Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, specijalista za javne nabavke gospodin Dragan Đilas, ko bi drugi, evo, naslov u „Politici“ kaže: „Bankrot Beograda te 2013. godine. Đilas umešan u aferu tešku 1,3 milijarde evra“.

Pa, normalno, to je sića za njega.

„Bivši gradonačelnik uspeo je da grad uvali u dugove dok je desetine miliona evra otišlo na malverzacije i nameštene tendere“. Znamo.

„U isto vreme Đilas je srozao ugled DS i zgrnuo milione preko „Dajrekt medije“, kaže izvor iz „Politike“. „Skinuo nam je kožu sa leđa“. Pa, nego šta je.

Bukvalno, Dragan Đilas, bivši gradonačelnik uspeo je da Beograd i Beograđane uvali u bulu tešku, neverovatnih, 1,3 milijarde evra. Iako je sam lider DS podvlačio da je on pre svega menadžer, izgleda izuzetno neuspešan menadžer, bar što se Beograda i Beograđana tiče, zadužio nas je do guše.

Hvala Bogu kad smo došli na vlast 2012. godine, u roku od par godina vratili smo sve dugove grada Beograda, tako da građani ne brinu.

U crno nas je zavio i njegov most, čija je izgradnja trebala da košta 190 miliona evra, a koštala je 400 miliona. Gde se dede onih 200 miliona? Niko ne zna. Znam ja, znamo svi, kod Đilasa.

Idemo dalje. Francuzi bi za taj novac 400 miliona napravili tri mosta. Pa, njihov most Mej u Francuskoj imao je sedam pilona, naš samo jedan, ali dobro, bilo ne ponovilo se.

Da sramota bude veća, čak devet miliona evra dato je da se ubrzaju radovi na mostu kako bi svečano bio otvoren u tada novogodišnjoj noći. To je naš „Điki“.

A šta mi radimo? Vlada i predsednik Vučić, sve pre roka. Evo, videli smo juče pre roka otvorena deonica puta od 18 kilometara, svi putevi novoizgrađeni, auto-putevi, 350 kilometara otvorili smo pre roka. Tako se radi.

Samo još par rečenica o gospodinu Đilasu. Ukupan ceh Đilasove vladavine svakako treba ubrojati i obnovu Bulevara Kralja Aleksandra, koji su gradske vlasti pretplatile za tričavih šest miliona evra. Zahvaljujem.

Hvala.

Specijalista za javne nabavke Dragan Đilas, a ko bi drugi. Setimo se samo obnove Bulevara Kralja Aleksandra, koštalo nas je to 17 miliona evra. Posao na tenderu dobila je firma koja nije ispunjavala uslove, normalno za to vreme, a pride je posao pretplaćen i to za oko 600 miliona dinara.

Beograđani su šest miliona evra platiti ugradnju validatora u vozila GSP-a iako je bilo logično da firma Apeks solušn tehnolodži, koja je dobila posao uvođenja sistema Bus Plus to uradi besplatno.

Za šest miliona evra Beograđani su oštećeni prilikom ugradnje, sećate se, zarđalih podzemnih kontejnera koji su se stalno kvarili, te se novac iz gradske kase izvlačio i za njihovu popravku.

E sad, da vidimo šta kaže analitičar gospodin Dušan Janjić. Kaže – krivična odgovornost za Đilasa, ocenio je da je Đilasov rad dok je bio gradonačelnik bio najgori, kaže - nikad gori gradonačelnik. To je period planiranih promašaja kaže gospodin Janjić, a uzećemo kao primer most na Adi. O tom mostu smo već svi po sto puta, zna se da je trebao da košta 190 miliona evra, koštao je 400 miliona evra, a u Francuskoj duplo veći sa sedam pilona koštao je duplo manje. Toliko o njemu, a sad idemo dalje. Pet puta manje, kaže moj kolega, slažem se, mi nemamo tačne podatke koliko je koštao most na Adi, videćete šta je uradio sa tim parama 200 miliona koje su nestale. Trebalo bi da se krivično preispita da li je reč o tome da je neko želeo da uzme novac, ja mislim da jeste bez traga je nestalo 200 miliona evra.

Drugi loš projekat jeste Bulevar Kralja Aleksandra, pri čemu je naneta velika šteta infrastrukturi o tome znamo. Urbanizam je 2000. godine pa do danas, nalazi se pod kontrolom mafije, kaže gospodin Janjić, a pri tom su izgubljene velike zelene površine. Reč je o osionoj volji da se Beograd uništi, kao da je grad vodio neko ko ga mrzi kaže gospodin Janjić. E sad, da vidimo šta bi sa 200 miliona.

Kaže – kako je rastao dug Beograda, uvećavao se konto gradonačelnika, kaže gospodin Janjić, ja samo čitam. Đilas se u maju 2012. godine častio vilom na Senjaku, nećete verovati vrednom oko milion evra. Kupio je i dupleks na Vračaru, tik uz Hram Svetog Save, a zašta je iskeširao 700 hiljada evra. Bogatstvo Đilasa uvećalo se 800 puta od kako je došao na vlast. E, svaka čast.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, završni računi budžeta Republike Srbije za 2002. do 2018. godine predstavljaju pre svega značajan korak za odgovornu politiku javnih finansija.

Kada smo kod javnih finansija, ja ću se osvrnuti na izjavu Siniše Malog. Naime, ministar finansija Srbije, Siniša Mali je rekao, odgovarajući na pismo koje mu je uputio gospodin Dragan Đilas, da je dotični neznalica. Zašto? Zato što je Dragan Đilas objašnjavao i kritikovao ekonomsku politiku Vlade Republike Srbije. Đilas je rekao da se Srbija zadužila za dodatnih milijardu evra i dodao je da je to pronašao na sajtu Ministarstva finansija, rekao je gospodin Mali i demantovao. Naravno da je demantovao, a kako ?

Dodatnih milijardu evra je obveznica koja su smo reemitovali kako bismo vratili vaše stare skupe kredite. Ja o tome non-stop pričam. Uzimali su kredite po 7,25, osam, devet, deset, jedanaest procenata. Zato smo mi zaduženi i zato smo došli do cifre od 26,6 milijardi evra. I ne samo za to. Prijavili su dug 14 milijardi, pa onda nešto manje, a zaboravili su dug grada, 1,2 milijarde, zaboravili su dug javnih preduzeća. Katastrofa. Samo lažu, lažu, lažu.

Inače, ova kamata o kojoj priča gospodin Đilas je bila 7,25%, a naša je 1,6% i tako smo mi uštedeli 4,4 milijarde dinara, rekao je Mali i to je istina. Zarad gledalaca.

Grad Beograd bio je zadužen 1,2 milijarde, to je nama ostavio naš trenutni predsednik Saveza za Srbiju, ja bih rekla saveza za sebe, jer u nekretninama samo ima 25 miliona evra, ali o tome ću jednom drugom prilikom.

Sada ću reći kakav je bio kurs dinara i kako to teče od 2009. godine, 1.08.2009. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 93,28, 1.08.2010. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 105,11, 1.08.2011. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 102,63, 1.08.2012. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 117,51, 30.06.2015. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 120,60.

Inflacija za 2012. godinu iznosila je 12,2%, a za 2014. godinu 1,8. Inflacija inače ide od 1,5 do 2%. Zašto to govorim? Zato što od kako nema inflacije, dolaze investitori. Samo u prošloj godini smo imali javnih investicija za 220 milijardi dinara. Projektovano za sledeću godinu, 260 milijardi dinara. E, tako radi odgovorna vlast.

Što se budžeta tiče, našeg budžeta za 2019. godinu, iako nije tema, moram da kažem šta smo radili, u kratkim crtama. Vlada je uspešno sprovela fiskalnu konsolidaciju, stabilizaciju javnih finansija, smanjila javni dug, naravno, poboljšala privredni ambijent, obezbedila visoku stopu privrednog rasta, smanjila nezaposlenost sa 27% 2012. godine na danas istorijski minimum 9,5%. Kada budemo otvorili industrijski park u Borči, još 10.000 ljudi ćemo zaposliti, tako se radi.

Što se tiče ovih završnih rezultata, odnosno završnih računa budžeta, idemo redom. Po isteku godine za koju je budžet donet sastavlja se završni račun budžeta Republike Srbije koji Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode, primanja, rashode, izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije i račun finansiranja. Oni to, gospodo, nisu radili. Mi to sada po prvi put radimo i tako treba da bude svake godine.

Zakon o budžetskom sistemu prvi put je izglasan 2002. godine, zatim 2009. godine, ali ono što se ne sme prenapregnuti ne sme da se izostavi je da smo mi u 2003. godini, prestala je da postoji nažalost Savezna Republika Jugoslavija, potpisan je Sporazum o formiranju Državne zajednice Srbija i Crna Gora i tek 2006. godine Narodna skupština Republike Srbije donosi Odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije.

Šta je važno kada govorim o ovim izveštajima? Od 2002. do 2018. godine, poreski prihodi imaju najveće učešće u svim godinama posmatranog perioda, od ostalih prihoda i primanja beleži se povećanje učešća primanja od zaduživanja u ukupnim prihodima i primanjima od 2008. godine 6,3%, da bi najviši procenat primanja od zaduživanja dostigla 2013. godina 42,1%. Primanja od privatizacionih primanja su imala veće učešće u ukupnim prihodima i primanjima 2002. godine 6,4%, 2003. godine 11,3%, 2005. godine 6,4% i najveće učešće 2006. godine 19%.

Od 2009. godine do 2015. godine, usled posledica svetske ekonomske krize i smanjenja privredne aktivnosti dolazi do naglog rasta javnog duga. Kako bi se pokrio manjak u državnoj kasi, Republika Srbija počev od 2009. godine počinje intenzivno da emituje državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu kako bi evro obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu. Javni dug centralnog nivoa vlasti izražen u evrima na kraju 2009. godine iznosio je 9,8 milijardi evra, 2012. godine 20,1 milijardu evra i onda se ja vraćam na ono svoje. Nisu prikazali dugove javnih preduzeća, nisu pokazali dug grada Beograda 1,2 milijarde. Samo nam ostaje gospodin Đilas zaradio 200 miliona evra i stavio sebi u džep. Most je koštao 400 miliona evra, a košta duplo veći, duplo širi u Parizu 150 miliona evra. Sramota jedna. Tako se radilo, tako se više neće raditi.

Samo još par rečenica o izveštaju o primljenim donacijama. To je inače sastavni deo završnih računa i EU je najveći donator u Srbiji, jedan od najvažnijih partnera Srbije u podršci, razvoju i tekućim reformama kao kandidat za članstvo u EU, a Republika Srbija od 2014. godine dobila akreditaciju za samostalno korišćenje instrumenata pristupne pomoći EU IPA fondove, čiji je cilj jačanje demokratskih institucija, vladavine prava i sloboda, rodna ravnopravnost, reforma državne uprave, sprovođenje ekonomskih reformi, razvoj civilnog društva i unapređenje regionalne i prekogranične saradnje.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Danas je na dnevnom redu Predlog odluke o imenovanju članova Nadzornog odbora. Inače, to je jedan od zahteva mile nam opozicije na upravo završenom međustranačkom dijalogu, koji je bio 12. i 13. decembra, uz pomoć i posredovanje Evropskog parlamenta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je jedan od zahteva. Naravno, evo govorimo danas o njemu.

Drugi zahtev je bio unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije, REM, imenovanjem tri plus dva člana. Naravno, gospodo, dobićete još dva člana.

Sledeći zahtev je bio da se, uz puno poštovanje Ustava Srbije, izbori održe što je moguće kasnije. Naravno, gospodo, i to ćemo vam uslišiti i tu molbu samo izađite na izbore, pokažite ko ste, šta ste, imate li program. Evo, mi ćemo upravo za dva dana, tri dana, imati program, predstavljanje programa, od 2020. do 2025. godine razvojni program, idemo da vidimo šta ćemo investirati, kako ćemo raditi. Tako radi odgovorna vlast.

Usput, da čestitam, danas je bilo otvaranje nove trase autoputa od 18 kilometara od Surčina do Obrenovca, tako da će se od Beograda do Čačka stizati za sat vremena.

Kad smo kod mile nam opozicije, izašli smo im u susret, izaći ćemo im, šta god požele daćemo im, pa to je prosto demokratski, SNS je poznata po tome. A ja bih pitala članove Nadzornog odbora šta misle o tome da je bila zlostavljana gospođa Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, da je bio napad na novinarke Pinka, da je bio napad na novinarke RTS-a, da je bio poziv na silovanje naše premijerke, gospođe Ane Brnabić, da je bio poziv na linč gospodina predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, da je bilo blaćenje njegove kompletne porodice, šta misle o tome? Kako će se o tome izjasniti?

Šta će raditi kad, ne daj Bože, jedan od ovog, kako se zove, SZS, da, mislim Boško Obradović, krene da ruši kutije, da udara ljude koji tamo rade? Pa ih molim da budu mirni, da budu odvažni, da budu dostojanstveni.

Inače, reče moj uvaženi kolega Vladimir Orlić da od pet predloga članova Nadzornog odbora, tri će biti iz opozicije. Svaka čast, tako se radi.

Sad idemo da se podsetimo šta je to radila mila nam opozicija. Mi imamo program. Mi imamo rezultate rada. Mi gradimo, imamo iza sebe 350 kilometara autoputeva. Mi imamo pruge nove, imamo brzu prugu koja se gradi. Imamo nezaposlenost 9,5, istorijski minimum. Bilo je 2012. godine 27%. Zaposlili smo 300.000 ljudi, oni su otpustili 400.000 ljudi. Da ne nabrajam dalje, trebaće mi čitav dan.

Da vidimo šta to radi SZS, odnosno Savez za Srbiju, kako oni sebe zovu, a ja mislim da je to savez za sebe, odnosno Đilasov savez. „Jedan od pet miliona“ kažu oni, ja kažem jedan od 50, daj Bože.

Idemo redom. Dana 17. marta 2019. godine, taj SZS ili jedan od 500, demonstranti izgurali obezbeđenje RTS-a, razbijena stakla, oštećen automobil. Tokom upada demonstranata u zgradu RTS-a, demonstranti su bili na svim spratovima, kao i na krovu zgrade. Jedan od njih je kroz zgradu Javnog servisa ušetao sa motornom testerom, sećate se i fantomke na glavama. Šteta je pričinjena na ulaznim vratima i svim mogućim prozorima, a oštećeno je jedno vozilo. Šef obezbeđenja je tada pozvao policiju, a ja kažem, da ne bude žrtava.

Ovo je materijalna šteta, ovo se da nadoknaditi, a šta ćemo sa zaposlenima? Šta su oni preživeli, stres? Kako ćemo to da nadoknadimo? Kako su ti ljudi radili? Pa nisu ni radili, pet sati nisu radili.

Idemo dalje. Kaže ovako, gospodin Boško i demonstranti blokirali ulaz u Skupštinu grada, sukobili se sa živim zidom žena, pa skinuli zaštitnu ogradu na Trgu. Sećate se, nasrnuli na jadne žene, samo zato što se regularno nisu zakazali, primio bi ih gospodin gradonačelnik, takođe, gospodin zamenik gradonačelnika Goran Vesić, a i gradonačelnik Zoran Radojčić. Da su bili normalni, da su se zakazali, bio bi prijem. Ovako, počeli da tuku one jadne žene, a žene ko žene, normalne, dostojanstvene, odbiše taj napad. Svaka njima čast. I ne samo to, malo im je bilo to. Pošto su bili pobeđeni, odoše oni na Trg Republike, pa razvališe onu ogradu. Sećate se onog boksovanja sa znakovima i odoše do REM-a. Tu im je bio kraj. Valjda su se umorili.

Sad idemo nešto još skarednije. Brutalne uvrede Vuka Jeremića na račun Ane Brnabić. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić ponovo se obrušio na premijerku Srbije Anu Brnabić. Nazvao ju je huljom. Pazite izraz, huljom, protiv koje će biti raspisana poternica Interpola. Bože, da li mu je bio zdrav razum, pitam se ja? Brnabićeva mu je odgovorila tako što ga je podsetila na njegova ranija predskazanja koja su se ispostavila netačna.

Naime, Jeremić je krenuo sa brutalnim uvredama zbog premijerkine izjave da ministar finansija Siniša Mali neće napustiti Vladu jer, kako je rekla i kako svi kažemo, poništenje njegovog doktorata je politička odluka. Naravno da je politička odluka. Čovek je ekspert i treba da ostane u Vladi onoliko koliko on želi.

Za ovom huljom, kaže gospodin Jeremić, će jednog dana biti raspisana crvena poternica Interpola, tako on razgovara sa damom. On je veliki gospodin, svaka njemu čast. To će se dogoditi na detaljno obrazložen zahtev Specijalnog tužioca za visoku korupciju, pazite čoveka, uspostavljenog nakon pada režima. Pa režim će da padne nikad, a možda ni tada. Neće je spasiti strano državljanstvo, niti razni lobiji. Sram ga bilo.

Lider Dveri Boško Obradović ponovo je pozvao na napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u emisiji „Upitnik“ koja se emituje na RTS-u kad je gostovao. Sećate se toga? Jad i beda ljudskog roda.

Idemo dalje. Opet se oglasio Jeremić – probili smo medijsku blokadu, ali nećemo na izbore. Meni oni u stvari uopšte nisu jasni. Evo, sve ćemo im ove zahteve ispuniti. Probili su medijsku blokadu, ali neće na izbore. Znate zašto neće? Nemaju program, nemaju čime nego ovim skaradnim ponašanjem, brutalnošću, da pokažu. Ima još mnogo toga. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama šest sporazuma. Ja ću govoriti o dva sporazuma, međutim, pre nego što krenem o sporazumima, prokomentarisala bih ove kamate na kredite.

Setimo se samo žutog preduzeća koje je obezglavilo ovu državu. Oni su zadužili zemlju za 26 milijardi evra. Uzimali su kredite po 7, 8, 9 i 10%. Verovatno su se talili. Sada mi uzimamo kredite, ali po 2% kamate i vraćamo njihove dugove i tako ćemo raditi dok ne vratimo dug. Mi smo smanjili taj dug za milijardu i po i više i ponosim se rezultatima rada ove Vlade.

Kada smo kod ovih sporazuma, juče je gospodin predsednik, gospodin Aleksandar Vučić otvorio izložbu u Palati Srbija, gde smo mogli da vidimo rezultate rada za sedam godina, od kako je SNS došla na vlast. Znači, od 2012. do 2019. godine.

Neverovatno, ali istinito, videli smo da smo napravili 350 kilometara autoputeva. Ići ću redom. Napravili smo, očistili smo korita vodna, napravili signalizaciju, naravno ne čitavom dužinom Dunava i ostalih reka, ali radimo. Takođe, napravili kilometre pruga, prepravili i popravili ono što je bilo ruinirano i nije se radilo na njima 50, pa i 70 godina. Tako se radi.

Idemo redom što se tiče auto-puteva, 350 kilometara auto-puteva, od toga završen Koridor 10, izgleda kao aerodromska pista. Imamo sada auto-put do Grčke, imamo auto-put do Bugarske. Odradili smo, počeli smo da radimo Koridor 11, napravljeno je više od 80 kilometara puteva. Sutra otvaramo deonicu Surčin–Obrenovac, tako da ćemo od Surčina, odnosno od Beograda moći da do Čačka dođemo za manje od sat i po vremena. Radićemo još šest auto-puteva, između ostalog, krenula je izgradnja auto-puta Ruma–Šabac–Loznica dužine 70 kilometara. Za Moravski koridor odvojeno je 740 miliona evra živih para iz budžeta Republike Srbije, otvoren, presečena je vrpca u nedelju, prva deonica biće završena 2022. godine. Do kraja 2024. ili 2025. godine, sigurno sam da će se završiti Moravski koridor sa sve mostovima, sa sve sređivanjem korita reke Morave da se ne desi da ikada više u životu napravi haos u tim područjima.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora auto-put E80 deonica Niš–Merdare, neko reče, jedan od mojih uvaženih kolega, pa zašto to nije prioritet? Sve je prioritet, gradnja auto-puteva je prioritet, tako se dovode investitori. Ko hoće da ode u neku nedođiju? Niko živi. Neka se seti kolega kako to izgleda leti, po osam sati se čeka na prelazu Merdare, nedopustivo. Zato mi gradimo auto-puteve i zato će Srbija za par godina biti jedna od srednje razvijenih zemalja Evrope, ako već nije.

Što se tiče ovog kredita od Evropske investicione banke, on iznosi 100 miliona evra i izuzetno je važno da se napravi i ovaj put, jer ćemo na taj način, to je ruta koja je neophodna, jer povezuje Albaniju, povezuje Srbiju sa Albanijom, ali ne i samo sa Albanijom, s Jadranskim morem, sa Jonskim morem, imaćemo brži protok robe, imaćemo brži protok kapitala, imaćemo brži protok putnika, još ako zaživi „mali Šengen“, ja se nadam da vrlo brzo hoće, a što treba da se potpiše između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, e to će biti prava stvar, mala EU.

Neko reče - ne dolazi u obzir. Kako ne dolazi u obzir, nisu ljudi ukapirali šta je to. Pre svega, štedimo novac, preko 200 miliona evra štedimo, svaka od tih država, drugo - brzina, treće - prepoznavanje kvalifikacija, ljudi ne razumeju šta je „mali Šengen“, nadam se da će brzo da zaživi uz sve ove auto-puteve, eto nama investitora.

Što se tiče fabrika u Srbiji, od 2012. do 2019. godine otvoreno je preko 250 fabrika. Mi otvaramo fabrike, žuto preduzeće je zatvaralo. Setite se samo 2008. godine kada je otpušteno 400.000 ljudi. Te 2008. godine otpušteno je i 2.000 sudija. Još uvek su tamo neki poput sudija Majića koji je za dete koje je silovano da kaznu od godinu dana, kao da je neko ukrao automobil, sramota i nadam se da ćemo tom čoveku brzo da vidimo leđa.

Šta još reći za ovaj auto-put. Deonica Niš–Merdare će biti deo Koridora auto-puta E80, čijom će se izgradnjom znatno skratiti vreme putovanje i povećati bezbednost. Projekat je podeljen na Niš-Pločnik, prva deonica 32,7 kilometara puta, zatim deonica dva dužina 8,8 počinje posle petlje Merošina istok, deonica tri dužine 12,8 kilometara prolazi kroz građevinsko područje Prokuplje itd. Nadam se da će ovaj put zaista doneti samo boljitak, i sigurna sam svim ovim ljudima koji žive ovde, pre svega investitore. Treba još samo reći da će čitav put koštati 255 miliona evra i to pod vrlo povoljnim okolnostima, odnosno sa kamatom od 2%.

Ja ću samo još par reči, jer ima još dosta kolega koji žele da govore o rezultatima rada, reći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacija o odobrenju državnog kredita Vlade Republike Srbije. Zašto je to važno? Zato što svaki potpisan sporazum znači jačanje bilateralnih odnosa. To je izuzetno važno za Republiku Srbiju, a mi stvaramo prijatelje. Potpisali samo masu sporazuma i vidi se kako Srbija napreduje na tom putu.

Kada je gospodin Medvedev bio u oktobru mesecu ove godine, potpisana je masa ugovora, između ostalog i ovaj ugovor o zajmu o 172,5 miliona evra. Sa tim ćemo raditi mnogo toga, pre svega brze pruge, zatim kupićemo od njih izuzetno dobre kompozicije. Tako da sam sigurna da je ovaj kredit jedan od boljitaka za Republiku Srbiju i ne samo to, Rusija nam pomaže non-stop, tu imamo kamatu samo 2%, a rekla sam već, da se ne ponavljam, da zahvaljujući žutom preduzeću došli smo, 2012. godine, na rub propasti. Danas je to druga priča i ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Naime, Vlada Republike Srbije je preuzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma, ocenjuje se u najnovijem Izveštaju Stejt departmenta o terorizmu za 2017. i 2018. godinu, koji je predstavljen u Vašingtonu.

U delu Izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da u našoj zemlji tokom 2017. i 2018. godine nije bilo terorističkih napada i da je nivo aktivnosti u vezi sa regrutacijom boraca za Islamsku državu bio nizak.

Najveće pretnje od terorizma u Srbiji ostaju potencijalno kretanje novca i oružja preko teritorije naše zemlje, povratak stranih terorističkih boraca i radikalizacija.

U Izveštaju se navodi da je Vlada u Beogradu preduzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021. godine, ali i nastavljanjem saradnje sa međunarodnim partnerima uz poseban fokus na sprovođenje zakona i napore u oblasti sajber bezbednosti.

Republika Srbija je nastavila da koristi obuku američke Vlade u izgradnji svojih kapaciteta za borbu protiv terorizma. Kada je reč o pravosuđu, sprovođenju zakona i bezbednosti granica, u Izveštaju se ističe da je neophodno da Srbija poboljša kapacitete za sprovođenje zakona, ali da je napredak zemlje u toj oblasti postojan.

Srbija je uključena u ograničenu regionalnu u međunarodnu saradnju o antiterorističkim pitanjima, a ima i saradnju sa Interpolom i Evropolom, bilateralne programe saradnje i u obezbeđivanju granica sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom i slično, granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom. Srpske agencije u ovoj oblasti rutinski sarađuju i sa Albanijom, ali i sa Makedonijom i Crnom Gorom.

Terorističke taktike i upotreba tehnologije su se menjali i razvijali tokom 2018. godine. Na primer, veća upotreba komercijalnih dronova i šifrovane komunikacije, kao i napadi noževima i običnim automobilima predstavljali su dodatni izazov međunarodnoj zajednici u borbi protiv terorizma. Teroristi i dalje žele da napadaju civilnu avijaciju, iako 2018. godine nije bilo takvih uspešnih napada. Bogu hvala.

U Srbiji je u martu na snagu stupio Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Konstatuje se da su nadležne službe napredovale, ali da im je i dalje bilo potrebno poboljšanje u radu.

U Izveštaju se navodi da sistem za kontrolu vozila i putnika na granici funkcioniše, ali da centralizacija podataka ide sporo. Srbija zakonski zabranjuje učešće u oružanim sukobima u drugoj zemlji, a u skladu sa Rezolucijom 2178 Saveta bezbednosti UN i još nije razvila potrebne sisteme za prikupljanje podataka o putnicima.

U Srbiji su na snagu stupili Zakon o zamrzavanju imovine i sprečavanja terorizma i Zakon o sprečavanju pranja novca koji usklađuju srpsko zakonodavstvo sa međunarodnim standardima. Srbija više nije na sivoj listi međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca, što je dobro.

U Srbiji je na snazi Nacionalna strategija za prevenciju u borbi protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i izgrađen je Akcioni plan koji treba da identifikuje rane faktore koji vode ka radikalizaciji, predviđa praćenje pretnje na društvenim mrežama i poboljšanje bezbednosti građana. Još nije imenovan nacionalni koordinator za borbu protiv ekstremizma.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbija i BIA sarađuju sa Interpolom i Europolom u borbi protiv terorizma. U 2018. godini Ministarstvo je odgovorilo na 20 zahteva BIA. Kao članica NATO programa – Partnerstvo za mir Srbija je asistirala u NATO obukama za iračko vojno medicinsko osoblje u sklopu borbe protiv terorizma. Sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom i BiH sarađuje na zaštiti granice. Srpske agencije sarađuju i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Sad se samo podsetimo 2001. godine, 11. septembra, bilo ne ponovilo se, kada smo svi gledali i nismo verovali da je to istina, nažalost, bila je istina, kada su se dva aviona, da tako kažem, žargonski, zakucala u Njujorku u zgrade, jedne od dve najviših zgrada u Njujorku, a kada je poginulo 3.000 ljudi. Mislim da je među njima bilo i državljana Republike Srbije, bilo ne ponovilo se. Sigurna sam da se tako nešto više nikada neće ponoviti i zato danas donosimo ovaj Zakon o zabrani finansiranja terorizma.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i novoimenovani ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri izrazili su zadovoljstvo saradnjom MUP-a i američkih agencija za sprovođenje zakona, a posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i krijumčarenja narkotika i izrazili nadu da će ova saradnja biti najavljena i nastavljena i u budućnosti.

Ambasador Godfri se osvrnuo na zajedničku saradnju u borbi protiv narkotika koja daje konkretne rezultate, a tom prilikom je pohvalio aktivnost srpske policije u suzbijanju i zapleni droga. Setimo se samo koliko je tona droge zaplenjeno.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ruski sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev potpisali su dva sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Takođe, Patrušev je istakao značaj saradnje između dve zemlje po pitanju bezbednosti i drugih oblasti koje su povezane sa nacionalnim interesom Srbije. Rusko-srpski samit ima veliku ulogu u jačanju odnosa.

Na kraju, kada govorim o zakonu, mogu samo reći da je Republika Srbija u sopstveno zakonodavstvo, jer želi da bude zemlja pristupnica EU, i implementira kompletno zakonodavstvo EU, a sa ovim zakonom treba se pozabaviti iz prostog razloga što imamo tehničkih nedostataka. Kad te tehničke nedostatke budemo otklonili, sigurna sam da će saradnja sa svim evropskim i svetskim zemljama biti mnogo bolja, što se terorizma tiče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, od 474 predstavnika Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo odbacilo je više od polovine. Radi Agencija za borbu protiv korupcije, radi, radi dobro.

Slušajte, građani su od 2018. godine Agenciji uputili ukupno 577 predstavki, od 508 predstavki koje su u nadležnosti Agencije, okončana su 474 postupka.

U 2018. godini u okviru nadležnosti pokrenuto je 105 prethodnih provera i ukupno 305 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji zbog ne podnošenja obaveštenja o učešću u postupku javnih nabavki dva, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o stupanju na funkciju 143, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja po prestanku funkcije 110, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o bitnim promenama u imovini i prihodima za vreme trajanja funkcije 36, zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o bitnim promenama u imovini i prihodima u odgovarajućem roku nakon njenog prestanka jedan, zbog kumulativne povrede odredbi Zakona o Agenciji koje se odnose na neblagovremeno podnošenje izveštaja o postupanju na funkciju i po nestanku funkcije jedan.

Na republičkom nivou pokrenuto je 186 postupaka, na lokalnom nivou 116 postupaka. Na republičkom nivou pokrenuto je ukupno 186 postupaka, između ostalog jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužilaca, dva protiv državnih sekretara.

Postupci su pokrenuti protiv osam pomoćnika i v.d. pomoćnika ministara, 34 predsednika i člana upravnih i nadzornih odbora i saveta, 19 direktora v.d. i zamenika direktora republičkih prividnih subjekata i ustanova, kao i protiv jednog rektora univerziteta.

Znači, Agencija za borbu protiv korupcije radi dobro svoj posao, a ja ću u nastavku čitati dalje. Hvala.

Hvala.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Vi po zakonu imate pravo na četiri zamenika. Međutim, evo, opredelili ste se za tri. Njihove biografije su zaista impresivne, vrsni pravnici, a vidim da ćete, kada postanu vaši zamenici, imati edukacije, tako da će biti senzibilisani za određene oblasti i to je jako dobro.

Vratila bih se na istoriografiju kako je i kada nastala ova nezavisna državna institucija. Godine 2007. prvi Zaštitnik građana, Saša Janković, čuveni Saša Janković, čuveni po lošim stvarima koje je radio. To bi trebalo da bude zaista nezavistan državni organ, a bio je zavistan u njegovo vreme. Setimo se samo šta je radio. U prvom mandatu je bio relativno normalan čovek, a u drugom je pokazao svoje pravo lice.

Šta je on to radio? Pre svega, pravio je projekte i naplaćivao. Drugo, kupovao je automobile. Kupio je sebi automobil, kupio ženi automobil. Nije radio svoj posao. Do 12 sati bude tamo gde mu je mesto, a to je u Deligradskoj br. 16, a od 12 Ada Ciganlija, pa lepo čovek tamo čitavo radno vreme, posle radnog vremena politička opcija. Prvo mu je bila „Ne davimo Beograd“, pa su onda bile ove patke, pa je onda osnovao „udruženje slobodnih građana“, pa je onda hteo i da se kandiduje za predsednika. Čovek pun ambicija, neverovatno. Umesto da radi svoj posao, on je odrađivao, lobirao za sebe i sa svoju partiju, jednu, drugu, pa treću.

Na sreću, više nije sa nama. Nije krivično odgovarao, valjda će to neko nekada da se pozabavi i njim.

Ovo sam morala da kažem, zato što je narušen ugled Zaštitnika građana, a vi ste tu da to popravite.

Imali ste dobar izveštaj. Ja ću da razmotrim neke delove vašeg izveštaja, vrlo kratko, ne zato što to nije na dnevnom redu, nego da dam svoj osvrt na to. Ja vas molim da budete dijametralno suprotni od ovog gospodina koga sam spomenula, koji verovatno ima i masu krivičnih prijava. O njemu ćemo još na drugim mestima. A, vi, zaista, radite časno i pošteno. Evo, već dve godine ste u mandatu, nisam čula ništa ružno o vama i sigurna sam da ćete tako i nastaviti.

Rekla sam da je državni nezavistan organ ili Zaštitnik građana osnovan 2007. godine i zaista je bilo tu vrlo malo zaposlenih ljudi, 2009. godine već 57 ljudi, u početku 38. Evo, mi smo kao Narodna skupština 2015. godine, davanjem svoje saglasnosti na novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta omogućili da stručna služba i dalje obavlja svoje poslove zakonito i blagovremeno. I treba. Zašto? U prošloj godini ste primili samo građana 1.900, pri tom 9.000 prijava. Znači da je zaista obiman posao i svake godine sve više i više. Ima dosta ljudi koji su nezadovoljni i treba im pomoći. Sigurna sam da ćete tako raditi i dalje.

Zarad onih koji ne znaju, zaustavljali su nas ljudi da pitamo, jer, kažem, narušena je bila i čast i taj nezavisni državni organ, zahvaljujući ovom čoveku, gospodinu Saši Jankoviću, nalazite se u Deligradskoj 16 i svako ko ima problem, a tiče se vas, može doći kod vas i da taj problem, nadam se, rešite.

Podeljeni ste na različite oblasti. Između ostalog, tu je zaštita i unapređenje prava deteta, zaštita i unapređenje rodne ravnopravnosti, zaštita i unapređenje socijalnih i kulturnih prava, zaštita i unapređenje prava osoba sa invaliditetom i starih lica, čitam da bi ljudi znali kome da se obrate i za šta da se obrate, zaštita i unapređenje prava na zdravu životnu sredinu, zaštita i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, zaštita i unapređenje prava lica lišenih slobode, zaštita i unapređenje građanskih političkih prava, od 2015. godine tu su i migranti, i zaista, za sada, nemam nekih zamerki na vaš rad.

Ono što bih ja istakla je da je u vršenju kontrolne funkcije važno da se oslanjamo na nezavisne državne organe, da pratimo njihove nalaze i preporuke kojima nam ukazuju na oblasti u kojima bi trebalo reagovati, kroz zakonske izmene ili kroz pojačanu kontrolu primene zakona.

Republika Srbija ima dobro uređen normativni okvir za zaštitu ljudskih prava. Ustav Republike Srbije celo svoje drugo poglavlje je posvetio ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kroz 64 svoja člana.

Usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i brojni drugi zakoni kojima se obezbeđuje sprovođenje ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava i sloboda.

Kad smo kod migranata, tokom 2018. godine rekli ste da je smanjen priliv migranata, i to je istina, u Srbiju i uz istovremeno produžavanje perioda njihovog zadržavanja. Migranti se tokom boravka u Srbiji ne lišavaju slobode, već im se omogućava smeštaj u namenskim ustanovama otvorenog tipa. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ukupan broj registrovanih migranata u periodu januar-decembar 2018. godine bio je 8.031, od čega je 593 bilo žena.

Ja bih rekla da je Srbija pokazala veliki stepen empatije od te 2015, 2016. godine prema tim ljudima koji su morali da pobegnu iz sopstvene države.

Srbija je učinila puno napora da ispuni sve standarde u pogledu zaštite migranata. Od početka migracione krize, Vlada Republike Srbije izabrala je proaktivan pristup kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i pomoć onima u nevolji. Činili su se ogromni napori da migrantima tokom boravka u Srbiji bude pružena adekvatna pomoć, omogućen odgovarajući prihvat, privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, pomoć u hrani i lekovima, kao i sve informacije o proceduri azila.

Narodna skupština je bila aktivno uključena u sve mere koje su se preduzimale na nivou Vlade. Upravo ti zajednički napori su omogućili da se ovim problemom uspešno nosimo, vodeći računa da se svim učesnicima u ovoj globalnoj krizi obezbedi u punoj meri poštovanje njihovih ljudskih prava.

Narodna skupština i njena radna tela su imala niz aktivnosti, uključujući i sednice odbora u onim lokalnim sredinama koje su najviše bile izložene problemima izazvanim migrantskom krizom, obišli smo nekoliko prihvatnih centara, bili smo u stalnom kontaktu sa Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Još mnogo toga može da se kaže, ali iza mene ima i dalje govornika, pa ću se ovde zadržati, a vama želim svaku sreću i povratite ugled ove nezavisne državne institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali pre nego što krenem da govorim o zakonu, ja zaista ne mogu, a da se ne osvrnem na nešto što me zaprepastilo, a to je najnoviji incident čoveka, nečoveka, Boška Obradovića, 7. decembra u subotu, kada je gospodin zastavom, odnosno onim kopljem od zastave želeo da razbije prozor na vratima Narodne skupštine Republike Srbije.

Dokle, dokle, dokle? Stani čoveče, nečoveče, meni uopšte nije jasno šta se u glavi tog čoveka dešava. Znam da nema problem, znam da je izgubio stranku, ali isto tako znam da ovde poziva na linč predsednika Republike Srbije, i to vešanjem. Skaradnim imenom naziva njegovu ćerku, nas sve ovde proziva. Maltretirao je našu gospođu Maju Gojković, predsednicu Narodne skupštine, maltretirao novinarke PINK-a, ulazi s testerama u RTS1, sa fantomkama, kao da gledam film Hičkokov, najstrašniji. Ne znam šta me je snašlo. Dokle? Da li je normalan.

Imamo ovde psihijatre, imamo institucije koje mogu da mu pomognu. Bilo bi lepo da ga privedu, da malo porazgovaraju sa čovekom, da mu pomognu, zaista, ubiće ga taj rušilački nagon. Ako, ne, neka republički javni tužilac već jednom odreaguje, MUP, jer ovaj čovek postaje jako opasan po okolinu. Sramota, šta se dešava i to je ta diktatura pod kojom oni žive, pod kojom oni ne mogu da dolaze ovde. Ja ne znam šta treba da im se uradi da jednom shvate da nemaju program, da ako hoće da imaju bar 5% da dođu da kažu, da izlože svoj program, a ne da ruše, da ubijaju, da siluju, da bacaju. Šta je sledeće, da me baca s terase? Stvarno ne znam. Sramota jedna.

Što se ovog zakona tiče, preporuke radne grupe za saradnju sa OEBS-om, a i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, rezultirale su, upravo donošenjem zakona o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Šta je poenta ovog zakona? Poenta je da svi koji učestvuju kao funkcioneri, koji su na javnim funkcijama ne mogu da koriste javne resurse, ne mogu da koriste u političke svrhe, ne mogu da sebe i svoje stranke lobiraju, ne mogu da na osnovu resursa troše te javne resurse, pa makar to bila pokretna, nepokretna imovina, na bilo koji način da zloupotrebe javne resurse. Ja se slažem s tim, da jednom zauvek znamo ko šta radi, i nema trošenja javnih resursa, i ako se to i desi, kazne će biti od 100 do 150 hiljada dinara. To će napokon uneti nekakav red u ovo.

Što se tiče toga kako radimo mi, ne mislim na SNS, nego mislim na Vladu, na predsednika, mi smo podneli masu prijava. Sada ću vam tačno iščitati šta sve. Na republičkom nivou na primer, pokrenuto je 186 postupaka, na lokalnom nivou 116 postupaka, na republičkom nivou pokrenuto je ukupno 186 postupaka, između ostalog jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužilaca, dva protiv državnih sekretara. Postupci su pokrenuti protiv osam pomoćnika i vd pomoćnika ministara, 34 predsednika i člana upravnih i nadzornih odbora i saveta, 19 direktora itd, itd.

Znači, nije istina da se mi ne borimo protiv korupcije i moja malenkost će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Razumem opoziciju, prvo poštujem to što sede ovde za razliku od ovih koji ne dolaze, što reče moj kolega, evo sad će 400 dana. Sram ih bilo, plate primaju, dobijaju dnevnice i ne dolaze. Ali, treba ljudi da shvate da je 2012. godine bilo možda za jednu do dve penzije, jednu do dve plate i posle toga bankrot. To svi znaju. Zna se kako je bilo stanje u budžetu. BDP je bio minus 3,5%. Ljudi, danas je plus 3,5%, u zadnjih šest meseci plus 4%. Radimo, stvaramo. Kako stvaramo? Hajde, idemo od početka.

Setimo se 2008. godine, koliko je ljudi bilo otpušteno? Četiri stotine hiljada ljudi. Pa, nije to samo 400.000, gde su njihove porodice? Znači, milion ljudi bez hleba. Ko će da uplaćuje u taj PIO fond? Odakle pare? U budžetu nema para, PIO fond maltene pre raspadanjem, nema para za penzije, nema ko da uplaćuje u PIO fond, pa kako? Nemamo mi čarobni štapić. Jesmo, obećali i mnogo toga smo i uradili.

Znači, šta bi radili? Ovi ljudi su patriote. Penzionera trenutno danas ima milion i 700 hiljada. Nek su živi i zdravi i nek ih ima još više, to su naši roditelji, stvorili su ovu državu, ali je poenta da smo uradili dosta toga. Prvo njima povećavamo, pa dajemo onda plate.

Šta je bilo 2012. godine, svi znate u kakvoj je stanju bio budžet? Morali smo da uradimo mere 2014. godine. Prosto, neophodno. Žao mi je što su penzioneri podneli najveći teret, ali zato sada prvo njima vraćamo. Kad čujem da neko daje socijalnu pomoć, pa nije to socijalna pomoć, to je poklon i biće uvek poklona i biće povišice penzija. Prvo idu penzije, pa onda idu plate, ali je problem što je u državi bilo te 2014. godine jedan na jedan. Ne može jedan zaposleni da izdržava jednog penzionera. Uvek je bilo tri prema jedan. Sad je jedan i po prema jedan, biće i dva, pa će biti i tri.

Pre neki dan je otvorena u Kragujevcu fabrika, zaposleno je 200 ljudi. Sad ćemo da otvorimo Park u Borči, zaposlićemo preko 10, 15 hiljada ljudi. Tako se puni budžet, tako se puni Penzioni fond. A, iz budžeta ove godine, samo da se zna, 100 milijardi manje dinara za penzije. Znači, zaposlili smo 350 hiljada ljudi. Oni uplaćuju u Penzioni fond. Tako se radi, nije idealno.

Meni je žao što smo to uradili, ali da neko ide u Strazbur, pa ovo je… najveće patriote su u penziji. Šta će on u Strazburu kada zna, sad prima penziju, neka je to za sto hiljada ljudi, deset hiljada, pa nije Vučić kriv što imaju penziju deset hiljada. Neko nije uplaćivao te penzije, nekog su pokrali. Mi radimo na tome da se te penzije vrate, da dođu do nivoa gde ljudi zaista mogu solidno da žive. Nije idealno, ali je mnogo, mnogo bolje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Znači, 1.300.000 ljudi, odnosno penzionera nije imalo smanjenje penzija, i vi to dobro znate. Znači 60% nije imalo smanjenje penzija, pod jedan.

Poda dva, grčki scenario. Sećate se da su Grci, svi završavali tako u Strazburu što se penzija tiče i svega živog, pošto su bili pred bankrotom, oni duguju onoliko milijardi. I, šta su dobili? Niko nije dobio spor.

Drugo, imali smo izbore 2017. godine, 2014. godine smo imali smanjenje penzija, plata i svega, teške reforme. Šta su ljudi rekli 2017. godine?

(Vjerica Radeta: Bravo.)

Nisu rekli bravo, nego zarad ove države, zarad opstanka nas i naše dece i penzija i plata, mi glasamo za čoveka koji šta radi? Kaže istinu. Biće vam teško da bi vam bilo bolje. Nema čarobni štapić, pa sad penzije 1000 evra, kamo sreće. Svi bismo bili presrećni. Ali ide se korak po korak, do momenta dok penzioneri ne budu živeli kao i sav normalan svet. Nije Vučić odredio penziju 10.000, nego pre njega generacije i generacije. Koliko? Dvadeset, trideset godina unazad.

Opet kažem, neko nije uplaćivao u penzioni Fond, sada traži penziju. Dobiće je, posle 65 godine. Nekom su oteli, lepo kaže moja uvažena koleginica gospođa Vukojičić, žuto preduzeće. Sećate se, obezglavili su PIO Fond, pokrali su sve što mogu da pokradu, izbacili sve što su mogli da izbace, otpustili 2000 sudija, i čuvenih advokata, pravnika, svega. Ko je to bio tu? Vi kažete – zašto ih ne hapsite. Kako da hapsimo kad su pravili zakone da bi krali.

Mi sad pravimo zakone da se to ne desi, i nikada se više neće desiti. E, zato penzioneri veruju gospodinu Vučiću i zato će uvek glasati za sigurnost, ne za laž, ne obećanje, nego za ono što im sledi, a to je povećanje penzija, normalan život. A, za televizore, naravno da će kupiti televizor ili bilo šta drugo.

Još jednom, nemojte, socijalna pomoć, to nije socijalna pomoć, to je poklon našim divnim penzionerima, patriotama. Hvala.

Ja vas razumem, ali pričate nešto što nije istina. Lepo sam rekla, 1.300.000 penzionera nije bilo obuhvaćeno smanjenjem penzija. Vi ste malopre rekli svima su smanjene penzije, znači, ne govorite istinu. Nije tačno, 60% penzija nije bilo smanjeno. Jel, tako? Tako je.

Idemo dalje, ne donosi ova Skupština zakone, nego ih samo usvaja.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Čekajte, iznervirali ste me. Čekajte, polako. Vlada i Ministarstvo… Da li mi glasamo za zakone? Dajemo predloge? Hoću da kažem da vi kao mlad čovek treba da znate jednu stvar, 1.700 ljudi je glasalo, kako god da je glasalo, sigurna sam da je od toga pola penzionera glasalo za nas. Zašto? Zato što nam ljudi prilaze, zato što su rekli - ja želim da nastavim da živim u ovoj zemlji, ja želim da moja deca žive ovde, bolje da dva puta ne dobijem penziju kako treba i dve godine, ali da dobijem onda redovnu penziju, kao što sada dobijamo.

Ljudi, mi danas imamo gotovih para, imamo suficit u budžetu, zato dajemo i povećanje plata i penzija i zato dajemo poklone. Zašto? Zato što smo zaposlili 350.000 ljudi, zato što svaki dan imamo novu investiciju, zato što danas imamo stabilnu državu, zato što danas dolaze investitori i otvaramo radna mesta. Pre neki dan u Kragujevcu 200 ljudi, svaki dan se nešto otvara. Ne znam šta vam nije jasno? Nije dobro što neko ima 10.000, ali ćemo se potruditi da ima mnogo više.

Hvala.

Vrlo kratko. Napravila sam lapsus lingve. Valjda znate da sam ovde pet godina i da znam zašto postojimo ovde i koja nam je osnovna funkcija. Imamo kontrolnu i zakonodavnu funkciju i to se vidi. Ja znam šta pričam. Jeste, vi to dobro znate, u redu je.

Ustavni sud se izjasnio da nije prekršio zakon, pod jedan. Pod dva, ja znam kako funkcioniše opozicija. Bili smo i mi opozicija. Naravno da ćemo da napadamo poziciju, to je tako normalno. Ja volim da sedite tu, jer imamo sa kim da razgovaramo, da razmenjujemo mišljenja. Vi ste vrlo konstruktivni, ali jednom da stavimo tačku na penzionere.

Milion i trista hiljada ljudi nije smanjena penzija, tačka. Znači, od milion i sedamsto, koliko je ljudi smanjeno penzija? Četiristo hiljada ljudi. Sad im vraćamo to i povećamo penzije ljudima kojima nije smanjeno. Ne znam šta tu nije jasno?

Biće sve bolje penzije i sve više penzije i sve bolji standard, i veći i bolji standard.

Sa 27% nezaposlenosti imamo istorijski minimum od 9,5%. Tako se puni budžet i tako ćemo mi da obezbedimo sredstva penzionerima. Postojaće ovaj PIO fond dok je SNS i gospodin Aleksandar Vučić na čelu kao predsednik. Hvala i tačka.

Neću više da pričam o penzionerima. Uostalom, vrlo brzo će biti izbori, pa ćemo da vidimo kako ćemo da prođemo mi, SNS sa koalicionim partnerima, a da vidimo kako ćete proći vi i da vidimo koji ne dolaze kako će proći oni. Zahvaljujem.

Hvala najlepše.

Već sam rekla da je bio lapsus lingve, odnosno bila sam prekinuta. Zaista, u ovoj Skupštini prvo što pročitamo u Poslovniku piše šta mi ovde radimo i koja je funkcija, i vi to dobro znate da ja znam, zakonodavna i kontrolna. Ali, htela sam da kažem da mi ne donosimo zakone, pa ste me tamo prekinuli smehom, ne meni, nego onako, „baj d vej“, kao što su donosili žuti.

O krađi, stalno nas prozivate – pa, kako vi to njih ne hapsite? Kako mogu da ih hapsim kad su donosili zakone, a zarad sopstvenih interesa. Znači, ovaj kupio Šećeranu za dva evra, ovaj uradio ovo, ovome otpisan dug banke, ovaj ima ovo... To sam htela da kažem i vi to dobro znate.

Dajte sam malo da pričamo opet o penzijama. Naravno da je bravo za Vladu. Koliki nam je suficit u budžetu? Šezdeset i šest milijardi dinara, naravno da je bravo za Vladu. Ove godine 1.314,5 milijardi dinara, naravno da je bravo za Vladu.

Sad ćete opet da me prozovete, jer smo napravili 350 kilometra autoputeva. Radimo brze pruge, renovirali smo bolnice, škole, gradimo nove škole. Za godinu, dve dana ćemo da otvorimo i Koridor 11. Radimo sve što treba da se radi i sve što smo obećali.

Imam pravo da napravim lapsus, kao što pravite svi. Ako smo dotle došli, ja ću sad da počnem da pišem ko šta priča i svaki put kad neko nekog prozove ja ću da se javim. Hvala.

Stoti put, znači, nismo mi donosili, žuti su doneli zakone da bi mogli da pljačkaju. Mi donosimo potpuno drugačije zakone, zato i država ide napred.

Što se tiče budžeta, unazad, od 2008, 2009. godine, da ne pričam kakvi su im bili budžeti pre, kad je bio veći? Moramo da pričamo o suficitu iz budžeta. Kako bi povećavali plate i penzije, kako bi davali poklone, kako bi gradili autoputeve, u budžetu ima živih para 730 miliona evra za Moravski koridor? Kako bi gradili brze pruge? Naravno, iz kredita. Ali, imamo i živih para, ljudi, zašto se ne bismo hvalili? Radimo dobro, ne krademo, kao što su krali žuti i ostali sa njima. Ko je bio, mene to ne zanima.

Ne mogu više da pričam o krađama, ali moram da se hvalim onim rezultatima našeg rada, Vlade Republike Srbije, predsednika. Zašto da ne? Radi čovek svaki dan, ja mislim da nikada niko nije radio kao što radi gospodin Vučić. I da je vaš predsednik Republike ja bih, verujte mi, isto tako rekla. Radi i ima rezultate rada, to je poenta i uvek ću da kažem ono što je dobro, a kritikovaću ono što nije dobro. Hvala.