Hvala.
Kada mi neko piše onda je red i pristojno da mu odgovorim sa ovog mesta. Žao mi je što političar koju zastupa jednu malu, minornu, vanparlamentarnu stranku sa tendencijom da ostane vanparlamentarna naredne četiri godine, nije došao lično da mi uruči to pismo. Vrlo rado bih ga primila u kabinetu pa bi mu objasnila kako ne zna baš ništa. Ne zna baš ništa ili je toliko zlonameran, toliko maliciozan i toliko može nisko da padne u želji da bude atraktivan građanin Srbije, da u stvari zna sve, ali je odlučio da laže i da blati ljude koji vode ovu državu i da koristi onako one najniže emotivne osećaje kod ljudi a to je kada spominjemo decu. Ali, žao mi je što Sergej Trifunović nije juče u svom kratkom dokumentarnom filmu „Žili Džim“, a u sredini Marinika Tepić, nije uputio to pismo poslanici Marini Tepić i pitao je šta je ona kao pokrajinski vojvođanski ministar za omladinu i sport uradila u četiri godine, kada je bila jedan od ministara u pokrajinskoj Vladi kod Bojana, upravo za decu, upravo za omladinu i šta je uradila u pokrajinskoj vladi da bi deca na teritoriji AP Vojvodine uspela da se leče u inostranstvu o retkih bolesti? Eto, mene to interesuje, koliko je ona života spasila, koliko je bila humana kada je bila moćna, jedna od poluga vlasti najmoćnijeg čoveka u našoj državi Bojana Pajtića koji je 16 god bio nešto ili u gradu Novom Sadu ili u Vojvodini ili u Republici Srbiji, šta je ona tu uradila?
Kada se njih troje Đilas, Sergej Trifunović zvani Žili Džimi, njihova partnerka Marinika Tepić vozikaju po Srbiji i snimaju nekakve dokumentarne spotove kako im je super i kako se lepo zafrkavaju po našoj državi, zašto onda ne pričaju o nekim važnim temama i zašto ne pita Mariniku Tepić kako je propustila četiri godine života da uradi nešto dobro za našu decu?
Mene to interesuje, a za Aleksandra Vučića neka ne brinu. Aleksandar Vučić dok je bio predsednik Vlade osnovao je Fond za lečenje dece od retkih bolesti. Niko pre njega to nije uradio. Niko. Mogao je taj Đilas, vodio je nekakav fond i nekakve kancelarije predsednika države i svašta nešto je radio. Mogao je privatno, pošto je on milioner i milijarder, mogao je privatno da formira fondaciju – Đilas, taj koji sede s leva sa njegove strane, dok on snima ove priloge, da napravi jednu fondaciju i da pomogne bolesnoj deci. Eto, on je otac četvoro dece pa može malo da izdvoji para i za nekog petog koji je bolestan.
Nisam imala privilegiju da članove moje porodice, kada je trebalo lečim o državnom trošku, ali sam ponosna što je Aleksandar Vučić omogućio da se leče neka deca u našoj državi od toga, da postoji fond za lečenje dece, da je stavka 25. tačka 3. u budžetu Republike Srbije za ovu godinu, razdeo na Ministarstvo zdravlja, postoji tačan iznos, milionski iznos koliko smo novca izdvojili za Fond za lečenje dece od retkih bolesti.
Prošle godine su to iskoristila deca. Recimo, poseban neuro stimulans se radio nekada u inostranstvu. Radio se uglavnom za ljude koji su oboleli od parkisonizma i nekih sličnih bolesti. Zahvaljujući ovom fondu, sada se sa istom tom metodom deca upućuju u Prag i tamo se leče od onih nevoljnih pokreta i postaju deca kao i sva druga. Koliko znam, neki nisu uspeli, devojčice koje su kasnije postale žene, posle nekoliko godina uspele da postanu i roditelji.
Eto, to da odgovorim Sergeju Trifunoviću koji danas nema ništa da radi, napiše 10 rečenica, mene zove čobanicom i ponosna sam na to. Ponosna sam što ima ljudi seoskog porekla u ovoj državi, ponosna sam na ljude koji jesu čobani, ali i da mu kažem – čoban tera ovčice. Ako sam ja čoban, onda oni koji me tako nazivaju treba da se prepoznaju u onom drugom delu pesmu. U mom seljačkom kraju u Novom Sadu, koji on povremeno posećuje kada izlazi noću po kafanama i klubovima, e kod nas u našem kraju tera ovčice, u tom delu pesme.
Da budemo ozbiljni dalje. Dakle, ne znam, to će ministar finansija da proveri tačno da li je to 600 miliona dinara više ili koliko miliona, ali nemojte to da gledate kao milione, pogledajte koliko dece će moći zahvaljujući ovom fondu ove godine da se leči u inostranstvu, a koja su teško obolela. Ali, u taj fond idu i kazne, one administrativne kazne koje dobijaju poslanici koji se ne primereno ponašaju u našem parlamentu. Eto, to je doprinos, možda Marinike Tepić za lečenje dece obolele od retkih bolesti, jer je jedno dve, tri kazne dala u taj fond. To je njen doprinos, ali kažem Sergeju Trifunoviću, možda je korisno kada ide da se obrati građanima Srbije, njih 10, 20 ili 100, koliko ih je juče bilo na pokušaju propagirana bojkota izbora, da dok se vozi sa Marinikom Tepić, dok se vozi sa Đilasom, da porazgovara sa njima, jer su bili izuzetno moćni ljudi u ovoj državi, da pita Đilasa zašto nikada nije osnovao ovaj fond i da pita Mariniku Tepić zašto nikada ništa nije uradila dok je četiri godine bila ministar u pokrajinskoj administraciji.
Videćete za koji dan, mi ćemo raspravljati i o Zakonu o igrama na sreću, 40% sredstava koje se dobija pomoću igara na sreću, odvaja se upravo u ove svrhe. Ova država mnogo radi, ova država zaista mnogo radi za budućnost naše dece i svaki život našeg deteta nam je izuzetno vredan, ali nekim ljudima ne vredi ništa objašnjavati.
Sergej Trifunović je sve, samo nije glup čovek. On tačno zna gde gađa, zna koga vređa, ali ono što ne zna, ne zna da građani Srbije cene ljude koji nešto rade u ovom životu, a kojima nije samo svrha postojanja u politici da šalju lažne vesti, pa da mi onda moramo da gubimo vreme ovde da to demantujemo, pa da onda on sada ima priliku ponovo na društvenim mrežama da izvređa Vladu Orlića, da izvređa i mene i da se tako vrtimo u krug. Nego, sačekajmo taj dan izbora, da vidimo koliko politika Aleksandra Vučića, čobanice Maje i njenih kolega iz SNS, i naših koalicionih partnera vredi, koliko vrede ostali učesnici u tom izbornom procesu, a koliko će ljudi, kao za budućnost Srbije i za budućnost naše dece, izabrati taj bojkot koji on onako svesrdno propagira. Hvala.