Reč ima dr Vladimir Pavićević, predlagač amandmana.

Da li biste vi sada malo po amandmanu, gospodine Pavićeviću?

Ja čujem da vi samo izražavate nezadovoljstvo oko članova Vlade, da vređate članove Vlade, ali ne vidim da govorite o amandmanu.

Kako ne prekinem nikada gospodina Živkovića?

Ne prekidam gospodina Živkovića, jer on 90% svog vremena govori o amandmanu.

Ne idu svaki dan, ne napuštaju poslaničku grupu poslanici, gospodine Pavićeviću.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine Šutanovac, ja pokušavam stvarno pokušavam da vas ne prekinem, jer stalno imam pritužbe da vas prekidam, da ne dozvoljavam da govorite. Vi stalno kršite Poslovnik, ne govorite o temi, ne govorite o vašim amandmanima. Evo, ja sam pokušao da vas ne prekinem i da dopustim da do kraja govorite van vašeg amandmana. Ali, drugi narodni poslanici to ne dozvoljavaju, s pravom negoduju i upozoravaju me da ja kršim Poslovnik.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Samo sekund.)

Ja vas molim, molim vas da mi pomognete da se ova rasprava završi, da pokušate svi zajednički i pozicija i opozicija da govori o amandmanima koji su podneti, da date argumente zašto ti amandmani treba da budu prihvaćeni, da sa druge strane imamo argumente zašto ne, i u danu za glasanje.

Ja vas molim gospodine Šutanovac da ne bude da mi kao predsedavajući, a danas bilo koji predsedavajući je imao isti problem, neko više, neko manje, ali ispada da smo samo mi predsedavajući krivi, a poslanici su ispravni.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Hajmo da komuniciramo. Samo ako mogu sekund?)

Izvolite.

Dovoljno gospodine Šutanovac.

Gospodine Babiću, po kom osnovu se javljate za reč?

(Zoran Babić, s mesta: Još me pitate po kom osnovu?)

Moram da pitam jer mora da uđe u beleške. Izvolite.

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslani Dragan Šutanovac, replika dva minuta zbog pominjanja imena i prezimena. Izvolite.

Ja vam nisam tada rekao. Gospodin Zoran Babić je pogrešno razumeo.

(Zoran Babić, s mesta: Držim olovku.)

Jeste možda to uradili što vi kažete, ali ja u tom trenutku nisam dao…

(Zoran Babić, s mesta: Gospodine Bečiću držao sam olovku.)

Dopustite mi gospodine Babiću.

(Zoran Babić, s mesta: Držim olovku. Olovku. Ako se gospodin Šutanovac plaši olovke…)

Gospodine Babiću, dopustite mi da dam objašnjenje.

Gospodine Šutanovac, ja nisam danas kada sam izrekao to što vi kažete rekao na osnovu opaske gospodina Babića da ste uperili prst u njega.

Da ste uradili to što je rekao gospodin Babić.

Ja sam tada rekao da ne morate jer ste vi prišli predsedavajućem stolu i izrekli ste neke pretnje i ja sam na to vama odgovorio.

Pa ne vredi ako me ne čujete…

Ne vredi gospodine Šutanovac.

Ne vredi gospodine Šutanovac, te pretnje su se odnosile na pretnje predsedavajućem, a gospodin Babić sada drži olovku u rukama, nikakav prst, tako da ne uperuje u vas, tako da ne znam šta da vam kažem.

Izvolite, imate repliku dva minuta, ja vas molim da koristite repliku i da replicirate gospodinu Babiću i da kažete sve što imate da mu kažete.

Ja vas molim gospodine Veselinoviću, dopustite da gospodin Šutanovac završi konačno, evo već dva minuta i 18 sekundi nikako da krene da govori.