Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o udžbenicima i između ostalog diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama, konkretno o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Konkretno kada su u pitanju izmene ovih zakona, izmene jesu malobrojne, ali su itekako značajne, a kada se radi o izmenama Zakona o visokom obrazovanju radi se o tome da se daje mnogo veća autonomija visokoškolskim ustanovama, što smatram da je u redu. Ovim Predlogom zakona visokoškolskim ustanovama se omogućava da same svojim statutom određuju broj ispitnih rokova, kao i njihove termine.
Naravno da je i na samom odboru bilo reči i naravno izneseni su različiti stavovi kada su u pitanju broj ispitnih rokova, kao i o tome da li bi država trebalo da daje okvir ili ne bi trebalo da daje okvir.
Konkretno, kada je u pitanju broj ispitnih rokova, bilo je iznešenih različitih stavova, od krajnje rigidnih do krajnje fleksibilnih, u kojima bi studenti maltene imali pravo da izlaze kad oni požele na ispit. Naravno da je istina, kao i uvek, uvek negde na sredini.
Smatram da će i te kako visokoškolske ustanove biti u stanju da same donesu odluku, shodno svojim specifičnostima, koji je to za njih optimalni broj ispitnih rokova. Znači, ne sumnjam u njihovu mogućnost da donesu pravilnu odluku u vezi sa tim.
Kada su u pitanju izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tu se pre svega radi o ostvarivanju prava na penziju nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima. Po ovim izmenama, ubuduće će biti u mogućnosti da ostvare pravo na penziju ako ispune jedan od dva uslova. Prvi uslov je ili da imaju 40 godina radnog staža, ili, da ispune drugi uslov, da imaju navršenih 65 godina života, a minimum 15 godina radnog staža.
Kada je u pitanju Predlog zakona o udžbenicima, o kome je danas svakako najviše bilo reči, jednostavno, teško je i gotovo nemoguće ne ponavljati se posle celodnevne diskusije. Ja ću probati da u svom izlaganju budem kratka. Ovim Predlogom zakona insistira se, pre svega, na kvalitetu i na dostupnosti udžbenika, ali, isto tako, i na suzbijanju korupcije i na transparentnosti.
Ono što je posebno privuklo konkretno moju pažnju i na šta bih ja želela da skrenem pažnju, i to iz krajnje praktičnih razloga, jeste što se ovim Predlogom zakona maksimalno vodilo računa o kućnom budžetu, što smatram da je zaista nešto što treba istaći i što svakako treba pohvaliti. Ono što ide u prilog tome jeste što se ograničava, kako cena tako i obim udžbenika. Isto tako, ono što je najbolje od svega, jeste to što će se udžbenici sada birati svake četiri godine, a ne svake godine, kao što je to do sada bio slučaj, i to će svakako za naše roditelje biti nešto što je više nego dragoceno.
Nastavnicima više neće biti dopušteno da insistiraju na dodatnom nastavnom materijalu, s tim što bih tu dodala da nastava u tom slučaju ni najmanje ne mora da trpi. Znači, kvalitet nastave ni najmanje ne mora da trpi. Tu postoje, naravno, različita druga sredstva na osnovu kojih se može poboljšati kvalitet nastave, tu su biblioteke, u krajnjoj liniji to je kreativnost samih nastavnika. Znači, postoje načini, postoje sredstva, a da roditelji pri tom ne moraju da plaćaju.
Ono što bih takođe istakla, a što je dobro, jeste da se ne ograničava broj izdavača, a krajnji cilj ovog Predloga zakona i nešto na čemu se najviše insistira, jeste kvalitet udžbenika i njihova dostupnost. Konkretno, to je pokriveno članovima 15. i članom 9.
Kada je u pitanju član 9, u njemu veoma jasno stoji da Vlada može da donese odluku da finansira ili da sufinansira udžbenike učenicima koji dolaze iz materijalno ugroženih porodica, takođe za učenike sa invaliditetom ili sa određenim smetnjama u razvoju. Smatram da ovo na najbolji mogući način dokazuje, pa ako ništa drugo, jednu humanost, jedan dobar početak za nešto što smatram da je, sigurna sam, san svakog prosvetnog radnika, a to su besplatni udžbenici ta naše učenike koje, naravno, sada to nije moguće obezbediti zbog ekonomske situacije koja je takva kakva jeste, ali ostaje nam da se nadamo da će ekonomska situacija barem jednom u budućnosti dozvoliti da se i to ostvari.
Definitivno, ono što jeste najbitnije u celoj ovoj stvari u ovom Predlogu zakona jeste kvalitet udžbenika. To je zaista jedina stvar u kojoj moramo biti krajnje rigidni i kvalitet kada je u pitanju, tu nema mesta kompromisima. Na taj način mi praktično uzimamo i preuzimamo jednu ogromnu odgovornost, jer od nas bukvalno zavisi iz kakvih udžbenika će učiti naša deca, iz kakvih udžbenika će se obrazovati naši učenici.
Naravno da kvalitet udžbenika nije presudan kada je kvalitet nastave u pitanju, barem ne presuđujući, ali, i te kako ne možemo reći da je nevažan. Ono što bih posebno istakla kada je kvalitet nastave u pitanju, a što je jedna moja cenjena koleginica pre mene istakla u svom izlaganju, to je jedan veliki problem odnosno pojava sa kojom se danas suočavamo, a to je problem davanja sve većeg broja privatnih časova.
Možda to pitanje sa sobom povlači jedno ozbiljnije pitanje, a to je problem kvaliteta nastave u našim školama. Objektivno se postavlja pitanje kakav je to kvalitet nastave u našim školama, kada postoji tolika potreba za privatnim časovima? Kada sam ja išla u školu, privatni časovi su bili neke usamljene pojave, a danas je to nešto što je postalo praksa i što se mora i treba iskoreniti.
Smatram da obaveza svih nas prosvetnih radnika jeste da pre svega naučimo decu kako se uči. To je naš osnovni zadatak i kada to ostvarimo, onda će zaista samim tim doći i do smanjene potrebe za privatnim časovima. Ja iskreno verujem i nadam se da će ovaj Predlog zakona u tome pomoći, a isto sam sigurna da nešto drugo u tome i te kako može da pomogne i praktično koristim ovu priliku da apelujem na vas, poštovani ministre, jer sigurna sam da se to da promeniti, tačnije, ubeđena sam da se sve može promeniti ukoliko se uloži određeni trud.
Naime, smatram da postoji jedna pojava, jedan konkretan problem u našim školama, a to je da su, nažalost, naši prosvetni radnici preopterećeni papirologijom. Preopterećeni su nečim na šta oni praktično nisu navikli da rade. Oni sada, praktično, imaju dva posla – posao učitelja, nastavnika, profesora, ali istovremeno obavljaju poslove nekog administrativnog službenika, na šta definitivno nisu navikli, jer prosvetni radnici su pre svega kreativci i ne odgovara im obavljanje takvih poslova.
Naime, ja smatram, tačnije, ubeđena sam, da obavljanje svih tih poslova u značajnoj meri umanjuje njihovu efektivnost i efikasnost na času. Ubeđena sam da ukoliko dođe do promena u tom pogledu, da će svakako to dovesti do krajnje pozitivnih posledica naravno po sve, tako što će konačno prosvetni radnici moći da rade ono što je stvarno njihov posao, odnosno da će u učinioci moći da daju svoj maksimum, da će moći da budu mnogo kreativniji samim tim što su rasterećeni, da će moći mnogo više pažnje da posvete svojim učenicima i samim tim, kao što je sve uzročno posledično, biće smanjena potreba za privatnim časovima. Smatram da ćete ovo uvažiti kao jednu krajnje konstruktivnu želju da se zaista na najbolji mogući način unapredi naše obrazovanje.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da smatram da se radi o veoma kvalitetnom zakonu. Ono što mi je najviše privuklo pažnju i što bih posebno želela da istaknem, a što je novina, jeste da je interes učenika stavljen, za promenu, na prvo mesto. Smatram da je to zaista jedan dobar početak i zato će i ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga zakona o izmenama, naravno dobiti punu podršku SNS-a. Zahvaljujem.