Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo pohvaljujem Vladu zato što je prihvatila ovaj komplikovani amandman, da se posle reči doda zapeta, određene reči.
Mislim da je to veoma vredno pažnje, a već sam i govorio da o pravopisu predlagači imaju dva različita mišljenja u zavisnosti od toga ko im je koji amandman napisao.
Verujem da su to oni činili sami i želim da pohvalim Vladu, kad god ima priliku da prihvati amandman opozicije, ukoliko je iole kvalitetan kao što je ovaj, ako je komplikovan kao što je ovaj, ja verujem da te zapete treba dodati, pa možda iako su suvišne vredi pokušati, uključiti i opoziciju u neku konstruktivnu diskusiju.
Što se tiče mržnje koja je prilikom obrazlaganja ovih amandmana nama prišivena, ja se ne sećam da je neko sa ove strane mrzeo bilo koga. Ne sećam se ni jedne ružne reči da je upućena u mikrofon u ovom sazivu od 2014. godine, od kada smo ovde, tako da primedbe o tome kako poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije, šire mržnju poput onih devedesetih, apsolutno ne stoje.
Mi nikoga nismo nazvali ni stokom, ni primatima, čak se ja nisam ni uvredio na reč „primati“, odnosno „primati“, jer se to akcentuje u Niš na razne načine, pa možda to „primati“ je neko mislio na reč primati, kao recimo kada se ono uzme - primati subvenciju od 525 hiljada evra, imati stan na Vračaru od 500 hiljada evra zahvaljujući tome što ste u prethodnom mandatu bili predsednik Vlade. Možda ta reč primati, „primati“ je pogrešno izgovorena, pa se odnosila na primati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju ovog amandman, ja ću da primim, ako se to tako može nazvati, sve jezike koji se upotrebljavaju.
Dakle, nije mi bitno ko se obraća ovoj Skupštini jezikom koji liči na hrvatski, nije mi bitno ko se u obrazloženju obraća se jezikom koji je bosanski, nije mi bitno da li se neko obraća jezikom kako to u Crnoj Gori zovu crnogorski ili maternji jezik. Dakle, ja mislim da su to, a i strani lingvisti to potvrđuju, sve varijante jednog te istog srpskog jezika, tako da ako mi prevodilac bude potreban za bosanski, pošto ima samo jedan ovlašćeni prevodilac u Srbiji, ja ću da pozovem Republiku Srpsku i dobiti izvorno tumačenje.
Nebitno je, dame i gospodo, dragi građani, kojim se jezikom ovde služimo, bitno je da se razumemo i sve ove verzije za mene, a i za međunarodne lingviste, su varijante srpskog jezika, a i zato želim da prihvatim sva ova narečja, sve varijante kojima govore narodni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Malopre smo bili svedoci, kada je poslanik Veselinović obrazlagao svoja tri, ja ću se usuditi reći, marketinška predloga zakona. Nemam ništa protiv gostiju na galeriji, nemam ništa protiv građana, nemam ništa protiv banaka, nemam ništa protiv toga da se u dogovoru sa bankama ti krediti pretvore u neku drugu valutu, ali je malopre došlo do nezapamćenog incidenta i gotovo je neverovatno da neko unese transparent u Narodnu skupštinu i da se to pretvori u stranačku egzibiciju, tim pre što za predloge zakone koje je obrazlagao gospodin Veselinović je glasalo ukupno iz njegove grupe pet, a iz opozicije 13 poslanika. Takav neozbiljan predlog koji je podnet, praćen je stranačkom aktivnošću sa galerije.
Nemam ništa protiv da se i ubuduće zovu gosti, nemam ništa protiv da se ti krediti revidiraju i pretvore u evre, ali moram da napomenem da oni koji ih danas brane da u stvari se brinu samo kako da ih sahrane. Te 2007, 2008. godine, kada su krediti dizani, guverner Šoškić i drugi finansijski stručnjaci iz Demokratske stranke su govorili da je najsigurnije dizati kredite u švajcarcima i zbog toga danas naši građani trpe posledice.
Videli smo pravu hipokriziju, licemerje, videli smo nemoralnost, videli smo na delu, ja ću se usuditi da kažem, moralno mizerstvo, zato što neko ko je odgovoran i kriv što štediše danas moraju da vraćaju zbog švajcarskih franaka, po savetu tadašnjeg guvernera Narodne banke, što moraju da plaćaju enormne kredite, taj se drznuo, ne samo…

… sačekajte malo, da predloži te zakone, nego su uneli stranački transparent.

Tražim da se o ovome glasa. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, ja ću naravno glasati za izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju i pažljivo sam slušao mog prethodnog kolegu i bilo mi je pomalo dirljivo kada je on pričao o vojnim pitanjima, budući da je izbegao da stekne svoje vojno iskustvo u jedinicama JNA, kada sam ga ja sticao, kao neko ko je to iskustvo sticao devet meseci na Bihaćkom aerodromu i te kako, bez obzira što sam kolega poljoprivrednik, imam iskustva u vazduhoplovstvu, ali cenim, posebno u ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani, sada se kaže protivvazduhoplovnoj odbrani, ali takođe cenim i to što se moj kolega razume u letenje.
Dakle, kada je iz Vlade odleteo, na Frušku goru je sleteo. Tu tik pored radara, oni koji poznaju Frušku goru, vrlo dobro znaju, tik pored radara se bavio i letačkim i vinodelačkim iskustvom i to je državu koštalo jedno 550 hiljada evra za podsticaje a još ćemo platiti jedno 500 hiljada evra, s obzirom da je zemljište na kome je sticano to letačko iskustvo predmet restitucije i sada ta 52 hektara treba platiti pravnim sledbenicima vlasnika kojem je to zemljište oduzeto i bez obzira što je moj kolega, kao bivši premijer imao ugovor sa narodom, da se izvrši restitucija i isprave stare nepravde, on je svoje vinodelačko i letačko iskustvo, pored radara na Fruškoj gori, stekao tako što je, po meni, od države uzeo 525 hiljada evra i tri miliona dinara, a to će nas dodatno još koštati 500 hiljada evra, tako da to letačko i vojno iskustvo nas ni manje ni više kao državu će koštati milione evra.

Tema je letenje. Rekli ste da je tema letenje i ja govorimo i izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.

Molim vas gospodine Bečiću, nećete valjda na meni da uvedete cenzuru s obzirom da su svi mediji u gotovo njihovim, mala dva koraka dele od toga da u potpunosti padne mrak na vladajuću većinu, što je…

Hoćete dozvoliti da nastavim? Ima veze zemljoradnja i te kako. Ministarka će razumeti.
Pre nekog vremena je izvršena, proglašen je javni interes na aerodromu Beograd. Dakle, određeno zemljište korisnik je najverovatnije bio aerodrom Beograd ili aerodrom Nikola Tesla. Oni su bili korisnici eksproprijacije koja je izvršena da bi se aerodrom doradio i sagradila određena pista i još neki rezervni elementi koji su tamo trebali da se sagrade.
Ali, stranka bivšeg režima je zaboravila to da uknjiži i molim vas ovo dobro da zapišete,a ovo govorim javno da bi i javnosti skrenuo pažnju na to, mogućim kupcima. To zemljište budući da nije uknjiženo na aerodrom Beograd, nije uknjiženo na državu, to zemljište se još uvek vodi kao zemljište privatnih korisnika, bivših vlasnika koji to zemljište ponovo preprodaju tako da će država greškom stranke bivšeg režima imati ogromne probleme pop pitanju vlasničkih odnosa u blizini aerodroma jer se radi o eksproprijaciji kojom je trebalo pribaviti dodatno zemljište za proširivanje aerodroma Beograd, odnosno aerodroma Nikola Tesla.
U saznanju da se to zemljište ponovo prodaje i da stiče nove privatne vlasnike, pretpostavljam da će država imati grdne probleme s obzirom da oni vlasnici koji su to prodali, za to dobili novac, to su ponovo prodali, ovog puta ne državi nego privatnim vlasnicima. Budući da u katastru nije uknjiženo, znači nije bilo prepreka da se to zemljište prometuje i sada neko ko je pošteno platio to poljoprivredno zemljište u blizini aerodroma će imati problem i država sa njim i s toga ja molim da ovo zapišete i da obratite pažnju i da proverite informacije koje sam ja dobio iz Surčina od poljoprivrednika koji žele da se ta nepravda ispravi, odnosno da se to zemljište ne preprodaje, budući da će poljoprivrednici koji to zemljište kupe biti oštećeni s obzirom da je to već jednom prometovano u korist države, odnosno korisnika eksproprijacije.
Zato kažem, gospodine Bečiću da je ovo imalo veze i te kako sa poljoprivrednim temama. Takođe vazduhoplovstvo ima i te kako teme po pitanju poljoprivredne avijacije, privredne avijacije, budući da se vazduhoplovi mogu koristiti i za prihranjivanje poljoprivrednih kultura. Mogu poslužiti i za zaštitu vinove loze, voćnjaka, itd, i te kako se koriste u te svrhe i kod nas a ne samo u svetu.
Mislim da moj kolega poljoprivrednik ima takva iskustva u zaštiti vinove loze avionom. Znači, ne samo da je odleteo i sleteo, već mislim da je mogao na tako značajnim površinama da koristi poljoprivrednu avijaciju.
Takođe, postoje letelice koje se zovu rakete i modeli koji mogu da se koriste u poljoprivredi. Jedna je posebno u šumarstvu, da se mogu osmatrati putem dronova i raznih modela, ne samo navijačke grupe, stadioni, već se mogu osmatrati i eventualni počeci određenih požara da bi se stekao javni uvid kako treba dejstvovati.
Takođe, avijacija može da ima i protivpožarnu svrhu. Ja verujem da ćemo, s obzirom da je ranije sve rasprodato od kvalitetnih aviona kojima smo se štitili od požara, verujem da deo poljoprivredne avijacije i privredna avijacija može da ima i tu svrhu i zato govorim da na to treba obratiti pažnju.
Iz tih delatnosti ja predlažem, takođe da ministarka zapiše, da određeni deo prihoda treba odvajati za protivgradnu zaštitu, budući da na linijama preleta, da na linijama vazdušnih koridora ne može da se koristi protivgradna zaštita, zaštita od grada, nisam rekao od grada, mada ni tu ne bi puno pogrešio, s obzirom da se stanovništvo skoncentrisalo u četiri velika grada. Govorim o zaštiti od grada, od leda, s obzirom da se ne može štiti u linijama sletanja, poletanja, u vazdušnim koridorima, ne može štiti poljoprivredne useve i stoga proizilaze određene štete po poljoprivredne useve, voćnjake, vinograde itd, pa predlažem da se određeni deo prihoda sa aerodroma i od kontrole leta usmeri na to da se ili poljoprivrednicima osiguraju usevi, koji trpe zbog toga što ne mogu da imaju kvalitetnu protivgradnu zaštitu, ili da menjamo koncept protivgradne zaštite, pa da se nabavljaju određeni avioni ukoliko se svi skoncentrišemo na to, pa se odbrana od grada može vršiti određenim vazduhoplovima, pa možemo i to koristiti kao način odbrane od grada ili koristiti neki kombinovani način da se u linijama gde se vrši letenje, preletanje itd. koriste vazduhoplovi kojima se na takav način štite poljoprivredni usevi i zasadi od grada.
Što se tiče ostalih delova zakona, ja mislim da treba obratiti pažnju posebno na obezbeđenje, s obzirom da vazduhoplovstvo može da posluži teroristima na raznorazne načine. Sve druge primedbe koje je opozicija istakla smatram neumesnim i neumerenim, budući da smo zatekli državu koja je propala u svim segmentima društva i mislim gotovo da je ravno bahatosti kada neko prigovara na bilo kom stanju, u bilo kom segmentu u našem društvu i u našoj državi, budući da ono što smo mi zatekli nije ni ličilo na državu i da mi moramo prvo da stvaramo državu kroz zakone, da bi mogli da osposobimo ne samo našu avijaciju, već da bi mogli da osposobimo i naše stanovništvo da što više koristi avijaciju kao prevozno sredstvo, ne samo za prevoz ljudi, nego i za prevoz robe.
Budući da se ovde mnogo pričalo o lokalnim aerodromima, ja predlažem da stranka bivšeg režima iskoristi svoje piste iznad svojih penthausa i da uspostave međusobni vazdušni saobraćaj, s obzirom na značajne površine koje imaju pod stambenim prostorima, tamo negde kod pašnjaka, a može da se uspostavi međunarodna linija koja bi, recimo, išla između Beča i Inđije, sa sletanjem u Andrevlju, recimo, sa penthausa potpredsednika stranke bivšeg režima i bivšeg predsednika opštine, sa njegovog penthausa od 250 i nešto kvadrata sigurno može neki heliodrom, odnosno neki helikopter bezbedno da uzleti, a još bezbednije da sleti, recimo, na stan u Beču, da to bude međunarodni let, koji takođe ima oko 200 kvadrata. Mislim da tu nema nikakvih opasnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune, da ne bi bilo nešto nedorečeno, ničije ime nisam pomenuo, čak nisam pomenuo ni sve funkcije koje je, po meni, moj kolega poljoprivrednik obavljao. Ako se neko prepoznao, to je njegov problem i krivica do njega samog.
Reklamiram član 103. i član 104, a iz prostog razloga da skinem sumnju da sam se mešao u privatni život drugih lica. Nije privatna stvar dobiti subvenciju za vinograd od 525.000 evra i tri miliona. To je javna stvar. Građani imaju pravo na informacije. Ako ih ne dam ja, imaju pravo da ih dobiju od Poverenika za informacije o javnog značaja. Dakle, tu nema ništa sporno, jer je novac isplaćen iz javnih izvora.
Takođe sam govorio o mom iskustvu u vazduhoplovstvu, govoreći da sam 1978, 1979. godine služio vojni rok, da sam imao obuku šest meseci, a da sam gotovo devet meseci proveo u Bihaću na aerodromu, a svi oni koji su služili vojsku znaju koliko je taj aerodrom u to vreme bio osetljiva i značajna stvar i da tamo nije mogao doći baš svako.
Takođe, sam i govorio da je moj kolega, nego navodeći ime, tu čast da služi vojsku izbegao, odnosno izbegao je da služi oružju i da se oružjem služi u vojsci, ali je zato vrlo rado naknadno pribavio sebi dozvolu za držanje oružja u civilu i ne samo za držanje, već je jedan od retkih koji imaju dozvolu za nošenje oružja. Pa, sad malo nisam sposoban da služim oružju, a malo sam sposoban da ga nosim u civilu. Mislim da je mnogo mačku goveđa glava. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se ne prihvati amandman mog kolege poljoprivrednika, iz sledećeg razloga, zato što…

Predlažem da se prihvati …

… amandman Odbora, ali da se ne prihvati obrazloženje mog kolege vinogradara iz prostog razloga što je on govorio o moralu. Morate prvo da sačekate.
Nataša Mićić kada je uvodila vanredno stanje, rekla je da vrednosni sistem u Srbiji ne mogu da budu džip i pištolj. Posle toga moj kolega poljoprivrednik je postao premijer. Posle uvođenja vanrednog stanja postao je premijer i onda smo dobili premijera sa džipom i pištoljem i to sa više komada.
Dakle, ako neko govori o moralu onda treba da krene prvo od sebe. Neko ko je bio premijer, neko ko je postao premijer posle uvođenja vanrednog stanja, gde se vanredno stanje uvodilo čak iz moralnih razloga gde je vršilac dužnosti predsednika, predsednik skupštine Nataša Mićić obrazložila to da je dosta bilo da glavan vrednost u Srbiji bude džip i pištolj. Čovek koji je imao i jedno i drugo u više komada je danas ovde govorio o moralnim…

Gospođo predsedniče Skupštine, ja mislim da je on govorio o moralnim vrednostima, o liku i delu gotovo celih 10 minuta i vi ga niste prekidali.

Evo ja ću završiti sa onim što je moj kolega u obrazloženju govorio. Dakle, ja nemam ništa protiv amandmana, ja imam protiv obrazloženja zato što je on tražio da se amandman Odbora odbije, a ja tražim da se ono što je on tražio odbije, jer obrazloženje kaže da je on govorio o zaštiti lika i dela. Evo i ja predlažem da zaštitimo lik, dela i nedela mog kolega vinodelca, vincilira, sve sa džipom i pištoljem. Hvala.