Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci i o odbrani, imaju jedan osnovni cilj, a to je da se uspostavi što bolji sistem odbrane, što efikasniji, što kvalitetniji, što je u svakom slučaju od suštinskog značaja kako za našu državu, a isto tako i za naše građane.
Ono što bih želela da napomenem jeste da ono što je veoma bitno za svakog građanina ove zemlje i svake zemlje jeste, pored jedne ekonomske sigurnosti i stabilnosti, ono što mu je jako bitno jeste spoznaja da živi u državi u kojoj postoji jedan veoma siguran, moćan mehanizam odbrane. To je zapravo ono što daje osećaj sigurnosti svakom građaninu. Našim građanima možda čak i više, s obzirom na našu istoriju i s obzirom na brojne promene i brojne transformacije koje smo doživeli i mi kao društvo, a i naša vojska.
Možda jedna od najvećih takvih transformacija koju je doživela naša vojska, a desilo se 2010. godine, kada je ukinuto obavezno služenje vojnog roka i kada je učinjena profesionalizacija vojske.
Predloženim izmenama i dopunama predlaže se preciznije rešenje u donošenju obaveznih akcionih planova. To bi trebalo da doprinese jednoj efikasnijoj, kvalitetnijoj međusobnoj koordinaciji između svih organa koji se tiču poslova odbrane.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama, to je ono što bih naročito pohvalila i što mislim da je jako dobro, ide se ka jednoj racionalizaciji troškova, pa se tako planira i predlaže sužavanje kruga pravnih lica koji rade na poslovima i zadacima koji su vezani za poslove odbrane, tako da će sada te delatnosti, naravno, u skladu sa zakonom, biti upućene samo na pravna lica od posebnog značaja za odbranu.
Takođe, u istom tom pravcu maksimalno će se raditi na racionalizaciji, odnosno da se vodi računa o tome kako se troši vojna imovina, stoga će biti organizovano vojno pravobranilaštvo u sastavu Ministarstva odbrane, a do sada je te poslove i zadatke obavljala Direkcija za imovinsko-pravne poslove. Mislim da je sve to jako pozitivno, s obzirom da živimo u veoma teškim ekonomskim vremenima, tako da sve što predstavlja jednu uštedu mislim da je jako dobro.
Ono što je posebno privuklo moju pažnju kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci, jesu promene koje se tiču člana 14a. Kako sam slušala svoje kolege koje su pričale pre mene i oni smatraju da je to nešto jako pozitivno. Sada se tim promenama omogućava aktivnim pripadnicima Vojske Srbije umesto zabrane, koja je nekada bila izričita, sada se omogućava, naravno, uz prethodnu saglasnost ministra, da mogu da učestvuju u različitim aktivnostima različitih građanskih udruženja koja se tiču odbrane, zatim kako da uspostavimo, kako da uskladimo naše zakone sa zakonima EU, tako da mislim da je to jako dobro iz više razloga i jako mi je drago što je prepoznata ta potreba da se taj član promeni, prvo, zato što mislim da zatvorenost nijednog tipa nije dobra i da ne može doneti ništa dobro, a drugo, ko bolje od naših vojnika poznaje okolnosti vojske, odbrane, tako da smatram da oni svojim učestvovanjem na taj način mogu samo da pomognu i uopšte mislim da je promena ovog člana jako dobra, uopšte taj aktivan pristup, aktivan princip.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o odbrani, sada su vrlo precizno i vrlo detaljno izdvojene koje su to nadležnosti koje ima i Vlada Republike Srbije zato što u postojećem zakonu neke nadležnosti nisu bile dovoljno precizno i dovoljno jasno definisane, što u ovoj oblasti nikako ne može da se toleriše, tako da je to predloženim izmenama i dopunama to ispravljeno, tako da neće sada dolaziti do situacije da imamo neke praktične probleme kao što je to bilo zbog, kao što sam već rekla, nekih nedovoljnih jasnoća u postojećim zakonskim regulativama.
Takođe, vrlo precizno je definisano koje su to nadležnosti predsednika Republike. U nekim delovima nadležnosti predsednika Republike su proširene. Takođe, došlo je i do brisanja određenih tačaka, tačnije tačke 9. i tačke 12. iz jednog jednostavnog razloga – zato što je materija koju pokrivaju te tačke već regulisana drugim zakonima, konkretno Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, to je tačka 9. i Zakonom o Vojsci Srbije, tačka 12.
Na samom kraju ono što bih volela da istaknem, da pomenem još jednom, jeste da je Vojska Srbije jedna izuzetno značajna institucija za sve njene građane. Možda najbolje u prilog tome govori i činjenica da je nekada dok je postojalo obavezno služenje vojnog roka pa možda jedan od najsvečanijih činova u životu svakog mladog čoveka bio ispraćaj u vojsku i to ne samo njega, nego od njegovih roditelja, čitave porodice, a onda je u jednom vremenskom periodu došlo do jednog nepravednog zanemarivanja Vojske, slobodno tako mogu da kažem. Jako mi je drago da primećujem da se poslednjih godina to i te kako menja. Najbolji primer i dokaz za to jeste vojna parada koja je održana ove godine, kada se vojska pokazala u svom punom sjaju, gde su građani zaista mogli da budu u pravom smislu te reči ponosni na svoju vojsku, da je vide da je jako moćna, da je jako dobro organizovana i da vide da može da ispuni svoju osnovnu namenu, a to je da u pravom smislu te reči brani slobodu svojih građana.
Srpska napredna stranka će uvek podržati sve što može da unapredi tako našu vojsku, tako i naš sistem odbrane u celini. Smatram da predložene izmene i dopune idu u tom pravcu, tako da će u danu za glasanje definitivno imati podršku SNS. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri i saradnici, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o nekoliko predloga zakona, a između njih je i jedan sporazum. Ja bih se u svom izlaganju osvrnula pre svega na Zakon o energetici i na sporazum koji se tiče IPA 2 fondova.
Nekoliko je razloga za donošenje Zakona o energetici. Jedan od njih je svakako usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Jedan od razloga jeste i to što se postojeći zakon, odnosno njegova praktična primena je pokazala da ima i te kako nedostataka. Navešću samo nekoliko nedostataka. To je crno tržište derivata nafte, zatim problem neovlašćenog korišćenja električne energije i problem praćenja kvaliteta isporučene električne energije i prirodnog gasa. Isto tako, ništa manji problem je to što se u blizini brojnih elektroenergetskih objekata vrše različiti radovi i podižu različiti objekti, što je svakako nedopustivo.
Ukoliko se ovaj Predlog zakona usvoji, biće primenjene apsolutno sve mere koje su predviđene trećim energetskim paketom. To će se svakako jako pozitivno odraziti na čitav naš energetski sistem, a samim tim, naravno, trebalo bi da se očekuju jako pozitivne posledice da osete i građani i građanke Srbije, što i jeste krajnji cilj. Ono što se očekuje, jeste jedno sigurno snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, ne samo sigurno, nego i kvalitetno. Značaj sigurnosti je izuzetno velik, kako bi se tome konačno stalo na put i kako se građani više ne bi pitali i strahovali da li će biti dovoljno prirodnog gasa i električne energije. Zatim, ono što će se takođe postići jeste jačanje konkurentnosti na tržištu, zaštita kupaca i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Ono što bih posebno istakla kada je ovaj zakon u pitanju, što mislim da je jako pozitivno i dobro, jeste to što se stvara jedna klima koja je mnogo pozitivnija za investitore. Zašto? Zato što je do sada investitor, kako bi dobio dozvolu, odnosno pravo na priključak, morao da prođe jednu izuzetno dugu proceduru, a sada se ta procedura, vršila se reforma administracije, predviđenim zakonom zaista značajno pojednostavljuje i značajno skraćuje, što je svakako više nego dobro.
Zatim, ono što je novina, a predloženo je ovim zakonom, što smatram takođe da je jako dobro, jeste što se stranom pravnom licu omogućuje da se slobodno i nesmetano bavi delatnošću snabdevanja električnom energijom na veliko, a da pri tom nije registrovano na teritoriji Republike Srbije, što je jedna značajna olakšica. Naravno da sve ove mere koje sam nabrojala do sada u značajnoj meri poboljšavaju jednu investicionu klimu, što mislim da je jako povoljno i uopšte uzev mislim da je Predlog zakona jako kvalitetan i da ga treba podržati.
Kada je Sporazum vezan za IPA 2 fondove u pitanju, mislim da se radi o sporazumu koji je jedan od najvažnijih, ukoliko ne i najvažniji sporazum za našu zemlju. Naime, radi se o sporazumu koji predstavlja jedan pravni instrument koji treba da omogući Republici Srbiji da dobije bespovratnu pomoć koja iznosi 1.5 milijardu evra u vremenskom intervalu od 2014. do 2020. godine. Sredstva će biti iskorišćena u različitim oblastima. Sada je trenutno energetika u fokusu. Međutim, sredstva će biti iskorišćena, naravno, i u drugim oblastima, kao što je prosveta, kao što je saobraćaj, kao što je poljoprivreda, ruralni razvoj i ostale oblasti.
Ono što je novina kada su IPA 2 fondovi u pitanju, pored toga što sada postoji jedan sektorski pristup, jeste što pravo pristupa fondovima imaju i države koje su kandidati i države koje su potencijalni kandidati. Znači, ne pravi se nikakva razlika između njih. Ono što je posebno značajno što ovaj sporazum donosi, jeste to što će građani Srbije konačno videti koja je to praktična korist od EU, koji je to razlog zbog kojeg se naša Vlada toliko zalaže za evrointegracije. Ukoliko su sredstva koja smo sada dobili ovako značajna, sredstva koja ćemo dobiti kada budemo članovi EU biće najmanje duplo veća, što je više nego značajno i što je i te kako motiv da se nastavi ova politika evrointegracija.
Ono što će EU očekivati od nas i na čemu ona potencira jako puno, jeste regionalna saradnja. Naime, sve zemlje zapadnog Balkana moraće da rade na što većem međusobnom povezivanju i to u svim oblastima. Zaista je jedan veliki akcenat na jačanju svih aspekata regionalne saradnje. Naravno, jako bitno za EU jeste i jedna kvalitetna ekonomska reforma. Znači, ekonomija predstavlja jednu osnovu, bazu svakog društva i upravo od kvaliteta te osnove zavisi koliko će kvalitetna biti i nadgradnja.
Dva su osnovna preduslova za pravilno korišćenje IPA 2 fondova. To su odgovarajući administrativni kapaciteti i projekti. Ono što bi htela da istaknem, jeste da je naša država među prvima koja je obrazovala Nacionalni odbor za investicije. Taj odbor ima za cilj da odredi koji su to projekti najkvalitetniji, najbolji, koji imaju najbolju ideju, ali i koji su tehnički spremni. To znači da može neki projekat da ima sjajnu ideju, ali ukoliko tehnički nije dovoljno pripremljen, sve pada u vodu.
Na samom kraju, ono što bih htela da istaknem, možda i ono što je najbitnije, jeste stepen iskorišćenosti IPA fondova. Nadam se da ćemo iskoristiti šansu koju smo dobili, štaviše sigurna sam u to i mislim da je to sjajna prilika, kao i da ćemo kao društvo pokazati da imamo dovoljno zrelosti, a i spremnosti da na najbolji mogući način iskoristimo sredstva koja nam se pružaju. Naravno, moraćemo i mi mnogo da radimo, pre svega kada je u pitanju naša administracija, a isto tako i kada je u pitanju usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, na čemu se uveliko radi. U svakom slučaju, mislim da je to i te kako vredno truda zato što imamo jasan cilj pred sobom.
Zbog svega ovoga, smatram da ovaj sporazum i te kako treba podržati, kao i ostale predloge zakona o kojima danas diskutujemo. To bi bilo to. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, kada je ovaj amandman u pitanju, ono što bih želela da napomenem jeste da su suvlasnički odnosi već regulisani jednim sasvim drugim zakonom, Zakonom o privrednim društvima.
Ono što sam htela da kažem jeste da ni na koji način preduzeća koja već imaju regulisane i definisane svoje suvlasničke odnose ne mogu da budu na neki način oštećena ili ugrožena postojećim zakonskim regulativama važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju. To je razlog zbog čega mislim da ne bi trebalo da je suvišno praviti bilo kakve korake po tom planu, jednostavno su suvišni. Stoga smatram da je i ovaj amandman suvišan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, narodni poslanici i poslanice, tačno je da predviđene izmene i dopune zakona o kojima danas diskutujemo, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tačno je da se odnose samo na jedan član. Ali, upravo je taj član izazvao najveći broj problema, a samim tim i najviše zloupotreba u praktičnoj primeni zakona koji je donesen 2011. godine.
Naime, po postojećem zakonu imamo jednu situaciju da izvršni poverilac sam bira izvršitelja i to iz mesta gde se nalaze sedišta tih preduzeća, a to su uglavnom veliki gradovi, u najvećem broju slučajeva to je Beograd, tako da imamo jednu situaciju da postoje izvršitelji koji imaju puno posla i postoje izvršitelji koji nemaju uopšte posla, tako da imamo neke apsurdne situacije koje su same po sebi nelogične, da izvršitelji iz Beograda idu u gradove kao što su Kraljevo, Priboj, mnogi drugi gradovi, a izvršitelji u tim gradovima ostaju bez posla.
Smatram da je to pogrešno i da niko bolje ne može da poznaje prilike u nekom gradu i ostale okolnosti od osoba koje žive u tom gradu, tako da se predviđenim izmenama i dopunama to menja. Naime, sada će izvršni poverilac, više ne bira izvršitelja, to će činiti komisija, i ono što je jako bitno da će ubuduće izvršitelj biti iz mesta, biraće se sa teritorije gde se nalazi prebivalište dužnika. Mislim da je to iz razloga koji sam već navela jako pozitivno, tako će doći do nečega što se zove jedna ravnomerna i ja bih rekla pravedna regionalna raspodela predmeta, što nam je bilo više nego potrebno.
Kao što sam malo pre već napomenula, ubuduće izvršitelje biraće komisija i to u vremenskom roku koji je predviđen zakonom od pet dana od dana pristizanja zahteva od poverilaca, izvršitelji će biti birani po jednom sasvim jednostavnom principu, po azbučnom redu. Ovaj princip pokazao se kao krajnje efikasan u nekim drugim oblastima kao što je na primer dodeljivanje odvetnika, odnosno advokata po službenoj dužnosti.
Samo ukoliko komisija ne odreaguje u zakonom predviđenom roku, u roku od pet dana, tek tada poverilac će imati pravo da odredi izvršitelja, ali opet poštujući pravilo da izvršitelj mora da bude sa teritorije gde se nalazi boravište dužnika.
Smatram da svim ovim izmenama i dopunama koje sam sada nabrojala da njihov osnovni cilj jeste da se konačno uvede red u ovoj oblasti, da se uvede jedan efikasan sistem izvršenja i da se prenebregnu brojne zloupotrebe i brojne nepravilnosti koje postoje u praktičnoj primeni postojećeg zakona.
Samo neke ću nabrojati od tih nepravilnosti kao što su neuredna evidencija, nedovoljno jasan položaj izvršitelja, a naravno, čim je nešto nedovoljno jasno, automatski je podložno različitim vidovima zloupotreba, što ovde nije nikakav izuzetak.
U našoj zemlji trenutno ima oko 199 izvršitelja i zaista svakodnevno možemo čuti različite, jako negativne komentare od strane građanstva koji nažalost nisu ni malo neutemeljeni, komentare tipa da više košta usluga izvršitelja nego sam dug, zaista to daje jednu jako ružnu sliku o nama kao o društvu. To nam zaista nije potrebno. Nisu nam potrebne situacije koje su itekako dobro poznate da imamo situacije da izvršitelji za iste usluge različito naplaćuju, što je krajnje nedopustivo.
Zatim, favorizovanje, ono što je itekako prisutno, favorizovanje određenih izvršitelja, ali ne na osnovu njihove stručnosti što su ti ljudi previše stručni pa se stalno biraju, već na osnovu različitih interesa, pre svega prijateljski veza, nepotizma i ostalih razloga, što je apsolutno nedopustivo.
Smatram da će se predloženim izmenama i dopunama to ispraviti, da će se uvesti jedan red, jedna pravna sigurnost u ovu oblast, što je više nego potrebno, što je odlika svakog zrelog i odgovornog društva, što Srbija želi da postane u pravom smislu te reči, tako da se nadam da će sve kolege podržati ovu našu inicijativu i u danu za glasanje dati svoj glas za predviđene izmene i dopune. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kolege narodni poslanici i poslanice, barem mi koje smo ostale, zakon o kojem danas diskutujemo je jedan sistemski zakon, a predviđene izmene i dopune imaju za cilj da maksimalno osnaže našu građevinsku industriju, i to u celini, tako što će postupak za dobijanje građevinske dozvole učiniti jasnom, jednostavnom i tako što će sve biti transparentno.
Takođe, predviđene izmene i dopune imaju za cilj da iskorene korupciju koja je i te kako prisutna, nažalost, u ovoj oblast i na taj način stvori jedan pravni okvir, koji je, ono što je najbitnije, rekla bih, pouzdan, siguran i predvidiv, jer su to jedini uslovi pod kojim će investitori hteti da grade, da se ohrabre da grade zato što u suprotnom niko neće da ulaže svoj novac ukoliko nije apsolutno siguran da su njegova zakonska prava maksimalno zaštićena.
Svega nekoliko rečenica o postojećem stanju u ovoj oblasti, koje je takvo da su izmene i dopune bile potrebne. Postoji mnogo nejasnoća, mnogo nedorečenosti, neke stvari mogu da se tumače na različite načine, a čim nešto može da se tumači na različite načine, onda je to jako dobro tlo za razvoj korupcije.
Postavlja se pitanje kome odgovara da procedura bude tako duga, tako nejasna? Bojim se da se odgovor na to pitanje sam po sebi nameće, a to je korupcija u onom najružnijem obliku, da bi svi u nizu koji je do sada postojao bili na neki način zadovoljeni. Na žalost trpela je naša građevinska industrija, trpeli su građani.
Ono što je problem jeste što je jedna takva situacija trajala previše dugo, a kao posledica jednog takvog poslovanja imamo katastar na kome bi retko ko mogao da nam pozavidi, imamo pad građevinske industrije, a proces izdavanja građevinske dozvole u Republici Srbiji ocenjen je kao jedan od najlošijih na svetu. Po studiji koju je organizovala Svetska banka Republika Srbija zauzima 186 mesto od ukupno 189 država. Jedan prosečan vremenski period koji je potreban da se u državi Republici Srbiji dobije dozvola, po toj istoj studiji je neverovatnih 269 dana. Radi se o jednom nedopustivom vremenskom periodu, a ove nove izmene i dopune zakona predviđaju da se taj vremenski period skraćuje, da se eliminiše veliki broj administrativnih koraka, više od polovine i da se broj dana za koje je potrebno da se dobila dozvola smanjuje na 28 dana, što je sjajan uspeh i sjajan rezultat u odnosu na prethodnu cifru.
Takođe predviđene izmene i dopune donose i to je jako bitno jeste da uvodi jednošalterski sistem, odnosno objedinjena procedura što je veoma bitno zato što pokriva sve proceduralne korake. Od sada će se sve završavati apsolutno na jednom mestu, da ne govorim o tome koliko to olakšava i ubrzava celokupnu proceduru.
Kada je objedinjena procedura u pitanju, naglasiću da se uvodi registar objedinjenih procedura gde se nalaze svi podaci o svakom procesu u Republici Srbiji i to od dana kada je podnet zahtev za građevinsku dozvolu, sve do dana kada se dobija upotrebna dozvola. Dakle, apsolutno svi akti koji su izdati, koji su predati se nalaze u elektronskoj formi, sve može da se proveri, sve je javno i svi ti podaci se nalaze objedinjeni iz registara na nivou cele Republike Srbije, objedinjeni su u centralnoj evidenciji. Sve to je zbog toga da bi to bilo maksimalno transparentno za šta mislim da je nešto najbolje u ovom zakonu, kako bi sve moglo da se proveri da li se sve radi u skladu sa zakonom, da li je ispoštovana svaka procedura, da li su ispoštovani rokovi i slično.
Ono što mislimo da je jako dobro jeste da građevinska inspekcija dobija veća ovlašćenja, da se sada insistira na njihovom terenskom radu. Takođe, jako je precizno definisana kaznena politika i uopšte smatram da su sve izmene i dopune jako kvalitetno odrađene, smatram da će zaista stvoriti jednu pozitivnu atmosferu, jednu pozitivnu klimu u smislu jedne predvidivosti što je jako bitno kako bi se investitori ohrabrili da grade, da rade i kako bi na taj način bila otvorena nova radna mesta, što jeste strateški cilj ove Vlade. Zato će SNS u danu za glasanje podržati ove predloge izmena i dopuna. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, pa postavlja se jedno objektivno pitanje ukoliko bi došlo do prihvatanja ovog amandmana, ko bi se na kraju usudio da bude poverilac? Znači, to je onako jedno zdravo razumsko pitanje koje se samo po sebi nameće.

Naime, prihvatanjem ovog amandmana, sama pozicija u pravnom pogledu poverioca postala bi krajnje, pa da kažem, nesigurna, a ugovori upravo zato i postoje, da bi obe strane tačno znale na čemu stoje, da bi se obe strane osigurale, da bi tačno znale šta tim ugovorom one dobijaju, ali isto tako koje su njihove obaveze. Na kraju, ugovori zato i postoje da bi bili ispoštovani od početka do kraja.

Nepoštovanjem tog osnovnog principa obligacionog prava, bojim se da bi došlo do jedne pravne nesigurnosti i mislim da bi kao posledica toga, da bi trpela sama poljoprivredna proizvodnja, jer da još jednom napomenem, retko ko bi se usudio da bude poverilac. Tako da, mislim da nismo u poziciji da dozvolimo da trpi poljoprivredna proizvodnja, te smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, kada je u pitanju zapošljavanje stranaca, na snazi je još uvek zakon koji je donet još 1978. godine, sa poslednjim izmenama koje su donete 2005. godine. Poznato je da je ovo živa oblast na kojoj stalno treba raditi, a vidimo da je prošao jedan prilično dug vremenski period. U samom zakonu koji je postojeći postoje neke nejasnoće, a samim tim i mogućnosti različitog tumačenja, što je, priznaćemo, nešto što ni jednom zakonu nije potrebno, tako da je donošenje novog zakona više nego neophodno.
Na osnovu statističkih podataka, Republika Srbija nije imigraciono područje. Ali, kao što svi jako dobro znamo, to je vrlo promenljiva kategorija, tako da je neophodno ovu oblast vrlo precizno, vrlo detaljno obraditi, sagledati i to na jedan sveobuhvatan način. Razlozi za donošenje ovog zakona su brojni, od samog procesa globalizacije koja ide neverovatnom brzinom, već je tu kod nas, do brojnih multinacionalnih kompanija, potrebe spajanja porodice. Najbitniji razlog jeste da mi usklađujemo našu zakonsku regulativu sa zakonodavstvom EU. Još jednom bih istakla i da se usvajanjem ovog zakona stvara jedna pozitivna klima za strane investicije, što je nama više nego potrebno.
Zatim, kada je izdavanje radnih dozvola u pitanju, vrlo su precizno definisani načini, kao i uslovi kada se daju radne dozvole. Pre izdavanja bilo kakve radne dozvole, MUP vrši vrlo detaljnu proveru lica stranog državljanina koji traži dozvolu boravka u našoj zemlji, a dozvola boravka je sam preduslov za dobijanje radne dozvole, kako bi se otklonile eventualne opasnosti i prepreke bilo koje vrste, što našoj državi ne bi išlo u korist.
Takođe, ovim zakonom predviđen je i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i kaznene odredbe ukoliko se neke zakonske regulative ne poštuju. U tom slučaju posledice snosi i poslodavac koji zapošljava stranca, kao i sam stranac, ali i sama Nacionalna služba za zapošljavanje.
Na samom kraju, ono što bih posebno izdvojila kada je ovaj zakon u pitanju, što je najbolji deo od svega, jeste da zakon izuzetno štiti domaćeg radnika, odnosno sopstveno tržište, što je jako bitno, na taj način što će zapošljavati strance, ali na zanimanjima koja su deficitarna, kada nešto možemo od tih stranaca i da naučimo. Zakonom je predviđena i mogućnost uvođenja kvota, tj. ograničavanja broja stranaca koji se mogu zaposliti u Republici Srbiji, naravno, ako se pokaže potreba za takvim jednim korakom na tržištu.
Sve su to razlozi koji nam pokazuju da Srbija, sa jedne strane, maksimalno ide u susret ka evropskim i svetskim vrednostima i standardima, a opet, sa druge strane, u tom za nas jako bitnom procesu nijednog trenutka ne zapostavlja i ne zaboravlja najbolje interese naših građana. Sve su to razlozi zbog kojih smatram da ovaj zakon treba podržati i SNS će to i uraditi u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani saradnici ministra, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama se danas nalaze dva izuzetno bitna pravna akta.
U svom izlaganju ću se osvrnuti pre svega na Ugovor o trgovini naoružanjem. Ovaj Ugovor je od izuzetnog značaja za našu zemlju iz više razloga, a pre svega zato što nemamo nikakve obaveze njegovim potpisivanjem, već dobijamo samo benefite.
Naime, naše zakonodavstvo u ovoj oblasti je dosta dobro razvijeno. Ovim ugovorom samo se dodatno unapređuje i približava nas zakonodavstvu EU, što je naravno, i te kako korisno za naš proces pregovora.
Ugovor o trgovini naoružanjem je rezultat sedmogodišnjeg rada, usvojila ga je Generalna skupština UN.
Ono što je jako bitno za nas da su sve države opet za naš proces pridruživanja, jeste da su sve države članice EU, istovremeno potpisnice ovog ugovora, a mnoge od njih su već ovaj ugovor i ratifikovale.
Osnovni cilj ovog ugovora jeste da se sam taj proces trgovine naoružanjem učini transparentni, što i jeste praktično jedini način da se zaštiti od bilo kakvih eventualnih oblika zloupotrebe.
Ovaj međunarodno pravni dokument ima veoma precizno jasno određene standarde, kriterijume, kao i zabrane, kada je trgovina naoružanjem u pitanju, i ono što je jako bitno jeste da su svi ti kriterijumi svi ti standardi zajednički za sve države članice UN, što je samo po sebi korisno, zato što sve te države upućuje jednu na drugu.
Na taj način unapređuje se jedna globalna bezbednost i što je najbitnije opasnost od ilegalne trgovine oružjem koja se značajno smanjuje, a samu opasnost od ilegalne trgovine oružjem ne treba posebno objašnjavati.
Ono što bih posebno istakla što je jako pozitivno kada je ovaj ugovor u pitanju, jeste njegova snažna, humana dimenzija. Naime, sada se vodi računa prilikom izvoza naoružanja, vodi se računa i o destinaciji, što je jako bitno, zato što se preventivno vodi računa o bezbednosti žena i dece, što mislim da je izuzetno pozitivno kada je ovaj ugovor u pitanju.
Na samom kraju ono što bih posebno istakla, još jednom, da Republika Srbija nema nikakvih obaveza oko ovoga, znači da je samo na dobitku, da se unapređuje kredibilitet naše industrije, kao i naši odbrambeni mehanizmi, što mislim da je jako dobro, približavamo se zakonodavstvu EU. To su razlozi svog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ovaj ugovor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o izmenama i dopunama zakona koje se tiču visokog obrazovanja, ali bih iskoristila ovu priliku da se ukratko osvrnem na naše obrazovanje u celini.
Mislim da smo svi jako dobro svesni činjenice da je naš obrazovni sistem u takvom stanju da nisu dovoljne neke segmentarne izmene, već da je potreban jedan sveobuhvatan pristup, jedna sveobuhvatna reforma, kako bi se ponovo vratio kvalitet i uređenost u naš obrazovni sistem. Cilj je, pre svega, da se vrati vaspitanje, da se vrate neki pravi kriterijumi u naše obrazovne ustanove. Mislim da su to kategorije koje su klasične, koje su uvek aktuelne i koje nikada i ni u jednom trenutku ne mogu da budu prevaziđene.
Takođe, ono što bih volela da napomenem jeste da bi trebalo da se vrati dostojanstvo profesiji učitelja, nastavnika, profesora, jer to su ljudi čija su prava ozbiljno na neki način ugrožena, tako da mislim da je to oblast na kojoj bi definitivno trebalo raditi. To je jedini način da naše obrazovne ustanove postanu u pravom smislu reči mesta gde mladi ljudi mogu da nauče kako samostalno da se uči, a ne da to umesto njih rade privatni profesori, jer zaista je neophodno da oni sami ulože jedan mentalni napor, jer jedino je to poenta svega kako bi stvarno mogli jednog dana da izrastu u zaokružene, zrele jedinke koje su sposobne da samostalno zaključuju, da misle svojom glavom jednog dana, da postanu kreativni mladi ljudi koji se ne boje preuzimanja inicijative.
Kada su predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u pitanju, rešavaju se i nude se rešenja za neke goruće probleme u našem visokom školstvu. Jedan od tih problema jeste problem akreditacije.
Ono što bih napomenula kada je akreditacija u pitanju, vodi se računa, znači uvode se rokovi, što mislim da je jako bitno iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste to što se smanjuje maksimalna mogućnost zloupotrebe, eventualne zloupotrebe korupcije zato što se praktično smanjuje taj manevarski prostor za zloupotrebu zakonskih regulativa.
Vremenski rok za proces akreditacije jeste 12 meseci od dana urednog prijema zahteva, tako da o tome odlučuje komisija kao posebno radno telo koje obrazuje Nacionalni savet. Naravno, to čini iz redova istaknutih profesora, istaknutih umetnika, znači ljudi koji su zaista zaslužili da budu članovi te komisije. Mandat traje četiri godine, a jedno lice može biti izabrano kao član komisije najviše dva puta. Isto tako, kao što ih bira, Nacionalni savet ima pravo i da razreši dužnosti člana komisije, naravno pod tačno određenim uslovima.
Istakla bih onaj uslov za koji mislim da je najbitniji, a to je ukoliko ne postoji neki valjan razlog zašto je došlo do toga da se proces akreditacije ne završi u zakonski određenom roku. Mislim da je to jako pozitivno zato što se konačno ide na to da se snosi odgovornost, da se preuzima, da se preduzimaju i da se na kraju krajeva snose posledice ako neko ne obavlja svoj posao valjano. Mislim da je to jako pozitivno i da u svim segmentima treba ići u tom pravcu.
Opet, ukoliko komisija ne odobri zakon za akreditaciju, visoko školska ustanova ima pravo žalbe i žali se u roku od 30 dana. Podnosi žalbu Nacionalnom savetu koji o tome odlučuje u roku od 90 dana.
Namerno ističem ove brojke kako bih ukazala na to da je vrlo precizno određen tajming, da svaka strana zna sa kojim vremenskim periodom raspolaže, kao i da bi se uveo red u ovu oblast.
Ono što bih dalje istakla jeste da se, kao pozitivno, insistira na principu transparentnosti. Jedan od tih vidova jeste što je komisija u obavezi da učini javnim svoj rad. Barem jednom godišnje je u obavezi da podnosi izveštaj Nacionalnom savetu, koji opet mora da izloži javnosti, a Nacionalni savet je dužan da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, tako da sve vodi ka tome da rad komisije mora biti javan. Znači, to ne treba posebno naglašavati.
Kada je transparentnost u pitanju, visoko školske ustanove su u obavezi da iznesu podatke o načinu njihovog finansiranja, tako da se izbegne svaka mistifikacija oko toga, kako se ko finansira, na koji način, visina školarine.
Kada je školarina u pitanju, iskoristila bih ovu priliku da apelujem da smo svi svesni problema oscilacija u visini školarine, kao i da je to oblast koja treba ozbiljno da se proradi.
Priznavanje stranih diploma, skratiću, je oblast koja do sada nije bila dobro definisana zakonskim regulativama, što je predstavljalo problem svim mladim ljudima koji su stekli diplomu u inostranstvu, koji žele da se vrate i da rade u svojoj zemlji. Sada je vrlo precizno određen način, ali i rokovi, kada je u pitanju priznavanje diploma stečenih u inostranstvu, što će, sigurna sam, ohrabriti mnoge mlade ljude, koji su stekli diplomu u inostranstvu, da se vrate, žive i rade u svojoj zemlji, a da pri tom ne budu obeshrabreni, opterećeni dugim, mučnim čekanjem, nedoumicom da li će i kada će njihova diploma biti priznata, kao što je to do sada bio slučaj.
Na samom kraju, ne mogu da se ne osvrnem na jednu pojavu koja je svima jako dobro poznata u našem visokom obrazovanju, a pred kojom ne smemo da zatvaramo oči, a to je činjenica da su u određenom vremenskom periodu procvetale neke više, visoke škole koje su otvorene samo sa jednim ciljem – kako brzo i lako doći do diplome, pretpostavićete, naravno, bez učenja. Nažalost, to je realnost u Srbiji. Sa tom realnošću moramo da se suočimo. Ne smemo da zatvaramo oči i moramo da započnemo ozbiljnu borbu protiv takvih pojava. Ono što je najbitnije, bez odugovlačenja, jer ukoliko dođe do toga, gubimo mnogo, gubimo dragoceno vreme, a taj luksuz sebi ne možemo da dozvolimo.
Mislim da je predlog ovih izmena i dopuna zakona jedan dobar iskorak u tom pravcu i zato će u Danu za glasanje dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, danas raspravljamo o izuzetno važnom setu medijskih zakona koji za cilj imaju, pre svega, jačanje transparentnosti i nezavisnosti u medijima, ali isto tako i unapređenje profesionalizma u ovoj oblasti.
Isto tako predloženi set zakona doneće nešto što je bilo preko potrebno, a to je jasnoća, kada je u pitanju vlasništvo u medijima, što je bilo potrebno, s obzirom na postojanje vrlo kompleksnih i jako složenih odnosa koji postoje između politike, biznisa i medija.
Ono na šta bih se ja u svom izlaganju posebno osvrnula jeste to da ovim setom predloženih zakona, jeste da se posebno insistira na zaštiti i na bezbednosti novinara, što mislim da je jako dobro, ali isto tako na zaštiti dostojanstva ličnosti, što će nadam se prekinuti dosadašnju neku praksu da je u medijima, a maltene moglo da se objavi bilo šta, različite neistine, zatim poluistine koje ponekada umeju da budu i mnogo opasnije od potpunih neistina i da se na taj način ponekad čak i trajno uništi nečija reputacija, a da za to gotovo niko ne snosi odgovornost.
Ovim predlogom zakona vrlo precizno, tačno je određeno u kojim to situacijama je dozvoljeno i opravdano iznositi informacije iz nečijeg privatnog života, a takođe vrlo detaljno i precizno date su i sankcije ukoliko se ova zakonska odredba prekrši.
Ono što je novina prvi put se javlja u zakonu, ono što bih ja naročito pohvalila jeste da prvi put je zaštićeno pravo žrtve nasilja, to je precizno određeno članom 79. Mislim da je to bilo i te kako potrebno zato što je to jedini način da se zaštiti dostojanstvo žrtve nasilja, a isto tako i da se spreče različiti vidovi senzacionalizma koji na žalost i više nego prisutan u našim medijima.
Ovako pored toga što se štiti dostojanstvo žrtve, pomaže joj se praktično zato što žrtva nasilja pored toga što je pretrpela jednu traumu sada praktično mora da se suočava i sa drugom traumom, a to je da se u medijima iznose različiti detalji nepotrebne pojedinosti koju i te kako pogoršavaju i onako nezavidan položaj žrtve.
Još jedna novina jeste odredba kojom se reguliše objavljivanje informacija koje se tiču krivičnog postupka koji je u toku. Sada će objavljivanje tih informacija biti dozvoljeno, ali tek pošto su te iste informacije objavljene na samom glavnom pretresu.
Ovo je praktično jedini način da se okrivljenoj osobi omoguće jedno fer i nepristrasno suđenje, a ne da se neko okrivi ili da se stvara bilo kakva slika, bilo pozitivna ili negativna koja nije utemeljena na nekim realnim dokazima.
Takođe, zakonskim klauzalama određene i zaštita maloletnih osoba, zatim zabrana govora mržnje. Tačno je to određeno članom 75. gde se vrlo detaljno, precizno određuje šta se to tačno podrazumeva pod govorom mržnje.
Kada je kaznena politika u pitanju, koja je pre svega, da naglasim, preventivnog karaktera, ovo što je novo jeste da sada lice iz čijeg privatnog života je objavljena neka informacija, a tom informacijom je povređeno njegovo lično dostojanstvo, sada ima pravo da tuži izdavača i da traži praktično deo dobiti koja je postignuta objavljivanjem te iste informacije.
Zatim, još nešto što se tiče prava novinara, postoje zakonske odredbe kojima se daje pravo o novinarskoj tajni, da novinar ne mora da otkrije izvor informacija, naravno ukoliko se ta informacija i ti podaci ne odnose na neko krivično delo, odnosno izvršioca krivičnog dela. Zatim, novinari imaju naravno slobodu osnivanja novinarskih udruženja. Takođe, imaju pravo da odbiju određena izvršenja određenog naloga, ukoliko procene da taj nalog nije u skladu sa novinarskom etikom.
Zatim, kada je položaj inostranih medija u našoj zemlji u pitanju, naravno da je bilo i te kako potrebno urediti ovu oblast, prava i obaveze inostranih medija u našoj zemlji, ovim setom zakona, znači dati su im ista prava, iste obaveze kakve imaju domaći mediji. Naravno, kažem još jednom da je bilo potrebno to uraditi zato što neke zakonske odredbe koje su se odnosile na ovu oblast su i te kako zastarele, jednostavno nisu u toku sa nekim novonastalim situacijama, tako da je ovu oblast bilo i te kako potrebno urediti.
Na samom kraju, ono što bih istakla, jeste da ovaj set zakona insistira na jednom slobodnom, na jednom profesionalnom novinarstvu i ono što bi posebno istakla, da u državi Srbiji nema i neće biti cenzure i zato će u danu za glasanje ovaj set zakona dobiti podršku Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi niz sporazuma koji su od velikog značaja za našu zemlju, svakako.
Jedan od njih je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja. Radi se o sporazumu koji kompletno ukida vize. Tri su osnovna motiva za donošenje ovog sporazuma. Prvo, Mongolija nije zemlja migracionog rizika, što znači da za našu državu nema neke potencijalne opasnosti u tom pogledu, zato što državljani Mongolije ne pokazuju neku tendenciju ka napuštanju svoje zemlje. Drugi motiv jeste unapređenje ekonomske saradnje i treći motiv, koji je možda bio i presudan za donošenje ovog sporazuma jeste to što država Mongolija uprkos pritiscima koje trpi, nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Jednom rečju, ovaj sporazum može državi Srbiji doneti samo dobro i praktično, radi se o jednoj lakšoj cirkulaciji naroda, kako sa mongolske, tako i sa naše strane.
Zatim, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ovaj sporazum ima za cilj unapređenje bilateralnih odnosa. Isto tako, ima za cilj potencijalno unapređenje ekonomske saradnje, koja je za sada, nažalost, minimalna, ali možda upravo potpisivanjem ovog sporazuma dođe do nekih pozitivnih promena i u toj oblasti. Iskoristila bih ovu priliku da napomenem da i ova država nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Zatim, Sporazum između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama. Sličan sporazum imamo sa BiH, trebalo bi uskoro i sa Makedonijom. Crnogorci su ovaj sporazum ratifikovali već pre godinu dana. Cilj ovih sporazuma je poboljšanje i unapređenje regionalnih odnosa i dobrosusedskih odnosa. Ono što je njihova suština jeste međusobna zaštita građana.
To konkretno znači da ukoliko se neki građanin nađe u nevolji, a u stranoj državi u kojoj njegova država nema ambasadu, taj građanin se može za pomoć obratiti ambasadi, državi potpisnici ovog sporazuma, tako da postoji jedna tendencija uvećanja broja ovih sporazuma kao neka vrsta nordijskog modela, prilagođenih našim balkanskim uslovima.
Tu je i Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena. Mislim da značaj ove konvencije i ono što je još bitnije, što bih naglasila, značaj njene efikasne praktične primene ne treba posebno objašnjavati. Oblast borbe protiv diskriminacije žena je živa i na njoj stalno treba raditi, kao i na njenom unapređivanju.
Ovde se radi samo o jednom amandmanu. Stvar je više tehničke prirode. Zbog obimnosti posla koji postoji, potrebno je produžavanje rada komiteta, trajanje zasedanja komiteta. Do sada je već 65 zemalja prihvatilo ovaj amandman.
Na samom kraju, istakla bih da su svi pomenuti sporazumi u najboljem mogućem interesu države Srbije, a i u skladu su sa procesom evrointegracija, tako da će u danu za glasanje dobiti podršku SNS.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni cilj budžeta koji je predviđen za 2014. godinu jeste oporavak naše privrede i ekonomije, naročito privatnog sektora. Pun efekat biće postignut ukoliko dođe do usvajanja novog zakona o radu, koji predviđa jedan lakši rad za mala i srednja preduzeća, koja bi trebalo da postanu jedna zdrava baza naše privrede. Zatim, još je predviđeno da se pojednostavi maksimalno i smanji administracija, koja predstavlja jednu značajnu prepreku za uspešno poslovanje u našoj zemlji, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Kada je sam privatni sektor u pitanju, jedan od osnovnih preduslova za njegov dalji razvoj i napredak jeste to da dođe do promene u stanju svesti kod naših građana, odnosno da se promeni unapred negativan stav kada je u pitanju privatni sektor.
Ukoliko zaista kao društvo hoćemo da se razvijamo i napredujemo, onda moramo biti spremni na korenite promene, isto tako i na preuzimanje inicijative, ali isto moramo biti spremni na odbacivanje nekih zastarelih i odavno prevaziđenih obrazaca ponašanja i razmišljanja, tipa – kako naći državni posao i zadržati isti do penzije? Jednostavno, nije realno da očekujemo da svi nađu posao u javnom sektoru. Takav način ponašanja, takav način razmišljanja vraća nas unazad, što sigurno nije dobar ni prirodan tok stvari ni za društvo, ni za jednog pojedinca.
Kada je stanje u državnom sektoru u pitanju, mislim da ga ne treba posebno objašnjavati. Možda ga najbolje oslikava činjenica da prema poslednjoj anketi koja je rađena čak 20% više zaposlenih ima u javnom sektoru od očekivanog. Jednostavno, ono što je predviđeno da bi se takve stvari sprečile jeste da se tačno utvrdi ko šta radi i za čijim radom zaista postoji realna potreba.
Zatim, predviđeno je i uvođenje jedinstvenih platnih razreda, jer do sada smo imali jednu takvu politiku da ljudi koji su zaposleni u različitim institucijama, a pri tom obavljaju jedan isti posao, budu različito plaćeni. Mislim da je sasvim korektno da se sa takvom politikom prekine, isto kao što mislim da je pravedno smanjenje plata u javnom sektoru koje prelaze preko 60.000.
Merama budžeta pokrivena je i prihodna i rashodna strana. Kada su u pitanju subvencije javnim preduzećima, one će biti maksimalno smanjene. Dobro nam je poznato svima koja su to preduzeća koja važe za najveće gubitaše. Ono što je bitno je da u budžetu postoje garancije za javna preduzeća, ali samo u onoj meri ukoliko je to zaista neophodno, kako u suprotnom opet posledice ne bi snosili sami građani. Znači, nije se išlo na rezove koji su veći nego što je to neophodno, čime je po mom mišljenju zaista pokazan jedan visoki stepen vođenja računa o našim građanima.
Jedna od mera koja je predviđena ovim budžetom, koja takođe nije popularna, jeste povećanje PDV-a sa osam na 10%. To je jedna od onih dugoročnih mera čija se neophodnost i pozitivnost vidi tek posle jednog vremenskog perioda. Upravo jedan od najvećih izazova čitave ove priče biće uspešno sprovođenje svih mera koje su predviđene. Ako zaista dođe do uspešnog sprovođenja svih tih mera, onda i rezultat sigurno neće izostati. Jedan od prvih predviđenih vidljivih rezultata mera štednje jeste i smanjenje fiskalnog deficita.
Kada su u pitanju sredstva koja su predviđena za obrazovanje, nauku, tehnološki napredak, naravno da bi svako od nas bio mnogo srećniji da su ta sredstva mogla da budu značajnija. U ovoj situaciji kakva je ekonomska situacija u našoj zemlji takva su i sredstva koja su predviđena.
Ono što mislim da je jako pozitivno jeste da su ipak izdvojena sredstva za besplatne udžbenike za učenike od prvog do četvrtog razreda, zatim za mlade talente, za neke stipendije, isto tako za unapređenje infrastrukture. Samo kada je infrastruktura u pitanju, iskoristila bih priliku da napomenem neuslovnost nekih naših škola, naročito škola koje se nalaze u seoskim sredinama.
Upravo jedan od postulata obrazovanje jeste da bi svi učenici trebalo da se obrazuju pod istim ili sličnim uslovima. Kako je to praktično često neizvodljivo, onda je na nama da kao društvo obezbedimo sa sredstvima koja su takva kakva su, znači skromna, da se te razlike ako ne mogu skroz da se prevaziđu, a ono barem da se smanje.
Ono što bih naročito pohvalila jeste što je naša država prepoznala potrebu i izdvojila sredstva za izgradnju banke matičnih ćelija, jer je do sada naša država gubila više miliona evra godišnje zbog slanja i čuvanja matičnih ćelija u inostranstvu. Sada će svi biti na dobitku zato što će majke moći da čuvaju svoje matične ćelije u svojoj zemlji za mnogo manje novca, a opet taj novac će ići u naš budžet, a ne u budžet neke druge države.
Na samom kraju ono što bih istakla jeste da sve mere koje su predviđene ovim budžetom, neke od njih i ne tako popularne, da imaju kristalno jasan cilj, a to je suzbijanje sive ekonomije, poboljšanje plaćanja poreza. Jednom rečju, ozdravljenje naše privrede i naše ekonomije, samim tim i povećanje broja radnih mesta u privatnom sektoru, koje automatski povlači bolji životni standard naših građana, što jeste strateški cilj ove Vlade i zato će u danu za glasanje ovaj predlog budžeta dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, pred nama se nalaze dva potpuno nova zakona, izuzetno značajna, Predlog zakona o privatnom obezbeđenju i Predlog zakona o detektivskoj delatnosti.
Izuzetan značaj ovih zakona je u tome što regulišu jednu oblast koja je godinama bila pravno neuređena. Siva ekonomija, brojne zloupotrebe ovlašćenja samo su neke od posledica pravne neuređenosti u sektoru privatne bezbednosti.
Cilj ovih zakona jeste profesionalizacija, ali i legalicazija ovog sektora što znači izmeću ostalog da će broje do sada ne registrovane agencije morati da počnu sa izmirivanjem svojih obaveza prema državi. Jednom rečju, cilj zakona jeste da se uvede red u sektor privatne bezbednosti, ali isto tako da se izvrši jedna usklađenost naših zakona sa zakonima EU.
Oba zakona imaju predviđenu kaznenu politiku. Kaznene odredbe mogu biti novčane, ali mogu biti i mere zabrane vršenja ovom delatnošću. Zatim, predviđen je i nadzor nad sprovođenjem ovih zakona, što mislim da je jako bitno kako bi ovi zakoni zaista i zaživeli u praksi. Nadzor će vršiti ministarstvo, a ovlašćeni službenici, odnosno policijski službenici ministarstva imaće pravo da bez bilo kakve najave vrše uvid u to kako se obavljaju poslovi, odnosno detektivske delatnosti, kao i privatnog obezbeđenja.
Isto tako, predviđena je i zaštita podataka što znači da prikupljeni podaci mogu biti korišćeni samo u one svrhe zbog koje su i pribavljeni. Između ostalog, to znači da ne mogu biti javno objavljeni i da ne mogu biti dati na uvid trećem licu. Mislim da je to nešto što je jako pozitivno, zato što je to jedini način da se izbegnu moguće zloupotrebe.
Zatim, obavezno je nošenje legitimacije i pokazivanje na uvid iste ovlašćenim policijskim službenicima. Kada su prikupljeni podaci u pitanju, takođe ovlašćeni politički službenici imaju pravo na uvid iste. Iz svega navedenog jasno je da postoji jedan visok stepen kontrole od strane države u ovom sektoru za šta mislim da je jako dobro i da je to jedini način da se izbegnu moguće zloupotrebe za koje smo svedoci da su postojale.
Ovlašćenja službenika privatnog obezbeđenja i detektiva će biti detaljno sprovedena i u detalje objašnjena podzakonskim aktima kao što je to slučaj u većini evropskih država. Naročito će to biti slučaj kada su mere prinude u pitanju zato što opet, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.
Na samom kraju bih iskoristila priliku da apelujem na nadležne organe da se spreči jedna ne tako retka pojava, a to je da poslove privatnog detektiva ili privatnog obezbeđenja obavljaju policajci u svoje slobodno vreme, a pri tom čestom koristeći naoružanje i policijsku značku. Imamo slučaj da ta lica imaju dva posla, dve zarade dok neko nema nijednu, a da ne govorimo o sukobu interesa koji tu postoji. Jedino što se od njih traži jeste da naprave jedan pošten izbor da li će raditi u privatnom ili javnom sektoru.
Kako bi ovakve i slične pojave postale stvar prošlosti, naravno da je potrebno vreme, ali jedan ozbiljan i koordiniran nastup i rad svih relevantnih institucija i usklađenost Zakona o radu sa Zakonom o policiji. Mislim da su ova dva predloga zakona jedan jako dobar početak i zato će u danu za glasanje imati podršku SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, kada je ovaj amandman u pitanju, ono što bih želela da napomenem jeste da su suvlasnički odnosi već regulisani jednim sasvim drugim zakonom, Zakonom o privrednim društvima.
Ono što sam htela da kažem jeste da ni na koji način preduzeća koja već imaju regulisane i definisane svoje suvlasničke odnose ne mogu da budu na neki način oštećena ili ugrožena postojećim zakonskim regulativama važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju. To je razlog zbog čega mislim da ne bi trebalo da je suvišno praviti bilo kakve korake po tom planu, jednostavno su suvišni. Stoga smatram da je i ovaj amandman suvišan. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, kada je ovaj amandman u pitanju, ono što bih želela da napomenem jeste da su suvlasnički odnosi već regulisani jednim sasvim drugim zakonom, Zakonom o privrednim društvima.
Ono što sam htela da kažem jeste da ni na koji način preduzeća koja već imaju regulisane i definisane svoje suvlasničke odnose ne mogu da budu na neki način oštećena ili ugrožena postojećim zakonskim regulativama važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju. To je razlog zbog čega mislim da ne bi trebalo da je suvišno praviti bilo kakve korake po tom planu, jednostavno su suvišni. Stoga smatram da je i ovaj amandman suvišan. Zahvaljujem.