Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnu brigom iz stranke bivšeg režima za šume i za obnovljive izvore energije. Kako je jedan od njih rekao – samoobnovljivih izvora. Ja sam mislio da su obnovljivi, ali će me on svojom diskusijom čak možda i ubediti da to budu samoobnovljivi. Kako će to da budu samoobnovljivi, ne znam, ali znam za obnovljive izvore zato što se oni daju obnoviti, ali da li sami sebe mogu da obnove, to je malo teže.
Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, od obradivog četiri miliona i 150 hiljada hektara spali smo na tri miliona i 300 hiljada, koliko se maksimalno obrađuje. Dakle, 800 hiljada hektara je ostalo neobrađeno, a to zemljište je idealno za obnovljive izvore energije, za biomasu, čak povoljnije nego šume. Zato što se radi o zemljištu koje je nekada obrađivano, koje ima pristupne puteve, tu atarsku infrastrukturu i na kome je lakše upotrebiti mašine i za setvu i za eksploataciju biomase, a ja ću govoriti, recimo, o čičoki, kineskoj trski, miskantusu koji na jednom hektaru sadnje godišnje može da da energije koja zamenjuje devet hiljada litara dizela. Sada zamislite kolika je ekonomska šteta na 800 hiljada hektara, ukoliko se na svakom od tih hektara može proizvesti energetski potencijal, odnosno biomasa koja menja devet hiljada litara dizela po hektaru.
Ako uzmemo samo polovinu toga, možemo lako da izračunamo da je na 400 hiljada hektara promašaj zbog toga što neko na vreme nije isplanirao proizvodnju biomase na tim površinama, neko ko je dopustio da se te površine zapuste, da se više ne obrađuju, da sela izumru, da nema ni vrednih ruku koje to mogu da obrade, samo na tih 400 hiljada hektara na polovinu od zapuštenog poljoprivrednog zemljišta je energetski potencijal koji menja 360 miliona litara dizela. Sada pogledajte koliko bi nam manje trebalo novca za uvoz raznih energenata da u prethodnom periodu stranke bivšeg režima nisu dopustile da svojom poljoprivredom i drugim zemljišnim politikama i drugim politikama to zemljište koje je trebalo da donese prihod stave na određen način u rashod, odnosno da nam sada treba brdo novca da se to zemljište zanovi i da ponovo bude obradivo.
Kako su oni delili bol za umrlim predsednicima, kako su delili nekad vlast sa nekim, to u ovom trenutku nije bitno. Kako oni sada cene brzorastuće drveće, recimo pored drumova itd, koga nema jer je isečeno, koje ne može da nas štiti od vetra, pa kad nas ne štiti od vetra, onda zimi imamo takve nanose snega, a kad neko pokuša da pomogne u tom snegu, oni ga ismeju. Uglavnom, za sve ono što su pogrešili, što su zgrešili, za sve one vetroparkove za koje su olako dali dozvole, a pri tome nisu mislili na biomasu, već vetar je najbolji, on ne diže poljoprivredu, uzmete vetrenjaču, date bivšim ministrima energetike i njihovim rođacima dozvole, papire, onda date finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, date mu dozvolu i, gle čuda, Miodrag Kostić dobio vetropark. Te dozvole nisu izdale ovdašnje vlasti, te papire, te lokacijske itd, to je zatečeno stanje.
Ja sam o tome govorio 31. oktobra 2012. godine. Pitao sam ministarku energetike šta ćemo preduzeti po tom pitanju? Naša krivica i krivica Vlade je što tada nisu ozbiljno shvatili moju diskusiju i shvatili da energiju od vetra treba da platimo tri puta više nego što je prodamo građanima. Znači, ukoliko je prodamo za četiri ili pet evro centi proizvođačima energije od vetra, ovima što hoće da osvetle Srbiju, pa su zato podizali vetroparkove, njima moramo da platimo 15-16 evro centi. Umesto, kad su se već zalagali za biomasu, da su te papire izdavali za proizvodnju energije od biogasa, od biomase, pa na takav način povukli poljoprivrednu proizvodnju, a onda iz te poljoprivredne proizvodnje, recimo čičoka, ona može da služi i za proizvodnju energije i za ishranu stoke, onda bi pomoću toga podigli stočarstvo, kad bi proizvodili energiju od biomase, prerađivačku industriju i neke druge delatnosti, pa bi iz poreza na plate, PDV itd. bilo novca da tu vrstu obnovljive energije platimo, jer je ujedno proizvela porez odakle možemo da dotiramo privilegovanu cenu električne energije.
Ne, oni nisu hteli da povuku poljoprivredu, oni su hteli da osvetle Srbiju, da povuku vetroparkove, da mašu ovde rukama, prave promaju. Pobiće penzionere pozadi tako, mlataraju rukama da to proizvodi u sali promaju. I oni sada pričaju o obnovljivoj energiji. Kad su već toliko voleli biomasu i poljoprivredu, što su onda dozvole davali isključivo za solarnu energiju, a najrađe za vetroparkove?
Da vam to prikažem, to znači ovako, da samo onaj problematični papir, koji oni zovu prisluškivanje, da bi sada mi to dozvolili da se uradi do kraja, mi bi morali svake godine da dotiramo sa 100 miliona evra proizvođača te energije od vetra, ukoliko bi dozvolili da se na prečac to uradi. Stoga, njihova namera nije bila da dokažu neku aferu o prisluškivanju, već im je namera da izvrše pritisak da se izdaju dozvole za njihove unapred preuzete obaveze prema nekome ko je njihovo vreme hteo od vetra da proizvede novac, bez proizvodnje biomase i da tako na prečaca na brzinu zaradi. To je bio razlog zašto su oni podigli ovakvu buku, jer su suprotnom će morati da vraćaju pare.
Zato se čudim da neko ko nije hteo energiju od biomase, već je hteo samo od vetra, da se ovoliko zalaže da se tu spominju umrli predsednici i neke ranije koalicije. Ja ću da ih podržim u svim težnjama za brzo rastuće drveće, za obnovu pojaseva oko drumova, za obnovu šuma, za proizvodnju biomase, za brzo rasteće drveće ću da ih podržavam uvek, ali se bojim da su oni brzo padajuća stranka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam naprosto iznenađen, juče je bio i pokušaj da budem i uvređen.
O parlamentarizmu priča osoba koja je juče smatrala da ja nemam pravo da komentarišem amandmane, odnosno amandmane koji su podneli drugi narodni poslanici. Naime, najverovatnije da je smatrao da je on neka elita, posebno vredna osoba. Osoba koja je isključivo vredna pažnje, a da svi drugi narodni poslanici svojim kvalitetom naravno ne samo verbalnim nisu dovoljno dobri za njegovu akademsku ličnost.
Danas osoba takvog potencijala parlamentarnog koja je osporila drugim narodnim poslanicima da komentarišu ne samo zakone već se radilo o komentaru amandmana, govoreći – pa vama, taj i taj brani zakon, a isključiva obaveza poslanika je da donose zakone, druge propise, da debatuju, kako on kaže u svetilištu demokratije, a onda misli da postoje poslanici koji su manje vredni, niže vrednosti od njega i da nisu dostojni da komentarišu amandmane koje on i drugi njegov kolega podnose na druge zakone. Proglašava pobedu. U parlamentarnoj debati ja ne verujem da ima nekog pobednika, ali ću dozvoliti da i takvu vrstu pobede proglasi.
Gotovo je neverovatno da izvlači iz toga i rejting na budućim izborima i tako dalje. Mislim da je konačno vreme da se komentator ovih amandmana, njegovo akademsko visočanstvo probudi, da se vrati u realnost, da doda dve nule ispod onih sedam, sedam i da je vreme da se, ako ne može da se probudi, da se uštine i da dodirne stvarnost, da utvrdi rejting svoje partije, svoj rejting i da ubuduće ukoliko želi da proglasi pobedu parlamentarizma, neosporava drugim narodnim poslanicima da se bave svojim poslom, jer ja ne verujem da je on posebno vredna osoba u ovom društva jer mu od organa radi samo jezik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen predlogom amandmana, tim pre što grupa poslanika koja je to predložila pripada partiji, koja je, recimo, ukinula domaće banke. Na njihovo mesto dovela je strane banke, da bi strane banke stekle profite, a onda nam ovde predlože da se mi nagađamo sa stranim bankama oko visine kredita i visine određenih valuta i visine određenih rata.

Prvo nas zatrpaju nečim, pa onda traže da mi lečimo posledice uzroka, a uzrok je bilo njihovo neodgovorno ponašanje, gde su domaće banke eliminisane u potpunosti u korist stranih banaka. Onda ta grupa stranka bivšeg režima, koja je dugo vladala, predložila je da se potpiše SSP i potpisali su SSP, u kome je preteranom liberalizacijom počišćeno mnogo malih poljoprivrednih gazdinstava, mnogo malih domaćih ulaganja, zato što tako brzo u liberalizaciji u uvozu poljoprivrednih prehrambenih proizvoda nije nikada nijedna članica koja je ulazila u EU potpisala, a da to ne stupi na dejstvo onda tek kada uđe u EU.

Dakle, ta preterana liberalizacija je uzela posla i hleba stotinama hiljada seljaka i stotinama hiljada ljudi koji su radili u prerađivačkoj industriji. Oni su naprosto lustrirani iz njiva i fabrika i sada neko hoće da kaže da mi favorizujemo strana ulaganja u odnosu na domaće ulaganje.

Kako su postupali prema stranim ulagačima? Dovoljan primer je „Energozelene“. „Energozelena“ kafilerija koja je građana u Inđiji tuži državu Srbiju zbog propusta stranaka bivših režima, zbog stranih ulaganja, pod znacima navoda, za 110 miliona evra. Gle čuda, u tom stranom ulagaču polovina kapitala ili polovina članova su bili istaknuti članovi DS - Mišić, Drecun, itd, gde su obećali da će ta fabrika raditi u punom kapacitetu i da će biti dovoljno animalnog otpada za još jednu takvu fabriku. To su im lepo napisali i potpisali. Danas belgijska firma, u kojoj su bili uštekovani ti članovi istaknuti DS, tuži državu Srbiju za stotinu milijona evra, što znači da će oni kroz 50% svog vlasništva naplatiti 50 miliona evra ako država izgubi taj spor, a oni su kroz svoje činovnike i kroz svoje ministre i direktore uprava potpisali da će ta fabrika raditi u kapacitetu 150.000 tona i da ima dovoljno materije da ta fabrika radi nesmetno.

Pošto toga nema, sada nas belgijski investitor tuži u kome, gle čuda, 50% drže članovi DS kapitala i za očekivati je, ako ne daj bože dobiju spor, da će država Srbija finansirati te istaknute članove DS sa 50% spora ukoliko ga ne, daj bože izgubimo. Gle čuda, ta je fabrika bila u Inđiji, gle čuda, nije ni ispunjavala neke tehničke uslove, gle čuda, prvo je građena, pa je onda kupljen plac, počela je gradnja uz učešće dva ministra, 27, čini mi se, septembra, a parcelu su kupili od Direkcije za izgradnju u opštini Inđija tek u decembru mesecu, što jasno pokazuje da je fabrika čak građena bez građevinske dozvole. Kada su oni u pitanju i njihov džep onda…

Naravno da ne treba brisati zato što …

Pa, ona govori o stranim i domaćim ulaganjima i ja hoću da kažem da kažem da oni nas optužuju i da mi pokušavamo da favorizujemo strana ulaganja, opisujem kako su oni to radili i kako ne treba raditi i zašto im ne treba prihvatiti amandman, jer su oni ti koji su imali koji su imali filozofiju – bolje uvesti nego proizvesti, likvidirati domaće banke, uvesti strane koje će da lihvare domeće stanovništvo, a onda nama prigovarati.

Kad smo već kod ometenih u razvoju, ova država je ometena u razvoju zato što je stranka bivšeg režima imala političare sa posebnim potrebama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti. Pošto se ovde radi o poljoprivrednom zemljištu i što je pomenut SSP, zbog naših gledalaca, poljoprivrednika, dužan sam da iznesem istinu o tome.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju o kome je reč je donet, usvojen, potpisan, 2008. godine, usvojen u ovom parlamentu, čini mi se, 4. septembra 2008. godine.

Tada ja nisam bio poslanik. Da sam bio, za takav SSP nikad ne bih glasao. Ali, pre SSP, s obzirom da se ovde u predlogu amandmana govori o tome da stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. od 2000-2003. godine sam bio poslanik i prilikom donošenja Zakona o privatizaciji bio sam protiv toga da prirodna bogatstva od opšteg interesa budu predmet privatizacije, čak i u članu 3. to je i navedeno. Onda je jedno mišljenje ministra Vlahovića je postalo važnije od zakona, a onda su počeli da rade predsednici stranaka i finansijski direktori stranke bivšeg režima.

Dakle, to se ovako dogovaralo uz čašicu i odjednom ono što je Zakonom o privatizaciji, prirodno bogatstvo od opšteg interesa, ono što je bilo zabranjeno, odjednom je bilo dozvoljeno, koje neki ljudi, finansijski direktori pojedinih stranaka, nečiji kumovi, su po pitanju poljoprivrednog zemljišta imali odgovarajuću privilegiju i da ono što Zakonom o privatizaciji nije bilo dozvoljeno ipak mišljenje Vlahovića, ministra privrede i privatizacije, bude predmet privatizacije.

Ja sam takođe tada tražio da skladišni kapaciteti koji su takođe bili lak plen u toj privatizaciji zajedno sa ovim zemljištem, da pripadnu poljoprivrednicima, odnosno da im se podele akcije. To nisu dozvolili.

Poljoprivredno zemljište je postalo vlasništvo ovih ljudi, od kojih neki tvrde da su domaći. Kad kupuju zemljište oni su domaći, kad kupuju jahte novcem koji su izvukli iz tog poljoprivrednog zemljišta i skladišnih kapaciteta, dakle, novcem koji se više ne reinvestira u poljoprivredu i selo, već investira u jahte, pevačice, itd, kad izvuku taj novac, onda jahtu registruju po stranu zastavu.

Kad ovde uzmu pare onda su domaći, kad kupuju zemljišta onda su domaći, onda su i finansijski direktori stranaka, ali kad kupe jahtu na kojoj treba platiti porez ovde, e onda su u stranci. Okače strane zastave i na takav način izbegnu plaćanje poreza.

Sledeće, ta četvorka koja je bila briska u Vojvodini je kupila preko 100 hiljada hektara. Radi se o Miodragu Kostiću, finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kumu određenog predsednika Skupštine itd, u to vreme, Đorđiji Nicoviću, Petru Matijeviću i Miroslavu Miškoviću ako sam ga preskočio. Sto hiljada hektara, velika četvorka. Preko noći. Po mom mišljenju, zemlja treba da pripadne onome ko je obrađuje, a ne onome ko nas obrađuje. Međutim, to je na takav način prodato.

Idemo dalje. Ovde se govori o strancima. Nije tačno da stranci nisu već vlasnici zemljišta. „Balti grupa“ Irci, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću. Todorić – 6.000 hektara, „Žito grupa“ Hrvatska – 2.000 hektara. Dakle, i te kako su oni zagazili u vojvođanske oranice, e onda kao kruna dolazi SSP. Takav SSP u tom obliku nije potpisala ni jedna buduća članica EU.

Preterana liberalizacija koja je počistila poljoprivrednike, koja je gotovo nastupila odmah, obično bi zemlje buduće članice potpisivale da se to poklopi, pa, carina sa ulaskom, totalni pad carina sa danom ulaska u EU ili godinu. Poljoprivredno zemljište bi strancima moglo da se prodaje tek desetak godina posle ulaska u EU. Ovde je određen rok od pet godina i srećom Litvanija nije dugo ratifikovala taj sporazum, pa smo došli ne do 2016. godine, ja nisam profesor prava ali malo SSP sam pogledao, 2017. godina je u pitanju i taj SSP nisam ja potpisao, nisam za njega glasao.

On je veoma loš i za njega snosi krivicu stranka bivšeg režima. Inicijativa o referendumu sa 100 hiljada potpisa ne može da dovede do referenduma, jer referendum se ne sprovodi po članu 108. Ustava, po pitanjima koja su definisana međunarodnim ugovorima, a SSP je višestruki međunarodni ugovor. Ja nisam dr pravnih nauka, ne predajem studentima, ali eto kao poljoprivrednik morao sam iz ove teme da izručim i to što neko ko kaže – Mi smo podneli amandman; neko ko se „preokrene“ pa misli da ih ima dvojica, iako profesor prava, on ne može u Ustavu pogleda šta je SSP, da je to međunarodni sporazum i da nije moguće vršiti referendum po tom pitanju.

Mi smo se dogovarali na Odboru za poljoprivredu i to imamo dobru volju Vlade da ispoštujemo SSP, ali da strancima što manje omogućimo da kupe zemlju uz što teže uslove jer to je dozvoljeno i neke zemlje su to radile. Verujte da ćemo mi to uraditi do isteka roka, ali ćemo pre toga vratiti ono što stranka bivšeg režima nije htela već je podizala vinograde na takvim posedima.

Vratićemo 100 hiljada hektara zemlje u naturalnoj restituciji što oni nisu želeli da vrate želeći pre svega da ovim ljudima prebace to zemljište, nisu želeli da isprave stare nepravde. Mi ćemo to učiniti.

Takođe, Vlada je na zahtev zemljoradnika donela odluku da proda zemlju ne strancima, već da deo zemlje, male posede u državnoj svojini proda fizičkim licima, domaćim poljoprivrednicima koji imaju manje od 20 hektara da bi dopunili svoj posed i bili ekonomski efikasniji.

Strancima nećemo prodavati zemlju, ali ćemo prodati domaćima. Ostatak državnog poljoprivrednog zemljišta daćemo u dugoročne zakupe u cilju da razvijemo visokointenzivne grane stočarstva, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju energije.

Ja sam u obavezi to da vam kažem, s obzirom da nije istina ono što je predlagač amandmana tvrdio, usvojili SSP, prodali su zemlju, a sada nama, prodali su zemlju za fotelju, a sada nama pokušavaju da spočitavaju nešto što su oni uradili. Ja verujem da su oni imali vrlo tanku viziju, ali takođe verujem da su imali debelu proviziju da bi učinili ovo što sam vam opisao.

Što se tiče onog govornika koji se distancirao od ekonomskog fokusa, ovi tamo treba da budu sretni jer on ima veze sa ekonomijom, kao Eskimi na Severnom polu sa afričkim vrućinama. Hvala.

Zahvaljujem.

Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem. Kada doktor pravnih nauka predloži da se ovo briše, ja onda ne znam da li je to titula ili dijagnoza. Ovo je gotovo neverovatno.

Ja sam zemljoradnik čovek, ja nikada ne bih mogao da predložim ovako nešto, a jedan doktor nauka se usudio, što bi značilo da kada bi se to izbrisalo, otprilike bi doktor nauka definisao, to bi značilo ovako – ulagač ne uživa punu sigurnost, punu pravnu sigurnost i ne uživa pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem.

Ukoliko bi glasali za ovaj amandman, ja mislim da to ne bi moglo, ne da se meri pravnim nekim, to ne bi moglo da se meri ni nekim medicinskim sredstvima. Ne znam kako bi nas tretirali kada bi usvojili ovaj amandman. Plus u obrazloženju amandmana predlagač amandmana spominje stečena prava penzionera. Stečena prava penzionera je on smanjio. On ih je doveo u pitanje, on i njegovi, on i njegova stranka bivšeg režima, onog trenutka kada su počistili 400 hiljada radnih mesta, a obećali 200 hiljada radnih mesta odmah, a umesto toga počistili 400 hiljada radnih mesta odmah i malo posle, kada su izvršili lustraciju radnika i kada su počistili fabrike od radnika, njive od seljaka i traktorista, tog trenutka, čisteći 400 hiljada radnih mesta su urušili stečena prava penzionera.

Zamislite 400 hiljada doprinosa, da ljudi nisu ostali bez posla. Zamislite 26% na 400 hiljada novih plata. Da li bi onda bila narušena stečena prava penzionera? Ne, nego bi penzije porasle za 15%.

Ovo meni liči kao – ubiješ čoveka i dođeš posle i kukaš na njegovom grobu, kao ubili te zlikovci itd. Neko sa strane ko gleda, kaže – vidi kako ovaj lepo nariče. Tako ovo meni liči na narikaču, koja nariče nad stečenim pravima penzionera, iako sam čisteći 400 hiljada radnih mesta počistio i 400 hiljada doprinosa i doveo u pitanje te penzije, a da to nisu uradili, mi bi mogli da ih povećamo za 15%. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji poslovica: „Znanje ima granice, neznanje nema“, ali kad uzmemo da je predlagač amandmana doktor pravnih nauka, onda morate pažljivo da me slušate da vam pročitam šta je predloženo. U tekstu zakona stoji u članu 7. stav 3. koji je on predložio da se menja i molim ministra pažljivo da sasluša. Dakle, kaže – strani ulagač može steći pravo svojine, službenosti, zaloge i druga stvarna prava na pokretnim stvarima i nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom. On predlaže da se stavi zarez i reči: „osim poljoprivrednog zemljišta ukoliko se radi o stranom ulagaču“. Sad pazite rečenicu, kaže: „u skladu sa zakonom, a osim poljoprivrednog

zemljišta ukoliko se radi o stranom ulagaču“, što znači da poljoprivredno zemljište može da se otuđi i da ne bude u skladu sa zakonom, na način na koji je to predložio doktor prava.

Kad smo već kod poljoprivrednog zemljišta, ja moram ponovo da kažem da SSP, koji je potpisan na takav način 2008. godine, koji je ovde ratifikovan, ni jedna zemlja nije potpisala, a potpisala je stranka bivšeg režima kojoj je pripadao i predlagač. Godina 2017, zahvaljujući samo ratifikaciji Litvanije, je godina u kojoj će dospeti pravo stranaca da kupuju zemlju, ali dotle verujem da ćemo posebnim zakonom regulisati da se to desi na način kako nama odgovara, u minimalnim površinama ili sa pravima koja se teško ostvaruju, ali je gotovo neverovatno da se neko toliko preokrene, da osnuje udruženje „on, žena i svastika“ i da se preokrene i da sada ne važi ono što je važilo 2008. godine, što je međunarodni ugovor.

Zemljište koje se ne prodaje, na stotine hiljada hektara, prodaje se zadružno poljoprivredno zemljište koje teretnim putem zadruge kupio od 62 do 68, 198.000 ha je zaglavilo kao predmet privatizacije u društvenoj svojini. Sada neko ko je dopustio takvu divlju, predatorsku privatizaciju predlaže da se briše ono što su međunarodnim ugovorom koji su potpisali oni prihvatili.

Za mene je to neprihvatljivo tim pre što je ovde predloženo da se poljoprivredno zemljište stiče, a da ne mora to da bude u skladu sa zakonom, jer ako pročitate pažljivo amandman, to znači upravo da se posle reči „u skladu sa zakonom“ doda „osim kada se radi o poljoprivrednom zemljištu“. Znači, to može i bez zakona. Verujem da je to nasleđena osobina stranke bivšeg režima i udruženja koje se preokrenulo i otuđilo od te stranke bivšeg režima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je Svetska banka? Šta je MMF? Šta su bre te svetske organizacije koje ste nabrojali, koje predlagači takve ekonomske gromade kada predlože jedan amandman sa takvim ekonomskim iskustvom, kako neko može da ga uporedi sa Svetskom bankom, MMF, itd, jer su oni poznati ekonomisti, poznati konsultanti? Do duše neki sa srednjom školom, sa poznatim rezultatima u ekonomiji, sa poznatim rezultatima u ulaganju.

Kada su oni protiv državne pomoći, kako možete da ne uslišite molitve takvih ekonomskih gromada? Oni su protiv državne pomoći, ali kada su oni sami u pitanju, onda nisu. Godine 2007. misu bili protiv državne pomoći od 525 hiljada evra za vinograd i još tri miliona 2010. godine.

Kada su oni u pitanju, onda su oni i te kako za državnu pomoć ukoliko ona ide u njihove džepove. Prema tome, ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada o meni loše pričaju, obično ljudi pričaju da si loš kada prestaneš da se ponašaš kako njima odgovara. Da o meni loše pričaju, bolje od mene ja bih bio zabrinut. Kada o meni loše pričaju gori od mene onda nisam zabrinut.

Prema tome, replika gospodina koji je govorio pre mene me uopšte ne zabrinjava. Neko ko u životu kolac nije zašiljio priča o stranim ulaganjima i ekonomiji. Imam pravo da ocenim da takvo zalaganje baš i nije nešto verodostojno. Imam pravo da to uporedim sa Svetskom bankom, MMF, itd.

Ja u prethodnom govoru nisam govorio o govorniku koji je iskoristio pravo replike, jer ne mislim da je on dobio državnu pomoć za svoja ulaganja. Mislio sam nekog drugog. Kako se on prepoznao, da li je rešio da brani nekoga, da li je rešio da bude portparol, da li je rešio da bude fruškogorski biser, pa da malo zapenuša ovu diskusiju, ja u to ne mogu da ulazim. Ali je činjenica, dragi građani Republike Srbije, da je država Srbija zemlja velikih mogućnosti da svemu što u njoj ama baš svako može da bude premijer, ama baš svako i da predaje na Fakultetu političkih nauka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji ona poslovica da ne možeš naterati nikog da te poštuje, ali se možeš suprotstaviti svakom ko te ne poštuje. To što mene predlagači ovoga amandmana ne poštuju je pohvala za mene. Ja bih bio zabrinut da oni pokažu izvorno poštovanje prema meni, jer ja smatram da vredim više od svojih političkih protivnika.

Bez obzira na izreku - vrediš koliko ti vredi protivnik, bez obzira na izreku, ona koja govori o tome, da lovac na lavove ne treba da troši municiju na zečeve, ja ću ipak komentarisati amandman mojih uvaženih kolega i reći da je meni neprihvatljivo da se ukine državna pomoć stranim ulagačima kada su već imali pravo da koriste tu pomoć 2007. godine i kada su ta ulaganja držala vodu tri godine. Uzeli su 525.000 evra od države i tri miliona dinara, posle tri godine su prodali firmu za koju su od države dobili 525.000 evra, iako su tom prilikom tvrdili, a ima novinski isečak, da su našli posao za ceo život. Taj njihov život i taj njihov posao je trajao tri godine, po kome su nadničari ostali neisplaćeni, parcela prodata, firma prodata i sada je neko protiv državne pomoći, valjda zbog svog iskustva i proćerdane državne pomoći.

Neću mnogo govoriti o predlagačima amandmana, ja bih voleo da govorim o tome koji je moj kredibilitet da komentarišem amandmane, ne zakon. Mi danas komentarišemo amandmane. Ja mislim da sam dovoljno kvalitetan da, kao neko ko po Poslovniku ima pravo da predlaže amandmane, imam pravo, kako neko ima pravo da komentariše moje amandmane, da komentarišem amandmane drugih predlagača i ukoliko je neko demokratski orijentisana ličnost, ni na kraj pameti mu ne bi smelo da padne da osporava pravo drugom narodnom poslaniku da komentariše amandmane. Danas komentarišemo amandmane. Pokušaj da me neko uvredi po pitanju stranih ulaganja i po pitanju amandmana je nikakav.

Kao neko ko je proizveo najmanje 50 traktora, sam, u IMT, kada podelim broj radnika sa brojem traktora, čak i administrativnih radnika, za pet godina u IMT sam napravio najmanje 50 traktora. Napravio sam kao ulagač u privatnom poljoprivrednom gazdinstvu stotine hiljade tona hrane. Doživeo sam ovde da pokušaju da me uvrede oni koji kućicu za papagaje nisu napravili i koji kada predaju na Fakultetu političkih nauka, kao kafanska pevaljka se sa Ibarske magistrale… (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, narodni poslanici ja ne bih imao ništa protiv, ali bi to bilo kršenje Poslovnika da sam dobio reč posle kolege. Međutim poslovnik kaže član 103. da se reklamacija Poslovnika radi odmah po učinjenoj povredi.

Ja sam se prijavio i podigao Poslovnik onog trenutka kada je završio svoj govor gospodin Balša Božović. S obzirom da reklamiram član 103. stav 8. smatram da je gospodin Balša Božović zloupotrebio povredu Poslovnika i da je imao klasičnu repliku. Dakle, replika je definisana članom 104. vi mu to pravo na repliku niste dali, ali je on iskoristio povredu Poslovnika da replicira i time je prekršio Poslovnik član 103. stav 8. S obzirom da je to učinio stav 8. kaže da se u takvim slučajevima zloupotreba, odnosno vreme koje je provedeno u zloupotrebi oduzima u poslaničkoj grupi od ukupnog vremena.

Stoga vas molim gospodine Arsiću, da ako ovog puta ne oduzmete to vreme od poslaničke grupe DS, da to uradite ubuduće s obzirom da su povrede Poslovnika zloupotrebljene od stranke bivšeg režima često, kao način da repliciraju drugim narodnim poslanicima.

Ja lično nemam ništa protiv da se to koristi na takav način, ali moramo imati neku meru i u buduće, ako ne sad, vodite računa da im to vreme oduzmete od vremena poslaničke grupe koja je sve tanja i tanja i liči na one penzije do kojih su oni penzionere i doveli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, reklamiram član 107, to je korišćenje uvredljivih izraza. Ne znam da li ste, gospodine predsedavajući, slušali prethodnog govornika, ja verujem da je to naporno, da je takve ekonomske veličine teško slušati sa naporom, ali je on upotrebio nekoliko uvredljivih izraza na račun ministara u Vladi Republike Srbije.

Pošto oni nisu tu, ne mogu da se brane, to je neprihvatljivije nego da je uvreda upućena samim narodnim poslanicima.

Bez obzira što on ima biznis plan za vinograde, za koje verujem da su pisali Rodni i Del Boj, mislim da ovakvu vrstu uvrede ne treba trpeti. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih javljao za reč da nije izrečena jedna neistina od strane predlagača amandmana.

Trenutno iz poslaničke grupe SNS je prisutno preko 20 poslanika, dok kod predlagača amandmana, sa njegove izborne liste trenutno ukupno ima četiri narodna poslanika. Tako da moram da obavestim građane, da oni slabovidi poslanici ih obmanjuju, a da ja stvarno ne obraćam previše pažnju kad prethodni kolega govori, jer demokratija nije samo da kažeš šta hoće, već i da slušaš koga hoćeš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. stav 1. koji kaže, između ostalog, opomena se izriče narodnom poslaniku koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.

Takođe, reklamiram član 105. stav 2. narodni poslanik govori s poslaničkog mesta u sali za sednice Narodne skupštine po dobijanju reči od predsednika Narodne skupštine.

Već duže vreme, gospodine predsedavajući, vi tolerišete gospodina Markovića, gospodina Pavićevića, gospodina Veselinovića koji sami uzimaju reč bez vašeg odobrenja i koji govore, odnosno ometaju druge poslanike svojim dobacivanjem, svojim prepirkama sa vama.

Oni na to nemaju pravo, bilo da je mikrofon uključen, bilo da mikrofon nije uključen.

Ja ne znam da li ste žute ili crvene kartone ostavili negde kući, ali mislim da je vreme da izreknete jednu opomenicu, s obzirom da ste više puta upozorili narodnog poslanika Pavićevića, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu i mislim da su sazreli uslovi da primenite ovu odredbu, da izvadite taj žuti karton i pokažete jednu opomenicu, to je bolje nego da upadate u prepirku, jer to može da odvede u neznanje kada se prepirete sa neznalicama. Hvala.