Dame i gospodo narodni poslanici, četvrti put iz cuga, tri puta sam se javljao i nisam dobio reč. Otišao moj prijatelj iz Beča, a da ja imam stan u Beču, verovatno da bih reč dobio ranije. Otišao je moj prijatelj vinodevac, evo ga i ovaj pivski čovek, i on ima nešto protiv, tako da sam ih ja strpljivo slušao…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Tema.)

Ne, tema je bila ono što ste vi pričali.
Ja sam ih strpljivo slušao, ali su se jedan po jedan izgubili. Jedan je požurio najverovatnije na noćnu berbu grožđa, možda traži Pavićevića, drugi mora da obiđe sve svoje stanove, sve svoje nekretnine, a verujte, to nije lako.
Javni prihod kojima se lokalnim samoupravama smanjuje, je prihod koji je ustupljen. Dakle, to je državni prihod i to treba svima da bude jasno.
Neko ko je smanjio deficit, neko ko je inflaciju sveo gotovo na nulu, neko ko je rast kursa doveo do podnošljivog, i ovaj pivski što se smeje treba da zna da za četiri godine vlasti stranke bivšeg režima kurs evra je skočio za 50%. Rekao sam „evra“, jer su oni uglavnom „evroljubi“, svi ti gradonačelnici ili kradonačelnici su bili „evroljubi“ i ne razumem zašto sada oni kukaju zbog prihoda koji će biti umanjeni novim vlastima, a većinom su to ljudi iz SNS.
Za očekivati je da lider te stranke očekuje da ima jeftiniji javni sektor. Za očekivati je da traži od svojih lokalnih samouprava da štede. Ušteđeni novci su dva puta zarađeni novci. Ako se ne potroše na stotine piva, ako se ne potroše, a već sam vam pokazivao, dok ja pijem vodu iz azbestnih cevi, moj bivši predsednik opštine, sa stanom u Beču, koji dirljivo priča o korupciji, je potrošio na jedan ručak, odnosno na tri hiljade ručaka odjednom, 35 hiljada evra.
Zbog toga pretpostavljam, a mogu i da tvrdim, da lider najuspešnije i najveće stranke želi da smanji potrošnju u lokalnim samoupravama. Da ste vi na vlasti u lokalnim samoupravama, razumeo bih tu vašu galamu, ali s obzirom da se većinom radi o vlastima koje su identične u Republici, Pokrajini, na opštinskim nivoima i u gradovima, ja verujem da je ušteđen novac, da je ušteda dobra. Ja pretpostavljam, a to ćemo u budžetu i videti, da će se štedeti i u državi.
Ovde smo čuli svašta. Ovde smo čuli ljude koji u životu belu banku u realnom sektoru nisu zaradili, da neko uzima novac iz njihovog džepa. Novac je sredstvo za razmenu robe. Dakle, neko ko ništa u životu nije proizveo, neko ko nije gumicu na česmi zamenio, neko ko ekser nije ukucao, dok nas je zaduživao, makar da imamo na čega znojavu košulju okačiti, nego je danas pričao o tome kako, eto, država pljačka lokalne samouprave. Sve bih to razumeo da je neko od njih bilo šta u životu stvorio.
Građani nisu guske za čerupanje, oni nemaju dovoljno perja, koliko su prethodne vlasti mogle da očerupaju. Ne samo perje, kožu ste im zgulili. I kad vi pričate o uštedi i korupciji, to je jako dirljivo. Kad neko ko ima penthaus sa 250 kvadratnih metara, kad neko ko je kreirao „Energozelenum“, međunarodnu prevaru koja će nas koštati 120 miliona evra, toliki je odštetni zahtev, kad neko priča o uštedama, ja moram da kažem da njegov amandman od 90% da pripadne lokalnim samoupravama ima smisla. Ima smisla da date i 900%, jer je dug dve milijarde. Uglavnom je pravljen tako što je išlo na ličnu reklamu predstavnika stranke bivšeg režima.
Moram da vam kažem da amandman ne može da se povuče usmeno, nego pismeno, pisanim putem. Tek toliko da onaj ko je temeljno očerupao lokalnu samoupravu, zna na koji način treba podneti i povući amandmane. Ja bih glasao za njegov amandman da se on odnosi samo na Inđiju. Međutim, Inđija ovako jadna, bogoljasta, moraće da štedi. Kao i Smederevska Palanka. Ne možete da date za projekat za bazen 35 hiljada evra koje ste oteli od onih, kako ste rekli – za paštete itd, a kupovali ste pljeskavicu za 870 dinara, od 200 grama, dva puta skuplje nego u „Maderi“. Dakle, toliko ste vi vodili računa da temeljno opljačkate građane Republike, lokalnih samouprava i Pokrajine. Ja bih voleo da vam je predsednik stranke, dojučerašnji, ne znam ko vam je danas, ne znam ko će biti sutra, da vam je tu, da nam on kaže, zašto je bio protiv neke freske. A ja predlažem da stavimo njegovu fresku u Heterlend, to je njegova zadužbina. Ako su vam proradila žuta pivska zrnca, vama opraštam, ali mislim da vam je vreme da krenete kući i nahranite onu žutu patku. Dok vi ujutru ustanete, ako je večeras ne nahranite, bogami, ona će da skapa. I samo da znate, nemojte se uzdati u žutu patku. Žuta patka neće razvaliti nas, već vas. Nisu oni nezadovoljni radom vlasti, već radom opozicije bivše vlasti stranke bivšeg režima, koja je temeljno čupala i čerupala sve što je stigla.
Mi želimo da imamo jeftin javni sektor, da građani izdvajaju srazmerno svojoj ekonomskoj snazi, da ne može više da bude – ako ne možete da zaradite koliko mi možemo da otmemo, mi ćemo vas zadužiti. Pitam – koliko godina treba da Inđija vrati dug od dve milijarde i sto? Pitam vas – gde je hala za univerzijadu iz 2009. godine i još nije završena, a proces sa „Monterom“ koja je bila firma vaše stranke je u toku sa zahtevom od 440 miliona? Onda vas pitam – da li vi imate pravo da vaš ovlašćeni predstavnik priča o korupciji i da upotrebljava reči koje svakako nisu primerene?
Ja vas molim da razmenimo argumente kao politički neistomišljenici. Molim, takođe, da se složite u bilo čemu, da razmislite protiv čega ste i za čega ste, a ne protiv koga ste i da probamo da složni izađemo iz ove situacije. Mislim da ćemo nesložni vrlo brzo propasti. To je moj poziv na jedinstvo. Ne morate da mislite ono što mi mislimo. Ovde treba da sukobimo stavove, napravimo rezultantu na osnovu toga i da utvrdimo političku istinu glasanjem i, bez obzira što ste mnogo toga lošeg učinili, mi i dalje pokušavamo da vam pružimo ruku. U vašem je interesu da ne podmećete nogu, nego da tu ruku prihvatite. Ukoliko mi ne verujete, vrlo brzo će vas iz ovih klupa nestati, što neće biti veliki gubitak. To će biti samo dobitak za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ja sam strpljivo čekao ova dva dana i prosto je dirljivo da se oko uštede od 4,8 milijardi dižu oni kojih se to apsolutno ne tiče. Iz prostog razloga zato što se radi o uštedama, odnosno ustupljenom prihodu od strane Republike lokalnim samoupravama i taj ustupljeni prihod koji se smanjuje se svakako njih ne dotiče. Oni ne vladaju nigde, osim na Maldivima. Mi Maldive ne finansiramo.
Takođe, moram da kažem da je danas značajan dan. Mi ga u Inđiji dvostruko obeležavamo. Obeležavamo ga kao „dan svete nogice“, kada je pripadnik stranke bivšeg režima, dugogodišnji predsednik opštine mahao nogicom ukradenom sa fotelje, pa molim obezbeđenje za svaki slučaj, pošto je on tu, da povede računa o foteljama, skupim slikama, tepisima. Kao pasivni učesnik „5. oktobra“ ja sam to doživeo, ali u Inđiji obeležavam, a i Inđija „5. oktobar“ dvostruko.
Tada sam 2007. godine smenio te demokratske gromade zato što sam kao predsednik Skupštine poštujući zakon vratio radikalima njihove mandate. Smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u Upravi vodovoda bez kvoruma, bez predsednika, sekretara, zamenika iz prostog razloga što se trebalo zadužiti.
Mi razgovaramo o 4,8 milijardi uštede. Ona je realna. Ne vladaju više pripadnici stranke bivšeg režima lokalnim samoupravama. Možda negde. Ta ušteda
je garantovana. To je manji trošak. Oni su toliko pojeli i popili tamo za dva meseca, dok su oni vladali lokalnim samoupravama.
Šta je smisao uštede? Lokalna samouprava se stara o komunalnim poslovima. Ljudi se ujedinili u lokalnu samoupravu što ne mogu sami da se staraju o svojim komunalnim potrebama i za to izdvajaju određeni novac, da bi se o javnim poslovnima starali oni koji na izborima izaberu da se izgrade ulice, da se izgradi vodovod, da imaju vodu, da imaju odnošenje smeća, da groblje bude uređeno itd. To su komunalni poslovi.
Gospodo iz stranke bivšeg režima, prikupljanje taksi i poreza je kao prikupljanje meda iz košnice. Morate ostaviti nešto i pčelama da prežive da bi sledeći put moglo nešto da se ubere. Kada smo već kod pčela, u pčelinom društvu ima 60.000 radilica, a 2.000 trutova, 30 na jednog. Tako treba da funkcioniše i društvo, kao pčelice.
Kod vas je obrnuto bilo. Na jednu radilicu je bilo 30 trutova i sada kad ste zadužili što ste sve mogli da zadužite, vi se javljate kao veliki branioci lokalnih samouprava kojima više ne upravljate. Ovde je bilo reči o uspešnima i sposobnima. Juče je predstavnik stranke bivšeg režima, ja sam očekivao vojvođanskog vlastelina i gospodina bisenimija da mi to objasne, proglašen sposobnim i uspešnim. On se danas poziva na matematiku. Otišao je.
Hajde da vidimo šta kaže matematika. Dug opštine Inđija 1.665.027.000. Spor sa „Monterom“ za Univerzijadu iz 2009. godine za halu koja još nije završena, a Univerzijada trebala da bude gotova 2009. godine, spor sa „Monterom“, to je neka firma koja je pripadala najverovatnije mojoj maloj strankici ili je pripadala stranci bivšeg režima, 440 miliona. Sve ukupno, ima još dugova, dve milijarde i 100 miliona, jedna mala opština toliko duguje. Da li je predstavnik stranke bivšeg režima to dovoljno objasnio ili nije, verujem da je te dugove smanjivao.
Kako su sve trošili? Mi prebacimo iz RFZO pare za lekove, a oni umesto lekova idu u krkenzluke. Tri hiljade ručkova, Dom zdravlja „Mika Pavlović“, Inđija. Umesto lekova, pljeskavice, bečke šnicle, itd. Evo ugovora, 3.000 u lepinjama, gde 200 grama pljeskavice košta 850 dinara i ručak za 3.000 osoba, ja nisam video na skupu u Inđiji nikad 3.000 osoba, ali ajde, 3.722.040 dinara. Jedan ručak za 3.000 osoba.
Idemo dalje. Opština Inđija sklapa ugovor od onih para koje su uplatili,u siromašni i otpušteni, slabo plaćeni, pravi ugovor o idejnom projektu za izgradnju zatvorenog bazena. Nema ni idejnog projekta ni bazena. Ali je to negde pred izbore neko čašćen, 20.4.2012. godine sa 3.516.000. Ali bazena nema u Bloku jedan kao što piše, ali ga ima kod ovih koji su od javnih poslova napravili privatne biznise, pa predstavnik bivšeg režima, evo ja se neću pozivati na imunitet, ima stan u Inđiji, imao je još jedan stan koji je prodao, ima pent haus, to ću već objasniti, ako gospodin Atlagić ne pogubi ovu dokumentaciju, ima stan u Beču, sve od 1.000 evra. Pre toga je radio kao konobar u „Ekstrimu“, nije radio nikakav realan posao da bi to imao, a ujak, ili teča, stan u Beču i bazen za teču. A ujak u selu Putinci, ili teča, ima zatvoreni bazen, a gospodine Martinoviću, vi ste proveravali, on je primalac socijalne pomoći. I kako je teča ili ujak, kao primalac socijalne pomoći stekao bazen koga u Inđiji nema i čiji je idejni projekat plaćen, to ostaje da vidimo i da vide organi koji bi trebali time da se bave.
Idemo dalje, kad on govori o matematici, da vidimo biblioteku. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, 1.000 kvadrata grubo završenih radova za biblioteku u Inđiji, 1.000 kvadrata, evo ugovori sa aneksima. To su prihodi lokalne samouprave odleteli u to, ukupno 376.190.540 dinara - tri miliona evra za 1.000 kvadrata grubo završenih na zemljištu na kojem investitor nije platio komunalno opremanje u objektu, postoje zapisnici jer sam slao građevinsku inspekciju pre moje smene, gde piše da investitor „Trejunik“ iz Beograda, iza parcele kako ste naveli, ne poseduje dokumentaciju za započetu izgradnju. U toj zgradi je kupljeno 1.000 kvadrata za biblioteku, za tri miliona evra ili tri hiljade evra po kvadratnom metru.
Za to je mogao kupiti još jedan stan u Beču, ali gle čuda, baš u toj zgradi na vrhu ima pent haus u kome on živi, koji je naravno registrovan na neku firmu da se ne bi prijavljivao, od 250 metara kvadratnih.
To je matematika koja govori o Inđiji, a svi se sećate „Energozelene“. S obzirom da je ovde rečeno kako je puno učinjeno za Inđiju, ja sam pravio fabriku cigareta, doveo osam miliona evra infrastrukture, doveo zajedno sa gospodinom iz privrede u Inđiju fabriku grejača iz Nemačke koja i sad radi i zato sam sad valjda nagrađen smenom 5. oktobra 2007. godine. Dug bio nula, sada je dug opštine Inđije 2 milijarde 100 miliona. To je matematika ovih uspešnih i sposobnih koji su uspešno i sposobno pljačkali ove građane.
Oni su se prema lokalnim samoupravama ponašali kao prema tuđoj kobili. Tuđa kobila nema dozvoljenu nosivost. Tovarili su koliko su mogli dok jadna kobila nije gotovo lipsala.
Sada kada je došlo vreme da živimo od zarađenog, on i dalje raspravlja o podeli, ne raspravlja o stvaranju. Oni su navikli da beru i žanju, nisu navikli da proizvode, da sade, da seju. Oni su samo za raspodelu bez ikakvog stvaranja i oni su sad kukali na vlast, bez obzira što ih se to ne tiče, ova ušteda, koja će možda zahvaljujući toj uštedi povećati subvenciju u poljoprivredi i ako su godinama i matematički i u praksi i fizički, godinama, u Vojvodini su 16 godina gulili kožu narodu svake godine, čerupajući ga surovo, one otpuštene, slabo plaćene, koje su opljačkali pa sad kukaju nad njihovom sudbinom.
Poštovani građani, vi koji očekujete i nemojte da očekujete da oni koji su vas opljačkali juče, da vas mogu odvesti u neko bolje sutra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam prozvan ničim izazvan od prvaka u skokovima sa balkona. Naime, čovek iz grupe „bijemo po RIK-u i ništa nas sramota nije“ je rekao da nisam dovoljno stručan da on ima bolje ljude za Odbor za poljoprivredu.
Evo, ja se slažem. Ja nisam bio najmlađi Titov odbornik kao osoba za koju on tvrdi da sam ja manje stručan od te osobe.
Ja nisam dobio 5.954.000 dinara ili 58. hiljada evra za promociju tzv. GMO itd. od ministra iz stranke bivšeg režima do 2012. godine. Možda zato nisam dovoljno stručan jer nisam dobio dovoljno para. Nisam dovoljno dobro reketirao. Možda nisam stručan zato što živim na selu, a ne kao taj njegov što se odselio u grad. Možda nisam dovoljno stručan jer taj zagovara da mladi ostanu na selu, a sinove pošalju u grad i to jednog u američku kuću „Filip Moris“. Očigledno da ta crkveno pravoslavna organizacija odjednom sa Amerikancima uspostavila izuzetne odnose.
Zato možda ja nisam dovoljno stručan, ali mogu pojedinačno u nastavku rasprave da navodim cifre koliko je taj njihov stručnjak primio od žutog preduzeće para.
Možda nisam dovoljno stručan jer je razlika između znanja i zvanja kod nas očigledna jer je taj njihov imao 5,5, tako se ponosio na odboru, tona pšenice po hektaru a ja sam imao preko 7,5 tona. Možda nisam dovoljno stručan, jer sam imao viće. Možda nisam dovoljno stručan i tada ja kada donesem nekom….

Čekajte, završavam. Kada dođem nekom da donesem paradajz, ja donesem iz svoje bašte, a ne kao njihov stručnjak, zato što je njegova u korovu u kome se može se sakriti cela njihova stranka.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik, vinogradar je ekspert za ovu oblast. On se zalaže sa pravom iz svog iskustva da slika u parlamentu odgovara onako kako su je birači iskazali svojom voljom na izborima.
Kao primer te njegove nepristrasnosti, navešću da kada je on bio savezni ministar za unutrašnje poslove nije bio za nepotizam, ali eto slučajno njegova supruga je bila član Republičke izborne komisije. Gospodin Šešelj se toga seća. Cela jedna grupa poslanika je izbačena iz parlamenta, diskvalifikovana odlukom Republičke izborne komisije. Ja verujem da on sa tim nije imao ništa, kao što verujem da ovo nije Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, neko ko je očigledno učestvovao ne uštelovanju glasova, svaki poslanik nosi, predstavlja 30.000 birača. Pa, kada neko diskvalifikuje 20 narodnih poslanika ili koliko je to bilo 23 ili 30, onda je taj prekrojio volju birača 900.000. Zato verujem da on iz tog ugla je sposoban da nam predoči tu sliku, kao što je postao savezni ministar bez lekarskog pregleda.
Danas se zalaže za lekarske preglede, a kada je bio savezni ministar, federalni, velike države, onda to nije važilo. To važi za neke druge, za njega ne važi, kao što nije bio sposoban da služi vojsku, pa je posle bio sposoban da dobije dozvolu za nošenje oružja, a mi koji smo služili mi to ne možemo da dobijemo. Očigledno da je kod njega sve kontradiktorno.
Kao što je tvrdio da su svi ministri prošli lekarski pregled u 2002. i 2003. godini, nije tačno. Neki su pali zbog alkohola, jedan, dvojica nisu prošli, to mi znamo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kaži koji?)
Da ne nabrajam imena, ljudi nisu tu, nije pošteno, jedan je pao zbog alkohola, ovaj drugi nije smeo ni da ide na lekarski pregled, jer Pavićević nije bio tu, nije imao koda pazi na njega ako cugne neku više.

Naravno. Na izborima svi ovde od žute majice pa na ovamo su dobili na izborima koliko su dobili. Neki su dobili više nego što su dobili samo zato što su neki bili prvaci u trčanju od Kraljeva do RIK-a, neki su dobili više glasova zato što su hteli da izvrše samoubistvo skokom sa balkona, neki su tukli po Izbornoj komisiji i Vlada je odgovorna, ne zato što je krala izbore, ne sprovodi Vlada izbore, to će vam gospodin Šešelj objasniti.
(Vojislav Šešelj, s mesta: A Skot?)
I Skot ih ne sprovodi.

Pa, evo govorim. Izbore sprovodi Izborna komisija i birački odbori. To su organi za sprovođenje izbora. Vlada samo izbore plaća i garantuje javni red i mir.

Vlada je platila 200.000 članova biračkih odbora, od toga su 80% bili opozicioni. Ako ih je neko pokrao, pokrali su sami sebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko zna taj ne govori glasno, ko ne zna taj galami.
Reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, stav 1. Dostojanstvo se narušava i kada neko iznese neistinit podatak. Ne možete na energane na biomasu optuživati ni tražiti Vladu ako vladate u jednom gradu. Energetske dozvole za toplotnu energiju ne izdaje Vlada Republike Srbije, već izdaje grad. Prema tome, kolega Petrović nema nikakve probleme da podigne te energane na toplotnu energiju i da ugreje grad Šabac jer mu ne treba nikakva dozvola Vlade, s obzirom da te dozvole izdaje lokalna samouprava.
On naravno to neće napraviti, kao što nismo ni zatekli njegove zalivne sisteme i njegove pogone na biomasu 2013. godine kada smo došli.
Ko zna da ne zna, taj već nešto zna i ovo je prilika da gospodin Petrović nešto nauči. Hvala.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 27. i 107. Naime, vi rukovodite radom ove Narodne skupštine, vi se starate o redu, povređeno je ponovo dostojanstvo Narodne skupštine, sednica traje. Pojedini narodni poslanici dok sednica traje, dakle, vi ste nadležni za celu sednicu, izlaze u hol i grubo klevetaju i vređaju i narodne poslanike, a i ministre i kandidate za ministre i mandatara, budućeg predsednika Vlade.
Naime, moj kolega poljoprivrednik je rešio da u holu Narodne skupštine
pred novinarima deli dijagnoze. Koliko ja znam, on nije stručnjak tog tipa. Interesantno je da dijagnoze deli neko, evo da i ja kažem, ko zbog dijagnoze nije služio vojsku. Istine radi, od 2000. do 2004. godine kandidati za ministre su radili lekarske preglede na VMA. Tamo obično idu oni koji su služili vojsku, ali je bilo izuzetaka, pa govorim da je bio taj izuzetak. Šteta što tada nisu radili IQ test, tvrdim da bi moj kolega poljoprivrednik bio negativan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se čudim da neko ko je proveo toliko vremena u biblioteci nije uspeo da pročita Poslovnik.
Član 103. posebno stav 8. Moj kolega poljoprivrednik, kolega u pokušaju reklamirajući Poslovnik, povredu Poslovnika, a možda je hteo i povredu vinograda je grubo zloupotrebio svoje pravo i izrekao klasičnu repliku. Stoga ja tražim da se shodno tome primeni odredba iz stava 8. i da mu se oduzme vreme za koje je zloupotrebio Poslovnik, govoreći o svemu samo ne o zloupotrebi Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok gledam ove nasmejane preplanule face, verujem da je to stečeno u poljoprivredi, ali sumnjam. Mislim da je tu zaglavio deo novca koji je opljačkan od naših građana. Dok naši građani jedva preživljavaju očigledno da neki veoma dobro životare na belosvetskim morima. Ne vidim Balšu, mora da je na Maldivima, ima problema tamo sa nekom patkom žute boje, koliko zvezdica ima, ne znam, ali da je na Maldivima to je gotovo sigurno. Brana Crnčević je rekao „Govor je dar, ćutanje je još veće“.
Mislim da po izlaganju mog kolege iz sela Stajčevci, iz organizacije „Nikad im dosta nije bilo“ da je najbolja potvrda da je Brana Crnčević bio u pravu da je bolje nekad ćutati nego govoriti. Ja nemam ništa protiv što je moj kolega, da li je to možda povreda jelovnika, gospođo predsedavajuća ili gospodine predsedavajući, molim vas da upozorite ove iz „Nikad im dosta nije bilo“, da na ovaj način ne ometaju govornika. Prvo, oni to meni ne mogu učiniti, ja se ne dam tako lako prevariti, a možda u toj povredi jelovnika nije bilo dovoljno aleve paprike u zapršci od pasulja. Pa, su ovi iz kompanije, kako se to zove „Kradulović Rodni i Delboj kompani“, to ustanovili i surovo kaznili konobare i kuvare.
Čujem da imaju nameru, da isprazne tu menzu. Ja u menzu više ne idem. Nije mi se smučila menza, smučili su mi se ovi iz „Nikad im dosta nije bilo“ i maltretiranje konobara i kuvarica.
Čuo sam da želi…Evo ga…Gospodine predsedavajući, produžiće te mi ovo vreme. Prvo vas molim da isključite ventilaciju, ako već mašu ovim Poslovnicima, da budu energetski efikasni. Da uštedimo nešto, neka korist od njih. Mašite malo brže. Mašite malo češće, ali molim vas, hajde da štedimo energiju, kada već ovde imamo nekoliko peri ventilatora, koji to uspešno rade.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam shvatio da moj kolega, nazovi ekonomista, evo beže, šta da radimo, istina boli, ja mislim da nije čitao ekspoze, iz prostog razloga zato što sada beži, a drugo ja mislim da on ništa duže od jelovnika ne čita u ovoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam ništa protiv što je on zavrnuo Amerikance za milion evra. Ja mu to ne zameram. Ja mu zameram što je nas zavrnuo za više miliona, a evo i kako.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi možete da budete danas u 15 do 18 parlamenata u isto vreme na 15 različitih destinacija? Da li možete? Da li možete, recimo, u istom trenutku da upravljate sa 15 automobila na 15 različitih puteva?
Ne možete, ali vidite on je mogao da upravlja sa 15 firmi kao stečajni upravnik, u isto vreme na 15 različitih destinacija i da za svaku od njih prima po jedan honorar.
Samo od „BK“ kompanije za četiri firme je dobijao osam hiljada evra mesečno. I zato kada kažem, da mu ne zameram, na tome što je Amerikance zavrnuo za milion, već da mu zameram zato što je nas zavrnuo za milione.
Nije bio on stečajni upravnik, zato da bude od pomoći sebi, već od pomoći sudu. On je trebao da namiri poverioce. Trebao je da namiri sirote one ljude, radnike, koji su ostali bez stanova u „Delta legalu“. On nije namirivao poverioce, on je namirivao sebe, kuma, rodbinu itd.
On priča o partokratiji. Mi smo ga ovde izabrali za ministra, a onda je on u Vladi počeo da pravi partiju. I sada nam takav čovek priča o partiji, čak je nije ni registrovao kao partiju, a znam i zašto. Prvo treba 10 hiljada potpisa ili hiljadu ukoliko želi da bude manjina. S obzirom da ima nekoliko državljanstava, a ja mu na tome ne zameram, mogao je da izabere da li će biti Kanađanin, Američki indijanac ili Mohikanac, svejedno mi je, mogao je da bira. Ali je on osnovao tzv. nevladinu organizaciju za koju vidim da je prerasla u antivladinu organizaciju. Zašto? Zato što nevladine organizacije ne podležu kontroli Agenciji za borbu protiv korupcije. To je jedno.
Broj dva. Nevladine organizacije za razliku od političkih stranaka mogu da primaju novac iz inostranstva. Političke stranke to ne mogu i ako to učine brišu se iz registra. Zato je onaj vođa iz nikad im dosta nije bilo, a ja ću dodati – niko se od njih oznojio nije, napravio veliki novac na 14 firmi u kojima je vršio stečaj.
Kako je osnivao partiju, samo trenutak, sada ću vam pokazati. Piše on kao ministar članovima svoje nevladine, antivladine organizacije – moja i Cvijanova poslanička grupa, to piše pred izbor 2014. godine, sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su to MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov. To piše on, to sam malo uvećao, kao ministar, onaj što je protiv partokratije. To piše članovima svoje partije.
Kaže – ja bih trebao da preuzmem, ponovo spojeno, Ministarstvo privrede i finansija, a moj najbliži saradnik, kum A.S. da ne govorim celo ime, tu je negde, to je ova lista koja je bez kumova, prepuna kumova, šurnjaji itd, vi ste rekli, dobro. A.S. a moj najbliži saradnik A.S. mesto guvernera NBS nakon što Jorgovanka Tabaković posle izbora bude imenova za ambasadora.
Jasna je želja Amerikanaca da u novoj srpskoj Vladi žele svoje pouzdane ljude na dva ključna mesta.
Gospodo Amerikanci, ako je ovo tačno i trebao je da vas zavrne, a ako ste mislili da ćete ako ga ovde stavite da vam vrati onaj novac što vam je tamo dužan, onda ste se gadno prevarili i mi vam se izvinjavamo na tome što ga nismo ponovo izabrali da bude ministar opšte narodne propasti.
Verujem da ovo nije istina, ali gospodo Amerikanci, ako je ovo istina, stvarno ste na niske grane pali.
Dame i gospodo, ako ste očekivali od jednog elektroinženjera, ako ste očekivali od jednog nazovi ekonomiste, samozvanog ekonomiste da možete da napravite dobrog ministra, gospodin Dačić nije tu, on kaže da ga je predložio, to je isto kao kada bi klovnu stavili krunu i očekivali kralja. To je nemoguće.
Iz tih razloga, ovi koji mašu Poslovnikom, jelovnikom su počeli ne da mrze vlast, već mrze državu. Oni i ovi drugi preplanuli državu mrze, ali ja moram priznati da su je voleli, ali samo da pljačkaju.
Ovde nisam da branim vlast, već branim državu. Mi smo prošli kroz dva perioda. Jedan period kada su nas devedesetih spolja ugrožavali i drugi period od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine, to je taj drugi period kada su nas iznutra surovo potkradali.
Dame i gospodo ministri, sadašnji i budući predsedniče Vlade, sadašnji i budući ministri, ja kada branim državu branim iz prostog razloga što određeni ljudi i centri koji su nas devedesetih godina ugrožavali ponovo žele da nas ugrožavaju i to pomoću onih koji su nas od 2000. godine do 2012. godine surovo potkradali.
Izvode se razne manifestacije. Njih vlast na izborima ne interesuje. Njih ne interesuje Skupština, kao što vidite, njih interesuje vlast bez izbora, nemirima i nasiljem.
Za njih je vlast dobijena nemirima i nasiljem demokratija, a vlast dobijena na izborima, u Skupštini formirana Vlada, za njih je to autokratija i diktatura.
Ja bih želeo nešto da progovorim i o natalitetu i o poljoprivredi, i mislim da je to uzajamno vezano. Dame i gospodo, danas nas ima 106 manje nego juče. Sutra će biti 106 naših državljana manje nego danas. Dok mi sedimo ovde manje je 50 do 60 naših građana. Srbija se prazni. Kada uzmemo i da se odseli 50 ljudi, naša knjiga državljana se tanji u korist knjige umrlih i knjige odseljenih. Iz tih razloga ja želim da pohvalim taj deo da se po prvi put o natalitetu povede računa, jer to direktno ugrožava selo, a mi u ovoj grupi imamo dve poljoprivredne stranke, dve seljačke stranke.
Od 4500 naseljenih mesta 200 sela je nestalo. Hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, što znači da će nam izumreti jedno selo dnevno. Iz tih razloga ja i želim da pohvalim Vladu, s obzirom da pitanje, to pitanje nije poljoprivrede i sela, to je pitanje bezbednosti, to je pitanje suvereniteta. Teritorije se prazne i bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje. Kada se teritorije isprazne, njih će naseliti neki drugi narodi. Agresija kolevkama, to smo mi već doživeli, je najuspešnija agresija. Iz tih razloga i treći put treba pohvaliti Vladu, prvu Vladu koja je rešila da ima ministra ili ministarku za ta pitanja.
Oni koji danas govore o poljoprivredi i selu su sinove poslali u grad. Ne možete imati mlade na selu, a sinove i kćerke poslati u grad. Ne možete imati snajke na selu, a ćerke poslati u grad. Ne možete pričati o genetski modifikovanim organizmima, kada ja dobro znam da je to propagandna akcija. Jedno je proizvodnja, a drugo je promet. Vi ste napravili takvu situaciju da se oni u Srbiji ne mogu proizvoditi, ali se kroz meso, mleko i druge proizvode nekontrolisano mogu uvesti. Znači, vaša akcija, za koju mislite da je patriotska, je antipatriotska. Ona glasi – bolje to uvesti nego ovde proizvesti.
Ja nisam zagovornik proizvodnje genetički modifikovanih organizama, ali vam moram reći da ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju ne mora da znači proizvodnju genetički modifikovanih, pa čak ni promet. Od slučaja do slučaja se to da suspendovati, zabraniti, eskivirati. To ne radimo samo mi, ne bi radili samo mi, to bi radilo više zemalja.
Ali, da vam kažem koliko je to plaćeno, to kad su vladali ovi preplanuli. Dakle, 13. januara 2011. godine zagovornik toga je dobio, evro je bio od 101 do 104 dinara tokom te godine, 2.548.346,46 para. Dana 22. septembra iz iste kase je dobio od tog ministra 1.826.256.00 dinara, 28. oktobra 1.500.000 hiljada i 26. decembra 80.039,00 dinara. Ukupno je dobio 5.954.665.000 dinara, u godini kada je Boris Tadić govorio da ćemo usvojiti nove genetičke načine proizvodnje hrane. Dakle, bio je na njihovom platnom spisku, bio je dva puta u Americi, a danas tobože patriotski zagovara odbranu od genetički modifikovanih organizama, s tim što bi se oni mogli uvesti, ali se ne bi mogli proizvoditi.
Dame i gospodo, da ne dužim, mi ćemo izabrati Vladu, vi ćete biti budući ministri, mandatar će biti ponovo predsednik Vlade i to je ono što me raduje. Država je ozbiljna stvar i ona se ne ukorenjuje tako lako. Kada napravimo državu, državu slobodnih i hrabrih, državu sposobnih, kada je ekonomski stavimo na noge, poštovaće nas oni koji nas do sada nisu poštovali. Ja ću izaći zadovoljan i otići u svoje selo, u Nove Karlovci, proći ću između Cara Dušana i Karađorđa, otići ću na svoju njivu i stisnuti grudu zemlje i reći ću simbolično da mi je drago što se Srbija podiže, štoviše ne gmiže, što se diže. Vama, dame i gospodo poslanici i ministre, preporučujem da isto uradite, da čvrsto stisnete i čuvate i unapređujete ovu zemlju, jer ona se ceni ne po tome kako se vlada, već kako se zemlja unapređuje.
Dame i gospodo ministri, ja vam kažem da se ne obazirete na kritike praznih ljudi i praznih teorija punih sebe. Dostojevski je rekao – ako idete putem i zastajkujete da svakog psa koji laje gađate kamenjem, nikada nećete stići do cilja. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, oni nisu vredni, nemojte zastajkivati. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući vidim da ste mi konačno dali reč.
Stala mi krv, jedno deset puta sam reklamirao Poslovnik, ali s obzirom da nisam član vaše partije najverovatnije da nisam sa tog broda koji tone svakog dana. Dirljivo je bilo slušati predstavnike bivšeg režima, posebno zamenika tog kapetana broda, broda čudaka, ili da ne upotrebim onaj izraz koji su oni sami upotrebili za sebe. Veoma je dirljivo slušati o demokratiji od čoveka koji je mene smenio kao predsednika Skupštine u zgradi Uprave „Vodovoda“ 5. oktobra 2007. godine, veoma dirljivo, ali to pokazuje odnos njihov prema demokratiji. Dirljivo je bilo slušati mog kolegu poljoprivrednika koji se ovih dana čudi nalazu Poreske policije, a ja sam ga upozorio 14. decembra da mu je nestalo 138.714 flaša vina, vrednog 89 miliona dinara sa lagera robe iz firme koja se zove „Empres“.
Dokument je ovde, Agencija za privredne registre, zapisnik te firme koja tvrdi da je moj kolega poljoprivrednik proneverio 89 miliona dinara, odnosno 138.714 flaša vina. Nije to vino iz onog vinograda.

Šta tema?