Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih javljao, ali čisto zato što jedna stranka insistira na gramatičkim greškama, pa kada jedan profesor doktor prava upotrebi umesto – imam dva minuta, on kaže – imam dve minute. Čisto gramatički, kada već insistiramo, onda insistiramo do kraja s obzirom da i mediji često izlažu poslanike vladajuće koalicije ispravkama lapsusa, ispravkama gramatičkih grešaka, čisto da još jednom ispravim profesora doktora pravnih nauka koji eto predaje na državnom fakultetu ali malo, malo pa mu se zavali određena gramatička greška koja ne bi trebalo da se desi tako visokoobrazovanoj ličnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto ne mogu da verujem, iznenađen sam, zaprepašćen, što bi moj kolega Babić rekao, šokiran. Nisam očekivao da od jedne, za koju sam mislio, demokratski opredeljene ličnosti, bez obzira što se družila sa Jovom Kapičićem u LDP, nisam očekivao da će se zalagati za uticaj države u privatnim medijima. Sa jedne strane, onda je on za to da države izađe iz medija, ali sa druge strane je za to da država utiče na privatne medije, da se vrati ili emituje emisija, koja je takođe privatna, autorska emisija jednog autora, da se vrati jedna privatna emisija kod privatnog emitera i da država natera privatnog emitera da mora da emituje tu emisiju i da ulazi u sporove između autora emisije, vlasnika televizije i urednika te televizije.
Naprosto sam, što kaže gospodin Babić, šokiran ponašanjem i zalaganjem mog kolege poslanika, za koga sam mislio da je po karakteru i po osobinama jedna demokratska ličnost i na takav način sam ga i uvažavao.
Dakle, ukoliko je razlog za podnošenje ovog amandmana utisak da nema utiska, ja sam da sa indignacijom odbijemo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kada o slobodi medija priča bivši premijer koji je kao kandidat za novog premijera u predizbornoj kampanji iscepao jedne novine onda treba da se zapitamo – šta nije u redu sa ovom Skupštinom? Ima onaj narodni izraz koji više ne glasi kako je glasio, kaže – iscepaće ga kao Živković novine.
Dakle, taj izraz je nešto drugačije glasio, ali s obzirom da je neko u izbornoj kampanji, kada je najosetljiviji period i za medije i za birače i za izborne liste, našao za shodno da iscepa jedno javno glasilo koje je registrovano po Zakonu o štampi i koje je možda prekršilo neki bon ton, ali postoje sudovi na kojima se to dokazuje, ali se nikako u izbornoj kampanji ne dokazuje sloboda medija time što ćete jedan od štampanih medija javno iscepati pred kamerama i pred drugim medijima i tako pokazati na delu svoje zalaganje za nezavisno, objektivno, blagovremeno, raznovrsno informisanje, pa i ono, a ja sam to na svojoj koži osetio, koje je ponekad zlonamerno, složiću se, iznosi neke činjenice, polučinjenice ili čak i neistine o vama.
Dakle, i u takvim situacijama ukoliko želite da budete premijer, ukoliko ste već bili premijer, morate voditi računa o slobodi štampe, pa i o toj vrsti slobode da o vama kažu i nešto loše, a ukoliko su to rekli a nije istinito, postoje sudovi na kojima vi to dokazujete i imate pravo na odgovarajuću moralnu, ali i materijalnu satisfakciju.
Nije uputno da neko ko je bio premijer, ko se ponovo kandidovao za premijera, koji je bio na izbornoj listi jedne stranke bivšeg režima, u izbornoj kampanji potegne slobodu štampe tako što slobodno iscepa jedne od dnevnih novina. Nezavisni mediji su preduslov za istinsko demokratsko društvo i tu se slažemo. Neko govori o produžetku agonije zbog ova četiri meseca u kojima će ili do privatizacije medija doći do izlaska države iz medija ili će zaposleni u tim medijima dobiti deo svog vlasništva, odnosno dobiti akcije i postati vlasnici medija u kojima su zaposleni.
Nije u redu kada je neko imao 12 godina, a boga mi negde i 15 godina su imali vremena da urade ono što nisu uradili i sada neko ko 12 godina nije radio to, smeta mu produžetak roka od četiri meseca kada se nedvosmisleno događa sledeće – da će ukoliko ne dođe do kupovine, privatizacije medija vlasnici biti sami zaposleni. Verujem da veće slobode ne može da bude i slažem se da su se mnogi od medija ponašali, a posebno u prethodnom periodu, poput ogledalceta vladajućih struktura u tim lokalnim samoupravama ili ukoliko je kontrolor bila država i ulepšavali su lice onih stranaka, onih političkih faktora koji su vladali na toj teritoriji i koji su imali osnivačka prava nad tim medijima i onda je dobro što država konačno izlazi iz tih medija i najverovatnije da to nije samo zahtev nekih od naših poslanika ovde, već da je to zahtev otprilike i EU da se država povuče iz medija i da na takav način oslobodimo, makar delimično, prostor za objektivno, istinito i blagovremeno informisanje.
Takođe, na medije utiču i oglašivači. Privatizacija divlja i predatorska koja je izvršena je omogućila da samo određena privredna lica i određeni privredni subjekti mogu da budu i mogu da se oglašavaju s obzirom da drugi nemaju novca. Uglavnom se oni oglašavaju na svim medijima i onda kada dobijete spoj političara i njihovih prijatelja tajkuna, koji se oglašavaju na medijima, i onda kada u medijima direktori i urednici kažu ili dobiju informaciju da se više neko neće oglašavati ukoliko budu loše pričali o njihovim političkim prijateljima i ukoliko imate spoj političkog pritiska kroz osnivačka prava i ukoliko imate ekonomski pritisak oglašivača na taj medij nije ni čudo što se na takav način bitno utiče na političke okolnosti i političke prilike u zemlji i u lokalnim samoupravama i na takav način i profilišu političke stranke, političke snage. Samim tim se na određeni način kreiraju i rezultati izbora.
Ovim izmenama i dopunama o kojima danas raspravljamo država će se konačno posle četiri meseca, odnosno lokalne samouprave povući iz tih medija. Oni će biti u privatnom vlasništvu i pripašće onima koji su zaposleni u tim medijima i na takav način ćemo konačno skinuti sa sebe taj balans, taj teret da se kroz politiku bitno utiče na uređivačku politiku u medijima.
Ja kao neka žrtva medijskih pritisaka mogu da pričam da me je 90-tih godina Javni servis izopštio čak i iz Narodne skupštine tako što je moj ton bio prekriven tonom spikera, pa kada god se javim za reč onda bude – poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program itd, svaki moj govor se prekrivao govorom spikera. Siguran sam u to da sam bio jedna od najvećih žrtava tih medijskih pritisaka.
S obzirom da moja Narodna seljačka stranka nikada nije bila u izvršnoj vlasti, nikada nije imala pozamašna sredstva, često a i dan danas budem predmet svakojakih pritisaka, pa ponekad i nekih neistina, ali mi ne pada na pamet da zbog toga uhvatim i iscepam neke novine.
Danas stranke bivšeg režima najviše pričaju o cenzuri. U štampi i elektronskim medijima možete čitati, a i slušati o tome kako u Srbiji cenzure ima. Ako u Srbiji cenzure ima, kako to da se onda o njoj priča i piše u medijima? Ako je ima, onda se o njoj ne bi moglo ni čuti ni pričati u medijima zato što ako cenzure ima, onda nema medija koji to sme da objavi.
Samim tim, mogu odgovorno da tvrdim da cenzure nema. Možda postoje jedan ili dva medija, jedan štampani i jedan elektronski, koji su možda malo više naklonjeni Vladi, ali postoji i na, reći ću, desetine medija koje su naklonjeni i protiv Vlade. Dakle, ne treba previše dokazivati i ne znam da se u bliskoj prošlosti ili bilo kada desilo da za generalnog direktora Nacionalnog javnog servisa izaberete osobu koja je nedvosmisleno naklonjena opozicionim snagama, čak snagama koje se nisu ni plasirale u ovaj parlament.
Treba li još neki veći dokaz o tome da je ova vlast, ja neću reći da je sasvim demokratska, ali da u toj demokratskoj proceduri u slobodi medija otišla najdalje od svih Vlada i svih vlasti koje su vladale od 2000. godine, pa do danas? Da budem iskren, da sam ja bio premijer i da sam se ja malo više pitao i da sam učestvovao u Vladi Srbije, takvu neku činjenicu ne bih dozvolio, bez obzira što sam demokratski opredeljen, ali to pokazuje da je Vlada čak ispred nas narodnih poslanika, da je rešila da Nacionalni javni servis da pod kontrolu, odnosno da generalni direktor tog servisa, onaj ko će uticati bitno na uređivačku politiku, da to bude osoba koja je najmanje naklonjena bila i koja je najmanje naklonjena i sada strankama koje u ovom trenutku čine vlast u Republici Srbiji.
Kako to izgleda sa druge strane, ja ću vam opisati. Na lokalnoj RTV Inđija, gde stranka bivšeg režima vrši vlast, od 2012. godine kao narodni poslanik, pa do dana današnjeg na toj RTV, na tom mediju imam nula minuta zarez nula sekundi, o časovima i danima ne treba govoriti. Dakle, to je medij isključivo ogledalce koje ulepšava ono lice stranke bivšeg režima. Još nisu čak uspeli da objave da sam izabran 2014. godine, a čini mi se da nisu objavili ni za 2012. godinu da sam izabran kao narodni poslanik i da sam jedini narodni poslanik iz te opštine. Njima to nije bilo dovoljno, da makar objave tu činjenicu i tu informaciju, da je neko na nekim izborima izabran za narodnog poslanika. Pa, kad oni pričaju o cenzuri, dužan sam da ih podsetim na tu činjenicu kako se ponaša stranka bivšeg režima u mojoj opštini, Opštini Inđija, i koliko ona izdvaja vremena svojim političkim protivnicima, pa čak i nosiocima u toj opštini najviših nekih funkcija, dakle nekome ko je ovde narodni poslanik i ko živi i radi na teritoriji te opštine.
Usudiću se na kraju svoje diskusije da kažem da postoji kontrola nad medijima u Srbiji, jedan medij je čak vlasništvo „Junajted grup“, vlasnik te „Junajted grupe“ je Dejvid Petreus, šef CIA i bivši komadant vojnih snaga u Avganistanu, dakle, taj medij gde su rado viđeni opozicioni prvaci, to je njihovo pravo da se na tom mediju predstavljaju, ali moje je pravo da kažem ko je osnivač tog medija, tamo vrlo rado odlaze, tamo ih i te kako ima, tamo je otprilike, ako je neko pozvan iz vladajuće strukture, tamo je dva prema jedan ili tri prema jedan u korist opozicije po pitanju gostovanja. Reći ću da na RTS-u, često gledam ove informativne emisije, obično na jednog vladajućeg poslanika, bez obzira što ovde strukturu parlamenta čini preko 200 poslanika vladajućih stranaka, da obavezno na jednog vladajućeg poslanika dolazi jedan, a ponekad i dva opoziciona poslanika, pa je to dokaz više da bar u javnom servisu, tamo gde se država pita, nema nikakve kontrole.
Zamerka da jedan ili dva, da jedan štampani, jedan elektronski medij je na strani Vlade, mogu se složiti da iz nekih razloga neki vlasnici medija više simpatišu Vladu, ali takođe vidim da objavljuju informacije o opoziciji, pa u tom listu sam video, koji je navodno naklonjen Vladi, juče sam video izveštaj koji je pozamašniji od izveštaja o bilo kom vladajućem predstavniku, koji je obavestio svoje čitaoce o postavljanju pitanja, maketama, slikama u holu Narodne skupštine Republike Srbije.
Reći ću da su mediji pod kontrolom, ali ne Vlade. Većina medija u Srbiji je pod kontrolom onih koji su protiv Vlade Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, prateći izlaganje predlagača amandmana primetio sam da ispod njegovog imena stoji „Pokret za PREOKRET“. Gospodin Babić je nazvao to „pokret za suncokret“, ali poenta je u sledećem. To nije politička stranka i ne znam ko je dozvolio, a vi to pogledajte da li je u skladu Poslovnikom, da se predlagač amandmana potpiše imenom udruženja građana imajući u vidu da to nije politička stranka, da udruženje građana osnivaju tri lica.
Ovim putem upućujem protest zato što se predlagač amandmana potpisuje po udruženju građana. Ako se svi budemo potpisivali po udruženjima kojima pripadamo onda ja ne znam na šta će ličiti ova Narodna skupština. Nije problem da se nazove po izbornoj listi, nije problem da se nazove i po političkoj stranci koja nije učestvovala na izborima. Ali ako se budemo potpisivali po nazivu udruženja građana koja ne mogu da budu politički nosioci, niti političke liste, niti izborne liste na izborima, onda ćemo daleko otići.
No, predlagač amandmana je predložio amandman sledeće sadržite, to je profesor doktor, on ima prigovor oko nekih fakulteta, ja imam prigovora oko njegovih studenata. Ne znam šta će on korektno naučiti svoje studente ukoliko predlaže ovako pametne amandmane. Ne znam da li je ovo smislio sam ili mu je to neko pomagao, s obzirom na prigovore da je zabrinut za studente koji studiraju na nekim fakultetima, takođe mogu da budem zabrinut za sudbinu studenata kojima on predaje, s obzirom da predlaže ovako kvalitetne amandmane.
Slažem se sa predlagačem amandmana da Skupština nije lavirint. Dakle, to što u Vladi, ministarstvu imaju određene obaveze i to što smo čekali nekoliko minuta nije razlog za prigovor. Njega može da iznese neko ko je redovan na sednici Narodne skupštine, ali ne svakako profesor, doktor koji svoje predloge da, a onda ga u danu za glasanje nema. Pa, sam na poslednjoj sednici ja iskoristio priliku da glasam za predlog uvaženog profesora doktora i glasao za njegov predlog, ali njega nije bilo. Njegovi predlozi su dobili nula glasova, a ja ću i ovog puta podržati njegovo predlog za usvajanje ovog amandmana. Naravno, predlažem da se odbije, ali pod uslovom da mi u trideset sekundi nabroji sve političke organizacije u kojima je bio u poslednjih godinu dana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ja tako pre jedno 20 minuta odmah pošto je govorio onaj poslanik kojem ste dali opomenu i molim vas ubuduće kada on bude govorio, gospodine predsedavajući da mi obezbedite jednog tumača, jednog tumača za srpski jezik, jeste da kolega poslanik govori nekom verzijom srpskog jezika, ali ja njega ništa ne razumem.
Govorim o poslaniku kome ste izrekli opomenu, ja sam se javio odmah posle njega za reč, međutim, nisam je dobio. U međuvremenu je govorio „senčeni ministar“, ministar „Vlade u senci“ i ja više ne znam koja pravila vladaju u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam amandman koji glasi „briše se“ iz prostog razloga što su predlagači veoma neubedljivi, što treba da razumemo jedan izraz koji se upotrebljava u Sremu – teško reduši u praznoj kući; a ja ću to da parafraziram – teško Vladi u zapuštenoj, napuštenoj, prezaduženoj zemlji koju smo zatekli.
Dakle, akcize će biti javni prihod pomoću koga treba iskoreniti, odnosno pokušati iskoreniti siromaštvo koje smo zatekli, koje gotovo je gotovo neizdrživo za gledanje. Sa tim novcem Vlada će svakako pokušati da izleči bolesnog, da obuče golog, da obuje bosog, da nahrani gladnog, da zbrine siromašnog, neće pare da idu tek tako, znači biće neki javni prihod od akcize.
Možda ta akciza ne bi bila potrebna da, pa ni njihov amandman koji glasi „briše se“, da nismo zatekli potpuno zapušteni privredni sistem, dakle državu bez privrede u kojoj je privreda toliko bila devastirana da je trošila dva i po puta više struje po jedinici BDP, nego što to čine evropske zemlje.
Takođe, ništa nije učinjeno da se podigne energetska efikasnost, posebno u domaćinstvima, tako da nikakav stepen izolacije veći nije postignut već 15 godina, odnosno 12 godina koliko vladaju na teritoriji cele države i 15 godina koliko vladaju na teritoriji AP Vojvodine, gotovo da beli dinar nije uložen u poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno u izolaciju kuća, promenu stolarije, itd, tako da naša domaćinstva troše dva puta više energije po kvadratnom metru površine, nego što to troše domaćinstva u Evropi.
Dakle, ja preporučujem Vladi da deo novca koji dobije od ubiranja ove akcije da iskoristi da stimuliše naša domaćinstva da ih subvencioniše, da podiže energetsku efikasnost, odnosno da poboljšavaju izolaciju, da malterišu zidove, poboljšavaju izolaciju, da menjaju stolariju i da im Vlada na odgovarajući način da stimulacije za takvu aktivnost, a sa druge strane treba naterati i privredu, odnosno ostatak privrede koji smo zatekli da poboljša svoju energetsku efikasnost i da troši manje struje po jedinici BDP i verujem da takva politika, energetska politika, zajedno sa ovom akciznom politikom mora da da rezultate.
Takođe, Vlada treba da povede računa i o malom čoveku, a ja ću reći o seljaku, zemljoradniku i da njima da odgovarajuće popuste s obzirom da oni ne mogu da se uklope u one kvote koje su propisane po broju kilovata ne zato što troše previše energije za domaćinstvo, odnosno za kuću, već troše električnu energiju za okućnicu, za ekonomske objekte, pa to treba imati u vidu da seljaci ne troše energiju samo da bi se grejali, to najmanje čine, greju se na drva, ali pri tome pripremaju hranu za stoku, imaju ekonomsko dvorište gde troše odgovarajuću količinu električne energije.
Zato predlažem da u budućnosti se povede računa da se stimulišu na takav način i poljoprivredna gazdinstva koja izađu iz kvote električne energije koje garantuju olakšice zahvaljujući činjenici da deo svoje energije troše za ishranu stoke, a ne za potrošnju koja ide za grejanje i za neke druge aktivnosti.
Mislim da ubuduće Vlada treba da vodi o tome računa, kao i da pokuša da spoji poljoprivredu i proizvodnju električne energije, s obzirom da se akciza uvodi zbog razloga da nismo zatekli ni jednu izgrađenu elektranu, posebno onu koja bi iz poljoprivrede i iz biomase davala električnu energiju i na takav način podigla energetske potencijale ove zemlje.
Predlažem Ministarstvu finansija i Vladi da deo koji ubere od ove akcize, i zato ne prihvatam ovaj amandman „briše se“, da iskoristi da se ubuduće podižu farme koje će uz meso, mleko, proizvoditi i odgovarajuću količinu energije za napajanje same farme, ali i za korišćenje, odnosno za isporuku te električne energije u mreži, tako da pomoću te električne energije koju će isporučivati u mrežu, preradimo one primarne poljoprivredne proizvode prerađivačke industrije, korišćenjem te energije napravi jedan dobar prehrambeni proizvod, da napravi više robnih marki i na takav način zatrpamo domaća i strana tržišta iz realnih izvora za koje će ove akcize i zahvaljujući podizanju novih energetskih potencijala, zahvaljujući proizvodnji električne energije u poljoprivredi, podignemo ne samo prerađivačku industriju, već na takav način iz realnih izvora, podignemo plate i penzije.
Mislim da je Vlada na dobrom putu i samim tim vodeći državu u pravom pravcu, to je jedan, koliko ja vidim, mali korak, ali bolje jedan mali korak u dobrom pravcu, nego njihovo galopiranje koje je trajalo 12 godina u pogrešnim pravcima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam prethodnog govornika, doktora, profesora, ja se čisto zapitam ko je osiromašio i opljačkao ovaj narod? Danas o osiromašenom i opljačkanom narodu najviše govore oni koji su ga opljačkali. Verujem da ono dovoljno dobro poznaju tematiku, ali verujem i u to da građani ne mogu da veruju, bez obzira na onaj natpis koji gore stoji kada govori kolega koji je pre mene govorio i koji kao dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog pokreta i udruženja građana.
Na kraju, gospodine predsedavajući, dopustićete, pošto je to rešenje iz Agencije za privredne registre, vi ćete dopustiti da se potpisuju po preduzećima iz kojih dolaze ili po preduzećima tajkuna koji su opljačkali ovu zemlju.
Slažem se da akciza nije popularna, ali da je nužna. Zašto? Zato što je država temeljno opljačkana, osiromašena itd.
Lako bi mi zbrinuli siromašne o kojima je govorio moj prethodni kolega, dr pravnih nauka koji nastupa kako nastupa, jedan dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog registra, registra političkih stranaka i političkih pokreta i Agencije za privredne registre.
Lako bi mi zbrinuli te siromašne, ali ne možemo da zbrinemo njihove bogate, njihove alave, one tajkune koji su se bogatili, dok su oni vladali.
Njih ne možemo nikako da nahranimo. Lako bi obukli, obuli i nahranili siromašne, ali ne možemo bogate i alave, jer njima nikad nije dosta, njima je ruka uvek ispružena, daj, daj i daj.
Opisaću samo jedan slučaj. Vlada Mirka Cvetkovića koju je podržavao moj prethodni govornik je dala 15.000 tona, kupila 15.000 tona šećera za 1,2 milijarde po ceni od 80 dinara, a danas je cena na veliko šećera, 50 dinara.
Godine 2011. je kupila zbog mogućih nestašica u daljoj budućnosti, 15.000 tona šećera od njihovog bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima. Kupila je tako da je dala i novac i šećer. On je dobio 1,2 milijarde, ali je šećer zadržao, jer su mu plaćali skladišninu.
Da li o tom siromašnom narodu priča, koji je dobio 1,2 milijarde od Vlade iz budžeta, a da pri tom šećer do dana današnjeg nije isporučio? Današnja cena šećera je 50 din. i Vlada je već na gubitku negde oko 700.000.000 dinara.
Da li te bogate i alave ne možemo da nahranimo, s obzirom da su stvoreni, kad su stvoreni u periodu kada su vladali i dan danas vladaju u Vojvodini, a ovamo pričaju o opljačkanima i siromašnima. Slažem se da ih ima, ali njihovo učešće u siromašenju i pljačkanju tih naroda je nemerljivo.
Onaj ko veruje od građana da će ih u bolje sutra uvesti oni koji su ih opljačkali juče, taj je zreo za psihijatra. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, verujem da se moj kolega poljoprivrednik razume u kocku i da je njegova ona poslovica iz njegovog vlastitog iskustva i da je tačna.
Ja ću samo reći da povodom svih ovih zahteva koje smo čuli svih amandmana, ja ću reći nešto o akcizama. Akcize se otprilike uvode na akcizne proizvode, ovog puta i na struju. Uglavnom se najviše akcize uberu u državi na duvan i alkohol.
Na duvanu i alkoholu stoji natpis, uvek stoje natpisi da su štetni po zdravlje. Na nekim ljudima tog natpisa nema „šteta“, a među njima ima takvih štetočina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja baš nisam razumeo lidera ove udruge Pokret za PREOKRET, nisam baš najbolje razumeo, ali sam čuo, ne znam da li ste vi čuli predsedavajući da je rekao da je suvlasnik Britiš tabaka jedan domaći političar?
Ja bih voleo da to raspravimo i da to znamo, s obzirom privatizacija Vranja i Niša je izvršena od 2000. do 2003. godine, tačnije izvršena je u nevreme, odnosno za vreme „Sablje“. Želeo bih da znam koji su to političari sebe ugradili, zato bih voleo da ovaj vođa udruge u ovom parlamentu nama kaže koji su to političari sebe ubacili u vlasništvo Duvanske industrije Vranje, jer tu je izvršio privatizaciju Britiš tabako, i to bi bilo vrlo interesantno s obzirom da su akcize na dnevnom redu i da takav suvlasnik može obezbeđivati političke prilike i političke neprilike na tržištu duvana i da može obrazovati akcize kako se njemu hoće, ukoliko je dovoljno uticajan taj suvlasnik, taj političar koji je suvlasnik Britiš tabaka …

Ne razumete, ja govorim o akcizi. Sačekajte gospodine Bečiću, ja govorim o akcizama. Dakle, ako je to tačno, onda može doći do uticaja i na ovaj zakon, mogu se utvrđivati akcize na razno-razne načine.
Ja verujem da je on mislio na bivšeg premijera koji je bio od 2003. godine do 2004. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je vođa nevladine udruge trenutno izašao iz sale, ali već kada moj kolega poljoprivrednik insistira na pravopisu, ja vas moram upozoriti da je ovde rečeno od strane vođe te nevladine organizacije, rečeno je - penzionerima kojima ste smanjili platu. Jeste on doktor, profesor, doktor pravnih nauka, ali ja nikako ne razumem koju to platu primaju penzioneri. Da njega nije kao predstavnika nevladine udruge ja ne bi znao da penzioneri primaju platu, ja bih mislio da oni primaju penziju.
Takođe, kada moj kolega poljoprivrednik insistira na pravopisnim greškama red je bio da opomene vođu nevladine udruge, jer obraćajući se predsedniku Narodne skupštine, Maji Gojković, rekao je - uvažena predsednico. Mogao je da kaže uvažena predsednice, ali s obzirom na te gramatičke greške koje su veoma očite, ja sam zabrinut za školovanje studenata kojima on predaje.
Nije tu, pa ne mogu ponovo da ga pitam da mi kaže - koji se to političar ugradio u suvlasnistvo „Britiš tabaka“, ali ću…

Gospodine predsedavajući, gospodin o kome govorim kada je obrazlagao svoj amandman je izrekao mnogo toga što ne spada u obrazloženje amandmana i ja pokušavam samo da protumačim šta je on to nas hteo da pita i šta je hteo da nam ispriča.
On je do slovce nas pitao da mu kažemo koji je to vođa politički sebe ugradio u „Britiš tabako“. S obzirom da je on to izrekao, ja verujem da on kao profesor, doktor prava, profesor na fakultetu, da raspolaže sa pravnim elementima, činjenicama itd.
Ali, ja ću pitati gospodina Martinovića - gospodine Martinoviću ako pobedi nevladina udruga, ja vas pitam s obzirom da se radi o nevladinoj organizaciji da prevedem na srpski, da li ta nevladina udruga može da formira Vladu?

Ja sam se obratio predsedniku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i očekujem od njega odgovor. Vama se izvinjavam što nisam rekao da se obraćam predsedniku za ustavna pitanja i zakonodavstvo i očekujem od njega i odgovor i da časti s obzirom da se rešio takvog člana kao što je doktor Janko. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga zašto se uvodi akciza na struju je svakako i ponašanje političkih prvaka. Nije greška samo predlagati da se određeni računi ne plaćaju. To predlažete dok ste opozicija, a onda kada dođete na vlast, onda sa pozicije vlasti naplatite sve to sa kamatama, što ste kao opozicioni prvak predlagali da ne plaćaju. Prvo kažete – bacite sve te račune u ovo bure, nemojte ništa da plaćate, a onda kada dođu na vlast, onda im naplate i glavnicu i kamatu.
Dakle, to je jedna hipokrizija i ja verujem da je narod imao najbolju nameru kada je hteo demokratiju i kriminal. Međutim, zahvaljujući prvacima koji su nas izdali od 2000. do 2004. godine, umesto demokratije i tržišne ekonomije, dobili smo samo monopol i kriminal.
Narod je ostao i dalje na ulici, ali su oni politički prvaci koji su ga kobajagi predvodili, otišli u dvorce i žive kao u bajci. Za takve političare narod ima poruku – pošto se bavite već pravopisnim greškama u ovim amandmanima, ja mogu da vam kažem da sam više glasao za vaše amandmane, nego vi sami, i nova kola se prave uvek od novih delova, ne od starih, tako i nove stranke se ne mogu praviti od polovnih političara.
Što se tiče ovih 6,8% zapeta vam je na pogrešnom mestu, premestite je jedno mesto napred i dobićete pravu vašu vrednost 0,68%. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čuveni Pitagora je rekao – ne može se iskazati mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Mislim da je Pitagora bio vidovit i da je znao šta će jednog dana pričati jedan poljoprivrednik u pokušaju u Narodnoj skupštini.
Takođe, postoji izreka – ne može vas uvrediti svako, nije dostojan svako da na njega obraćate pažnju i dodatak – da vas može poniziti i uvrediti samo bolji od vas a ne gori.
Ona reč „spodoba“ ne znam na koga se trebala odnositi, ali sam zahvalan gospodinu Markoviću i ministru koji su se javili posle mog kolege poljoprivrednika, pa verujem da ta uvreda, koja se pokušala uputiti meni, ne zasluženo pripala njima i zato se njima izvinjavam jer verujem da to njima nije bilo namenjeno, a da su svojim utrčavanjem u govor posle mog kolege poljoprivrednika dobili sankciju koju nisu zaslužili.
Verujem da je moj kolega, sem što se razume u pelcovanje kokošaka u selu Pukovce lažnim rastvorima, sem što menja kuglice ispod šibica, da se on razume i u električnu energiju tim pre što je devedesetih godina toplo preporučivao građanima da struju ne treba da plaćaju, da bi se na takav način izvršio politički pritisak i srušio tadašnji režim Slobodana Miloševića.
Verujem da će on pokušati opet da preporuči da se ne plaća struja, ali ja ću potvrditi njegove reči da je EPS u veoma lošem stanju, u lošem stanju iz prostog razloga što smo zatekli jednu zapuštenu, napuštenu, razvaljenu privredu, devastiranu državu u kojoj je stranka bivšeg režima podigla mnogobrojne elektrane, što termoelektrane, što hidroelektrane, što elektrane na obnovljive izvore energije itd.
Pokušao sam da pronađem makar jednu od tih mnogih i gle čuda nisam mogao da pronađem, ali obilazeći jednu na Fruškoj Gori, ovo je trebalo da bude solarna elektrana, čini mi se da je opština Mitrovica, ovo je jedna padina na Fruškoj Gori, i ovo je fotografija od pre dva dana. Umesto te solarne elektrane koju je napravila stranka bivšeg režima i premijer Vlade Vojvodine itd. našao sam ovaj korov koji mi u Sremu zovemo kibica, ima ambrozije itd.
Osim te padine za rasad korova nisam našao ni „E“ od elektrane. Mislim da je ovo možda dobro da se zasadi neki vinograd da premijer Vojvodine sad poput premijera republičkog kada mu prestane mandat zasadi neki vinograd i da pokuša da povuče neku subvenciju od 525 hiljada evra. Mislim da je ovo mesto idealno na Fruškoj Gori za vinograd i da zbog te namere na njoj nema solarne elektrane, nema solarnih panela koji su bili planirani i gromoglasno najavljeni. Ja ovde imam i tekstove…

  Govorim o akcizi na električnu energiju. Govorim zašto se uvodi, zašto sada struja mora da poskupi, zato što smo zatekli proizvodnju struje ravnu nuli, zato što smo zatekli emitovanje socijalnih prava sa privredom koja je bila u rasulu, sa privredom koja troši 2,5 puta više električne energije po jedinici BDP i sa stanovima, odnosno sa domaćinstvima koja troše dva puta više struje nego što je to prosek u Evropi po jednom metru kvadratnom.
Zato mislim da novac od akcize treba uložiti u energetsku efikasnost, jer to stranka bivšeg režima nije radila, da se potrošnja struje po kvadratnom metru po jedinici BDP približi onom proseku koji je u EU.
Mislim da smo mnogo promašili i u poljoprivrednoj politici koja je vezana za energetiku. Možda da smo to radili ranije sada ne bi morali da uvodimo akcizu na električnu energiju, ali stranci bivšeg režima nije palo na pamet da spoji poljoprivredu i energetiku. Tek kada su otišli sa vlasti počeli su nešto da prepisuju iz naših programa.
Naime, zalažem se da se spoji poljoprivreda i energetika i da električnu energiju proizvodimo što više iz obnovljivih izvora. Srbija u ovom trenutku ima preko 400 hiljada hektara zapuštene poljoprivredne zemlje, a to je, naravno, zatečeni rezultat stranke bivšeg režima, i da ne bi povećavali stalno te akcize na električnu energiju, preporučujem da to zemljište obradimo, odnosno da od para koje uberemo od akcize dižemo energetske farme tako što ćemo spojiti poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju električne energije od biomase, tako da na 400 hiljada hektara mi možemo da proizvedemo električne energije u iznosu od 1300 megavata. Na svakih 300 hektara možemo da podignemo 200 do 300 grla krupne stoke i da proizvedemo jedan megavat električne energije, ukoliko posejemo, odnosno zasadimo biljke za ishranu stoke i za proizvodnju obnovljive energije.
Dakle, mislim da treba spojiti poljoprivredu, treba spojiti energetiku, tim pre što bi proizvedenu energiju upotrebili da primarne poljoprivredne proizvode, da meso, mleko, jaja uspemo pomoću te električne energije da preradimo u jedan prehrambeni ili više brendova prehrambenih proizvoda koje možemo da plasiramo na domaćim, okolnim tržištima itd.
Ranije ništa nije ulagano u tom smislu i zato sada treba podizati cenu električne energije, treba dizati akcize, iz te akcize novac treba uložiti, sa jedne strane, u izolacije, termoizolacije samih zgrada itd, da trošimo što manje električne energije kao domaćinstva, s obzirom da više od polovine električne energije koristimo kao domaćinstva. Drugu polovinu koju koristimo kao privreda moramo takođe da podignemo energetsku efikasnost, jer po jedinici BDP koristimo dva do 2,5 puta više energije nego što je to u zemljama EU.
To je ono gde bih ja uložio novac i to je moja preporuka ministru, takođe uz preporuku da ne sluša bivšeg premijera, koji osim bacanja računa za struju, ništa drugo nije znao. Mislim da je vreme da novac koji dobijamo uložimo u proizvodnju, u stočarstvo, u poljoprivredu i da na takav način napravimo energetske farme, da podignemo kapacitete u proizvodnji električne energije i da tako poljoprivrednici, kroz poroizvodnju mesa, mleka i proizvodnju energije, više zarade, a da država ima veći BDP i iz toga, iz proizvodnje da podignemo plate i penzije, da ne živimo više zaduženo kao što smo živeli za vreme stranke bivšeg režima, već da živimo od zarađenog i da stanje koje je bilo zatečeno, kao na Marsu je bilo uslova za život, a nije bilo života, da to prevaziđemo.
Struja nije skupa, ali su plate jeftine. Moramo dizati privredu, iz koje će rasti, na jedan efikasan način, iz podignute, veće vrednosti će rasti i plate i penzije i mislim da je to jedini izlaz koji ova država ima, a sve drugo je demagogija, makar to pričao bivši premijer, stručnjak za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednik na određeno vreme.
Ovih dana smo svedoci da stranka bivšeg režima pokušava da se plasira kao proizvođač energije i sigurno ste čuli vest za njihovu nameru da prestignu Teslu. Taj njihov projekat se zove „Osvetlimo Srbiju“. Ne verujem da će oni u Srbiji upaliti svetlo, ali verujem da će ugasiti stranku. Hvala .