Na član 22. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Na član 31. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Na član 33. amandman je podneo poslanik Marjan Rističević.
Na član 34. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje će odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici, kao i Odbor za kulturu i informisanje.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Hvala vam.

Reč ima ministar Vukosavljević. Izvolite.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Izvolite, ministre.

Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović, replika.

Hvala.

Izvolite ministre.

Ako smo žene onda se podrazumeva da smo žene. Ne moramo da izmišljamo reči. Izvinjavam se što se mešam u ovo.

Izvolite.

Reč ima Mirjana Dragaš.

Zakon o jeziku i pismu nije došao u proceduru u parlament Republike Srbije. Znači, nije na nama odgovornost zašto ga ne raspravljamo. Vrlo rado bih ga raspravljali ovde da vidite koliko je to interesantna tema za sve poslanike i veliko mi je zadovoljstvo što se žene poslanici, obratite pažnju kako se ja izražavam, žene poslanici ovde izjašnjavaju povodom ovog pitanja i kao što vidite ovde kao žene ne želimo da se menja duh srpskog jezika.

Ono što je važno – žena je bila izvestilac ispred Srpske akademije nauka i umetnosti kada je bilo potrebno da se zauzme stav o pojavama kvarenja srpskoj jezika u poslednje…

(Vjerica Radeta: Nije akademica.)

… nije bila akademica, akademkinja i šta ti ga ja znam na šta sada nailazimo u pokušaju da se od srpskog jezika napravi nešto što srpski jezik nikada nije bio.

Mi mešamo nešto danas u 21 veku u Srbiji. Nisu tu neke koleginice koje kada se jave za reč ne mogu da zaustavim sebe da ih ispravim ovde, jer imali smo prilike da kada je bio Zakon o Vojsci kažu vojnikinje i na reč vojnikinja, moram da kažem, meni se prevrnuo stomak. Možda je meni ambicija jednog dana da budem ministar odbrane, ali insistiraću na tome da niko nikada ne upotrebi reč vojnikinja jer to ne postoji u srpskom jeziku. To je žena vojnik ili neko ko vozi i upravlja kranom ne može da bude kraniskinja u srpskom jeziku.

Mešamo ono što je moguće u anglosaksonskim jezicima. Recimo, u nemačkom jeziku imate ženski rod za sve, pa je kod njih advokat advokatica bila uvek u nemačkom jeziku pa i u hrvatskom jeziku isto tako. Kod nas ne.

Ne znam da li je ispravan amandman poslanice Nataše Sp. Jovanović i da li - briše se odslikava ovo o čemu mi govorimo danas ovde kao žene poslanici. Nisam sigurna da je pogodila da je brisanje pravi način, da vam kažem.

Mi zaista nemamo tu kancelariju za rodnu ravnopravnost, nije nam to potrebno. To radi resor ministra Đorđevića. Ja znam da oni, da je to njihova isključiva nadležnost, a da li postoji koordinaciono telo ili ne postoji u Vladi Srbije.

Znam da je u prošloj Vladi Republike Srbije formirano takvo telo, u ovom nije, po nekoj inerciji je to tako ostalo, ali po pravilima trebalo bi da se formira prilikom saziva svake vlade, jer svaka vlada je nešto novo. Ne postoje vlade u kontinuitetu. To ne postoji, kao što ne postoje parlamenti u kontinuitetu, nego se svaki put konstituišu.

Ako su vam oni, prosto vas ucenili, da u zakonima koji se odnose na kulturu, menjate srpski jezik, slobodno recite ne, jer ćete imati ovde veliku podršku svih poslanika, a pogotovo žena koje se bave poslom politike, jer žene smo, želimo da budemo ravnopravne. Jedna tu poslanica koja nas svaki dan nas uči ovo je demokratija, jednom je rekla da budemo, kako je rekla, jednakije. Svašta možete ovde da čujete. U parlamentu je interesantno izučavati srpski jezik i gde to sve vodi, rekla je da treba da budemo jedanikiji.

Ne, mi se trudimo da budemo ravnopravne sa kolegama poslanicima muškarcima, ali to ne znači da ćemo se složiti sa svakom glupošću koja nam se ovde prosto nameće i da od dobre namere, da to što nas ima 50% više i u glasačkom telu, a sada već i u populaciji, nađemo neku pravu meru da i naši kapaciteti budu onako iskorišćeni i da nemamo taj limit da se bavimo određenim profesijama samo zato što smo žene, ali nećemo da učestvujemo u tome da od pitanja rodne ravnopravnosti pravimo cirkus i da kvarimo srpski jezik. Hvala vam.

Ne tražim repliku, svejedno, šta mi date.

Kažu – mi ćemo biti odbrana i u poslednjim danima srpskog jezika.

Primetila sam to, stvarno kao polupismeni ili nepismeni ljudi govorimo euro, euro. Pa ne možeš da koristiš strane reči u našem jeziku, jer evro je, jer je Evropa. Tako ne može onda ni neka zanimanja da sada pretvaramo, izmišljamo i domišljamo se šta bi rekli za ženu koja se bavi određenim poslom, recimo sudija. Šta je žena – sudija. Oni sada po novom kažu – sudkinja. Pa na šta to liči? Deluje mi na posuđe, lonce, šerpe. To je sudija, idem kod sudije, da li je ona žena ili muškarac, u sudnici sedi i sudi mi i radi svoj posao jednako kvalitetno. Mi ćemo je zvati onako kako je to u srpskom jeziku ili će neko uvesti nove standarde i počeće nas od malih nogu, od naše generacije neće biti neke vajde u tom slučaju, ali od malih nogu da ih uče nekim novim jezikom. Ili da kažem sudinica, pa kad sam ušla u sudnicu ili treba da komuniciram sa nekim koga novi jezik zove ne znam ni ja kako.

I to je to, mi smo predstavnici građana i građanki, to možemo da kažemo, jer to postoji u našem jeziku i u ime svih tih građana i građanki da ne pravimo komediju kojoj je Zoran Radmilović bio maestralan i to na pravi način u ono vreme još dok je bio živ i bio bard našeg glumišta, ismevao na pravi način, da mi budemo stvarno odbrana ovde našeg jezika i pravopisa. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Da li želi reč? (Da)

Zahvaljujem.
Izvolite, ministre.