Zahvaljujem.
Možda bih imao komentar na ovo, gospodine Pavićeviću, ali ću se suzdržati.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pa, kako komentar…)
Pa, na jedno isto obrazloženje mora biti isto obrazloženje i sa druge strane. Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Zahvaljujem.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Na član 22. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Pa, sa pravom, gospodine Pavićeviću, jer ne govorite o amandmanu. Ali, gospodin Babić je zaboravio ono što sam rekao, da ste vi nepopravljivi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

U pravu ste gospodine Babiću, isteklo vreme.
Dajem pauzu, pošto imamo puno prijavljenih da malo ljudi se… Pauza.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomić i Zoran Babić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Po Poslovniku, gospodin Đurišić. Izvolite.

Gospodine Đurišiću, vi ste dugo poslanik i ovo nisam očekivao od vas.
Ja ću pročitati član 112, radi javnosti – da ako predsednik Narodne skupštine i predsedavajući redovnim merama ne može da drži red, mogu opomenama, a ja to ne želim, red na sednici odrediće pauzu, dok se ne uspostavi red.
Moja procena da li je to posle deset sekundi, posle 30 sekundi, posle pet minuta, posle tri sata. Ja sam smatrao posle 30 sekundi da sam uspostavio red i nastavio sednicu.
Ako niste dobro razumeli ja mogu još jednom da pročitam gospodine Đurišiću – ako predsedavajući Narodne skupštine redovnim merama ne može da uspostavi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.
Ja sam smatrao i za gospodina Živkovića, pošto je sada došao, naspavao se, oran je, ja mogu još jednom da pročitam – ako predsedavajući Narodne skupštine redovnim merama ne može da uspostavi red na sednici, odrediće pauzu, dok se ne uspostavi red. To ću činiti toliko puta, koliko smatram da je dovoljno.
Da li ste zadovoljni gospodine Đurišiću?
(Marko Đurišić, s mesta: Ja nisam govorio o tome članu, tako da ne znam o čemu govorite.)
Vi se pozivate na neki drugi član, a ja se kao predsedavajući pozivam na član koji mi daje pravo da činim ono što ste mi vi osporili predsedavajućem Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Da li želite da govorite po amandmanu na član 22. koji je podneo narodni poslanik Aleksandra Tomić i Zoran Babić, koji je prihvaćen od strane Vlade? Nažalost, ne možete nemate vreme.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandra Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman su u istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Aleksandra Jerkov i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić, podnosilac amandmana. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Isto kao i do sada.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana i član 24. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Gospodine Živkoviću …

Gospodine Živkoviću …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel si bio uhapšen?)
(Zoran Živković, s mesta: Jeste li prekinuli njega koji je izrekao uvredu?)
Gospodine Živkoviću, prekinuo sam vas da bih mogao da kažem gospodinu Martinoviću da po Poslovniku ne sme da dobacuje i ako bude nastavio, moraću da izreknem meru.
Ali, sam takođe hteo da kažem vama, da smo se pre nego što ste došli dogovorili da više nećemo dozvoliti da se govori van amandmana. Istog trenutka kada budete to pokušali, ja ću da prekinem i nemojte posle da pitate zbog čega prekidam.
(Zoran Živković, s mesta: Ako mi vratite vreme…)
Ne želim više da vam vratim vreme, sada idemo na sledeći amandman, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Imao sam još vremena.)
Nemate isteklo je vreme, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Potrošili ste moje vreme vi.)
Imate dovoljno amandmana, ne morate da brinete.
(Zoran Živković, s mesta: Držim vas za reč.)
A zašto ste, gospodine, pa kažem vam da imate već sledeći amandman…
(Zoran Živković, s mesta: Zato što ste mi 30 sekundi uzeli.)
Gospodine Živkoviću, ja ću…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ti dobro kradeš.)
Nije problem da vam dam…
(Zoran Živković, s mesta: Zašto se ponašate tako?)
Pa zato što se ponašate tako, gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Kako se ponašam?)
Pa, ponašate se tako. Ne dozvoljavate mi da vodim sednicu, da upozorim gospodina Martinovića da ne može da dobacujete, pa, zato što se ponašate tako gospodine Živkoviću.
Nije problem ni 30 sekundi, dobićete i 30 sekundi i minut i dva minuta i pet minuta, ali samo molba da govorite o amandmanu. Ništa više.
(Aleksandar Martinović, s mesta: I da ne krade.)
Kada god budete govorili o amandmanima, ja vas ne ću prekinuti ni posle dva minuta.
Znači, ja vas molim…
(Zoran Živković, s mesta: Trideset sekundi.)
Dobićete 30 sekundi, ali vas molim da se vratite na amandman i da govorite o amandmanu, taman smo počeli, izgubili smo dosta vremena, počeli smo da govorimo o amandmanima, ovo je važno za građane Srbije da čuju koji su naši argumenti i sa jedne i sa druge strane o amandmanima.
Tako da vas molim da se vratite na amandman.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Markoviću, da li će te da dopustite da gospodin Živković iskoristi svojih 30 sekundi? Nema potrebe da sada se vraćamo na…
Moraću da dam pauzu ako budemo nastavili da se vraćamo ponovo na Poslovnik. Ja vas molim sad, razjasnili smo ovo, gospodin Živković da iskoristi svojih 30 sekundi i da nastavimo raspravu. Da li se slažete?
(Jovan Marković, s mesta: Ali nismo razjasnili što je gospodin Martinović sve vreme dobacivao.)
Gospodine Markoviću, već sam ukazao gospodinu Živkoviću da repliciranje sa mnom mene onemogućava da ja pratim sa druge strane šta neko dobacuje i da li neko dobacuje, ja vas molim da govorimo o amandmanima i neće biti potrebe, verujte, evo i koleginica Karavidić je govorila o amandmanima, vi ste govorili o amandmanu, niko vam nije dobacivao. Nije vam niko dobacivao, zato i molim narodne poslanike da slede vaš primer i vas i gospođe Karavidić i niko vam neće dobacivati i ja vas neću prekidati.
Nadam se da smo se dogovorili.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću, govorili ste preko 30 sekundi, to je stvarno za čestitke, ali morate da govorite o amandmanima.
Zahvaljujem.
Da li želite reč gospodine Babiću?
(Zoran Babić, s mesta: Da.)
Izvolite.