Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, naravno da ja predlažem da se amandman odbije. Šest meseci je za pametnog dovoljno, a za one druge nije dovoljno ni godina, dve, tri, četiri, a bogami za neke ni pet godina ne bi bilo dovoljno da se edukuju, s obzirom na diskusije jednog kolege iz stranke bivšeg režima, koga baš nisam najbolje razumeo. Pa, predlažem ubuduće da se meni dodeli prevodilac kada taj kolega govori, jer jednostavno je to neka verzija srpskog jezika, ali ja nisam razumeo da li je uopšte razgovarao o amandmanu i ono što je govorio je za mene bilo sasvim nerazumljivo.
Ja cenim čak i pokušaj samokritike stranke bivšeg režima, koji kažu – znate, mi smo to, a to nije apsolutno tačno, prepustili nekom koalicionom partneru. Ni to nije apsolutno tačno, s obzirom da treba da znaju ono narodno znanje i mudrost koja se prenosi sa kolena na koleno, da nije kriv samo onaj ko je nešto uradio, već je kriv i onaj koji to nije sprečio, a bio je u poziciji da to spreči, da to kazni itd. Tako da, odgovornost je veća na onome ko nije sprečio, ko je to primetio, ali ništa nije činio da se nelogičnosti u oblasti zdravstva isprave.
Nije tačno da se vaši nisu pitali u zdravstvo, ako uzmemo primer u Vojvodini gde 15 godina odlučuju o zdravstvu, gde Republika sve plaća, ali oni postavljaju svoje kadrove. Nemoj da mi kažu da nisu odgovorni za nepotizam, recimo, kad se supruga njihovog lidera nađe na mestu upravnika Urgentnog centra, a da pri tome nema određena akademska znanja, odnosno nije predavač, što je bio neophodan uslov za to.
Ne mogu da kažu da nisu odgovorni kada im direktor Kliničkog centra ima istu rampu na Kliničkom centru i istu rampu ispred njegove kuće. Čak se i na isti daljinski upravljač otvaraju kapije. Znači, ne trebaju mu dva. Tu se jasno vidi namera korupcije, tako da taj pokušaj samokritike, da se kao oni ništa nisu pitali, ja cenim, ali treba reći da se to ne odnosi na teritoriju Vojvodine, gde se, recimo, kupovala oprema, što svakako ministar zna. Recimo, sto za trudnice od šest hiljada evra je plaćen 28 hiljada evra. Po pet puta su cene naduvavane.
Dakle, verujem da je šest meseci dovoljno za pametnog da se edukuje, a za one druge, možete da ih staviti godinu, dve, tri, a po nekim diskusijama neki ne bi uspeli tu specijalizaciju da na odgovarajući način savladaju ni za pet godina. Ne mogu da se složim sa time da je, eto, krivica samo subjektivne prirode. Mislim da je tu bilo više toga.
Šta reći o javnim nabavkama u Vojvodini, koje su bile bez plana i finansijskog plana, koje su bile u vrednostima od po dve milijarde, za koje niko nije odgovarao? Dakle, to što je pokušaj otklona svih grehova. Šta reći o ekonomskom devastiranju zemlje koje je uglavnom krivica što je zemlja uništena, zapuštena, da su plate zdravstvenih radnika na nivou na kome jesu, zahvaljujući tome što je ekonomija, što nema dodatne vrednosti itd, što sve mi sada moramo da uradimo i da ispravimo sve anomalije? I neko sad kaže – znate šta, mi jesmo malo odgovorni, ali odgovornost je bila u tome što smo mi to prepustili nekom drugom itd.
Onaj ko nije sprečio, taj bolest nije lečio i podjednako je odgovoran kao i lekar koji dođe, vidi pacijenta da nije zdrav, ali neće da ga leči i kaže – ja ću to prepustiti medicinskoj sestri. U takvim situacijama lekar je odgovorniji nego od medicinske sestre koja nije kvalifikovana bila za lečenje, a njoj je bilo prepušteno to pravo da se stara o pacijentu. Prema tome, ja mislim da su oni odgovorni i to glavni i isključivi krivci za stanje u zdravstvu, i nemaju pravo svoje pocepane prljave čaršave u Vojvodini, za koje su oni odgovorni, da nabijaju nama na nos. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen diskusijom ovog preokrenutog što se švercuje, vođe udruge. Izgleda smo svi mi u grešci kada smo registrovali političke partije što nismo registrovali udruženje građana, pa sa tri lica koja su neophodna za registraciju udruženja glumili ovde političke partije i na takav način izbegavali Agenciju za borbu protiv korupcije i razne vrste kontrole, pod čijim nadzorom su političke partije.
Neko ko juri opasnu lisicu, njega obavezno treba testirati na besnilo. Lisica i besnilo, to je veoma blizu.

Nisam ja govorio da jurim lisicu, izvinjavam se. U obrazloženju amandmana, predlagač amandmana je rekao doslovce da je jurio lisicu, a izjurio je vuka. Svako ko juri lisicu, rizikuje da dobije besnilo. To je opštenarodni izraz.
Ali, što se zakona tiče, kada pripadnici stranke bivšeg režima u svom obrazloženju pričaju o ozakonjenju, o zakonima, to je naprosto dirljivo. U njihovo vreme zakone su uglavnom naručivali razni špekulanti, varalice itd, pisali zakone i amandmane i kada oni pričaju o zakonu i kada oni pričaju o ozakonjenju objekata i legalizaciji, meni dođe da plačem, a evo i zašto.
Najverovatnije kada je jurio lisicu, a izjurio vuka, ovaj preokrenuti, da je mislio na ovaj poslovno-stambeni objekat u Inđiji, koji je pravljen 2007. godine.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografije.)
Ali, on je onda bio mali, nije bio punoletan. Mislim, ta stranka bivšeg režima nije bila punoletna ili on nije bio punoletan, pa je zaboravio ovaj slučaj. Trideset do četrdeset hiljada metara kvadratnih, iza ovoga je stajao potpredsednik stranke bivšeg režima, Goran Ješić. Čak ovde na poslednjem spratu, on ima penthaus od 250 m2. Em je objekat nelegalan, em su komšiju zatrpali jer nije bilo dovoljno placa, pa su pripojili njegov plac. Komšiju sam nekako spasio, njegov plac nisam. Oni su ovaj objekat izgradili nelegalno, a cenu sam platio ja. Posle sam podneo krivičnu prijavu. Oni su me kroz par meseci smenili u zgradi Uprave vodovoda bez ikakvog kvoruma.

Onaj koji je jurio lisicu, najverovatnije da je mislio i na ove objekte da je izjurio, nelegalni objekat u Inđiji od 30 do 40 hiljada kvadrata u centru grada, bez reakcije tužilaštva, bez reakcije republičkih organa, ali bože moj. Potpredsednik stranke bivšeg režima može sve. Ali, gde je tu bio predsednik?
Objekat broj dva. Fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, 2007. godine, objekat je građen nezakonito. Neko je jurio lisicu, neko je jurio vuka, a neko je pravio objekte na vodozahvatu za reciklažu olova. Da bi dobili ekološku saglasnost ili kako se to zove, uticaj na životnu sredinu itd, oni su namerno u zahtevu promašili broj parcela, pa su kasnije tehničkom ispravkom pokušali na način da dobiju građevinsku dozvolu za ovo, pošto nisu, oni su ga izgradili bez građevinske dozvole, na vodozahvatu, i to regionalnom, čije granice su izbrisali da bi mogli uopšte kasnije da legalizuju ovaj objekat.
Znate li koje otvarao taj objekat? Sadašnji predsednik, tada ne znam šta je bio u stranci bivšeg režima, možda je i ovaj bio maloletan tada, ali mi liči na sadašnjeg predsednika stranke bivšeg režima, a tu je i potpredsednik i veoma su veseli dok nezakonito otvaraju nezakonito izgrađen objekat na vodozahvatu.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografiju.)
Tako da Inđiji, zbog ovoga, vremenom, pošto otpadne vode idu u upojni kanal, iznad vodozahvata, iznad bunara, preti pravi genocid. Dakle, ukoliko se desi neka havarija, mi ćemo biti u grdnom problemu.
Kada neko juri lisicu, taj obavezno izjuri vuka. Kako je moj prethodni govornih rekao, ja mislim da zakon treba da se menja, kao što se menjaju razni zakoni o legalizaciji, da bi bili dobri za sve ljude, a ne samo za pojedine, kako je bilo u vreme njihove vladavine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  predlažem da se, naravno, ne prihvati ovaj amandman, iz više razloga. Navešću neke koji su značajniji. Nisam baš siguran ni da će svi predlagači amandmana, a posebno prethodni govornik, glasati za svoj amandman. Više smo mi prihvatili njihovih amandmana, više smo mi glasali za njihove amandmane nego oni sami. Da budem iskren, čak bih se dvoumio ako oni dođu za neke njihove amandmane i da glasamo, ali ne verujem da će nas oni svojim prisustvom uopšte udostojiti na glasanju, da budu prisutni prilikom glasanja za svoje amandmane.
Ono što je upečatljivo za mene je da oni stalno govore o nekom javnom interesu. Za vreme vladavine stranki bivšeg režima, svi javni poslovi koje su oni vodili su bili prihvaćeni, bili su pretvoreni u privatne biznise i danas kada oni govore o javnim poslovima, za mene je to naprosto dirljivo jer oni za vreme svoje vladavine nisu rešavali egzistenciju građana, već svoju. Hvala.

Naravno, gospodine predsedavajući. Ovo govori dovoljno o kvalitetu amandmana.
Ono na šta želim da vam skrenem pažnju, to je da ubuduće kada se ovi amandmani predlažu da se svi neuredni amandmani odbijaju i da to preporučite nadležnim odborima, s obzirom da smatram da je ovaj amandman ne samo neozbiljan, nego nije uredan. Amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, kao i zakone, Vlada, nadležni odbori, nikakva udruženja građana, bez obzira koliko su preokrenuta, ne mogu da budu predlagači amandmana, a ovaj amandman i u svom naslovu i u potpisu je potpisan sa jednim udruženjem građana. Njegovo je pravo, ukoliko želi, da se potpiše kao „žena u crnom“, ali mi takav amandman treba da odbijemo.
Dakle, treba poštovati i Poslovnik, treba poštovati i Ustav i kada je u pitanju jedan profesor prava, tim pre njegova obaveza je veća da predaje uredne amandmane, ne samo da ih predaje već da bude i prisutan kada oni treba da se brane, a ne da trči s vremena na vreme u salu. Evo, mislim da sam mu sada omogućio da dođe da odbrani svoj amandman, s obzirom da u trenutku kada je trebalo da brani amandman uopšte nije bio prisutan.
Molim vas da ubuduće skrenete pažnju nadležnim odborima da sve neuredne amandmane, bez obzira da li su ih pisali doktori prava ili zemljoradnici kao ja, budu odbijeni. S tim u vezi, zabrinut sam za znanje studenata kojima on predaje pravo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što sam dirnut naporom da se od kapi vode napravi jezero, da se od jedne travke napravi plast sena i da se od tri građevine napravi politički pokret ili stranka, ja sam i dalje pri tvrdnji da se ovakvi amandmani na ovakav način potpisan, proglase neurednim i odbiju. S toga, predlažem poslanicima da ih ne usvoje jer bi došli u situaciju da neuredne amandmane, neuredno podnete prihvatamo.
Dirnut sam takođe njegovom diskusijom i borbom za siromašne, s obzirom da se po meni radi o tom naglom zaokretu jer je čovek za dve, tri godine promenio tri političke stranke i dva udruženja. Bez obzira na toliko preokretanje dirnut sam ovom njegovom borbom za siromašne s obzirom da za vreme stranke bivšeg režima kada je on bio pripadnik kao mali, nije bio još preokrenut da se nije borilo protiv siromaštva već su se borili protiv siromašnih. Takođe sam siguran da su oni sa narodom delili dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu delili zlo.
Iskoristiću priliku da ponovim pitanje gospođi ministarki po pitanju bunara, legalizacije bunara, jer nama na selu u poljoprivredi taj objekat puno znači, jer EPS neće da nam priključi električnu energiju ukoliko taj objekat nije legalan i to je veliki problem na selu, pa bih molio u nekom budućem odgovoru da čisto zbog ljudi koji žive na selu znamo i da li će su u sklopu nekog objekta smatrati da je na poljoprivrednom gazdinstvu legalizovan bunar ili će on biti kao poseban objekat posebno legalizovan. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, reklamiram član 103. i član 106. Poslovnika o radu – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Uz dužno poštovanje, prethodni govornik je govorio tako da mi to liči na priče babe Đurovice. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam čak bio voljan da prihvatimo ovaj amandman. Evo, i saslušao sam ga. Ali, onda sam se zamislio. Kad neće njihovi poslanici da saslušaju ovakav amandman, to znači da taj amandman nije dovoljno kvalitetan. Mi slušamo šta on govori, međutim, njihovi poslanici nisu prisutni ovde, a često ni na glasanju, ne dođu da glasaju za sopstvene amandmane. Prema tome, mislim da je uzaludno i da slušamo ubuduće ovakve amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koliko imamo još vremena?

Samo želim da zahvalim na zakonu i nadam se da će ovo funkcionisati malo bolje barem za nas seljake sa katastrom nego što je do sada funkcionisalo. Hvala.

Naravno.
S obzirom da sam podneo ukupno na ova dva sledeća zakona 15 amandmana, s obzirom da mi je vreme koje je preostalo kao poslaničkoj grupi veoma kratko, ja ću se truditi gospodine Bečiću da iskoristim to svo vreme, nadajući se da će poslanici opozicije u punom broju da nas prate, ali ću vam reći da uštedim i njima i nama vreme, neću se javljati više ni po amandmanima koji su mi prihvaćeni, ni po onima koji su odbijeni.
Zahvaljujem na odbijenim amandmanima, a još više zahvaljujem na onim koji su prihvaćeni, posebno onaj koji se odnosi na 11 članova.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao narodni lekar bi razmislio da mog kolegu poljoprivrednika po ovom zakonu, Predloga zakona Gordane Čomić, da nekog pregleda razoružam.
Što se Predloga zakona tiče ja ću svakako to podržati iz nekoliko razloga, jer je licenciranje veoma bitno, posebno posle ovih dobrih stvari koje je uradilo ministarstvo. Treba da kažem da je nabavka „gama noža“, nešto izuzetno što je Ministarstvo uradilo, što je Vlada Republike Srbije uradila i čemu će licenciranje i stalna edukacija svakako doprineti o boljem rukovanju, ali je svakako to vredno pohvale i voleo bih da i poslanici opozicije to pohvale.
Takođe, treba pohvaliti Vladu, što je sredstvima Vlade, a ne sredstvima RFZO-a, nabavljena tri LINAK , mašina za zračenje koje su i te kako nedostajale ovoj zemlji. Tim pre, što je veoma bitno za licenciranje, posebno u Vojvodini, gde su tri javne nabavke pale, zbog toga što su oni hteli da plate mašine za zračenje i dva puta više nego što je to bilo normalno, nego što je bila njihova cena.
Zbog toga je u Sremskoj Kamenici koju vodi na Odeljenju za zračenje, za onkologiju, koju vodi kum potpredsednika stranke bivšeg režima, zbog toga je javna nabavka padala tri puta. Najverovatnije da nije bilo dovoljno edukacije i svakako treba pohvaliti ovaj napor da se lekari i zdravstveni radnici stalno edukuju i da se te licence njihove na takav način proveravaju, odnosno ja bih rekao i overavaju.
Zahvaljujući Vladi na takav način je sprečila da u Vojvodini u Kamenici, red pacijenata bude od 700 do 800 ljudi i da čekaju po tri meseca, zbog čega je najverovatnije mnogo ljudi umrlo zbog toga što je neko ko je bio licenciran na pogrešan način, tri puta ponavljao javne nabavke želeći da se okoristi za nekoliko miliona evra i time bitno ugrozio zdravlje ljudi, posebno ako imamo u vidu da su čak i određene brojeve, odnosno mesta u redovima preprodavali, da ukoliko ste kasnije predviđeni za zračenje da svoje pravo na prvenstvo možete kupiti.
Mnogo toga je Vlada uradila, što je svakako za nas u Vojvodini puno znači, tim pre, što je tamo stanje veoma konfuzno i zato mislim da će ova edukacija i licenciranje svakako doprineti recimo da, gospodin Dragan Drašković, čija je tetka tužilac, najviši tužilac, u godinu dana je imao tako nelicenciran, dve milijarde javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki. Nikakve kontrole, istekao mu je mandat, nikakvih posledica bože moj, njemu je tetka tužilac.
Izgradnja „Kamenice dva“, najverovatnije zbog nelicenciranih lekara i zbog gospođe koja sada zauzima mesto u vladi u senci, to je ona iz hlada. Dakle, gospođa Nada Čemerlić, koja je sada ministar zdravlja u vladi u senci, je od 2008 godine, najverovatnije nelicencirano započela gradnju „Kamenice dva“ koja je trebala da se završi 2010. godine. Nije do dana danas u funkciji, a košta je tri puta više od predviđene sume i najverovatnije da je to kvalifikovala da uđe u tu vladu u hladu.
Zato ova Vlada zaslužuje priznanje, zato ću ja da podržim ovaj zakon, zato što je sem zakona, sem licenciranja, sem obuke, sem edukacije, Vlada učinila napore da naši lekari najverovatnije neće ubuduće morati ovako često da idu u inostranstvo, da Srbija siromašna ne mora da finansira lekare bogatoj Nemačkoj i zemljama zapada. Da se u Srbiju uvozi i uvodi najsavremenija tehnologija i da je Vlada našla sredstva vrlo brzo da kupi „gama nož“ i tri linearna akceleratora, čime smo rešili pitanje pacijenata.
Stoga, mi svi dugujemo da podržimo zakonski predlog ove Vlade i ovog ministarstva i stoga ću završiti sa rečima dalje, svako ko je zdrav, u stvari mlad, bez obzira na broj godina i da bolestan kralj zdravom siromahu zavidi. Ja bih želeo da bez obzira što smo veoma siromašno društvo da budemo bogati sa zdravljem i zato ću podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja ću prvo nešto reći o Zakonu o trgovačkom brodarstvu, koji se meni posebno dopao zbog načina pisanja i zbog toga što su termini upotrebljeni iz našeg lepog srpskog jezika. Uverenje, potvrde, dozvole, znači, nema licenci, sertifikata itd. Ti su izrazi išli u korist upotrebe srpskog jezika i nama je to veoma značajno, jer ova Skupština treba da neguje srpski jezik, kao što sve skupštine nekih drugih država treba da neguju svoje matične jezike. Nije problem znati tuđi jezik, ali uvek treba znati i svoj jezik i njega negovati i čuvati, bez obzira koliko jezika neko govori.
Taj zakon je posle 1977. godine jedan od kompletnijih zakona. Ja sam podneo neke amandmane, verujem da će biti usvojeni. Mislim da je dobar i da ne treba trošiti vreme.
Da pređem na Zakon o katastru. Naravno da ću glasati za njega. Nama seljacima, katastar nam je neka najgora stvar. Tamo kada mi dođemo, gotovo da očekuju da kleknemo i da legnemo. Nadamo se da će se praksa i katastar promeniti i da se neće očekivati da na tim šalterima budemo toliko ponizni, a nekad i poniženi. Verujem da će i katastar vremenom postati bolji.
Što se tiče ozakonjenja objekata, ja tu imam mali problem, zato što, barem kod mene, na stotine seljaka su dobili krivične prijave zbog zidanja šupa. Šta će biti kada usvojimo ovaj zakon? Hoće li oni i dalje biti krivično odgovorni za zidanje šupa? Već su im krivične prijave podneli preko inspektora lokalne samouprave, koje su zbog, često čak i zbog bunara, i zato je pitanje i sela kako izvršiti legalizaciju bunara? Da li se legalizacijom objekta automatski legalizuje i bunar? Da li njega posebno treba ucrtati, zato što nemamo mi svi na selu vodu, zato što bunari iziskuju neke druge propise itd, zbog korišćenja vode, tako da je mnogima na selu to zanimljivo?
Oni koji su seljacima pisali za šupe krivične prijave, ovo je fotografija iz sedmog meseca iz Inđije u centru 2007. godine, početak radova.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografiju.)
Poslovno stambeni objekat, preko 30 hiljada kvadrata, bez ikakve građevinske dozvole. Da bi formirali parcelu i to izgradili, malo im je smetao komšija, pa su i njega živog zatrpali do pojasa. Pošto sam ja bio predsednik Skupštine, ja sam postavio to pitanje, pa sam ubrzo razrešen u Upravi vodovoda. Na sreću, komšiju sam otkopao na vreme. Ostale su mu zarobljene samo patike.
Dakle, oni koji su seljacima pisali te krivične prijave, očigledno nisu bili predmet krivičnih prijava, odnosno krivične prijave koje sam ja podneo pronađene su nedavno u Somboru, ni u Beogradu, ni u Sremskoj Mitrovici, već su pronađene u Somboru, najverovatnije da se po njima ne bi postupalo, ili je neko u Somboru imao neki razlog da izvrši uvid u taj predmet.
Znači, neko ko je izgradio objekte od 30 hiljada kvadratnih metara, poslovno-stambene, uz sve povlastice koje je Direkcija za izgradnju opštine dala, je podneo krivične prijave seljacima za zidanje kotobanja, šupa itd. Zato je moje pitanje opravdano – šta će se desiti sa njima koji su bili progonjeni, a koje su progonili ovi koji su, gle čuda, u tom poslovno-stambenom objektu, evo ovde, formirali penthaus od 250 kvadrata.
Danas tamo živi bivši predsednik opštine, koji je to bio 2007. godine, Goran Ješić, koji je posle bio potpredsednik vojvođanske Vlade, pokrajinske Vlade i koji boravi u penthausu koji se vodi fiktivno na nekoj firmi od 230 kvadrata, što meni ukazuje na golemu korupciju, da neko ko je pisao seljacima krivične prijave za zidanje šupa, kotobanja, pratećih objekata itd, je dozvolio da se u centru, a i tužilac je bio veoma aktivan učesnik, da se takav objekat izgradi u centru sasvim nekažnjeno, da se jedni progone, a da se drugi nagrade. Dokle ćemo progoniti milione, a nagrađivati milionere? To je moje pitanje u vezi ovog zakona. Naravno da ću ja glasati za njega zbog 1,5 miliona objekata, a među njima, naravno, ima i ovakvih.
Kada legalizujemo 1,5 miliona objekata, faliće nam ljudi, 500 hiljada kuća je prazno, uglavnom na selu, prosečna starost 59 godina. Zato je moje pitanje – hoćemo li, a to je kolega Jovanović govorio, dati neke povlastice stanovnicima sela, kako to neki zovu seljanima, ili ovi gradski upotrebljavaju i „ljakse“ izraz, šatrovački, da li ćemo njima učiniti neke popuste, s obzirom da u prethodnom periodu dok je vladala stranka bivšeg režima toga nije bilo? S obzirom da su većinom samodoprinosom seljaci pravili i vodovode, telefone, puteve, ulice itd, mislim da su zaslužili da imaju određene povlastice.
Posebno me interesuju pomoćni objekti, šta će biti sa njima, koja će biti tarifa u ozakonjenju, šta će biti ubuduće? Što se mene lično tiče, ja bih predložio vašem ministarstvu da za te pomoćne objekte, posebno za staje zbog razvoja stočarstva, jer smo pali na 0,3% grla krupne stoke po hektaru, a evropski prosek je jedan, ne da dajemo džabe, već čak i da im platimo te takse, da bi se oni bavili tim poslom i da bi na poljoprivredno zemljište dobili što veći proizvod.
Dakle, ja ću podržati sve te zakone, ali mislim da silazimo sa puta koji je vodio nikuda i prelazimo na put koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Zato ću da glasam, da bi ovo bio deo reformi, ali ipak postavljam pitanje seoskog stanovništva, zato što nam je tamo stanje više nego urgentno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja nisam završio tu višu oko ekonomske, pa nisam dovoljno razumeo njegov govor, uglavnom oni su predložili amandman po kome se briše ovaj član i po tome oni hoće da kažu da ovih 7.000 dinara ne treba podeliti prosvetnim radnicima, da je to milostinja itd.

Slažem se da bi to moglo biti više da se pare nisu trošile, recimo, na subvencije za vinograde, 525.000 eura, da nije otuđena parcela od 52ha kada je firma zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je uzeto u zakup otuđena, pa se zbog restitucije predmet poljoprivrednog zemljišta morao obeštetiti sa 500.000 eura. Da nije tih milion i nešto evra otišlo za pokušaj mog kolege poljoprivrednika da se bavi poljoprivredom i vinogradarstvom, možda smo mi u ovakvoj situaciji mogli da uvećavamo više, a ne 7.000 dinara. Dakle, mogli smo da to bude uvećano i da iznosi 10.000 dinara po prosvetnom radniku, samo da se nije 2007. godine desilo da moj kolega poljoprivrednik mimo propisa iskoristi pravo na podsticaje, bude tri godine poljoprivrednik, izađe iz poljoprivrede, proda državno zemljište koje je uzeo u zakup i na takav način ošteti budžet Republike Srbije za 525.000 eura. Kada uračunamo da je to zemljište imalo pravne sledbenike koji zahtevaju restituciju, još 500.000 eura treba naplatiti u restituciji, dakle ukupno milion i 25.000 evra i tri miliona koje je dobio 2010. godine, mi bi danas da nije bilo takvih upada u budžet mogli da povećamo to i da u ovom trenutku ta jednokratna isplata prosvetnim radnicima bude 10.000 dinara.

Međutim, to se nije desilo. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika, jer još stara poslovica kaže da onaj koji je vladao nad drugima njemu je nesnosna vlast drugoga nad samim njim. Prema tome, mislim da neko ko je vodio veoma lošu Vladu nekoliko meseci, a od te Vlade je bila gora samo njegova Vlada, mislim da ima određene namere prema nekome koji ima neki rezultat uprkos tome što je nasleđena veoma loša situacija.

Njemu kao ekonomisti u pokušaju, kao poljoprivredniku u pokušaju moram da objasnim da rashodi zavise od prihoda i da država za razliku od njihovog vremena kada se finansirala zaduživanjem mora da živi od svojih prihoda, mora to da zaradi. Prošlo je vreme kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Šta je još gore? Sada bi lakše živeli zarađenog i naš narod i prosvetni radnici bi to lakše podneli, imali veća primanja, da nije došlo vreme da živimo od zaduženog i da vraćamo kamate na ono vreme kada se živelo umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Em moramo da zaradimo svaki dinar i uštedimo koji se isplaćuje u javne rashode, em moramo da vraćamo 130 milijardi ove godine smo vratili kamata na ono što su oni zadužili u prethodnih 12 godina.

Dakle, u potpunosti razumem njegovu nameru da rezultate nesumnjive koje je Vlada postigla, a svaka ušteda pa i mala je velika zarada, to takođe kaže narodna poslovica, međutim s obzirom da neznanje nema granice, ja mu na tome opraštam. Sve što je ušteda je i te kako velika zarada i svaka isplata prosvetnim radnicima je veoma značajna jer je stečena u izuzetno teškim uslovima za našu zemlju, međutim, on to ne želi da razume.

Da bi mu bolje objasnio, mi možemo u ovom trenutku svakom našem građaninu da podelimo po 5.000 eura. To je bio način na koji se ponašala prethodna vlast. Zadužimo zemlju, ubedimo nekoga da nam da 35 milijardi kredita i svima podelimo po 5.000 eura. Ništa nećemo postići jer će samo za godinu dana ti 5.000 eura naši stanovnici koji su siromašni i željni svega, zbog posledica koje je ostavio bivši režim, tih 5.000 eura ćemo potrošiti za nabavku strane robe kao što se trošilo u njihovo vreme kada su se kreditima, tuđim novcem kupovala tuđa roba preko stranih trgovinskih lanaca, kada je izvršena preterana liberalizacija, kada je SSP koji je potpisan garantovao takvu vrstu liberalizacije i olaku zaradu uvozničkom lobiju zato što im se dopalo da što pre padnu carine, što ni jedna zemlja nije uradila, uvek se ta liberalizacija poklapala sa datumom ulaska u EU te zemlje. Oni su to potpisali želeći pre svega da uvozni lobi, izvozni lobi što više zarađuju i na takav način je počišćena prehrambena industrija. Za tuđi novac smo kupovali tuđu robu i oni bi želeli da se to nastavi.

Mi kada bi podelili po 5.000 eura stanovništvo bi to potrošilo kao i ranije za nabavku strane robe. Mi ne bi oživeli svoju proizvodnju nego bi porasla proizvodnja u zemljama odakle tu robu uvozimo. Mi moramo da štedimo, mi moramo da se trudimo, mi moramo da dižemo svoj BDP da bi konačno od zarađenog mogli da imamo što više javnih prihoda i naravno da ova država treba da se finansira od onoga što ubere, a ne od onoga što povuče iz inostranstva i na takav način iz realnih izvora isplatimo i plate i penzije i da na takav način porastom BDP rastu javni prihodi i da rastu plate u javnom sektoru i da rastu penzije. Sve drugo može da nas odvede u sasvim suprotno, umesto u rast proizvodnje može da se odvede u pad proizvodnje i na kakav način bi učinili medveđu uslugu i svom narodu kao što su oni činili tako što su uvećavali penzije i plate za 5%, a onda puste inflaciju od 10% i uvozni lobi na razlikama u ceni preko stranih trgovinskih lanaca zarade enormne sume.

Mi to nećemo da radimo. Ja kao poljoprivrednik ne mogu ekonomisti koji je završio višu ekonomsku, odnosno višu oko ekonomske, višu uzaludnu, ja jednostavno ne mogu, a da opširno mu ne objasnim koja je razlika između njih i nas. Hvala.