Dame i gospodo narodni poslanici, evo ako može da se uzme u obzir moja izjava, izjavljujem da prethodni gospodin apsolutno nije kriv. Ni u kom pogledu on ne može da bude kriv. Ovakve i na sudu oslobađaju. Verujte mi, ni za jedno delo njega na sudu ne bi osudili, odmah bi ga oslobodili krivice, ali bi morao da ode pod određeni tretman. Nije on kriv. Krivi su oni koji su ovakve ...

Kako vređam, pa upravo govorim da nije kriv. Krivi su oni koji su ovakve angažovali protiv Srbije, jer samo su ovakvi mogli da rade Srbiji ono što su radili.
Ali vam se zahvaljujem vam za jednu činjenicu koju sam saznao, da ste gledali tajna dosijea. To je ono što je tačno i to pokazuje vaš karakter. Ljudi koji su došli na vlast ostrašćeni, ostrvljeni, željni osvete, željni i ubeđeni da će naći prvo svoja dosijea, jer znaju sve ko je od njih ne bio u Službi državne bezbednosti nego bedni doušnici, oni koji zato što su nesposobni da normalnim putem napreduju u službi, da ostvare neke ambicije i želje, što su svoju okolinu izdavali, odnosno pričali sve stvari koje službu interesuju.
Imate od onih Sokrata, Aritotela, već znate vi sve ko je...(graja). Ali, ima jedna stvar, ovo što ste rekli pokazuje ono što mi sve vreme tvrdimo za srpske radikale. Da ste našli jednu jedinu reč u tim dosijeima, mi ne bi bili živi. Lustrirali bi nas ne zakonom, nego na bandere. Ali, niste tamo našli nijednog srpskog radikala i zato vam se zahvaljujem što ste danas javno obavestili Srbiju šta ste odmah uradili kada ste došli na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, stvarno moram da vas pitam gde ste vi bili, da li ste bili u sali ili ste sad stigli? Vodila se rasprava vezana za pojedine lokalne samouprave, odnosno opštine, gde su poslanici i vaše stranke i Srpske radikalne stranke iznosili neke od primera, po njihovom mišljenju nezakonitih, koji bi trebalo da budu sankcionisani.
Sve je teklo u nekoj relativnoj pristojnoj i prihvatljivoj atmosferi dok vaš poslanik, gospodin Milivojević, nije izašao za govornicu i prvo šefu poslaničke grupe SRS i svim poslanicima odredio meru pameti kojom raspolažu. Vama nije tada palo na pamet, ali vaša je obaveza, ako niste bili, da kao šef poslaničke grupe na neki način, neću da vas savetujem, ali ako imate ubeđenje da postoje poslanici koji ne mogu da se kontrolišu kada izađu za govornicu, da im kažete bar da ne izlaze dok vi niste u sali.
Da ste bili u sali verovatno bi, pretpostavljam, pošto tako zdušno branite to pravo svakog od poslanika da ne bude vređan sa govornice, da bi tada izašli za govornicu i tražili od predsedavajućeg da izrekne meru opomene poslaniku koji je to uradio. Pretpostavljam da nemate dvostruke aršine, da ne merite jednim aršinom predstavnike DS, a drugim aršinom da merite poslanike SRS.
Jer mi smo, ne znam, možda to za vas nije uvreda, ali doživeli najtežu moguću uvredu od strane gospodina Milivojevića, od toga da smo maloumni, do toga da smo u bivšoj vlasti zloupotrebljavali zakon, tukli trudnice, ne znam šta sve, do toga da smo uništili državu time što se više Srbi ne nalaze tamo gde su se vekovima nalazili.
Pretpostavljam da je mislio na Republiku Srpsku Krajinu, odakle je preko 500.000 Srba etnički očišćeno. Najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog uradile su hrvatske vojne snage, hrvatske ustaške snage, uz pomoć Amerikanaca. Valjda hoće da kaže da Srba nema u delovima Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije. Hoće da kaže da ih nema na Kosovu i Metohiji. I za to optužio SRS.
Šta će se desiti ako nam slučajno otmu Kosovo i Metohiju? Hoće li biti ponovo Slobodan Milošević kriv? Hoće li ponovo biti kriva SRS? Koga to danas u Prištini ne mogu da trpe? Da li je na vlasti Slobodan Milošević ili SRS? Ne, tamo su njihovi prijatelji, tamo je NATO pakt, tamo su Amerikanci.
Imao sam prilike da čujem njihovog predstavnika, jednog od članova tima koji otvoreno preti, ali kome preti? Preti Srbima koji su još uvek na Kosovu i Metohiji, ukoliko ne bude Kosovo i Metohija proglašeno nezavisnim, da ih čeka neizvesna sudbina. To su stvari koje su za članove i predstavnike SRS najteža moguća uvreda.
Da ste tada tražili da se postupi po Poslovniku, to bih uvažio, ali izaći sada kada se odgovara istom merom i to argumentima, onda mislim da nema smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši prijavljeni poslanici za govor odustaće od govora, zato što je gospodin ministar izrazio želju da završimo danas do 14,00 časova, jer ima posle podne nekih obaveza, a ne bi hteo da se nastavi diskusija bez njegovog prisustva.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje koje svaki poslanik postavi sebi kada dobije neki predlog Vlade ili vladajuće većine jeste pitanje motiva - zbog čega se predlaže takav i takav dokument, odnosno takav i takav zakon.
Posebno kada se predlaže ovakav jedan dokument, koji po svojoj prirodi ne bi trebalo u parlamentu da ni jednog jedinog momenta nijednog poslanika stavi u dilemu da li treba uraditi sve da bi se veze između Republike Srbije i Republike Srpske ojačale.
To je samo taj prvi momenat, jer normalno je da svi mi pokušavamo da vidimo šta se krije iza toga. Ovde nas ubeđuju da ovaj dokument nema nikakve druge motive, sem isključivo razvoj dobrih odnosa sa Republikom Srpskom.
Prvo što svako od nas pogleda, to je da mi danas ratifikujemo ovaj sporazum koji je potpisan 26. septembra 2006. godine. Vi znate da je u Republici Srpskoj obaveza da je prva nedelja u oktobru izborna za Republiku Srpsku.
Setićemo se svi, toga dana svi oni koji su otišli u Republiku Srpsku da bi potpisali ovaj sporazum suštinski su bili samo deo predizborne kampanje Milorada Dodika, kojim su hteli da krunišu tu njegovu kampanju, kako bi pokazali građanima Republike Srpske kako Milorad Dodik uživa podršku i predsednika Republike i predsednika Vlade, što im je on posle uzvratio na njihovim predizbornim skupovima.
I onda to na neki način kod nas odmah stvari problem kada su ovakve stvari, jer mi jednostavno nećemo da lažemo ni građane Srbije ni građane Republike Srpske. Sigurni smo da je ovaj dokument takve prirode – čist politički marketing. Tu su stvari potpuno jasne.
Ne bi bio nikakav problem da ste vi iz vladajuće koalicije izašli ovde i izneli sve šta ste uradili za ovih proteklih sedam godina, jer ste već jedan ovakav sporazum potpisali.
Sve ono što je proisteklo iz tog sporazuma rekli poslanicima Skupštine Srbije i jednog jedinog momenta ne bi postojala dilema ni kod jednog poslanika da su stvarno vaše pobude iskrene i da stvarno želite da učinite nešto na poboljšanju uslova u kojima žive Srbi u Republici Srpskoj.
Evo, ja ću vas podsetiti, od momenta kada ste potpisali prvi sporazum do današnjeg dana, 56 nadležnosti koje je imala Republika Srpska kao entitet skinute su sa dnevnog reda i prebačene su na centralni nivo tj. na nivo BiH. Je l' to taj vaš uspeh? Jeste vi zbog toga potpisali ovakav sporazum?
Da li vam je poznato da otkako ste vi potpisali ovaj sporazum da je promenjen ustav Republike Srpske, pa su danas konstitutivni narodi u Republici Srpskoj Hrvati, oni nazivaju muslimani, sada su to Bošnjaci, i Srbi? Pitam vas, da li se sećate kako i zbog čega je nastala Republika Srpska? Baš zbog toga što je pokušano da se u ustavu srpski narod ukine kao konstitutivni narod, kao što su to uradili u Hrvatskoj 90-te godine, izbacili ga iz ustava, a 1995. godine skoro potpuno etnički očistili i iz Republike Srpske Krajine.
Zašto vi niste ništa uradili kao vladajuća koalicija, kao vlast, jer je Srbija između ostalog država garant Dejtonskog sporazuma. Razumem, niste mogli to da uradite silom, ali bar da ste uradili na način koji podrazumeva protest.
Zašto dozvoljavate da se krši Dejtonski sporazum. To je suština specijalnih odnosa Republike Srbije i Republike Srpske, da se zaštiti Republika Srpska.
Da vas podsetim samo šta se sve desilo od tada, ono što je najgore po Republiku Srpsku, ukinuta je vojska Republike srpske i stvorena je jedinstvena vojska BiH. Da li vi stvarno verujete da je to dobro za Republiku Srpsku i da je to dobro za građane Republike Srpske? Onda postavite pitanje zašto je došlo do svega onoga do čega je došlo 90-tih godina?
Visoki predstavnici to potpuno anuliraju, kao što je to urađeno i na KiM. Vi se sećate da je postojalo 280 standarda, koji su trebalo da se ispune, pa da dođe na red pitanje statusa Kosova i Metohije.
Pitam vas, da li ste vi protestovali zato što nijedan standard do sada ne samo da nije ispunjen, nego ste uopšte prešli preko toga da je trebalo to uraditi kako bi uopšte razgovarali o statusu KiM.
Iz oblasti poreza prenos je suprotan članu 68. Republike Srpske, kompletan bankarski poreski sistem prešao na oporezivanje na nivou BiH. Nadležnost imenovanja i razrešenja sudija i tužioca neustavno je prenesena na nivo BiH. Neustavno su poslovi obavštajno-bezbednosne službe takođe preneti na nivo BiH.
Vi znate kada ovakvu jednu službu prenesete iz Republike Srpske na nivo federacije da je Republika Srpska na taj način ostala potpuno bez mogućnosti da se brani. Ukinuta vojska, ukinuta služba, i sada još pokušavate da nas ubedite kako ovaj sporazum treba potpisati jer će pomoći građanima Republike Srpske.
U čemu će mu pomoći? Time što ćete na mala vrata pokušati da se proturi Ustav koji predlaže vlast u BiH, gde bi po novom Ustavu, od četiri mogućnosti, koje pripadaju entitetima da se spreči nadglasavanje entiteta, tri biti potpuno zbrisana. Zahvaljujući poslaniku SRS u Republici Srpskoj, odnosno u federaciji BiH, Mirku Blagojeviću, taj ustav tada nije prošao.
Siguran sam da vi nećete uraditi ništa ako ovaj novi visoki predstavnik Ujedinjenih nacija koji je, čim je stupio na dužnost, oko 60 ili 70 državnih službenika, što iz policije, što iz drugih organa, suspendovao i oduzeo im pravo da rade. Krši njihova osnovna ljudska prava i nikome ništa.
Zašto vi niste reagovali kao vlast? Kako to da Miroslav Lajčak može na takav način da se ponaša u Republici Srpskoj.
Da napravimo jednu paralelu, zamislite da se to desi u Srbiji. Odmah bi upalili motore onim bombarderima u Avijanu da to vrate na staro ili bi krenulo novo bombardovanje. Vi nas ubeđujete da stvarate neke nove specijalne odnose sa Republikom Srpskom.
I bar deo građana iz Republike Srpske, sa kojima komunicira SRS, zamolili su me da vam prenesem njihovu poruku: nemojte više ni da ih branite, nemojte više nikakve specijalne odnose, držite se samo onoga što je do sada potpisano, što stoji na papiru i nemojte da uzmičete od toga. Držite se Dejtonskog sporazuma, držite se činjenice da je Srbija država garant Dejtonskog sporazuma i branite interese Republike Srpske.
Ovako, ovaj novi sporazum biće samo i isključivo u funkciji vaše predizborne kampanje. Ali, kako se ne zalažete za Dejtonski sporazum, tako vam prolazi i Rezolucija 1244.
Vidite te paralele, gde god Srbi imaju uporište u nekom međunarodnom dokumentu koji je nedvosmislen, kao što je Rezolucija 1244, vi se na to ne obazirete.
Dejton je nešto što je potpisano, kao što je i Rezolucija 1244, ali vama ne pada na pamet da tražite da se na osnovu Rezolucije 1244 vrati deo naše vojske i policije, do hiljadu, na Kosovu i Metohiju, da se vrate naši carinski organi na granice sa Kosovom i Metohijom, ne tražite da se vrate izbegla i raseljena lica sa Kosova i Metohije, kao što to ne tražite ni od Hrvatske.
Strazbur raspravlja o tome da sva izbegla i raseljena lica treba da se vrate na svoja vekovna ognjišta, u domove iz kojih su isterani. A šta vi radite kada odete u Hrvatsku, ili vaš predsednik stranke, odnosno predsednik Republike Srbije? Vi se izvinjavate.
Zašto se izvinjavate. Zato što je posle "Bljeska" i "Oluje" ostalo još nešto Srba da skonča i kako bi potpuno svaki pomen na Republiku Srpsku Krajinu ugušili.
Čudi me da vam nije palo na pamet da učinite nešto kada je u pitanju Vlada Republike Srpske Krajine u izbeglištvu.
Nijedan državni organ, apsolutno, nema nameru da legitimnog predstavnika srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine uvaži i da pokuša da se pomogne da oni ostvare svoja prava.
Znate, vama sada uopšte ne pada na pamet da upitate Hrvate kako je to moguće da su Srbi izbrisani iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivni narod. Za vas je to politika svršenog čina i to se prihvata.
Po tome, za vas je bespotrebno da se postavlja to pitanje, jer vas to ne interesuje. Možda vas i interesuje, ali imate nalog da se takva pitanja ne postavljaju.
Da je to tako, kada je u pitanju DS i G17 plus, imam potvrdu iz Strazbura, iz 2006. godine, kada je podnesena deklaracija o položaju Srba iz Republike Srpske Krajine, pod zaštitom Ujedinjenih nacija, da poslanik iz redova G17 plus i DS-a takvu deklaraciju nisu potpisali.
Da vam ne kažem da je potpise dalo više od 30 poslanika, čini mi se, iz sedam država, čak i jedna baronesa iz Engleske je to uradila, shvatajući da su Srbima u Republici Srpskoj Krajini bila ugrožena i da im se još uvek ugrožavaju prava.
I to je ono što vas karakteriše kada predlažete bilo kakve zakone, bilo kakve specijalne veze. Te specijalne veze završavaju se datumom izbora, bez obzira da li se ti izbori vrše ovde u Republici Srbiji ili u Republici Srpskoj. Bitno je da je ista strana u pitanju, strana koja je pod patronatom SAD-a i Evropske unije.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da donekle razumem gospodina ministra.
Jer, ovo što je dato poslanicima i što je on pretpostavljao da neće biti pročitano, to je na osnovu sopstvenog iskustva iz njegove stranke. Oni su ljudi koji dve godine nisu ulazili u parlament, uzimali su plate i onda su u jednom momentu odlučili da deo tih plata namene nekoj humanitarnoj aktivnosti.
Gde ćete ministre, taman sam hteo da vam pročitam član 7, ovaj prvi stav, koji kaže: ''Uslovi pod kojima rade predstavnici izabrani na lokalnom nivou treba da su takvi da obezbeđuju slobodno obavljanje njihovih funkcija.'' Zamislite vi ovaj prvi stav za žuto preduzeće. Oni više nemaju ni ime ni prezime, oni su mister 5%, 6%, 7%, pa dokle stignu.
Vi ovakav zakon, odnosno ovakvo napisan tekst dajete poslanicima Skupštine Srbije i kada vam se dobronamerno na ovo ukaže pažnja, vi ne možete da nađete adekvatan argument, da to stvarno činjenicama odbranite, jer ovo je nemoguće braniti. Ljudi, uzmite samo ovaj prvi stav člana 7, da ne čitam dalje ovaj član.
Da bi na neki način prešli preko ovoga, vi smatrate da ćete to najlakše prevazići tako što ćete odmah pokazati kolika je ljubav unutar vaše sopstvene koalicije.
Prosto je neverovatno koliko jedva čekate da se dohvatite za gušu. Prva prilika koja vam se ukaže vi to iskoristite i nije to uopšte problem, da se razumemo, mi to znamo, ne možete vi da obmanete ne samo nas ovde, nego ne možete da obmanete ni građane.
To samo pokazuje kakav je karakter ove vlasti. Sekiram se zato što sam siguran da ovakav odnos unutar vladajuće koalicije ne može da donese ništa dobro građanima Srbije, ali vi to ne razumete. Kako vi, koji jedva čekate da se dohvatite za gušu pred očima javnosti, kako li se tek ponašate u drugim situacijama gde je neophodno da sarađujete. Gde tu mi možemo na bilo koji način da zaključimo da između vas postoji saradnja; nigde.
Vi ste jednostavno raspodelili vlast kao plen i jedino vam zato služi politička borba, da dođete do plena kako bi koristili za sopstvene potrebe, i zato ste uništili ovu državu, zato posle sedam godina mi jedva opstajemo. Zato gde god da pogledate samo je pustoš iza vas. Jedino što merite, merite ono što je ostalo što do sada niste uspeli da prodate.
Vi mislite da vam je to jedina šansa tako što ćete da ukažete na vreme, ne vredi vam to ništa. Vremena za vas nema, shvatam da i vi to razumete. Jedino vam je ostalo to što imate nameru da prodate, a to su NIS, to su EPS i još par javnih preduzeća i da završite posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pretpostavljam da vi niste neobavešten čovek i da ste imali prilike do sada, relativno ste dugo u politici, da se uverite u jednu stvar; ne postoji apsolutno nijedna stvar koju je Srpska radikalna stranka iznela u javnosti, a da se nije pokazala kao tačna.
Da li je to bilo za mesec dana, godinu dana, pet godina ili deset godina, ali pokazalo se da sve ono što smo iznosili je bilo na bazi činjenica koje su se posle određenog vremena potvrdile.
Znam da vama sada ne odgovara da se setite nekih stvari, da se setite događaja i ličnosti iz bliže i dalje prošlosti koja vas vezuju direktno za kriminal.
Znam da bi vi vrlo rado da izbegnete to, da znam da ste pokušali da one koji su bili najeksponiraniji da odstranite iz stranke, neke ste čak i isključili, ali ostaje nešto što nikada nećete moći da uradite. Doduše, vi to pokušavate na način gde niste direktno angažovani u tome. Ta veza sa kriminalom i mafijom ide direktno sa Zoranom Đinđićem.
Normalno, vi to ne možete da uradite direktno, nego to pokušavate da uradite indirektno, tako što pojedinci polako sada izlaze u javnost sa stvarima koje su se dešavali i pre 5. oktobra, od 1994. godine. Gospodine Markoviću, samo da vas podsetim na sve rasprave vezane za smenu Dragoljuba Mićunovića i sve ono što ste vi tada rekli o Zoranu Đinđiću, između ostalog i Boris Tadić. Način kako je došao na vlast, vezu sa Socijalističkom partijom Srbije, i to su stvari koje su sada potpuno jasne i poznate svima.
S tim što je to, normalno, godinama Zoran Đinđić razvijao sve te veze, da bi 2000. godine 5. oktobra, uz pomoć mafije došao na vlast. Njegova vesa sa surčinskim klanom je toliko evidentna, toliko jasna. Vi možete da radite šta god hoćete, ali to su sada nesporne činjenice.
Da li smo mi lagali kada smo vas prozivali za Šilerovu. Vidite sada u novinama, kaže, specijalne zabave kod Dušana Spasojevića, na bazenu, uz određeni umetnički program, što je, da se razumemo ljudski i ljudska slabost koja se koristi itd. To su činjenice.
Da vas podsetim, gospodine Markoviću, nije to bilo tako davno, pre godinu i po dana, došlo je do promene i do otimanja, nezakonitog otimanja vlasti u opštini Surčin. U tome je najveću ulogu imala Demokratska stranka.
To su nesporne činjenice, jer Srpska radikalna stranka, koja je imala većinu i koja je držala vlast u opštini Surčin, ni po koju ceni nije htela da ozakoni pljačku društvene imovine, odnosno zemlje koja je izvršena uz pomoć gospodina Bugarina.
Lično se sećam, prozivao sam tada predsednika Opštinskog odbora Demokratske stranke, Vojicu Janoševića, da je kupio preko 100 ha od PKB, od "7. jula" i on mene demantuje u novinama i kaže da nije tačno, nije 100, nego 160.
Ne samo on, nego mnogi iz vaših redova, kupili su zemljište koje je vezano za Aerodrom Beograd, za autoput, zemljište pored autoputa, jer se pretpostavlja da će to zemljište biti namenjeno za privrednu zonu, za izgradnju i da će normalno po mnogo većoj ceni, nego što je kupljeno, da bude prodato.
Osnovni razlog zbog čega ste potplatili neke odbornike je bio mogućnost da dođete do vlasti, da bi prikrili stari kriminal i da bi omogućili novi, odnosno da to zemljište proglasite za privrednu zonu, kako bi vaši iz Demokratske stranke zaradili.
Kažete - ne znate gospodina Markovića. Čudi me da ne znate gospodina Markovića, kada je on jedan od prvih ljudi 2001. godine koji je dobio kredit od dva miliona maraka. Ne verujem da je to zbog toga što je kum Zorana Đinđića, verovatno zato što je bio dobar privrednik.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, zarad građana Srbije, hteo bih da ipak neke stvari budu definitivno objašnjene, jer se postavlja pitanje kako je Administrativni odbor mogao da donese ovakvu odluku.
Radi informisanja da vam kažem da sam normalno, kao predsednik Administrativnog odbora, došao na sednicu, a inače već na početku rada Administrativnog odbora vladajućoj većini je skrenuta pažnja da bi bilo neophodno da obezbedi većinu za rad Odbora. Pretpostavljam da su svi predlozi zakona koji dolaze od Vlade unapred usaglašeni u većini koja je formirana da bi se formirala Vlada i minimum što se očekuje od te većine je da obezbedi kvorum.
Nažalost, i vi ste predsedavajući svedok pošto ste član Administrativnog odbora, već pet ili šest sednica Odbora je do sada otkazano, odnosno nije održano zato što vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum, kao i u ovom momentu.
Ne znam da li građani Srbije mogu da vide, ali na ekranu ima 47 poslanika prisutnih, i to ne iz vlasti, ovde ih ima mnogo manje, ali ima zato ostavljenih poslaničkih kartica na sedištima. Nemojte sada da vadite, Nado, nemojte sada. Ima ih.
Molio bih da ovi sa kamerama pokažu, recimo ovde u trećem redu. Nije to sada kao ona situacija kada ste glasali iz Soluna, Bodruma itd. Ima vas svega 22. Onda zamislite kakva je tek situacija na odborima. Niste imali mogućnosti da održite sednicu Administrativnog odbora zato što niste u stanju da obezbedite većinu.
Stvarno vas, i vas ministre i vas gospođo šefa poslaničke grupe Demokratske stranke, jednostavno postavljam vam pitanje, možete ovde da uradite šta god hoćete, radili ste to u proteklih sedam godina, ali pretpostavljam da vam je jasno da se u krajnjoj liniji sve obije o glavu. Ne možete na ovakav način vršiti nasilje nad Poslovnikom, nad zakonom. Izvucite napokon tu karticu da se Nada smiri, ona tu stoji već sat i nešto vremena. Evo na šta ste vi spremni. Varate...

Znate, gospodine Albijaniću, strašno je da ste vi, kao predsedavajući, po Poslovniku bili obavezni da onog momenta kada ste videli da je kartica u poslaničkoj jedinici pozovete službu da je izvadi, a vi kršite Poslovnik i mene upozoravate i kritikujete zato što upozoravam na ovakvu prevaru kojom se služite. Stvarno nema smisla.

Gospodine Albijaniću, posumnjaću u nešto što mislim bar da delimično imate. Izvadili smo poslaničke legitimacije da bi vas izvrgnuli ruglu, da pokažemo na šta liči rad ove skupštine i kako se ponašate u Skupštini.
Da završim sa Administrativnim odborom. Pošto nije bilo kvoruma, sačekao sam, ne akademskih 15 minuta nego 20 minuta, napustio sednicu i ovlastio zamenika Administrativnog odbora, gospodina Petra Cvetkovića, inače pravnika, nijednog momenta nismo dovodili u pitanje, mogao sam da ga ne ovlastim. Prošlo je 20 minuta, nema kvoruma, završeno. Čekao sam, da je počela sednica odmah bih skrenuo pažnju da mi na Administrativnom odboru ne možemo da odlučujemo o Predlogu ovog zakona. Ne možemo, jednostavno.
Možete vi da stavite šta god hoćete, ali nije po Poslovniku. Imali ste tako prilike kada je bio Zakon o Vladi, kada smo vas ubedili da po Ustavnom zakonu to ne možete da radite. Napustio sam sednicu Administrativnog odbora, u međuvremenu pretpostavljam da je tačno da ste dobili kvorum, pretpostavljam da je to tačno, ali gospodin Cvetković je mogao da uradi samo jednu jedinu stvar, da kaže da mi o ovom predlogu zakona ne možemo da raspravljamo.
Nažalost, vi ste spremni da kršite i zakone, i poslovnike. Administrativni odbor je doneo tu odluku zato što Zakonodavni odbor, koji je bio nadležan, nije imao sednicu.
Ministre, samo vas pitam kako ćete se vi osećati ako budete nastavili ovu sednicu i donese ovaj zakon na ovakav način. Onda vama zakoni uopšte ne trebaju.
Zašto uopšte trošite vreme, i vaše i naše, za bilo kakav predlog, sve što vam treba, i do sada ste to radili, na Vladu, uredba za uredbom i završite posao. Kršićete zakone i ustav donošenjem uredbi, ali ćete bar izbeći da se blamirate na ovakav način pred građanima Srbije.

Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, razumem vašu situaciju i da pokušavate da na neki način izvučete Vladu iz vrlo neugodnog položaja u kome se nalazi, jer je bila dužna da u toku ova 24 sata, a imala je i ranije vremena, sve dostavljene amandmane razmotri i da, na osnovu toga, da svoje mišljenje.
Tačno je da je ovde, nažalost, Poslovnik urađen loše i da su određeni članovi Poslovnika jedan drugom suprotstavljeni.
Ali, ako ih pažljivo pročitate, doći ćete do nedvosmislenog zaključka, da smo mi sada morali da imamo mišljenje Vlade o amandmanima koji su predloženi.
Čak i ovaj član 163, na koji se vi pozivate, vrlo precizno kaže, u stavu 3 - o amandmanima se izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada.
Znači, nema dileme. Vlada je morala da se izjasni o ovome.
Imate član 139. st. 1, 2, 3, 4. i 5 - ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja.
Ali, član 147, deo koji se odnosi na amandmane, vrlo je precizan i kaže: ''Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su'', ovde nema nikakve alternative, ''da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na Predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije''.
Ovo je, apsolutno, nedvosmisleno, imperativ koji mora da se poštuje. Ne postoji mogućnost alternative. Vlada je bila obavezna da se o svim predlozima amandmana izjasni i da to dostavi Skupštini.
Ukoliko nećete da kršite Poslovnik, vi možete da prekršite Poslovnik, ali ukoliko budete poštovali ovaj poslovnik, mi bismo morali da imamo mišljenje Vlade o amandmanima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, neću ni pokušavati da predsedavajućeg ubedim da se krši Poslovnik, meni je jasna njegova pozicija, ali bih pokušao da predsednike ili šefove poslaničkih grupa vladajuće koalicije ubedim da stvarno ne bismo mogli da pređemo na razmatranje zakona u pojedinostima, jer nemamo izveštaj Vlade.
Član 147. Poslovnika Skupštine Srbije je potpuno jasan. Ne znam šta još treba da vam kažem da vas ubedim da bez mišljenja Vlade ne bismo mogli uopšte da prelazimo na razmatranje zakona u pojedinostima. Pazite, vrlo precizno se kaže šta treba da Vlada uradi i kaže se - "dužna je". Znači, ne – može, hoće ili neće, može ili ne mora, nego je dužna.
Sada vas podsećam na jednu činjenicu. Siguran sam da postoje amandmani koje će Vlada prihvatiti, zato što će biti iz redova poslanika iz vladajuće koalicije. Imali smo takve slučajeve, recimo, primeti se da određeni amandmani stvarno treba da se prihvate, pa je, u pojedinim slučajevima, vladajuća koalicija iste amandmane predlagala kako bi bili prihvaćeni od strane poslanika iz vladajuće koalicije, što je potpuno u redu, da se razumemo. Ne bi bili prihvaćeni od strane poslanika opozicije.
Prihvatanjem takvog amandmana, mi, suštinski, ne dobijamo drugi zakon, ali dobijamo drugu formu.
Veliki broj amandmana, recimo, ukoliko se prihvati neki amandman, automatski otpada, zato što su nelogični ili zbog toga što su vrlo slični onome koji je prihvaćen. Zato smo mi ovde morali danas da imamo mišljenje Vlade o amandmanima, koji su amandmani prihvaćeni, koji nisu prihvaćeni, pa tek onda da krenemo na raspravu u pojedinostima.

Gospodine Albijaniću, ako ste me pažljivo slušali, bio sam na početku vrlo precizan i rekao sam da vama neću ni pokušavati da objasnim i da vas ubedim. Obratio sam se šefovima poslaničkih grupa vladajuće koalicije. Prema tome, gospodine Albijaniću, uopšte nije trebalo ništa da mi objašnjavate. Unapred sam se odrekao tog svog prava kada ste vi u pitanju, da mi vi dajete objašnjenje.

Gospodine Aligrudiću, ja poštujem Poslovnik. Dugo sam čekao na repliku, mada sam mogao, kao i vi, da se javim po Poslovniku i da repliciram.
Suštinski, ja sam zadovoljan vašim odgovorom. To da sam ja u pravu, to je nedvosmisleno, to nedvosmisleno piše u Poslovniku i ja sam to pročitao, ali to pokazuje da se krši Poslovnik i da biste vi morali da nađete izlaz iz ove situacije. Takođe, pokazuje još jednu stvar.
Razlog zbog čega sam odmah, prilikom izlaska za govornicu, rekao da se ne obraćam predsedavajućem, ne mislim sadašnjem predsedavajućem, nego gospodinu Albijaniću, i da apsolutno ne tražim od njega bilo kakav komentar, jeste što bi, kada bih sada razmislio o onome što je on komentarisao posle mog izlaganja i onoga što ste vi rekli, gospodin Albijanić bio u izuzetno teškom položaju. Prosto, ne znam kako bi mogao sebi da objasni ono što je pokušavao da objašnjava meni.
Kako je moguće da ste tako dobri u koaliciji a da vam predsednik jedne poslaničke grupe, i to mnogo veće nego vaša, kaže da kršite Poslovnik? Vi zloupotrebljavate vaše mesto predsedavajućeg, pokušavajući da me ubedite da primedbe koje iznosim kao opozicioni poslanik nisu u skladu sa Poslovnikom.
Zato, gospodine Albijaniću, od sad, pa dok se ne završi mandat ove skupštine, a vi predsedavate u situacijama kada izađem za govornicu, zahtevam od vas da mi ne dajete nikakva objašnjenja; nemojte ni da pokušavate, uzdržite se od toga, jer ste pokazali ste niste to u stanju, verujem, zato što ste uskostranački orijentisani, neću da kažem neke druge razloge. Prema tome, vodite samo računa da ne kršite Poslovnik.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vaš prethodnik koji je vodio Skupštinu dozvolio je gospodinu Milošu Aligrudiću da prekrši Poslovnik, član 102, koji kaže da govornik može da govori samo po pitanju koje je na dnevnom redu. Miloš Aligrudić je izašao i rekao po kom osnovu se poslanik može da javi. On je naveo tri razloga i rekao – naravno, ne pada mi na pamet da se javim po Poslovniku za repliku, jer bih došao oko 5 sati ili za 5 sati na red. Prekršio time de facto i potvrdio da krši Poslovnik i da to radi svesno i najmanje što je mogao da uradi gospodin Albijanić to je da ga upozori, jer je time dozvolio Milošu Aligrudiću da prekrši Poslovnik, pa je Miloš Aligrudić nastavio da krši Poslovnik i da vređa dostojanstvo Skupštine Srbije.
To što vi, izgleda, nemate dovoljan broj hulahopki pa vas ulazi samo jedan broj u salu, pa onda trčite da se promenite kako bi moglo više vas da prisustvuje, to je vaš problem. Ja bih vas samo podsetio na to, i vas, gospodine Gavriloviću, podsetio bih na početak rada Skupštine Srbije, kada smo birali predsednika Skupštine, kako su predstavnici Demokratske stranke i ostalih stranaka vrlo često potezali za Poslovnikom i govorili o svim onim stvarima za koje smo mislili da treba da kažu, jer na drugi način nisu mogli da dođu do govornice.
Poslovnik koji usvajate od 2000. godine, odnosno 2001. godine, je sve restriktivniji. Umesto da ste omogućili poslanicima da koriste svoje pravo da izađu za govornicu i da iznose sve ono što misle da treba da iznesu, jer zaboravljate jednu stvar – ocenu o tome šta i kako ko govori donose svi građani Srbije na izborima. Ne mi o vama, ili vi o nama, nego građani Srbije. Oni, hvala bogu, od 2003. godine, postepeno, ali sve više donose sve bolje ocene. Posebno će imati prilike da donesu dobru ocenu kada polako isplivaju sve one prljavštine koje ste radili od kada ste došli na vlast.
Jedno od takvih prljavština imali ste prilike da pre više od sat vremena čujete od Aleksandra Vučića...
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću.)
...iz knjige vašeg zamenika ministra BIA ili kako se već tada zvala ta služba, na koji način ste uništavali ovu državu i ko su sve akteri o tome.
I o tome vodite računa da će građani Srbije imati prilike na izborima, za koje se nadam da će biti vrlo brzo, da donesu mnogo bolju ocenu nego do sada.