pokušavate da zaboravite iz sve snage, ali naš zadatak je da vas podsetimo, jer se ovom konvencijom obavezujete da ćete ove stvari sprečiti. Između ostalog, kada bi postojali neki uslovi, vi nikada ne biste, naša država nikada ne bi mogla u ovoj situaciji da potpiše ovu konvencije, kao što su obaveze da država ispuni određene norme za pristupanje Evropskoj uniji, a na osnovu svega ovoga, vi ni za 100 godina ne biste uspeli da potpišete ovu konvenciju.
Da vas podsetim, slučaj Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića. Nadam se da niste to zaboravili i da se rado sećate kako je tom prilikom otkriveno da Nemanja Kolesar poseduje preko 50 stanova, da poseduje izuzetno velike sume novca. Sećate se njegovog objašnjenja da je on to dobio od tate i mame, jer oni rade u Moskvi, pa kada su izračunali trebalo je otprilike da imaju radnog staža oko 1260 godina ili 1261 godinu, i nije uopšte bitno, da bi zaradili tolike pare.
Da vas podsetim, Nemanja Kolesar je bio šef kabineta Zorana Đinđića. Znam da ćete vi reći da on nije bio član DS, ali izgleda da je kvalifikacija za takva mesta bila nešto drugo, a ne samo članstvo u DS. Da vas podsetim na Zorana Janjuševića, koji je bio umešan, zajedno sa Nemanjom Kolesarom, jer se utvrdilo, u stvari, da nisu pare stigle iz Moskve, nego da su pare stigle sa Sejšela i nekih drugih egzotičnih ostrva.
I do dana današnjeg nije ništa urađeno po tom pitanju; da stanovi koji su otkupljeni na ime Nemanje Kolesara nisu njegovi, to je tačno, ali su na njegovo ime, da su proizveli veliki problem i da je zbog toga moralo da dođe do nekih, neću da kažem unutarstranačkih obračuna, ali je došlo do problema, da bi se neke stvari isterale na videlo.
Da vas podsetim za energetsku mafiju. Imali ste prilike da u više navrata čujete od predstavnika SRS, koji uporno pokušavaju kod predsednika Skupštine da se stavi Izveštaj Anketnog odbora vezano za energetsku mafiju. Samo da vas podsetim da je Anketni odbor ... (dobacivanje iz sale)...
Da li vi to sada računate, možda sam pogrešio u ciframa, pa sada hoćete da uskladite ove moje izveštaje. Slažem se da možda nije bilo baš najpreciznije, ali govorim o podacima do kojih sam mogao da dođem. Izgleda da je neko nervozan ili da mu je teško.
Ako je nervozan, ima lekova, ako mu je teško, takođe, može da pribegne određenim sredstvima koja će mu omogućiti da lakše podnese ove egzaktne podatke koje iznosim sa govornice.
Anketni odbor je utvrdio da su firme Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića obezbedile protivpravnu korist od 13.000.000 dolara, da im je to omogućila ova država, oštetili su državu ukupno za 143.516.395 dinara. Smatra se da je ovo samo vrh ledenog brega. Kako mislite da potpišete ovu konvenciju i da pređete preko svih ovih stvari koje su se desile od 2000. godine?
Sećate se afere "Popovac". Prodata je ''Cementara'', i opet predsednik Upravnog odbora, šef kabineta Zorana Đinđića, Nemanja Kolesar, Zoran Janjušević, pominju se još neki, nemam definitivne podatke, ali doći će i to jednog dana na red, jer testament još nije pročitan, mada i majka Zorana Đinđića preko sredstava javnog informisanja traži da bude obaveštena o testamentu. Pretpostavljam da je to njeno pravo, da je ona morala i trebalo je da bude upoznata. Pretpostavljam da će iz tog testamenta da se saznaju neke stvari vezane za sve prethodne slučajeve.
Takođe vas podsećam na aferu "kofer", mada vi svi dobro znate o kome se radi. U januaru 2006. godine uhapšen je viceguverner, Dejan Simić, kada je u stanu primio kofer sa 100.000 evra. Otišao je u zatvor i posle nekog vremena, što je potpuno uobičajena praksa, on je pušten. Posle određenog vremena on je postao savetnik. Iskreno, da vam kažem, sa 100.000 evra i nije mogao dalje da napreduje. Da su bili u pitanju milioni, to bi se već podrazumevalo, to bi bilo neko više mesto. Ne može, ministri su mnogo teži po tom pitanju. On je došao samo do savetnika, ali sada radi u nekoj banci. Samo me čudi da u bankama primaju ljude koji imaju kriminalnu prošlost.
Obično za bankarske službenike, u normalnim državama, u normalnim bankama važe stroga pravila i svi oni koji se ogreše o zakon ili o bančine propise, dobijaju otkaz. To ste imali prilike da čujete prilikom predlaganja gospodina Jelašića za guvernera, da je on otpušten iz "Dojče banke" zbog nekih malverzacija koje je tamo činio, jer to je ozbiljna banka i ona ne dozvoljava da se tako nešto radi.
Da vas podsetim da do sada nije objašnjeno kako je od građana Srbije oteto 88.200.000 evra, zato što je doneta odluka da se na berzi proda 19,5% akcija "Hemofarma" za 225.000.000 dinara ili 3.750.000 evra. Danas ovaj paket akcija realno vredi oko 92.000.000 evra. Ljudi moji, što bi rekli "je li to moguće?!" Dvadeset pet puta više od stvarne vrednosti. Neko je morao da uzme pare. Nije to urađeno zato što neko nije znao, nego zato što je uzeo proviziju, baš zato što je znao.
Zato skrećem pažnju, jer i vi to dobro znate i da, sem što usvajate konvencije, treba još da poradite na tome, a to podrazumeva da državni organi, koji su za to zaduženi, krenu da rade svoj posao.
Evo jedan lak primer kako ćete pokazati da se vi borite i protiv korupcije i protiv kriminala.
Božidar Đelić, aktuelni potpredsednik Vlade, sećate ga se, došao je sa dve najlon kese, otišao je kod tetke u stan...
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću....)
... dobro, možda tri, nisam brojao, ali sa koliko god kesa je došao, u njima nisu bile pare.
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, 18,00 časova, to sam hteo da vam kažem. Možete da završite misao.)
Prema tome, ovde je vrlo jednostavno, to sam predlagao i kod gospodina Jelašića, da kod Božidara Đelića utvrdite na koji način je on došao do 10.850.000 evra koje poseduje u akcijama u "Meridijan banci".
Gospodo, vi dobro znate da je 2001. godine u Saveznoj skupštini usvojen zakon, mada ste odložili to na šest meseci, a mi iz opozicije smo tada tražili da on posle osam dana stupi na snagu, da svaka transakcija veća od 20.000 tada maraka, odnosno 10.000 evra, mora da se evidentira.
Za vašu nesreću, to ekonomski stručnjaci znaju, ja sam samo informisan o tome, da posle onoga što se desilo 11. septembra u Njujorku, baš zbog praćenja tokova novca svuda u svetu, hteli vi to ili ne, sve transakcije veće od 10.000 evra se evidentiraju i sve se zna, samo što oni neće vas da otkriju, ne zato što vas vole, šta njih interesuje, što bi oni štitili našu državu.
Završavam sa ovim. Dokažite time što će Božidar Đelić izaći prvo pred članove DS, a onda pred Parlament i na vrlo jednostavan način reći kako je zaradio 10.850.000 evra. On kaže da je bio odličan stručnjak, školovao se na strani.
Molim vas, takav stručnjak, takva ekonomska gromada, pa zar mislite da bi ga ovi na Zapadu pustili. Oni sve što valja iz ove države uzimaju i privlače kod sebe, a Đelića su pustili?! Kako je to moguće?! Kako je moguće?! Moguće je zato što je sticajem okolnosti...
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Todoroviću.)
...znao srpski jezik, pa je uzet kod Čubajsa, pa je, ne, vi valjate...
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću...)
...za jednu stvar, vi ste šampioni u korupciji, kriminalu...
(Predsedavajući: ...gotovo je, nema više prenosa, nema više diskusija, molim vas. Sutra...)
...koja je obeležila vašu vlast, ali polako, usvajate ovu konvenciju. Na osnovu ove konvencije moraćete da položite račune, a kada položite račune, zna se, računi se polože i onda o državnom trošku provedete izvesno vreme, mnogi, nažalost, verovatno 40 godina za sve ono što su uradili Srbiji i građanima Srbije. Hvala veliko.