Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani gosti, ja ću prvo na početku, ceneći ove neartikulisane zvuke koje je uputio moj kolega poljoprivrednik, ipak se usuditi da nešto izjavim u ovom parlamentu, s obzirom da ga i oni smatraju svetilištem demokratije, ali u praksi to ne mogu da dokažu.
Naime, radi se o ispravci. Predstavnik stranke bivšeg režima je ovde rekao da se slobode u jednoj državi, jednom društvu mogu ceniti po slobodama koje uživa u originalu, citat glasi: „manjina“, u toj državi, u tom društvu, a predstavnik stranke bivšeg režima naravno je plagirao, ali oni su protiv plagijata, i rekao da se slobode u jednom društvu mogu ceniti prema slobodama koje uživaju žene.
Za mene žene nisu manjina. One su i brojčano većina. Ni u moralnom, ni u brojčanom, ni u svakom smislu ja ne smatram žene manjinama. Imam još jedan dokaz o licemerju stranke bivšeg režima i njihovih pripadnika. Ako nisu znali kako ta izreka glasi, mogla je pitati kolegu koji je sto godina kreirao te izreke, koji je sedeo pored nje. On bi sigurno rekao, pamti, sve izreke je doživeo u poslednjih 100 godina, mogla je pitati uvaženog kolegu narodnog poslanika da joj objasni da se ta izreka odnosi na manjine, a ne na žene, jer žene naprosto nisu manjina.
Gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, vaspitanje, pristojnost o kojoj ste govorili se dokazuje i ovde. Kada ostanete vaspitani i pristojni prema onima koji su krajnje vulgarni, bezobzirni, naš narod bi rekao i bezobrazni, bahati, kojem viču – đubre, stoko itd, i morate da nađete neku olakšavajuću okolnost za nas ovde koji sve to trpimo i da se na te uvrede, na te prizemnosti plaća porez.
Gospodine predsedniče Vlade, moj kolega poljoprivrednik bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Mislim da bi nadoknadio i onih 525.000 evra koje je dobio u snalažljivom zauzimanju, kako se to kaže, Fruške Gore, odnosno njenih padina. To bi bilo njegovo vojničko dostignuće, nemerljivo, koje nas je koštalo ne 525.000 evra, to dostignuće nas je koštalo 1.025.000 evra. On to što je dobio je zajedno sa firmom prodao drugoj firmi, tajkunu koji mu je, uzgred budi rečeno, prijatelj, pa to dokazuje njihovu borbu protiv tajkuna. On je to prodao, ali pošto je to zemljište bilo predmet nacionalizacije i predmet restitucije, sada država zemljište ne može više da vrati. Mora da plati negde oko 500.000 evra pravnim sledbenicima porodice Jakšić koji su, Bože moj, bili krivi posle rata samo zato što su imali 50 hektara zemlje. Takve gromade od premijera smo mi imali.
Takođe, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, gospodo poslanici, pristojnost mora da bude dvosmerna. Ovo je fotografija na kojoj je Antonela Riha, veliki vođa protesta, koja je rekla, valjda u cilju demokratskog dostignuća stranke bivšeg režima, da su protesti u cilju da se natera predsednik Vlade da on natera poslanike da glasaju za smenu ministra vojnog, baš demokratski.Novinari koji se zalažu za demokratiju dođu da traže od predsednika Vlade da natera poslanike da glasaju za smenu. Ja sam mislio da je demokratija nešto više, ali izgleda da su ovi pristojni malo pametniji.
Ovde pored Antonele Rihe piše, direktno pored nje, sve ove parole su iz jednog štampača, „Gašiću ološu“. Organizator ovog protesta je bio NUNS, UNS, NDNV, Gruhonjić, Sajdinović, Vukašin, od Vranje nema laganje, sto kila Vukašin, dvesta kila laži, a dezinformacije se ne broje.
Takođe, moram da vas upozorim, kada izađemo pred jedan deo novinara, ovo ne govori o svim novinarima, naravno, da mi ne znamo, gospodine predsedniče Vlade, da li smo izašli pred novinare, govorim o delu novinara, ili pred političke protivnike koji su novinarstvom samo zamaskirali svoj politički rad, kupili ne protiv Vlade, ne protiv poslanika većine, već se bojim i protiv države. To je moje mišljenje. Dakle, ne znamo da li od nas traže informaciju ili nam upućuju provokacije. Nikada nismo na čisto.
Ovo mene apsolutno nije iznenadilo, kao ni izjava Ješića, koja je ostala nekažnjena od ovog NUNS-a, UNS-a, njegovog prijatelja Gruhonjića sa kojim je njegov brat delio sponzorske aranžmane u Inđiji, za „Medija grup“. Dakle, ta vrsta uvreda, naravno, ostala je bez izvinjenja, bez kazne, bez ičega. Da bi bilo pristojne, da bi bilo vaspitane Srbije, to mora biti višesmerno, uzajamno, ne možemo mi nekoga poštovati, a on nama uzvraćati neprestano uvredama. Mi smo ljudi od krvi i mesa i nama može da se otme neka prejaka reč, može da bude malo neslana šala, kojom će danas Skupština najverovatnije jednom razrešenom ministru uskratiti poverenje.
Kao žrtva neverovatnih uvreda o pristojnosti moram da kažem da nije pristojno uraditi ovo, ali ne možete ni hladni ostati kada vam pripadnik stranke bivšeg režima, koji je uradio ovo, još uvek nekažnjen, ovde zapreti obračunom, psovkama, batinama itd. Ostao sam pristojan. Vi morate razumeti da smo mi seljaci koji volimo vojsku, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, on to baš i nije voleo.
Kada je trebalo državi služiti 1978. godine, kada sam ja bio u hrvatskom Karlovcu, on je vešto izbegao služenje vojnog roka. Kada je trebalo državi služiti, oružje zadužiti, dok sam ja bio pod oružjem u hrvatskom Karlovcu, on je bio minus jedan negativan, nije bio za vojsku. Kasnije, kada je počeo da se služi državom, kada je trebao da služi vojsku, on je rekao zbogom oružju. Bio je mlad, ali je mislio da je Hemingvej. Kada je trebao da služi, nije hteo, ali kada je počeo da se služi državom, onda se 1999. godine, naravno on će to opovrgnuti, ja imam pravo da kažem, ne odgovaram za reči izgovorene ovde, znam da će me možda Ministarstvo demantovati, ali ovo je tačno, uključio u šverc oružja vredan milion i po maraka, koje je lično odneo na Dimitrovgrad za nabavku tenkovske municije prilikom agresije NATO pakta. Niti smo dobili municiju, a pare su nestale, najverovatnije da se moj kolega poljoprivrednik snašao. Ovde ko želi da pogleda imam sve. Da me ne bi demantovali, imam sve brojeve i sve izveštaje SSNO, izveštaje OB sektora itd. od 1999. godine. Mislim da za govornicom ne odgovaram za reči koje sam izgovorio, s obzirom da verujem da je ovo deo neke vojne tajne.
Kada je to prošlo, zbogom oružje, pa je onda rekao – dajte mi oružje. Dobio je dozvolu za nošenje. Ovo ne mogu da objasne ni lekari, ni vidari. Kako neko se ovako brzo transformiše od zbogom oružje, do šverca oružja, pa do dajte mi oružje? Ovo se već dešava kada je počeo državom da se služi.
Dame i gospodo, nemojte nas ceniti po mom kolegi poljoprivredniku…

Ja govorim i o pristojnosti i o vojnim pitanjima, uzajamno. Dakle, svakako je veoma vojno i moram da kažem da smo vrlo rado mi poljoprivrednici služili vojsku i državu. Izbegavali smo da se služimo državom, ali smo je rado služili vekovima.
U mojoj glavi još odjekuje bat koraka one umorne srpske vojske, one umorne seljačke srpske vojske koja ide preko Prokletija, ne želeći da kapitulira. U glavama nas seljaka koji nismo bežali od vojske još uvek odjekuje taj umorni bat koraka srpske vojske koja ide kroz smrznutu zemlju, kroz snegove, močvare da ne bi kapitulirala. To je srpska vojska. Još uvek u mojoj glavi, u glavi svih seljaka, ne ovih sa Vračarskog pašaluka, oni sa tim nemaju veze, odjekuje tutanj vojničkih cokula, francuskih, na nogama srpskih seljaka, tutanj koji je bio brži od francuske konjice, tutanj slobode koji je hteo da oslobodi svoju šljivu, svoju njivu, svoju državu i da slobodno podigne svoju zastavu. Toj vojsci sam pripadao ja sam.
To su naši vojnički ideali, to je tutanj slobode koji se sve jasnije čuje u Srbiji, ali oni su imali drugi tutanj, tutanj preko Fruške gore. Kajmakčalan, šta je to za njih. Vredelo je zauzimati Frušku goru, a uspeli su agresivno da uđu i na Devičanska ostrva, pa vinarija mog kolege poljoprivrednika, kaže …. Devičanska ostrva, sve sa apostolkama . Koji tutanj bežanije. Jedni su za tutanj slobode, ovaj drugi tutanj je tutanj srama. Sa tim tutnjom otišao je i naš novac tako da to nije smešno.
Takođe, putevi vode u šverc protiv državnih organa, pa nestane, u firmi „Presa“ koju je vodio moj kolega poljoprivrednik, 130, netragom naravno, 138.000 flaša vina, ali uvoznog, onog koji treba da konkuriše našem vinu, ne onog koje je on proizveo. Nije proizveo ni za pričest. Samo je konkurisao našem vinu. Vrednost 138.000 flaša vina je vredelo 89 miliona dinara u to vreme, oko 900.000 evra. Imam sve zapisnike iz te firme, koji kažu da je bivši direktor vinodelac, moj kolega poljoprivrednik, netragom odneo 138.000 flaša vina. E to je taj tutanj slobode koji su oni primenjivali. Mi preko Prokletija, oni preko Devičanskih ostrva na Frušku goru, čudna neka putanja.
Gospodine Gašiću, bila je nedelja 6.12, bila je nedelja, kolege zapamtite, bila je nedelja. Mi koji radimo nedeljom, znamo da je bila nedelja, mi koji radimo nedeljom, mada to nije po božijim zapovestima. Ponekad zbog nevremena koji smo i na plugu i na stubu, mi znamo da nedeljom ne bi trebalo raditi, ali mi moramo da radimo zato što drugi nisu radili. Mi znamo da je bila nedelja, greška je bila u nedelju. Vi nikada u nedelju niste radili. Vi niste radili ni subotom, vi ne radite ni radnim danima. Onaj vaš vojvođanski vlastelin, kad hoćeš da ga tražiš, nemoj da ideš bre u izvršno veće i u banovinu, treba da ideš u teretanu, na Brione, tamo možeš da ga nađete. Bila je nedelja.
Mi koji smo služili vojsku to znamo, mi koji nismo bežali od svoje vojske, već su tuđe vojske bežale pred nama, mi znamo da je bila nedelja. Oni ne znaju ništa, oni znaju samo da se provode po kafićima, oni znaju samo da isporučuju uvrede, oni ništa drugo ne znaju da rade.
Mi od njih nismo dobili državu, mi smo dobili državu bez države. I gospodine Gašiću, gospodo ministri, pred nama je čudan put sa kojim Srbiju treba izvući iz krize. Nismo dobili državu. Ima poslovica – kad dobijete limun, ako ste pametni, vi napravite limunadu. Ovi šutnu limun, uzmu kamen i gađaju nas.
Gospodine Gašiću, uzdajte se u tu poruku, u ovom trenutku, život vam je dao limun, ali ako ste pametni, uporni, vi ćete napraviti limunadu i ja u to čvrsto verujem.
Takođe, postoji izreka Dostojevskog – ako idete putem i zastajkujete na svakog psa koji laje na vas, gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Nema zastajkivanja. Ma koliko zviždali oni koji će na izborima da fijuknu. Čvrsto verujem da će na izborima da fijuknu. Naš narod zna da ceni rad i zna da kazni nerad.
Dame i gospodo, ministri, mi smo dobili državu bez države, državu koju valjamo izvlačiti iz nevolje. Slava ovih kolega poslanika, uz moju malu pomoć i vas ministara i u tome da je na nas došao red da izvučemo državu iz nevolja u koju su je ovi gurnuli. Ja ću, s tim u vezi, citirati, ja ću reći za mene jednog velikana. Dvanaest godina ovom zemljom vladaju najgori, u Vojvodini 15, dodaću. Dvanaest godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, 12 godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, posebno nas u Vojvodini. Nemamo razloga. Kad njih sklonimo u potpunosti, ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba.
Oni su jedna mehanička prepreka, posebno nama u Vojvodini, na našem putu. Zajedničkom snagom sklonićemo iz sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast. Oni su jedna banda uzurpatora koja još uvek ne zna da su smenjeni. Ovo je bio citat. Oni su gospodo, vi pored televizora, oni su vas izbrisali sa spiska ljudi koji nisu zaslužni da žive životom, da niste zaslužni da živite životom čoveka. Oni su vas izbrisali, izbrisali vaše plate, vaš posao, vaš hleb.
Dolaze izbori, dame i gospodo građani, seljaci, radnici, vreme ne gumicom već olovkom na izborima da i vi izbrišete njih. Izbrišite njih. Izbrišite njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, dragi gosti, biću vrlo kratak.
Reklamiram čl. 103. i 104. Ne tražim da se o tome glasa, cenim što je gospođa predsedavajuća bila tolerantna. Pomešana je replika sa povredom Poslovnika. Narodni poslanici imaju pravo na povredu Poslovnika ali nemaju pravo da to pravo zloupotrebljavaju. Ali, cenim popustljivost gospođe predsedavajuće, jer su se mnoge stvari razjasnile. Nisam pričao o dijagnozama, ali kada bi već pričao to bi bio bežitis od vojske. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko se bavi poljoprivredom, kao neko ko se i ranije bavio poljoprivredom, kao neko ko je sa deset godina upoznao poljoprivredne aktivnosti, kao neko ko je sa sedam godina imao fizičko vaspitanje, kao neko ko nije bio oslobođen fizičkog vaspitanja, kao neko ko se u vojsci bavio fizičkim vaspitanjem, kao neko ko nije oslobođen vojske, kao neko ko nije oslobođen vojnog fizičkog vaspitanja, uzeo bi da i ja nešto kažem po amandmanu, ukoliko na to imam pravo i ukoliko moj kolega poljoprivrednik koji je svega toga bio oslobođen, dozvoli, naravno uz drugog predlagača amandmana.
Meni je više puta osporavano da imam pravo da komentarišem amandmane, da imam pravo da komentarišem zakone i to od strane profesora FPN, hajde, ovom poljoprivredniku se i ne čudim.
Jedan docent na FPN mi je više puta sporio u ovoj Skupštini, koji je nazivao svetilištem demokratije, i koji se sada onako, poprilično jezivo smeši, ali to govori o njemu, ne o meni, osporavao mi je priliku da komentarišem amandmane, a time i pravo na ravnopravnost. Demokratija je zasnovana na ravnopravnosti svih birača i svih predstavnika birača i u vezi sa ovim amandmanom nadam se da imam istu priliku da budem ravnopravan kao i predlagači amandmana.
Ja ovo slovo T doživljavam, asocira me na sport koji se zove tenis. O maratonima neću govoriti, jer ako budem govorio, onda ću govoriti o fruškogorskom maratonu, to može da bude neka vrsta štafete, znate ono, trčite 100 metara, pa flašu vina predate sledećem, tako on tako trči jedno 54 hektara, od člana do člana, od čokota do čokota, i istrčite tih 21 kilometar na 50 i nešto hektara, jer ukoliko uzmete da su redovi četiri metra itd, ukoliko sve to optrčite, ne treba vam beogradski maraton. Možete da zamolite svog kolegu da zajedno optrčite taj fruškogorski maraton, zato ću ja govoriti o sportu koji se zove tenis.
Neću govoriti o zviždanju, reprezentaciji, predsedniku države zvižde samo oni koji su fijuknuli, a tek će da fijuknu na izborima.

Ne, neću govoriti o sportu koji se zove zviždanje, zviždanje u dalj, jako zviždanje, pljuvanje u dalj, pljuvanje po sopstvenoj zastavi, himni, zviždanje itd, ja ću govoriti o sportu koji se zove tenis, jer ovo T je dragoceno, asocira na tenis.
Naši teniseri, sportski teniseri su Novak Đoković, koji je individualno postigao to što je postigao, dostignuće vredno pažnje celog sveta, tu su Jelena Janković, Ana Ivanović, tu su Troicki, tu je Tipsarević, koji je povređen, kome posebno treba ukazati pažnju, s obzirom da je baš povređen, treba sa puno pažnje pristupiti i njemu i njegovoj povredi, imati osećanje za to. To su naši najbolji sportski teniseri.
Ima onih drugih tenisera - politički teniseri. To je stranka bivšeg režima koji najbolje mogu da opišem kao ortačko društvo Rodni, Del boj i kompani. Što su ti lupali reket narodu od 2000. do 2012. godine, mislim da su to politički teniseri par ekselans. Pa ovamo 525 hiljada evra, pa trapavi, to je bilo reketiranje. Nisu imali lopticu, ali su reket lupali češće nego ovi sportski teniseri. Šta se sada zbiva? Sada su se okupili sami oko sebe, sa parolom ono što stražnjici godi obrazu ne smeta, želeći da lopticu odgovornosti prebace nama, za svoje pljačke, za svoje uvrede, za čerupanje naroda, za ostavljanje bez posla 400 hiljada radnika itd, misleći da će tako jednom kampanjom koju vode o neslobodnim medijima, misle da će tako uspeti da repriziraju, da izazovu repliku 5. oktobra. E, pa, u peti ili šesti oktobar, kada ste energiju naroda šestog oktobra prodali za akt tašne pune maraka, 5. oktobar se ne da replicirati iz dvoraca iz bajki. Ne možete narod poslati u basnu, a vi živeti kao u bajci i tražiti novi 5. oktobar. Toga neće da može. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da mi neće biti osporeno pravo da predlažem, komentarišem amandmane na isti način na koji to predlagači amandmana imaju pravo da čine. Kažu ljudi da ima država bez demokratije, ali nema demokratije bez države i nema demokratije bez ravnopravnosti. Demokratija želi, demokratija hoće da svi budemo ravnopravni u ovom svetilištu demokratije, kako ga sami nazivate. Takođe, demokratija hoće da se provere nekad oni koji sede ovde, da se izlože pažnji ili nepažnji birača. To što neko pokušava da me omalovaži...
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je sada ovo?)
Ja moram reći da ovaj što dobacuje nikada nije bio lično imenom i prezimenom nosilac liste ili kandidat za neku funkciju i nije bio izložen pažnji birača...

Imam pravo na svoj uvod.
Dakle, to što sam ja bio izložen pažnji birača i dobio moj najbolji rezultat - 72.000 glasova na republičkom nivou, pa vas pitam ima li neko to još? Kada neko ovde može da iznosi svoje neke procente, a pri tome je glasao osam puta za svojih 1.990 i nešto amandmana, a to je predlagač obrazlagao ovde, pa valjda mogu i ja da tumačim to. Znači, sam za sebe glasao 0,4 puta...

Vraćam se na amandman, gospodine predsedavajući, on je vezan za sport. Ovde je izvršena jedna velika podvala. U moje vreme je bilo normalno da se bavite sportom, a ja sam 1958. godište. Moj kolega poljoprivrednik je takođe tu negde generacija. U moje vreme se služila vojska, a od 2004. godine više nije. Neko nije imao priliku da služi vojsku zato što su je pripadnici stranke bivšeg režima uništili. Sve ono što je bilo dobru su uništili. Dakle, nekom nisu ni dali priliku da služi vojsku, a sami su izbegavali vojsku.
Dakle, u obrazloženju amandmana nisam želeo da kažem da je greh ne služiti vojsku kada je ona ukinuta, već je greh izbegavati vojsku kada je ona obavezna. Hvala.

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, 108. i 109. zato što smatram da ovaj prekršaj, s obzirom da se ne radi o meni, ja sam ovde doživeo niz uvreda od jednog kolege poslanika, čak i pretnje i nisam tražio da se kazni, ali ovoga puta gospodine predsedavajući, morate da kaznite, zbog rodne ravnopravnosti. Morate da kaznite kolegu poslanika koji je upotrebio izraz da poslanice čuče.
Ja znam jednog ministra koji će sutra biti bivši ministar, koji je zbog sličnog izraza i moralne odgovornost, zbog šale koja je bila dosta neslana, koja je rečena daleko ozbiljnijim tonom, mora sutra da bude bivši ministar.
Izraz čučati, znači biti sagnut, pognut, savijenih kolena. Upravo taj stav je tražio kolega poslanik i tako se obratio narodnoj poslanici. Mislim da bez obzira da li se on izvinio ili ne, vi ste u obavezi da mu izreknete, shodno članovima 108. i 109. neku vrstu kazne, ne zbog mene, ne zbog koleginice, već zbog ugleda Parlamenta i da pokažemo da smo dostojni pažnje građana, koji svakako sada očekuju od nas da se ova pojava kazni. Postoje ljudi koji su nisi rastom, nažalost sada smo videli da postoje ljudi koji su niski karakterom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko akademski čestit predlagač dozvoli da obrazložim ovaj amandman, ja bih pohvalio Vladu što je prihvatila ovu vrstu amandmana i verujem da je doprinos mog kolege poljoprivrednika bio značajan, da se ovaj i drugi amandmani usvoje. Dakle, svojim prelaskom sa poljoprivrede na Vračar, umnogome je oplemenio, ne samo Narodnu skupštinu već i predlagače ovog amandmana i verujem da je zahvaljujući nama, poljoprivrednicima, taj procenat prihvaćenih amandmana na procentu o kome je govorio kolega predlagač. Amandmani su prihvaćeni od strane Vlade. O njima se nije glasalo.
Kad se već govori o 2.000 amandmana, treba reći da je sam predlagač glasao samo za osam svojih amandmana. Ostalih 200 prihvaćenih amandmana smo mi prihvatili i izglasali. To znači da mi delimo taj uspeh zajedno sa njima i ja hoću da pohvalim Vladu i narodne poslanike koji imaju snage da svaki dobar predlog koji naši istomišljenici predlože, prihvate, pretoče i da ta ispravka bude uvrštena u zakon.
Kad smo već kod procenata, ja moram reći da oni nisu rezultat glasanja ni u ovom parlamentu, a posebno to nije rezultat poverenja građana i verujem da će se kolega predlagač, a ja ga još jednom pozivam, samostalno, zajedno sa mojim kolegom poljoprivrednikom, da se izloži mišljenju birača, posebno posle ovog svog mišljenja koje je ovde rekao o ženama i verujem da će se vrlo brzo uveriti da procenat prihvaćenih amandmana, odnosno procenat za koji su oni glasali i procenat u biračkom telu od 0,4% se apsolutno slaže.
Što se tiče poljoprivrede i sporta, ja moram reći da će nam seoski sport biti u krizi. Naime, 200 naslednih mesta je nestalo. Ne znam ko će tamo sklapati ovaj ugovor, u skladu s ovim članom? Hiljadu je pred nestajanjem, od 4.600 naslednih mesta. Prosečna starost stanovništva na selu je 59 godina. Ja koji se bavim poljoprivredom i moj kolega, jedan od predlagača, poljoprivrednik, svakako ćemo se zalagati za to, svaki sa svoje pozicije, svaki iz svog sela – ja iz Novih Karlovaca, on sa vračarskog pašnjaluka.
Mi bitno ne možemo popraviti situaciju, zato što veliki gradovi, bez obzira što imaju nizak natalitet, prelaskom poljoprivrednika kao što je moj kolega, u grad, gubimo stanovništvo i sa starošću prosečnom od 59 godina mi smo za sport otpisani. Mi više nismo ni za veterane. Mi nismo ni za olimpijske igre za invalide. Dakle, mi smo u potpunosti van sportskih aktivnosti.
Mislim da to više nije pitanje poljoprivrede, to je pitanje bezbednosti zemlje, ali je to pitanje i sporta, a samim tim i sklapanja ovih ugovora. Koji će trener, stručnjak, doći na selo da trenira nas od 59 godina? Ovom zemljom 12 godina je vladala bruka i sramota i baš zahvaljujući tome, doprineli su da naše stanovništvo stari, da selo kopni, a svedoci smo, barem bi mi trebalo da znamo, da je bela kuga najefikasnije etničko čišćenje, da je najuspešnija agresija – agresija kolevkama.
Ja moram da vas upozorim, kao pripadnik većinskog naroda, da te teritorije na selu, a posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, kada se isprazne, naseliće neki drugi narod, a to nećemo biti mi. Ovo nije pitanje poljoprivrede, ovo nije pitanje samo iz sporta, ovo je pitanje opstanka ove države a vezano je za sport.
Moram vas podsetiti da je mnogo velikih sportista došlo u Beograd, ja ih zovem tzv. divljani, da su došli sa svojim načinom bavljenja određenom vrstom sporta, da su oplemenili Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, da su doprineli rezultatima naše reprezentacije, bilo da su se bavili individualnim sportom ili kolektivnim igrama, da je umnogome seosko stanovništvo dalo mnogo vrhunskih sportista koji su započeli na poljančetu da se bave igrama, loptanjem, fizičkom kulturom itd.
Mi ćemo to izgubiti. Mi ćemo izgubiti kao država. Mi ćemo izgubiti kao sportska nacija, a bojim se da će biti ugrožen i sam suverenitet i opstanak države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko nikad nije držao vlast, a koga stranka bivšeg režima i njihovi pajtosi šalju u političku istoriju, da bi kao imali srećnu o slobodnu Republiku Srbiju, ali, evo, ja ću se domaći vlasti u naredne četiri godine, to govori Pokrajinska vlada koja vrši vlast 16. godina, sa namerom da vrši 20, pa sam protiv toga da bilo koja funkcija, po pitanju državnih, pa i ove u sportu, pređe na njih bez obzira što oni neće dugo trajati.
Dakle, nisam pristalica toga, bez obzira što sam opredeljen za autonomiju Vojvodine, itd, ali Vojvodina je sastavni deo Republike Srbije, ona nije izvan Srbije, ona je u Srbiji, i tako će biti. Možda bi neki voleli, a često ovakvim propisima pokušavaju da nadomeste ono o čemu je govorio kolega Martinović danas, da kroz ove predloge provuku neke čak i neustavne odredbe i da na takav način ojačaju pokrajinsku vlast, odnosno da uvećaju njihova ovlašćenja. Mislim, da to i postignu, nema nikakve svrhe, jer oni tamo neće vršiti vlast.
Kao protivnik ovog amandmana rečeno mi je kao protivniku, da nas boli koliko će stranka bivšeg režima osvojiti glasova. Nas to ne boli, vas će to tek boleti. Zahvaljujući tome ćete ostati izvan Skupštine, a ne u Skupštini.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem i Vladi i predlagačima amandmana. Samo ću kratko. Ko je predsednik Košarkaškog saveza Srbije? Kako je na tu funkciju postavljen? Čime se bavio pre nego što je postao?
Da se podsetimo onih tenisera. Već sam govorio o onim sportskim teniserima i o onim nesportskim. To se u jednom trenutku ujedinilo, pa je predsednik Teniskog saveza bio političar, pa je predsednik Košarkaškog saveza Srbije bio političar. To kada se desilo SNS, predsednik te stranke je povukao svoje ljude iz sportskih organizacija, odnosno sa mesta sa kojih se rukovodi određenim savezima, odnosno sportskim savezima.
Pozdravljam amandman i sve, ali naši građani, takođe, imaju pravo da znaju da su stranke bivšeg režima dok su bile zajedno i dok su vršile vlast vrlo rado stavljale svoje političare na čelo sportskih saveza, što sa sadašnjom vlašću nije slučaj. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodo narodni poslanici, glasao bih za ovaj amandman vrlo rado s obzirom da je predlagač u opšti interes utvrdio sem organizacija čije je osnivač Republika Srbija i organizacije čije je osnivač pokrajina Vojvodina i jedinice lokalne samouprave.
Ali, je zaboravi na sledeći stav koji glasi – u zakonu za ostvarenje opšteg interesa u oblasti sporta iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, delatnosti i programi organizacija mogu da se sprovode na celoj teritoriji Republike Srbije ukoliko osnivač njihove organizacije Republika Srbija. Ukoliko bi to bile lokalne samouprave, mislim da to ne bi bilo sprovodljivo.
Pod brojem dva, za tako nešto treba i nabaviti sredstva, a sve lokalne samouprave imaju svoja sredstva koja su namenjena sportu, dakle one mogu da se staraju o tim lokalnim organizacijama koje bi kada bi prihvatili ovaj amandman morale da se finansiraju iz Republike koja takođe nema neka značajna sredstva i time bi ukoliko bi glasao za ovaj amandman usvoji stav da lokalne samouprave i AP Vojvodina ne moraju ništa da finansiraju, ali bi Republika imala obavezu da iz ovog sirotinjskog budžeta sama finansira sve što je predlagač amandmana želeo da ubaci u ovo.
Stoga je za mene, bez obzira što živim na lokalu, neprihvatljivo da Republika finansira sve, a da uguramo lokalne organizacije, pokrajinske organizacije da ih finansira Republika. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam podnosio amandmane, a meni je ovako malo para ode negde balkanske igre. Možda bi bilo previše, možda bi imali previše zaslužnih sportista, ali mislim da biti prvak Balkana u sadašnjim uslovima, kada su oko nas zemlje EU koje imaju daleko veću ekonomsku moć, daleko veći ekonomski potencijal za razvoj sporta, mislim da je uspeh posebno, čini mi se da i Turska učestvuje u takvim igrama. Mislim da je izuzetan uspeh i kada osvojite medalju na balkanskom prvenstvu.
Meni je žao iz jednog drugog razloga zašto nisam podneo amandman, jer nisam bio dovoljno dosetljiv kada sam čitao ovaj zakon koji je poprilično obiman. Meni je žao što nisam uneo da pravo na to imaju sportisti koji na pripremama dožive težu povredu i zbog toga budu onemogućeni da učestvuju u osvajanju medalja, a da je ekipa u kojoj su bili na pripremama, tu medalju osvojila.
Dakle, žao mi je što nismo vodili računa o povređenim sportistima, koji se povrede tik pred takmičenje, a njihova reprezentacija osvoji medalju, a oni više nisu sposobni da se bave tom vrstom sporta. Zato mi je žao što nisam podneo ovaj amandman, ali bože moj, nadam se da će se naći neka druga mogućnost da obratimo pažnju na sportiste koji su, u želji da se što bolje pripreme za takmičenje gde smo osvojili medalju, doprineli da njihove kolege iz reprezentacije budu što spremniji u tom takmičenju i sticajem okolnosti zbog povrede ispadnu iz tog takmičenja.
S tim u vezi, mislim da smo trebali malo razmišljati i o njima. Ukoliko je ta povreda teže prirode i više ne mogu da se bave tim sportom, da u takvim situacijama i oni dobiju, jer je njima, pre svega, najviše neophodna ovakva vrsta pomoći da i oni dobiju pravo da posle 40 godine imaju priznanje koje bi svakako, kao delovi te selekcije usvojili, da na samim pripremama nisu bili onemogućeni da takvu medalju osvoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao šta govore predstavnici stranke bivšeg režima, odnosno pojedinci, samci. Čvrsto verujem da ih neće biti toliko ni posle izbora.
Ovaj amandman nije prihvatljiv zbog strategije. Koliko sam razumeo ona će biti doneta do 2018. godine. Ono što bih ja želeo i voleo da se u tu strategiju upiše i sledeće, a to su reči slavnih sportista – da treniraš celog života za deset sekundi, to je govorio Oven. Samo treniran celog života za jedan šut, za delić sekunde, za jednu stotinku sekunde, za jedan delić stotinke sekunde. To je trka Čavić – Felps najbolje pokazala.
Voleo bih da u tu strategiju unesemo i sledeće – promašio sam 9.000 šuteva, izgubio sam trista utakmica, 26 puta sam promašio šut za pobedu, ali sve je to bilo potrebno da bih uspeo u sportu, Majkl Džordan. Sledeće – više puta sam izgubio, ali nikada nisam išao na utakmicu da izgubim, opet Majkl Džordan.
Zašto ovo govorim? Zato što naša ekonomska situacija je takva da sport hteo ne hteo deli sudbinu našeg društva. Postoje razvojne lige, ja želim da ovaj Zakon o sportu doprinese samo i strategija u vezi sa ovim amandmanom, da samo naši sportisti dve godine kasnije idu u inostranstvo. Imaćemo sigurno klubove koji će imati prihode, a time i država sto miliona evra godišnje zbog odlaska sportista kasnijeg u inostranstvo.
Ja želim da poručim sportistima da, kao i Majkl Džordan, budu posvećeni, da imaju vere u sebe, da veruju sebi i posle poraza, da veruju sebi i posle pobede, da veruju u sebe i posle povrede, da veruju u sebe i kada mi drugi ne verujemo u njih. Hvala.