Gospodine Markoviću ja nisam rekao da se vi raspravljate sami sa sobom o ovoj temi, vi ste preko minut vremena govorili da vas neko prekida, govorili ste van dnevnog reda, niste govorili o temi i ja vas nisam prekinuo i kada je isteklo vreme, posle dva minuta, vi se čudite zato što nemate više vremena kada ste potrošili čitav minut govoreći o nečemu što nema veze sa temom.
(Jovan Marković, sa mesta: Hoćete da kažete da sam ja sam sa sobom pričao?)
To je razlog na osnovu toga što mi je gospodin Božović dobacivao i ja nisam mogao na drugi način da mu objasnim samu činjenicu da je vama isteklo vreme, jer ste vi vodili monolog sami sa sobom. Eto, izvinjavam se ako sam rekao – svađali se, vi ste sami sa sobom, a niko vas nije prekidao. Imali ste svo vreme koje vama pripada. Vi ste u jednom trenutku otišli od teme i pričali o tome kako vas neko prekida, kako vam ne da da govorite, kako vas onemogućavamo da govorite o temi, da li je tako bilo gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, sa mesta: Molim vas, da li je to razlog da kažete da sam sam sa sobom razgovarao posle svih opomena koje sam dobio?)
Ne znam šta da vam kažem, ne vredi. Ja prihvatam da odustajem, zamoliću nekog od profesora da pokuša da vam objasni na koji način da poštujete Poslovnik, ja stvarno više nemam mogućnost, jer sve što sam pokušao danas da vas uputim na poštovanje Poslovnika, vi jednostavno to ne razumete.
(Jovan Marković, sa mesta: Sad ne razumem?)
Ne razumete na način koji ja pokušavam da vam objasnim. Znači, ili pogrešno objašnjavam ili jednostavno vi ne možete da razumete kako i na koji način funkcioniše Poslovnik u Narodnoj skupštini.
(Jovan Marković, sa mesta: Ja ne mogu da razumem?)
Očigledno je tako. Zahvaljujem se, ali ne vredi, gospodine Markoviću, evo pola dana držimo narodne poslanike kao taoce koji slušaju kako ja vas pokušavam da edukujem na koji način da poštujete Poslovnik. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.