A zbog čega sad dajete kolegama pravo na repliku, pominjući njihova imena?
Zahvaljujem se.
(Zoran Babić, s mesta: Izgleda da gospodin Pavićević voli poslanike koji čuče. Pa, vidimo da on vidi poslanike koji čuče. Jel to u redu?)
U pravu ste, gospodine Babiću.
(Zoran Babić, s mesta: Gospodin Pavićević voli poslanike i narodne poslanice koji čuče. To je sada rekao. To je bruka više.)
U pravu ste, gospodine Babiću. Pokušao sam da zaustavim gospodina Pavićevića jer sam uvideo da će da napravi grešku. Mogao je samo u jednoj rečenici da kaže i da se zahvali gospođi Vlahović da je bila u pravu.
(Zoran Babić, s mesta: Ostavku, zbog toga što je rekao da narodne poslanice čuče. Jel hoćete još nešto da dodam? Vidimo da gospodin Pavićević voli narodne poslanice koje čuče, gospođu Vlahović i ostale. Dokle više? Dokle više, gospodine Bečiću? Sramota! Sramota!)
Gospodine Babiću, teško mi je da bilo šta odgovorim na vašu primedbu, koja je na mestu.
(Zoran Babić, s mesta: Želimo odgovornost za ovo, da podnese ostavku jer voli poslanice koje čuče.)
Gospodine Babiću, teško mi je da odgovorim, ponavljam, na vašu primedbu, koja je na mestu. Teško mi je što nisam mogao da zaustavim gospodina Pavićevića da izgovori tako nešto, mada sam pokušao. Ali, evo, po Poslovniku se javio gospodin Pavićević i nadam se da će imati adekvatno objašnjenje za to što je izgovorio.
Izvolite.
(Zoran Babić, s mesta: Jel Poslovnik na ono što je on govorio?)
On je ukazao na povredu Poslovnika.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.