Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predloženih zakona naravno da ću ih podržati.
Sporazum sa SAD je za mene bitan iz razloga što spajamo dijasporu sa maticom. Posebno mi je drago zbog onih u Čikagu. Znači, direktni letovi koji budu prema SAD će nam doprineti možda čak i da poboljšamo naše ekonomsko i socijalno stanje, tim pre što dijaspora, a pri tom SAD odnosno naše dijaspora tamo koja se razlikuje od ove evropske zato što se u Evropi ide na privremeni rad, a u Kanadu i SAD ide da se i radi i živi, mislim da će ovaj sporazum doprineti da se oni ponašaju na način na koji se ponaša naša dijaspora u Evropi i da će ubuduće i oni samo privremeno raditi i u severnoj Americi, a da će koristiti ovaj vazdušni saobraćaj ne samo radi deviznih doznaka, kao što je to do sada bio slučaj, jer smo od dijaspore otprilike između četiri i pet milijardi dolara dobijali godišnje i veliki deo toga otpadao je na severnu Ameriku, nadam se da sem tih donacija, odnosno transfera koji idu u našu zemlju da će ubuduće biti investicija i da će među tim stranim investitorima biti šanse i da naša dijaspora odnosno naši ljudi koji su ostvarili sebe i u privrednom i u ekonomskom pogledu u SAD i Kanadi da će i oni ulagati u ovu zemlju i da na takav način dobijemo sada možda bolje investitore nego što su to za sada strani investitori kojima je primamljivo samo to što mi imamo jeftinu radnu snagu i što smo prilagodili Zakon o radu u korist kapitala, da bi te investicije uopšte pristigle u ovu državu i ovu zemlju.
Mislim da će taj vazdušni saobraćaj koji bude oživeo na način koji sam već rekao, da će u mnogome doprineti da i naši ljudi iz dijaspore steknu šansu i privilegiju da investiraju u ovu zemlju i na takav način da doprinesu bržem razvoju i izlasku iz ekonomske krize jer ukoliko ova država ne razvije svoju ekonomiju, u takvom slučaju mi ne možemo da izdržimo emitovana socijalna prava. U takvoj situaciji ne možemo ni da razvijemo naš vazdušni, vodni, železnički i putni saobraćaj, na način na koji bi mi to želeli.
Jednostavno, ekonomija ne može da nosi takvu vrstu razvoja infrastrukture jer u takvim situacijama nećemo imati putnike i robu domaćeg porekla da prevozimo, odnosno da ne provozimo kroz našu zemlju samo stranu robu, već da uvozimo sirovine, a da izvozimo gotov proizvod, što sada nije slučaj zato što obično vlada filozofija još uvek, koju smo nasledili od 2000. do 2012. godine, da je bolje robu uvesti nego proizvesti.
Posledica te filozofije koja je dugo vladala u našoj zemlji i koja se teško okreće u pozitivnom smeru, posledica toga je da nam je rastao samo javni dug i dug firmi koje su poslovale sa inostranstvom, a da se nije razvijala domaća ekonomija. Došli smo u poziciju da vodnim saobraćajem, koji je, moram reći, zbog dotrajalosti naših brodova i barži veoma postao i ličan, pošto sam ja poljoprivrednik, kao i moj prethodni kolega, izvozimo gomilu sirovina, odnosno 3,5 miliona tona kukuruza ćemo izvesti za poslednjih godinu dana, izvozimo stotine hiljada proizvoda od soje, izvozimo stočno brašno, izvozimo to za ishranu tuđe stoke, a u kontri uvozimo meso treće kategorije, neko to zove lipsotina, a neko to zove jestivi otpad, uvozimo pri tome i gomilu smrznutog mesa, kojoj je u tim zemljama već istekao rok trajanja. To uvozimo razno raznom vrstom saobraćaja, a da pri tome izvozimo gomilu sirovina za ishranu te stoke. Onda uvozom takvog jestivog otpada i takvog mesa sabijamo svoj stočni fond, dakle, ono što mi treba da proizvedemo i sirovine koje treba da upotrebimo za razvoj sopstvene industrije, time i unutrašnjeg saobraćaja, naravno, i spoljnog saobraćaja prilikom izvoza. Mi svoje sirovine koristimo da bi neko drugi zaposlio svoje farmere stočare, da bi neko drugi zaposlio klaničare, a pri tome naši farmerski uslovi za tov stoke rade sa 30 do 40% kapaciteta, a sa toliko nam radi i klanična industrija.

Gospodine Bečiću, i te kako sam u temi. Upravo sam se vratio, dakle, ovo je bio uvod.
Pri tome, mi treba svoj unutrašnji i spoljni saobraćaj, svu vrstu saobraćaja, da koristimo u svoje svrhe. Zato je mogućnost za saobraćajne nezgode daleko veća kada se zapuštenim baržama, kada se zapuštenim brodovima bavimo uvozom strane robe sumnjivog kvaliteta, dakle, ovog puta sam govorio o mesu, a bavimo se prevozom svojih sirovina koje se koriste za dizanje tuđe ekonomije, a onda ta druga ekonomija uloži novac ne samo u istraživanje saobraćajnih nesreća, već i utroši novac za nabavljanje modernijih sredstava prevoza, bilo da su to avioni, bilo da su vazduhoplovi, bilo da su to barže, odnosno brodovi za utovar robe.
Prilikom transporta veliki rizik je i do luka. Dakle, najveća opasnost za saobraćajnu nesreću je prilikom isplovljavanja i uplovljavanja brodova ili barži u luke i pristaništa, a najmanji rizik je prilikom plovidbe. Dakle, naše luke i pristaništa su u poprilično zapuštenom stanju. Neke su prodate da bi se najverovatnije izgrađivali šoping molovi, pri tome se slabije servisirala infrastruktura po pitanju luka i pristaništa.
Navešću jedan primer, to su Sremski Karlovci gde postoji pristanište za naftu, gde postoji pristanište za istovar mineralnog đubriva i za izvoz pšenice i kukuruza, koji ne može da funkcioniše jer od 2000. do 2012. godine nije regulisan na pravi način, pristan brodova, pristan barži, koji treba da se bave prevozom robe, odnosno uvozom sirovina i izvozom gotovih proizvoda. Pri tome, ta oba pristaništa nemaju odgovarajuće dozvole i mislim da ministarstvo u narednom periodu, bez obzira na prolaz brze pruge u blizini, mora da nađe načina da se to reguliše jer je rizik od takvih pristaništa i neuređenih luka veoma veliki po vodni saobraćaj.
Pri tome, reći ću da sam nedavno i sam bio tamo i da su, recimo, Mađari hteli da kupuju naše blokove i ciglu, ali da se, recimo, nekoliko stotina metara u blizini pruge koja vodi do tih pristaništa ne održava, koja vodi iz ciglane u Sremskim Karlovcima do takvih pristaništa. Mađari su od takve trgovine odustali, ali su imali velike razloge da prilikom povratka svojih brodova iz Konstance koriste to pristanište, da koriste taj deo pruge industrijskog koloseka koji niko ne uređuje, da bi u povratku kupovali naš građevinski materijal, a time doprineli da fabrike našeg građevinskog materijala rade.
Gospodine predsedavajući, uz vašu dozvolu sam, eto, rekao zbog čega je sve bitno da ne razgovaramo samo o saobraćajnim nezgodama. Njihov procenat zavisi i od toga kolika će se količina saobraćaja odvijati u našoj zemlji, kolika će biti proizvodnja u ovoj zemlji, koliki će biti prevoz putnika do svojih radnih mesta i koliki će biti prevoz robe koju proizvodimo u ovoj našoj zemlji, koliki će biti uvoz sirovina, koliki će biti izvoz sirovina, a koliki će biti uvoz gotove robe i izvoz gotove robe. Mi smo u nasleđenoj zapuštenoj i napuštenoj zemlji zatekli takvo stanje da je sve obrnuto, da je izvoz gotovih proizvoda manji od uvoza sirovina, a da je uvoz gotovih roba veći od uvoza sirovina. To je živi dokaz da naša privreda ne funkcioniše, ona koju smo zatekli 2012. godine.
Na izlaganje prethodnog kolege nemam komentar. Moram vam reći samo to da što se tiče vojnih nesreća, da je početkom 2015. godine u Španiji, mislim da je bila grčka letelica iz NATO pakta, F16, srušila se i da je pri tome poginulo deset ljudi a 13 je teže povređeno i nije se vodila tolika kampanja koliko se vodila povodom jedne vazdušne nesreće koja se, na nesreću, desila u našoj zemlji. Takođe, moram da kažem da od 2006. do 2012. godine je bilo šest nezgoda sa smrtni posledicama vojnih letelica na teritoriji ove zemlje, ali niko iz stranke bivšeg režima nije našao za shodno da o tome razgovara.
Da zaključim, spram tih diskusija, da ona Nušićeva poslovica – da znanje ima granice, a neznanje nema, na govoru mog prethodnog kolege poslanika očigledno je da je ta poslovica Nušićeva tačna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  reklamiram član 104. stav 1. Poslovnika koji glasi – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime, ili funkciju, odnosno pogrešnom itd, itd.
Vi ste gospodine predsedavajući, gospodinu Živkoviću dali reč kao razlog ste naveli pominjanje njegovog imena i prezimena. Potpredsednica Vlade nije navela njegovo ime i prezime, već je rekla samo - poslanik Živković. Ovo govorim u vezi toga što je predsedavajući pre neki dan, a radilo se o predsednici Narodne skupštine Maji Gojković rekla da ja imam poseban tretman, da je meni sve dozvoljeno.
S tim u vezi, oko davanja replike gospodine predsedavajući da se zna, da u poslednjih šest meseci do kraja juna ove godine Marijan Rističević je imao ukupno tri replike, da je moj kolega poljoprivrednik imao 23, da je kolega Veselinović imao 30, da je kolega od mog poljoprivrednika, kolega Pavićević, imao 43. Dakle, njih trojica su ukupno imali 96 replika, naspram mojih tri replike. Ne želim da se poredim sa predsednicima poslaničkih grupa, zato što oni po svojoj funkciji moraju da zastupaju celu poslaničku grupu i stranku.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali da se čisto zna ko to ima poseban tretman u ovoj Skupštini. Nisam protiv toga da opozicija ima malo više prava nego mi, ali ne želim da trapim kvalifikaciju da ja imam neke posebne privilegije i tretman u odnosu na druge, kad to na prosto nije tačno. Ne tražim da se o ovome glasa. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. stav 1. Bez obzira što sam ja poslanik sa posebnim privilegijama i posebnim tretmanom, mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine time što je gospodin Janko Veselinović, predstavnik nevladine udruge Pokret za preokret, ovde izvršio pravu malu istragu povodom redosleda govornika i pri tome mislim da je narušio dostojanstvo Narodne skupštine, jer to pravo pripada eventualno predsedavajućem, odnosno njegova primedba je trebala biti pismena i predsedavajući je trebalo razmotriti ukoliko je bilo nekog mešanja govornika na listi, s obzirom da su neki govornici odustali od diskusije, a neki nisu.
Pravo narodnog poslanika jeste da reklamira Poslovnik. To pravo ne osporavam ni predstavniku nevladine udruge Janku Veselinoviću, ali njegovo pravo nije svakako da vrši istragu na licu mesta i da pri tome omalovažava Narodnu skupštinu i da svi čekamo dok gospodin Janko Veselinović ne završi svoju istragu povodom pomeranja nekog njegovog navodnog utiska da je pomeren redosled govornika i veće teme za ovu državu nema, nego od pomeranja tog redosleda, odnosno zato što je neko govorio posle Janka Veselinovića. Zato mislim da ubuduće kada ovo bude reklamirao, ja ću tražiti prevodioca, jer ništa ne razumem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, poštovani ministre, mislim da ovo treba razmotriti sa dužnom pažnjom, s obzirom da je moj kolega sa nesumnjivim iskustvom, koje nije stečeno u služenju bezbednosnim snagama, nego komandovanje bezbednosnim snagama. Dakle, to nije iskustvo iz predvojničke i vojničke obuke koje nije bilo. To je iskustvo iz života.
On se veoma dobro razume u bezbednosne procene, plan aktivnosti i u hitnost, nesumnjivo. To treba ceniti. Imam i dokaz.
Kaže ovako – 5. oktobra prethodni govornik, poslanik, bio je neposredni realizator podele naoružanja i municije duge cevi najekstremnijim pojedincima u Skupštini Grada Beograda sa namerom da se krene u konačni obračun sa paravojnim i parapolicijskim formacijama koje je Milošević imao uz sebe. Izveštaj OB Treće armije, 17035-1 od 9. novembra 2000. godine.
Dakle, na licu mesta podela naoružanja specijalnim jedinicama za specijalne namene, ali gle čuda, neki od njih, pojedinci koji su pripadali tim na brzinu osnovanim specijalnim jedinicama su bili pripadnici tzv. surčinskog i zemunskog klana za koje smo čuli onog trenutka kada je ubijen bivši premijer od strane ta dva klana i, naravno, kada je premijer ubijen na njegovo mesto je došao moj kolega.
Takođe, moram da vas podsetim da postoji osnovana sumnja da je iz tog naoružanja od pripadnika tih posebnih specijalnih kriminalnih jedinica zemunskog i surčinskog klana ubijen Momir Gavrilović, regularni pripadnik bezbednosnih snaga koji je upravo upozorio na sumnjive poslove te na brzinu…

Ja govorim o amandmanu koliko je govorio i predlagač. Govorim o posebnim specijalnim jedinicama i iskustvu predlagača koji je na takav način na brzinu, za nekoliko sati…

Kaže, predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti. Govorim o iskustvu predlagača o planu aktivnosti i bezbednosnoj proceni koju je izvršio 5. oktobra tako što je podelio naoružanje kriminalnim grupama i ta dela i nedela do današnjeg dana nisu procesuirana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. Povreda Poslovnika od strane predsednice Skupštine i druga povreda zato što je dozvolila da se još jednom povredi Poslovnik, jer sam ja ovde određen kao lice sa posebnim tretmanom. Izgleda da ja taj poseban tretman imam, ali ne u pozitivnom smislu. Dakle, sve što je drugim kolegama, nisam protiv, iz opozicije dozvoljeno, meni nije. Ne znam po kom osnovu je dobio pravo na repliku, a ja nisam, ali ovaj poseban tretman je posebno uvredljiv. Što se mene tiče, ja sam poseban tretman često imao, a imao sam ga u vojsci koju prethodnik nije služio, ali ja ovde držim izveštaj. U jednom mogu da se slažem, kako bi povratili dostojanstvo Narodne skupštine, da ono što je on rekao…

Ja govorim kako je povređeno dostojanstvo.

Da li mogu da dovršim?

Upravo ste dokazali zašto imam poseban tretman i tražim da se o ovoj povredi Poslovnika glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam razumeo, mnogo buke oko jedne tehničke greške. Ko radi taj i greši. Naprosto greške se potkradu i mislim da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Neki ljudi greše, a neki ljudi su naprosto greška. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zemljoradnik. Malo imam nekih škola, ali se bavim zemljoradnjom uglavnom.
Gledao sam član Poslovnika, ne reklamiram povredu Poslovnika, član 161. da bi utvrdio koji ima pravo…

Ne, nisam. Samo govorim da …

Samo i o amandmanu i govorim, član 161. govori o amandmanima.