Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7721">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsednice, dakle ja pričam o amandmanu onoliko koliko je pričao i predlagač. Uopšte…
Jel možete da saslušate dve rečenice, pa da nastavim?
Dakle, predlagač je odmah u uvodu rekao da je to predlog amandmana koji je podneo Pokret za preokret. Ja ne sporim pravo podnošenja amandmana nijednom kolegi poslaniku, niti podnosiocu Predloga zakona, niti Vladi, niti nadležnom odboru. Ali, ono što ja sporim a on to je u obrazloženju nedvosmisleno rekao, evo ovde ima kolega koji su bili prisutni, da je amandman podneo Pokret za preokret, što nije tačno…
Gospođo predsednice
Gospođo predsednice, završili smo diskusiju i nemam nameru da dolazim u vašu kancelariju.
Što se tiče sportskih klubova, predlagač je takođe govorio o sportskim klubovima pa ćete mi dozvoliti makar pravo da iskomentarišem taj deo. Ja mislim da klubovima treba dozvoliti da imaju pravo konverzije s obzirom da te objekte treba obnoviti. Oni te objekte ne mogu obnoviti. Ne mogu dobiti odgovarajuće dozvole ukoliko ne budu na određeni način regulisali građevinsko zemljište koje pripada tim objektima, koje je sada u državnom vlasništvu.
Ukoliko sportski klubovi ne dobiju pravo na konverziju u takvim situacijama će naši objekti, sportski objekti, tu mislim na stadione i hale, ostati u stanju u kome su bili 1945. ili 1953. ili 1960. godine kada su pravili. Mislim da je interes da se razvija sport, čak bih predložio da sportski klubovi imaju što veće povlastice da bi na takav način došli do nekih sredstava, a zajedno sa zidanjem sportskih objekata, da imaju pravo i da u okviru tih sportskih objekata imaju i komercijalne sadržaje na osnovu čega bi finansirali sportsku granu za koju je sportski objekat izgrađen, odnosno za čiju granu sporta je klub koji koristi taj sportski objekat osnovan.
Što se tiče tajkuna koji su u obrazloženju amandmana nama prebačeni, navodno je predlagač amandmana rekao da mi to radimo u korist tajkuna, ja moram da kažem da od 2012. godine meni nije poznato da je nastao bilo koji tajkun, od promena 2012. godine do dana današnjeg. Ovde je rečeno da je 10% profita ostvarila firma jednog tajkuna i verujem da se otprilike mislilo na onog tajkuna koji je bio finansijski direktor stranke na čijoj listi je bio poslanik i u ime čije je bio činovnik u Vladi. Dakle, taj tajkun je bio finansijski direktor te stranke i ukoliko je mislio da te tajkune sada prebaci nama, ja se sa time ne slažem i u toj situaciji u kojoj on to želi nama da učini na određeni način je povredio dostojanstvo ove Narodne skupštine i svih poslanika i ja bih tražio izvinjenje kolege poslanika koji je predložio ovaj amandman a koji nam je u početku svog obrazlaganja rekao da je to amandman nevladine organizacije. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam sada pažljivo tražio ovaj amandman i nigde nisam mogao da nađem amandman koji je predložio „Pokret za preokret“. Ne znam u čemu je problem. Da li je problem u tome što jedan doktor prava ne zna da nevladine udruge ne mogu da predlažu amandmane, da to pravo pripada poslanicima koji posebno i zajedno mogu da predlažu amandmane? Takođe, predlagač zakona može da predloži amandmane i nadležni odbor može da predloži svoj amandman.
Još se nije u praksi desilo u ovoj Narodnoj skupštini da nevladine organizacije imaju pravo, nevladine udruge, da predlažu amandmane. Meni nikako nije jasno, uporno sam tražio tu vrstu amandmana, nigde ne mogu da ga pronađem i zato ne mogu da prihvatim tumačenje i obrazloženje jednog doktora prava, profesora prava na državnom fakultetu, da on, s obzirom na svoje pravničko iskustvo, može da tvrdi da nevladina organizacija, nevladina udruga može da predlaže amandmane. Zato predlažem da se ovaj amandman odbije.
Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, insistiram da nam predlagač objasni da li je mislio na mišljenje ili na miljenje. To je veoma bitno navesti zašto, mislim da je veoma bitno. Postoji i jedno i drugo. Mišljenje je mišljenje, a miljenje, ja znam šta je miljenje, miljenje je postojalo za vreme stranke bivšeg režima, dok je vladala, čiji je pripadnik bio i sam predlagač amandmana. Najverovatnije je on mislio na ono - ko je kome bio mio, pa se dobro obogatio. Znači, ono, tri šećerane za tri evra. Zato insistiram da predlagač amandmana kaže da li je mislio na miljenje ili na mišljenje. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana, javili su se građani dok smo raspravljali oko ovog zakona koji su sa državom, ne baš svojom voljom zamenili građevinsko zemljište, pri tome su od lokalnih samouprava dobijali jedno građevinsko zemljište, a drugo građevinsko zemljište ili nekretnina njihova je prešla u imovinu lokalne samouprave.
S tim u vezi nije došlo do uknjiženja u katastar i oni sada imaju problem. Njihove kuće se nalaze na državnom građevinskom zemljištu, iako su ga dobili zamenom, odnosno oduzimanjem neke svoje parcele, dobili su pravo na nekoj drugoj parceli.
Sada po ovom zakonu, oni će biti u poziciji da plaćaju zemljište iako je to propust države, a u katastru ne žele da im traže te ugovore o zameni građevinskog zemljišta u vreme kada su lokalne samouprave to građevinsko zemljište menjale.
Dakle, javilo se preko deset osoba i pretpostavljam da to može da bude na dosta mesta, da je država, odnosno lokalna samouprava dala svoju nekretninu, svoje građevinsko zemljište, a za uzvrat je oduzela njihovo i to su zaboravili da preknjiže u katastru, i sada u katastru kada ovi traže podatke, ovi ne žele da im daju te ugovore, i ne mogu nikako da to regulišu i sada će biti u poziciji da još plate građevinsko zemljište, iako im je za to uzeto njihovo, odnosno zamenjeno njihovo za imovinu lokalne samouprave.
Šta Ministarstvo misli da uradi s tim u vezi, s obzirom da se katastar na dosta čudan način ponaša?
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107: „Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje“ itd. „drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza“.
Ako neko kaže da smo mi prodali tajkunima Srbiju, to je uvreda zbog koje moj prethodni kolega nije kažnjen. Ali, ja i ne tražim da bude kažnjen. Neko ko kaže da je njegova poslanička grupa tražila da se član obriše, ne zaslužuje kaznu jer je tražio da se član briše.
Zašto kažem da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine? Neprihvatljivo je, za mene, da oni koji su prodavali tri šećerane po tri evra na ovakav način vređaju dostojanstvo Narodne skupštine. Neprihvatljivo je da poslanik sa izborne liste stranke koja je prodala Šećeranu u Baču za tri evra, iako je imala zalihe šećera od sedam miliona evra, dakle, ako se to desilo i ako je taj tajkun bio direktor stranke, finansijski direktor stranke na čijoj je on listi izabran, velika je uvreda, nemerljiva uvreda kada takav poslanik uputi uvredu drugim narodnim poslanicima i kaže da su oni prodali Srbiju tajkunima, iako se nedvosmisleno vidi da je taj poslanik, odnosno njegova izborna lista, odnosno finansijski direktor te stranke, tajkun kome su oni prodali tri šećerane po tri evra, kome su oni prodali zgradu „Ušća“, gde je otišlo i pet hektara građevinskog zemljišta vrednog 30 miliona evra. Kada takav poslanik, sa te izborne liste kaže drugim poslanicima, koji ni za šta nisu odgovorni, da su prodali Srbiju tajkunima, to je velika uvreda i molim vas, gospodine predsedavajući, da ubuduće vodite računa kada se sa tolikom količinom uvreda susretnemo u ovoj Skupštini. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja sam ponovo pokušavao da nađem amandman „Pokreta za preokret“ nevladine udruge i opet nisam mogao da ga pronađem iz prostog razloga zato što doktor pravnih nauka je zaboravio da amandman može da predloži poslanik, predlagač zakona, odbor, a nikako ne može da ga predloži organizacija koja ima tri člana. Na stranu sve to.
Ja sam primetio slovnu grešku koju je primetio gospodin Marković. Ako neko u obrazloženju amandmana kaže da je to „ekspoprijacija“, onda to meni „ekspop“, to je bivši pop. „Ekspop“ znači bivši pop, znači mora da bude „eksprop“. Ako to napiše doktor pravnih nauka, naučnik, šta treba mi zemljoradnici, kako bi mi trebali da opštimo pisanim ili pismenim putem sa predsednikom kome se podnose amandmani sa službama itd. Ja mislim da bi onda mi trebali da pišemo i levim i desnim rukama, tabanima itd. Mislim da bi daleko dogurali ukoliko ne poštujemo neki pravopis.
Onda, kada sam pitao prošli put ovde je neko rekao da sam van zdravog razuma jer nemam pojma, zato što sam tvrdio da postoji „mišljenje“ i „miljenje“ i molio predlagača da kaže, da li je mislio na „miljenje“, kao što je napisao ili je mislio na „mišljenje“. Onda je predlagač ustao i rekao da je to gramatička greška. Razlika između „miljenja“ i „mišljenja“ nije gramatička greška nego slovna greška. Gramatička je ako pomerite padež itd. ali ja kao zemljoradnik ovde gubim vreme da jednog doktora nauka ubedim da u svom predlaganju amandmana ubuduće, da bi ja mogao pozitivno da komentarišem i prihvatim taj amandman, da se na odgovarajući način i gramatički i slovno i pravopisno izražava posebno zato što se na njega ugledaju mnoge mlade generacije
Ja zato tražim da mi odbijemo ne samo ovaj amandman, već i sve druge amandmane i ne mogu da prihvatim da je uvek greška do neke službe. Ja mislim da nije greška do službe zato što ste svi mogli čuti da ovde službenice ne govore, a recimo da isti uvaženi predlagač doktor pravnih nauka, u svom obrazloženju razlika amandmana i zakona dođe i kaže – mereno na vazi, na vazi može da bude naslikano cveće i neka fotografija, u vazi može da bude cveće, ili dođe i kaže – poštovana predsednico. Kaže se poštovana predsednice. Dakle, nije greška do službenika i zato tražim da se ovaj amandman odbije.
I, ja sam zabrinut. Ovde se ne radi o službenicima, ovde se radi o elementarnoj nepismenosti naših naučnika, još ti isti tvrde da se ispituju neke druge doktorske diplome. Treba ispitati ovu i takve slične. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo obrazlaganje ovog amandmana. Naime, zakup na 99 godina nije novina.
Kod mene u opštini Inđija stranka bivšeg režima najatraktivnije lokacije izdala je u zakup na 99 godina, kao neizgrađeno građevinsko zemljište i to u samom centru grada. Da čudo bude još veće nije se radilo na izgrađenom građevinskom zemljištu nego s obzirom da je bilo izgrađeno i da je to bila imovina Republike Srbije u takvim situacijama im je bila potrebna saglasnost Republičke direkcije za imovinu i Vlade Republike Srbije da ta nekretnina promeni vlasnika, odnosno promeni namenu zato što se radilo o otuđenju imovine. Da bi to izbegli oni su objekte rušili i izgrađeno građevinsko zemljište pretvarali u neizgrađeno i na takav način ga izdavali u zakup na 99 godina. Na kriminalan način su od izgrađenog građevinskog zemljišta od imovine koja je pripadala državi Srbiji, da bi stekli pravo da ga lokalna samouprava izda na 99 godina, od izgrađenog građevinskog zemljišta su pravili neizgrađeno.
Da čudo bude još veće, pri tome su tvrdili da je to neizgrađeno građevinsko zemljište….
Govori se o zakupu na 99 godina. Smatram da njihove zamerke nisu na mestu s obzirom da stranka bivšeg režima se sasvim drugačije ponašala i govorim o primerima u opštini Inđija u praksi kako su to radili. Dakle… Sačekajte malo, gde žurite gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj Predlog zakona garantuje da se to neće desiti.
Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Ja moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, ja odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima.
Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svi svedoci ovde. Ja nisam govorio o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Godine 1993. on i nije bio premijer. Dakle, bio je predsednik Demokratske stranke. Ja sam govorio da sam svedok tog vremena i da tvrdim da sam gospodina Milana Beka upoznao u sedištu Demokratske stranke 1993. godine, kao jedan opozicionar, da sam ga upoznao i da je vodio kampanju stranke bivšeg režima i iza toga stojim. Ako to nije tačno, ja ću dati ostavku, ali ako je to tačno, onda bih zamolio prethodnog govornika da od podnese ostavku, ali mislim da je on potvrdio već moje reči kada je rekao da ga je u tu stranku doveo Goran Vesić.
Znači, nedvosmisleno je da je Milan Beko bio u izbornoj kampanji, vodio izbornu kampanju, marketinški vodio kampanju, a to je najodgovornije u jednim izborima za jednu izbornu listu, za jednu političku stranku. Znači, potvrđeno je da je pomenuti često prozivan i Milan Beko bio sastavni deo stranke bivšeg režima. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se, naravno, amandman odbije, a sada ću navesti i razlog.
Dakle, Vlada je mislila da malo brže da otkloni posledice poplava i pri tome je računala na potez koji je svojevremeno Vlada Mirka Cvetkovića napravila. Posle zemljotresa u Kraljevu, mudra Vlada Mirka Cvetkovića je rešila da ubuduće za elementarne nepogode i katastrofe obezbedi određenu količinu građevinskog materijala. I, gle čuda, rešili su da to kupe od proizvođača građevinskog materijala i to su kupili od jednog poznatog tajkuna, negde za oko 500 miliona dinara, što cigle, što crepa, što blokova.
Kada se desila poplava, nova Vlada je računa na tu već kupljenu ciglu, crepe itd, koje je država već platila, ali, gle čuda, i cigla i crep i blokovi i novac su ostali kod tog tajkuna. Pažljivom potragom da se pronađe taj materijal ustanovili smo da nema ni cigle, ni crepa, ni blokova, ni novca. To je jedan od razloga zašto posledice poplava nisu brže otklonjene. Zato što građevinski materijal koji je, gde čuda, bivša Vlada Mirka Cvetkovića kupila od jednog poznatog tajkuna, koji uzgred budi rečeno nije ni imao ciglanu, tog materijala nije bilo, a naravno nije bilo ni novca. Hvala vam.