Dame i gospodo narodni poslanici, da je moj kolega manje trčkao po sali, da je manje mahao poslovnicima i jelovnicima i transparentima svakako bi shvatio da iskoristi pravo na repliku i otkloni svoju elementarnu nepismenost. Mogao je makar reći – izvinite, ja sam upravljao sa 15 firmi, ja sam u isto vreme dobijao po milion i po evra mesečno, ja sam dobio 49 miliona, ja od imovine nemam ništa. Zamislite kada bi državu vodio onaj ko sa 49 miliona nije napravio ništa. Ako za sebe nije napravio ništa, šta će napraviti za mene, šta će napraviti za građane? Ko za sebe nije napravio ništa ne može ni za druge da napravi nešto.
Ja sam očekivao da on otkloni ovu elementarnu nepismenost i da kaže – dajte ljudi ispravite to, jer nikada nisam čuo za Zakon o buddžetskom sistemu. Nisam ja baš ekonomska gromada. Možda taj u Americi, pa ovi američki poreski begunci to znaju, postoji neki buddžetski sistem. Možda tamo postoji autonomona pokrajna. Ja za takvu atonomonu pokrajnu nisam čuo, niti sam čuo za Zakon o buddžetskom sistemu.
Molim sve kolege poslanike da dobro pogledaju ovaj amandman i da ubuduće iskontrolišu šta radi ovaj bivši stečajni upravnik, čovek koji bi da dobije državu Srbiju sve gurnuo u stečaj, sve radnike ostavio bez posla kao što je ostavio one u šećerani, u novom autoputu, „Delta legalu“. Nije namirio poverioce, već je namirio samo sebe, svoje najbliže prijatelje i svog kuma i kumu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. stav 1, 2, 3, 4. i 5. Naime, prethodni govornik koji je reklamirao Poslovnik je upravo onaj poslanik koji je dobacivao ministru dok je iz stručnog ugla obrazlagao zašto se neki amandmani prihvataju, a neki ne prihvataju. Pravo ministra je da ovde govori. Gospodina Vujovića cenim zato što uopšte ne nastupa iz političkih razloga. Jedno je kad se dobacuje političkim protivnicima i kada se ugrožava sloboda govora političkih protivnika od strane ovih koji su mi okrenuli leđa. Nekako mi s leđa izgledaju pametnije. Jedno je kada se dobacuje političkim protivnicima, a drugo je kada se ometa ministar, posebno zato što naši građani treba da znaju šta su izmene u budžetu, šta je tekuća budžetska rezerva, šta su vanredne okolnosti, šta je dobro kada se 400 miliona prebaci…

…na tekuće budžetske rezerve, iako na drugi način ometaju govornike.
Prema tome, gospođo, predlažem vam da s vremena na vreme, ja cenim vašu trpeljivost prema poslanicima opozicije, ovima što me pljuju, vređaj, pa mi posle okreću leđa, kao da sam ja nešto loše uradio, da s vremena na vreme primenite član 109. i izreknete neku opomenu, ne kada budu dobacivali nama, ne kada budu ometali nas, nego kada budu ometali ministra, jer to ostavlja određene posledice jer naši građani najmerodavnije što mogu da čuju nešto o budžetu, mogu da čuju od ministra. Prema tome, nedopustivo je da u Narodnoj skupštini grupa poslanika sve vreme dok je ministar nastupao dobacuje, to je bio gospodin Đurišić, ono luče iz Palanku. Znači, sve vreme su dobacivali.

I zato ne tražim da se glasa…

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi građana, ja sam se javio po amandmanu.

Ako mogu ovim malo tišim topotom da izlaze, da me ne ometaju, a i dalje mi izgledaju pametnije okrenuti ovamo sa leđa. Ne mogu da me pljunu, ne mogu da me opsuju…

Pa, o amandmanu govorim, ali me stalno ometaju i ovo je način ometanja.

Dakle, po amandmanu, jedna ekonomska gromada je predložila, najveća koju Srbija ima posle mog kolege poljoprivrednika, da se subvencije u „Železnici“ smanje na 1.000 dinara.
Dakle, građani da znaju on je predložio samim tim da sirotinja, a najviše siromašni ljudi putuju železnicom, to gospodin ministar zna, mora da plaća punu ekonomsku cenu karata. Dakle, da i ovako sa malim prihodima što skuplje dođu do svojih radnih mesta.
Predložio je da se smanje subvencije u privredi. Dakle, on otprilike, predlaže da se smanji broj radnih mesta, da sve gurnemo u stečaj i otprilike njegova ekonomija se sastoji ono što mi na selu zovemo luptikaner ekonomija. To je ekonomija te vrste- baciš u proleće nekoliko čvaraka, a onda ideš u julu da nabereš prasića. Ja takvu ekonomsku politiku ne razumem, bez obzira o kakvoj ekonomskoj gromadi se radi iz grupe „nikad im dosta nije bilo“. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada nemate argumente vi pobegnete. Javljam se po amandmanu jer sam pokušao da ubedim ekonomsku gromadu, predlagača amandmana da upodobi svoje razmišljanje sa realnom proizvodnjom. Dakle, nije me ubedio, sem u jedno da on zna samo kako se novac troši, a ne kako se zarađuje.
Ono što je pričao o penzijama, ako budemo dotirali penzije sa više novca iz budžeta, onda ćemo od građana morati da uzimamo i više novca. Ne pune se penzije kako to šef Rodnijevih svedoka misli, Rodni Del Boj. Ne pune se penzije iz budžeta uzimajući od građana dotacijom iz budžeta, nego se penzije najbolje pune novom proizvodnjom, novim radnim mestima, novim doprinosima, a on je upravo uradio suprotno. On je amandmanom tražio da se smanje subvencije u privredni, samim tim da se smanji novac za zapošljavanje, samim tim da se smanji realno punjenje penzijskih fondova, zdravstvenih fondova. On je predložio i to da se subvencije na „Železnicu“ smanji jeftiniji prevoz roba i putnika i radnika i time direktno ta ekonomska gromada nije za realno punjenje penzijskih fondova, za realno povećanje penzija, nego on otprilike misli da se novac štampa, a novac se, dame i gospodo, zarađuje.
On je navikao samo da troši, on je navikao samo da bere, on je navikao da ne sadi, već da najslađe voćke ubere onako u stečaju i ja mu još jednom nudim TV duel na bilo kojoj televiziji, da narodu objasnimo razliku između realne ekonomije, između proizvodnje i njegove virtuelne ekonomije koja je zasnovana samo na potrošnji. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da i ovi što nisu služili vojsku znaju šta je nalevo krug.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam voljan da glasam za ovaj amandman, da ne iziskuje promenu drugih zakona, a to je Zakon o akcizama. Dakle, ja volim što poslanik opozicije želi da uveća prihode za pet milijardi i ja poštujem tu njegovu volju da veruje u Vladu Republike Srbije i gospodina koji je predložio ovaj amandman pohvaljujem zato što veruje da će Vlada skupiti pet milijardi više nego što je obećala. Ali, ne mogu da glasam za amandman zato što iziskuje promenu akcizne politike koja je regulisana Zakonom o akcizama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što je amandman podneo moj kolega poljoprivrednik, rekorder …

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća nisu oni meni okrenuli leđa, nego grbu, zastavi, državi i svojim biračima. Ne mogu me naterati da ja njih ne poštujem, niti da povredim njihovo dostojanstvo, niti da povredim dostojanstvo svojih birača.
Moj kolega poljoprivrednik rekorder ne po prinosima, već po rekordnoj subvenciji postao specijalista za subvencije. Povukao 525 hiljada evra i to je rekord za jednog poljoprivrednika u Srbiji, a onda je vinograd prodao. Dakle, bio je poljoprivrednik u pokušaju, uopšte se nije bavio tom delatnošću, ali očigledno da i on razume kako se pare uzimaju, ali ne zna kako se pare zarađuju. Mene njegovo neznanje čudi, čovek koji je bio premijer, čovek koji ovih dana deli premijerska, gradonačelnička mesta, predsednička, itd, kao i da podršku 99% birača, ne zna kako se stvaraju subvencije.
On kaže da treba uzeti od privrede i dati poljoprivredi. Da li je on ekonomska gromada najveća posle Rodni Del Boja, koje ova država ima? Da li on zna da subvencije u poljoprivredi moraju da se obezbede u industriji, u prerađivačkoj delatnosti na koje Vlada ide? Da li on misli da kad su već uzeli 400 hiljada radnih mesta u nekoliko godina, da sad ne treba dati priliku Vladi Republike Srbije da zaposli tih 400 hiljada radnika koje su oni otpustili, da na takav način oživi privredu i da iz zdravih osnova iz industrije, kao u celom razvijenom svetu, se obezbedi veći nivo subvencija.
Ove godine je on veći za 8,1% agrarni budžet, upravo zato što je privredna aktivnost zahvaljujući subvencijama i u privredi dala svoje rezultate i onda je industrija mogla više da isporuči poljoprivredi. Ja ne znam da li je on više izvukao iz vina ili vino iz njega, ali neću da trošim vreme na nepametna pitanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jednu zamerku, nisu se okrenuli u smeru kazaljki na satu. Moraju i to malo da sihronizuju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam uvek dirnut kada moj kolega poljoprivrednik, poznatiji kao ZŽ, poznatiji po velikim subvencijama za vinograde koje je prodao, poznat po pelcovanju kokoški u selu Pukovac, rastvorom jogurta, poznat po uvozu bundi, poznat po prodaji fabrike cigareta za vreme „Sablje“, poznat po tupoj sablji i oštrom jeziku, poznat po tome što više vremena provodi na kauču, ne na plugu i strugu, poznat po tome što je prodao zgradu u Ušće, poznat po tome što je sve te minorne prihode od privatizacije smatrao investicijama, poznat po tome što je omogućio da se 70% privatizovanih fabrika zakatanči, da 400.000 ljudi ostane bez posla, ja sam dirnut kad on počne da priča da treba brisati subvenciju u privredi i time pokušava da spreči da one koje je unesrećio svojom politikom i politikom svojih drugara, politikom svojih tajkuna, da te ljude koje je unesrećio, da spreči da ispravimo te greške i da kroz subvenciju u privredi dođu do svojih radnih mesta, dođu do svojih plata, dođu do onoga što su izgubili u ono vreme kada je on sebe smestio u bajku, a narod smestio u basnu.
Jednostavno, taj amandman ne treba prihvatiti. A ima Konfučijeva izreka – Bog nam je dao dva uha i dva oka i jedan jezik. Dao nam je dva uha da možemo dobro slušati, dva oka da možemo dobro gledati, a jedan jezik da pazimo šta govorimo, jer nekad je pametnije ćutati nego govoriti i mislim da moj kolega poljoprivrednik tu Konfučijevu izreku mora jednom naučiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, konačno da dobijem reč. Moram da kažem da 2012. godine radna mesta gotovo da nisu postojala. Sve što su mogli da pokradu, pokrali su. Sve što su mogli da pojedu, pojeli su. Sve što su mogli da otpuste, otpustili su. U periodu od 2002. do 2012. godine, po proceni međunarodnih organizacija, izneli su 49,37 milijardi dolara nelegalno u inostranstvo. Nema tih subvencija kojima mi možemo otvoriti radnih mesta koliko je ta kompanija, koju ja zovem „kradulović Del Boj kompani“, zatvorila privatizacijom i stečajevima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen diskusijom mog kolege koji me, uzgred budi rečeno, tražio po kancelarijama da me bije, a posle je on mene prozvao nasilnikom.
Dakle, zgrožen sam njegovom diskusijom iz prostog razloga što jedinu poplavu koju je on video je sam izazvao, a to je bila poplava „Hajneken“ piva u palanačkim kafićima. Hvala.