Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, poštovani građani, posebno poštovani zemljoradnici, ja sam od prethodnog kolege očekivao da se snažnije založi, ne samo da glasa za ovaj zakon jednim prstom na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa sa svih pet prstiju na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa i dva puta za ovaj predlog, s obzirom da se radi o kolegi poljoprivredniku. Ali, kada sam malo bolje razmislio, on nema razloga više da podržava ovaj zakon, s obzirom da se on kroz tri godine, kada je unovčio vinograd, odrekao poljoprivrednih useva i više nije zabrinut za vinograd sa kojim je nekada raspolagao.
Zato imam razumevanja za ovo odricanje od glasanja, ali vas takođe moram upoznati sa stavom Odbora koji je juče donet, koji glasi – Odbor prihvatajući Predlog zakona o odbrani od grada predlaže da se na odgovoran, jedinstven i integrisan način vrši odbrana od grada. Nisam rekao grada, ali mi seljaci bi mogli i tako da kažem, da nas treba braniti od grada i grada.
Odbor je stava da se u skladu sa ovim i drugim zakonima, Zakon o poljoprivrednom zemljištu i drugi zakoni, obezbedi dovoljno sredstava za efikasnu odbranu od grada i da se povede računa o problemu nedostatka kadrova u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu, a sve to u cilju sprovođenja zakona. Odbor takođe preporučuje Vladi, Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredite i Upravi za poljoprivredno zemljište da prvenstvo u obnovi atarskih puteva imaju oni putevi koji vode do protivgradnih stanica.
Možete li da verujete da su predstavnici stranke bivšeg režima glasali protiv ovog zaključka? Ja juče nisam mogao da verujem, ali sam u obavezi s obzirom da se sa one strane toliko leleče i kuka nad sudbinom zemljoradnika da ovo kažem.
Takođe moram da kažem da smo održali već jednu preventivnu sednicu početkom maja, da upozorimo i Vladu i ministarstvo i sve nadležne organe, pa i lokalne samouprave na neke nedostatke koji su kasnije i doprineli da u Arilju i Ivanjici imamo onu štetu. Dakle, mi smo tada na toj sednici takođe doneli zaključak i tražili da se to ubrza.
Da li možete da verujete da ovi koji najviše kukaju, koji najviše sada nariču nad sudbinom zemljoradnika da ne da nisu glasali, već nisu bili ni prisutni na sednici na kojoj se raspravljalo o tome? Nisu želeli da dođu. Ali, kada se desila šteta od grada onda su bili najglasniji naricajući nad nesretnom sudbinom oštećenih zemljoradnika.
Da ne čitam ko je bio prisutan, da ne dižem reklamu, ali ovde iz ovoga možete sasvim lepo zaključiti da niko od članova Odbora za poljoprivredu od pripadnika stranaka bivšeg režima nije došao da učestvuje na tom Odboru.
Takođe, ovde se kuka od stranke bivšeg režima i o zaštiti domaće poljoprivrede proizvodnje. Takođe u vezi toga ovde imam spisak Odbora koji smo održali početkom decembra, 9. decembra 2014. godine gde smo od Vlade tražili da pod hitno uvede prelevmane u skladu sa članom 32. O tim zaključcima niko od stranaka bivšeg režima nije glasao da se naša domaća poljoprivredna proizvodnja zaštiti od preteranog uvoza.
Danas čujemo ne kako u Skupštini već kako i na mitinzima kukaju i nariču nad nezaštićenom poljoprivrednom proizvodnjom, a kada dođu odbori i sednice posvećene zaštiti poljoprivredne proizvodnje, pa i sednice posvećene zaštiti od grada, oni ili ne dođu ili glasaju protiv zaključka koji treba da garantuje uspešniju zaštitu od grada, ponovo kažem od grada, a ne od grada.
Što se tiče ovih zakona, naravno da ću ja podržati i Zakon o odbrani od grada, ali ću podržati i zakon o izmeni Zakona o ministarstvima s obzirom da su to dva kompatibilna zakona i da moramo da bi premestili odbranu od grada u Ministarstvo poljoprivreda da moramo da promenimo Zakon o ministarstvu.
S toga ću da glasam za oba ta zakona. Da bi drugima bilo jasno, trebalo bi videti kada se Bog naljuti na određeni narod, kada se Bog naljuti na teritoriju, kada sevnu munje, kada udari led, kada za 10, 15 minuta nestane jednogodišnja, a često višegodišnja muka, znoj seljaka koji se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, treba videti taj pogled, treba videti kada ti grad uništi useve, treba videti to uništenje koje vam garantuje godišnji vaš rad, godišnji vaš prihod je otišao u vetar, treba to videti i onda smoći snage i ne glasati za ovakav zakon.
Dakle, mi koji smo doživeli takve štete, koje su često bile 100%, kada ti za 15 minuta letinu odnese, godišnju letinu odnese Bog, led, munje, oluje, kada vidite to onda shvatite da nema tako velike protivgradne mreže, a voleo bih da ih ima, da zaštiti sve seljake, da zaštiti sve useve širom Srbije. Međutim, takva velika protivgradna mreža ne postoji.
Ovaj zakon neće u potpunosti zaštiti ljude od grada, ali će doprineti tome da štete koje kao država pretrpimo budu daleko manje. Ovde govore da odbrana od grada košta oko 500 miliona. Moj prethodni kolega je to govorio. Mislim da on u potpunosti ne zna problematiku, a veliki korak priznanju o neznanju je veliki korak ka znanju, onaj ko ne zna da ne zna, on već nešto zna i verujem da će on shvatiti posle moje diskusije.
Odbrana od grada da bi bila u funkciji košta negde od osam do deset miliona evra, ali mi smo samo za jedan dan u Ivanjici i Arilju imali štetu koja je bila milijardu i 200 miliona dinara, na jedan jedini dan za jedan jedini dan neopreznosti, šteta koja je mogla biti umanjena. Da je bilo pravog dejstva možda bi ta teritorija bila zaštićena. Međutim, nije i ta šteta koja je nastala daleko je veća od svih potrebnih sredstava koja su bila neophodna da se zaštiti cela teritorija Republike Srbije, sa negde 70% do 75% uspešnosti.
S tim u vezi, Odbor je na onoj sednici, kada pripadnici stranke bivšeg režima nisu želeli da učestvuju u sednici Odbora koja je bila posvećena odbrani od grada, doneo je zaključak da se 5% od ukupnih prihoda koji se ostvare zakupom poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zaštiti teritorija Republike Srbije, da tih 5% prihoda ide u odbranu od grada. To je negde od tri do tri i po miliona evra, u zavisnosti od godine do godine. U nekoj godini će to biti više zato što postoje godine kada se više zemlje izdaje u zakup, kada je to početna godina, i tada se umesto jedne godine plaćaju dve godine, jedna godina kao garancija za poslednju, tako da će ti prihodi malo varirati, ali uglavnom ćemo jedne godine dobijati više, sledeće godine manje, ali neka srednja vrednost koju ćemo dobijati za odbranu od grada je oko tri do tri i po miliona evra samo od onog predloga koji je Odbor za poljoprivredu predložio onog dana kada su oni bojkotovali tu sednicu.
Kabinet premijera, ne govorim o premijeru često, ali kabinet premijera i radna grupa koja je tamo bila oko izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu je prihvatila taj predlog Odbora i to se našlo u nacrtu i verujem da će proći kroz Vladu kao predlog i da će se to naći pred poslanicima. Dakle, ne radi se o amandmanu, nego se radi o tome da će u budućem zakonu, koji će vrlo brzo doći na dnevni red, biti uneto da 5% prihoda ide za zaštitu od grada. Mislim da je to pravedno, nemaju sve opštine istu teritoriju, nemaju sve opštine iste budžete, neke imaju 200 miliona, neke imaju pet milijardi, neke brane svoju teritoriju sa više strelaca nego što se brane gradske opštine. Pravedno i solidarno je, pošto državna zemlja celoj državi, ne samo opštinama koje ubiraju prihode od toga, pravedno je da budemo solidarni i da lokalne samouprave, Pokrajina i Republika Srbija se odreknu dela prihoda i da 5% ukupnih prihoda pripadne odbrani od grada, jer je to dobro i za one koji se odreknu.
Odbor je otišao i korak dalje, kao drugi tačku, koja je kompatibilna sa ovim zakonom, tražili smo, tražićemo i dalje, da se u Zakon o podsticajima ugradi da 1% od ukupnih podsticaja ide za odbranu od grada, što bi donelo negde novih dva i po do tri miliona evra i sa onim što dobijemo od osiguranja čak bi prebacili ukupnu cifru od 10 miliona evra koja je neophodna ne samo za nabavku raketa, ne samo za odbranu od grada, ne samo za isplatu strelaca, već bi to bilo dovoljno da se obnove dosta zapuštene mreže protivgradnih stanica, da se obnove radari koji su stari od 40 do 50 godina. Zato se čudim pripadnicima stranke bivšeg režima koji se nisu setili da su imali 12 godina da makar nabave jedan novi radar itd.
Danas teritoriju Vojvodine štiti samo jedan radar kod onog slavnog vinograda. Dakle, baš taj radar ovog trenutka pokriva celu teritoriju Vojvodine i, ne daj Bože, da se pokvari, mi bi ostali bez protivgradnog osmatranja protivgradnih oblaka i, kako se to kaže, gradonosnih oblaka. Ne bi imali čime u Vojvodini to da osmotrimo, s obzirom da su dva radara u kvaru i da ih treba pod hitno obnavljati, jer ništa nije ulagano u obnovu radara i radarske mreže i protivgradnih stanica u poslednjih 20 godina. Takođe, stanice za radio-vezu su stare preko 30 godina i hitno je njihovo obnavljanje.
Zaključkom Odbora tražili smo da Uprava za zemljište i Ministarstvo poljoprivrede obnavlja prvo ratarske puteve, atarske i ratarske puteve koji vode do protivgradnih stanica da bi se na efikasniji način pristupalo protivgradnim stanicama. To je ono o čemu smo mi raspravljali i na onoj prvoj sednici Odbora, kada neki iz nekih svojih razloga nisu želeli da dođu. To smo isto raspravljali na drugoj sednici, na koju su neki želeli da dođu, ali su mislili da ne vredi glasati za ovu poboljšanu verziju Zakona o odbrani od grada.
U njihove političke razloge ne ulazim, kao političar zahvalan sam im što su juče glasali na Odboru protiv ovog zakona koji reguliše na dosta povoljan način odbranu od grada, svakako na bolji način nego što je to bio do sada, zato što su glasali protiv toga da se protivgradna zaštita izmesti u RHMZ, u Ministarstvo poljoprivrede. Zahvalan sam im jer ću u sledećim kampanjama to koristiti protiv njih i govoriti o hipokriziji, govoriti o licemerju, o lažnoj zaštiti zemljoradnika, o lažnoj kuknjavi, a kada treba na delu pokazati da ste spremni to glasanje da učinite, vi to ne želite ni na Odboru.
Biću im zahvalan i ako ne glasaju za ovaj zakon, jer to ću koristiti protiv njih, ali sam dužan i da kažem da je Odbor načinio još nekoliko koraka i da smo tražili, naravno, bez njihovog prisustva, da se nastavi subvencija protivgradnih mreža od 40% i da se zaštite one biljne kulture, one voćke koje mogu da imaju protivgradnu mrežu, jer vi protivgradnu mrežu ne možete staviti na pšenicu, kukuruz, šećernu repu, ali na voćnjake možete i tražimo da se nastavi stimulacija prilikom nabavke protivgradnih mreža.
Takođe smo tražili da se nastavi premiranje osiguranja i gospodin Arpad je čak predložio da to njihove lokalne samouprave čine i da dodaju još sredstava da to osiguranje za zemljoradnike bude još jeftinije. Takođe smo zahvalni osiguravajućim kućama koje su tražile da se od njihovih premija uzme 10%, jel smo shvatili njihovu filozofiju da ukoliko oni nešto ulože u zaštitu od grada, i zato smo im zahvalni, onda će i oni plaćati manje štete kada poljoprivrednici imaju manje štete na usevima, onda će i oni plaćati daleko manje osiguranje za štetu koja je nastala na poljoprivrednim usevima. Zbog toga sam zahvalan i osiguravajućim kućama koje su same predložile da se njihovog dela prihoda preliminarnog osiguranja uzme 10% i prebaci na ovo osiguranje.
Dužan sam u vezi subvencija da kažem da subvencije dobijaju zemljoradnici koji imaju svoju zemlju, koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, da oni zemljoradnici koji zakupljuju državno poljoprivredno zemljište plaćaju zakup i deo tog zakupa, deo tog prihoda će ići u protivgradnu mrežu. Zato ćemo mi kao Odbor insistirati da se 1% ukupnih podsticaja, onih koje dobijaju zemljoradnici koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, oni koji dobijaju subvenciju, da se 1% tih podsticaja odvoji za zaštitu poljoprivrednih useva od grada. Znam da nećemo sve zaštititi, ali kao bude viška sredstava u budžetu makar ćemo napraviti neki fond, da iz njega možemo da reagujemo u delovima koji zbog preleta aviona, zbog sletanja aviona nisu mogli da budu zaštićeni ili uzduž granica, gde nije dozvoljeno dejstvo raketama, da iz tog nekog fonda koji obezbedimo obeštetimo i one koji će pretrpeti štetu zbog toga što protivgradna odbrana ne može da deluje u određenim uslovima, u određenim zonama.
Verujem da smo doneli dobre odluke. Verujem da će braća po znoju, braća po muci, gospoda seljaci, da je bilo pravde oni bi odavno bili zaslužna gospoda, ali s obzirom na stranke bivšeg režima ona nisu dočekali da to budu, ali mislim da će nam seljaci zbog ovoga dati određene poene jer ćemo štiti njihovu muku, njihove žuljeve, njihov znoj. Posebno zato što smo uravnotežili, što smo zaštitili celu teritoriju Republike Srbije, što smo zaštitili i one koji nemaju prihode od poljoprivrednog zemljišta, što smo doveli međusobnu solidarnost svih seljaka da zaštite svoju muku, svoj znoj, da što manje ljudi kuka nad prosutim mlekom, odnosno nad uništenim usevima. Mislim da će nam zbog toga biti zahvalni i mislim da će osuditi stranke bivšeg režima zato što neće da glasaju za ovaj predlog i zato što na dva odbora nisu želeli da glasaju o zaključcima odbora, da se njihova muka zaštiti od Boga, koliko to može. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja strpljivo 15 minuta držim Poslovnik, malo mi je utrnula ruka, ali, nema veze, ja poštujem to što kolege iz opozicionih redova, iako vladaju u Vojvodini, dobijaju reč pre.
Reklamiram član 103. i član 107.
Član 103. zato što poslanik koji reklamira povredu Poslovnika dobija reč odmah posle izlaganja prethodnog kolege. To nije bio slučaj. Ne tražim da se o tome glasa.
Član 107. govori o dostojanstvu Narodne skupštine i korišćenju uvredljivih izraza. Šta je za mene kao vernika bilo uvredljivo? Ovde je gospodin Pavićević nekoliko puta već davao blagoslov, direktno se obraćajući kolegi Babiću. Znači, član 107 – direktno obraćanje je zabranjeno.
Član 107. takođe kaže da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Za mene je strašno uvredljivo, kao verniku, ako mi blagoslov daje gospodin Pavićević. Meni ili bilo kome u ovoj Narodnoj skupštini blagoslov može da daje sveštenik, kardinal, biskup, blagoslov može da daje vladika, patrijarh, Mitropolit Amfilohije, a ovde još samo mogu da očekujem da gospodin Pavićević održi liturgiju i da kompletiramo stvar. Za mene je to veoma uvredljivo i zato vas molim, gospođo predsednice Skupštine, da ubuduće vodite računa i opomenete kolegu Pavićevića kad se on obraća drugim narodnim poslanicima direktno, jer je za mene uvredljivo kad on njima daje blagoslov, ja mislim da on za to nije nadležan. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, naravno, predlažem da se ne prihvati amandman iz prostog razloga što je obrazloženje bilo na određeni način veoma oholo. Kad neko kaže – ministre, ušli ste u brod koji tone, zaboravio je da kaže zašto taj brod tone, ko ga je torpedovao? Ko je brod koji se zove privreda Republike Srbije od 2000. godine doveo do toliko rupa da on mora da tone i da se na svaki način u poslednje dve godine krpi, da koliko toliko može da plovi i da nosi standard stanovništva koji je sve manji i manji.
Privredno stanje koje smo mi zatekli sredinom 2012. godine je bilo katastrofalno. Taj brod su napustili i oni najveći paceri koji su na njemu bili. Da podsetim da su se na tom brodu tako tovili tako što su finansijski direktori stranke bivšeg režima kupovali, recimo, poslednje šećerane koje su napravljene u Republici Srbiji, da su kupovali tri šećerane za po tri evra, da se radi o Baču, Kovačici i Pećincima i da je samo ona u Kovačici na zalihama šećera imala osam miliona evra. Budete finansijski direktor jedne stranke, izvadite tri evra i dobijete u miraz šećera u vrednosti od osam miliona evra.
Da ih podsetim kako su istom tom svom finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kad god mu je zatrebalo novaca, zaključcima Vlade dozvoljavali da određenu količinu šećera, recimo, jedno 15 hiljada tona proda Vladi po 80 dinara, nema veze što je šećer danas 50 dinara, da zadrži i šećer i novac i da mu još plate čuvanje. To je bio model ponašanja prema privredi, prema tom brodu koji, kako kaže moj kolega, tone, samo što nisu rekli da su ga oni potopili na jedan divljački način, tako da je počišćeno veoma mnogo radnih mesta, gotovo 400 hiljada ljudi je ostavljeno praznih stomaka i praznih džepova, sa prihodovne strane su prebačeni na rashodovnu stranu, umesto da privređuju i primaju plate, plaćaju doprinose da penzije budu veće itd, oni su primorani da budu rashod, da budu socijalni slučajevi, da država na njih troši umesto da prihoduje i onda se pojave oni koji su ih uništili i počnu da kukaju nad njihovom sudbinom. Izvinite, meni to izgleda kao kada ubijete čoveka, pa posle dođete na njegov grob i kukate – eto, vidite kako su ga zlikovci ubili. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. govori o zaštiti preduzeća od strateškog značaja, i o zaštiti 25.000 zaposlenih. Predložiti da se taj član briše, nije samo nehumano, već po određenim firmama i preduzećima izgleda i suludo. Ja ću navesti primer PKB-a.
Dakle, PKB kojim je upravljala stranka bivšeg režima kroz Grad Beograd, koji je 2011. godine imao dug od 1.900.000.000, dakle manje od 20 miliona evra. Posle toga, ta dobitnička privredna politika je u Gradu Beogradu od PKB napravila dužnika čiji se dug za dve i po godine uvećao za 70 miliona evra i dostigao iznos od 10 milijardi dinara.
Dakle, to je ta privredna politika koja od dobitnika pravila gubitnike. PKB ima 19.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta koje mu je dato bez naknade, koje mu je pripojeno, koje privatni poljoprivredni proizvođači plaćaju zakup otprilike od pet do šest miliona evra. Ni to nije pomoglo da se ne prave ovoliki gubici, pa se recimo u tom periodu, za tri štale koje su koštale, trebale da koštaju tri i po miliona evra, koje su pravljenje bez građevinske dozvole i koje do dana današnjeg nemaju upotrebnu dozvolu zbog toga, umesto tri i po miliona potrošilo 12 miliona evra. Tako da je štala po jednoj kravi za svaku kravu košta preko 10 hiljada eura, da su joj pravili kuće na tom zemljištu sa punim nekim komforom, manje bi koštala nego što su koštale štale. Napominjem da su to bile tri koje je gradila firma koja se nikad nije bavila nikakvo gradnjom, firma iz Kikinde koja se uglavnom bavila prodajom određenih delova.
PKB je od sigurnog dobitnika posao gubitnik i gle čuda oni su pokušali, najverovatnije zbog buduće privatizacije da PKB-u koji ima osam hiljada hektara svog zemljišta pripoje 19.350 hektara poljoprivrednog zemljišta, građevinskog zemljišta 835 hektara i 1.279 hektara drugog zemljišta što je ukupno 21.471 hektara.
U „PKB“ je u tom periodu greškom konvertovan zemljište od 509 hektara, u Kovilovu 99 hektara, u Ovči 410 hektara.
Ako vam kažem da je „Lidl“ i firma „MPC“, čini mi se, plaćala jedan hektar građevinskog zemljišta u tom reonu od 850 do 900 hiljada evra, ne treba mnogo pameti da se pomnoži 509 hektara sa tom sumom i da se dobije koliko je koštalo to greškom konvertovano zemljište, koliko je koštalo, ne samo „PKB“ i Grad Beograd već koliko je koštalo ovu državu.
Ovde se nastupa, posebno od stranke bivšeg režima, kao da smo zatekli idealnu državu, kao da smo zatekli idealnu privredu koja isporučuje novac svima, koja garantuje dobre plate, dobre penzije, punu uposlenost.
Kao da nismo zatekli potpuno razvaljenu, obogaljenu, zapuštenu i napuštenu državu sa privrednim sistemom koji je po broju nezaposlenih, a sa prosečnom nacijom starom 42 godine, govorio sasvim jasno da nemamo privredu koja može da nosi plate i penzije ovom stanovništvu i u ovako malom iznosu kakav je sada.
Srbija koju smo zatekli bila je ravna marsu. Bilo je uslova za život ali u njoj nije bilo života. Takođe je nedopustivo da stranka bivšeg režima ovde čini sve da se i u buduće ne uradi ništa, da se to zapušteno i napušteno stanje nastavi.
Ja ne želim da kažem da oni trebaju da ćute ali treba da pogledaju rezultate koji su očigledni i koji govore da je privreda gotovo desetkovana, da su radna mesta počišćena i da su prirodni i stvoreni resursi uglavnom koristili njihovim prijateljima da svoja enormna bogatstva uvećavaju, a da je stanovništvo ostalo sasvim nezbrinuto i da ti prirodni stvoreni resursi nisu bili u korist svih stanovnika već samo u korist pojedinih i zato se to društveno bogatstvo prelilo u džepove određenog broja, malog broja ljudi.
Srbija koju mi treba da izgradimo, jer u ovoj državi nije bilo države, treba izgraditi državu i novi privredni sistem u kome će biti posle i hleba za sve. U kome niko neće više biti siromašan, niko ne treba da bude bos, niko ne treba da bude go.
Dakle, Srbija mora da prirodnim stvorenim dobrima da stvori uslove da svako ima pravo na komad hleba, na krov nad glavom i da ima neku određenu perspektivu. Država koju smo zatekli je bila takva da nije bilo dovoljno crne boje kojom bi se oslikalo stanje koje je zatečeno.
Dakle, treba okrenuti list. Ja poštujem što predsedavajući ima određenu toleranciju prema opoziciji, s obzirom da je imao iskustva sa rigidnim Poslovnikom i rigidnim tumačenjem tog Poslovnika. Nemam ništa protiv prigovora ali svi treba da znamo da treba izgraditi državu u državi u kojoj nije bilo države i da je naš posao ravan pokušaju da se od riblje čorbe napravi akvarijum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ove poslednje rečenice, živ sam se utvitovao, ali nema problema.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo ovo sve pročitao i ono što je za mene bitno, bitno je da nešto kažemo i odlazećem povereniku, a vi svakako pamtite da sam imao velike zamerke na tzv. nezavisna tela i organe i pojedince koji su se, po mojim navodima, ububrežili i koji su predstavljali otprilike rezervni sastav stranke bivšeg režima.
Sećamo se tih hvalospeva tim tzv. nezavisnim organima i regulatornim telima. Sećamo se tih aplauza koje su dobili pojedinci zbog navodne borbe za ljudska prava. Ovde je osporeno iskustvo od deset godina bavljenja ljudskim pravima predloženom povereniku, a ja mu predlažem da ubuduće radi sve što prethodnik nije radio. Dakle, sve što Nevena Petrušić nije radila, neka radi budući poverenik, a sve što je radila Nevena Petrušić, neka ne radi budući poverenik.
Svakako se sećate i one zaštite Aboridžina, koju je ova država platila oko 150.000 dolara. Toga se seća i državni revizor. Državna revizorska institucija takođe može da se seti izveštaja za 2013. godinu o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, odnosno za zaštitu ranjivih grupa. Taj izveštaj ukazuje da je bilo i te kako nepravilnosti koje sam navodio kod bivšeg Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je ovde dobijao gromoglasne aplauze od predstavnika stranke bivšeg režima, koji sebe nazivaju opozicijom, iako vladaju sa više od jedne četvrtine ljudi i na više od jedne četvrtine teritorije, u Vojvodini. Što naš narod kaže – hoće vrana da čuči na dva kolca.
Dakle, moj savet je da se ne bavimo Aboridžinima, već da se bavimo svojim građanima. Bivši poverenik se bavio time. Kada se spominje ona kvalifikacija od deset godina bavljenja ljudskim pravima, hajde da vidimo ko je to izabran i reizabran, da ne bi trpeli kritike da smo mi politički instruirani otklonili tzv. predstavnike tzv. nezavisnih regulatornih tela i organa.
Hajde da vidimo osetljive devedesete godine i da kažemo da li je bavljenje ljudskim pravima kada je neko stručni saradnik u Vladi Šešelj-Milošević. Da li je to kvalifikacija tzv. Zaštitnika građana? Ja to zovem zaštićenik. Dakle, neko ko je bio u Vladi Milošević-Šešelj, svakako se nije baš bavio preterano ljudskim pravima, ali su mu to oni uklopili da ima deset godina iskustva u tzv. bavljenju ljudskim pravima. Evo, ja tvrdim da je on bio visoki činovnik u toj Vladi u Ministarstvu sporta. Nadam se da nije dužio streljaštvo. Tu je bio. Ako je neko osetljiv na devedesete i na ljudska prava, onda svakako treba i da kritikuje svoj izbor i svoj predlog.
Hajde da vidimo koji je Poverenik za informacije od javnog značaja. Hajde da vidimo to bavljenje ljudskim pravima i tu vrstu nezavisnosti.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Može li tema?)

Da vidimo tu vrstu poverenika i da vidimo da li je tačno da je 2007. godine na tom mestu izabrana, a mi reizabrali da ne bi bili optuženi da smo narušili kontinuitet tako svetih organa, a ovo nije naknadna pamet, vi se svakako sećate da sam ja tu kritiku imao i 2013. i 2014. godine, a imam je i sada.
Da li je tačno da je taj poverenik bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu? Da li je tačno da je bio potpredsednik Skupštine? Da li je tačno da je bio poslanik? Da li je tačno da je bio najmanje u tri partije? Pa, u čemu se sastojala ta sveta nezavisnost i ta kvalifikacija od deset godina bavljenja ljudskim pravima, jer za sva tri ova organa ili regulatorna tela postoje isti standardi da se deset godina bavi ljudskim pravima?
Zato ja podržavam da svakako lošije rešenje od Nevene Petrušić ne možemo dobiti i podržavam izbor novog poverenika, ali s obzirom na stanje, a hoću da kažem da porodica Gojković ima moj glas kad god hoće, s obzirom na stanje u oblasti ljudskih prava i onih koji se o tome staraju, da ću ja tražiti zaštitnika seljana.
Ovde se govorilo o osetljivim društvenim grupama. Ja znam samo jednog kolegu koji nije u toj grupi seljana koji su i te kako ugroženi. Ja ću tražiti zaštitnika seljana, s obzirom da smo tretirani, kao predsednik Narodne seljačke stranke i ja tvrdim da seosko stanovništvo, posebno seljaci su u poslednjih 10, 12 godina, bogami od devedesete, a posebno od 2000. godine smo očekivali da se odnos prema nama promeni, mi smo građani ne drugog reda, mi smo građani poslednjeg reda, građani žnj kategorije.
S obzirom da je meni ovde Zaštitnik građana rekao da ga moja prava ne interesuju, da sam poslednji čija bi on prava poštovao, ja ću tražiti zaštitnika seljana koji treba da se bavi zaštitom prava i tih građana, a ne samo stanovnika. Građanin je pojam za državljanina, a on je to doživeo kao da treba da bude zaštitnik samo građana, stanovnika grada, a seljane i seljake je prepustio same sebi i njih nema ko da štiti.
Dakle, s obzirom na to da je to najranjivija grupa, ja ću tražiti da imamo i tu vrstu zaštite.
Svakako ću podržati predlog koji mora svakako, i da nije impresivne biografije, biti bolji od gospođe koja je branila prava Aboridžina i to platila 150.000 dolara, da bi za deset dana u Australiji dobila 5.000 dolara. Dakle, tada je rečeno da nisam u pravu. Međutim, revizorska institucija pronašla je da je tu bilo nepravilnosti i ja verujem da ubuduće Poverenik za zaštitu ravnopravnosti neće imati takvu vrstu nepravilnosti kakvu je imao prethodnik. Stoga ona zaslužuje to pravo.
Moram takođe da kažem, kad sam već kod zaštitnika seljana, odnosno koga zahtevam, s obzirom da Zaštitnik građana to ne radi, da je odjednom postao drag, iako su svi protiv devedesetih, takvo lice je postalo milo i drago, nekim opozicionim strankama, već sam naveo s koje strane su one opozicione, ali moram da kažem i ovo. Svi se sećamo ubistva Ćuruvije. Dame i gospodo, ja vas pitam – kako čovek iz BIA, koji je penzionisan pre nekoliko meseci, koji je radio u Šestom odeljenju sa Romićem, sutradan bude primljen kod Zaštitnika građana kao savetnik? To je onaj što mu pronalaze ono kada sused šeta kuče, pa kao taj ga prati itd.
Kako to da smo osetljivi na neke događaje iz 90-ih, a nismo osetljivi na kadrove iz 90-ih, koji su nam sada politički bliski, kao što je to Zaštitnik građana? Kako to da se nismo setili da proverimo kako je on penzionisanog, svog ličnog, prijatelja, koji se penzionisao u BIA danas, primio za svog savetnika koji pravi izuzetne probleme u komunikaciji između vlasti, onih organa koje treba on da kontroliše, i samog Zaštitnika, odnosno zaštićenika građana?
Moramo da imamo iste standarde i ja se slažem. Ja tražim i zahtevam od nadležnih organa u Skupštini Srbije da sve ove navode proveri, a porodici Gojković poručujem da uvek ima moj glas, ako im on bude zatrebao. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani gosti, ja sam 2000. godine bio narodni poslanik, čak i glasao za Zakon o privatizaciji, jer je tadašnji, sad već pokojni premijer, uspeo da nas ubedi da sa jednog modela privatizacije, vaučerskog, pređemo na drugi. Kamo lepe sreće da nismo.
Od 3.000 firmi, za njih je, koliko se ja sećam, više je dobijeno novca za „Mobtel“ nego za celokupnu privredu koju smo zatekli. Sistem je funkcionisao na način da se otprilike moglo smatrati posle 2001. godine, mogli ste to da opišete ovako – ja sam premijer, ja sam ministar, ja sam politički bog, preko privatizacije ću pomoći sebi i bližnjemu svom.
Dakle, finansijski direktori, kad već pričamo o šibicarenju, a ja verujem da se moj kolega poljoprivrednik izuzetno razume u šibicarenje, da kažemo da je finansijski direktor stranke bivšeg režima kupio tri šećerane za tri evra. I ono malo prihoda što je država dobila, daleko je više morala da im vrati kroz razne projekte i poslove. Da se prisetimo da je to bio tvorac šećerne afere, iako je bio finansijski direktor stranke bivšeg režima, u kojoj je bio i moj kolega poljoprivrednik. Napravio je aferu koja se zvala „šećerna“ i država je zbog toga snosila daleko veće konsekvence nego što je dobila. Dobila je tri evra, devet evra za tri šećerane, ali je morala zato da plati milione i milione evra odštete zbog šećerne afere koja je proizvedena, zahvaljujući kupovini tri šećerane za tri evra. Kamo lepe sreće da je samo bila kupovina tri puta tri evra, devet evra, da je to bila konačna šteta, međutim, šteta je bila daleko veća.
Moram da podsetim i na privatizaciju DIN-a i DIV-a, kada su umesto fabrika prodata tržišta. Dakle, prodati su svi pušači, svi oni koji konzumiraju cigarete, tako što su uz fabrike data i obećanja da niko određeni broj godina neće moći da podigne prerađivačke kapacitete duvana, odnosno fabrike cigareta, da bi kupac mogao da što pre izvuče kompletnu korist i sve strane cigarete su postale domaće. Akciza se smanjila a proračunata vrednost od milijardu i dvesta miliona fabrike cigareta otišle su za negde oko 500 miliona evra. Za tih 500 miliona evra su oni, kroz monopol koji su dobili da niko drugi ne može više da podiže fabrike cigareta određeni broj godina, uspeli za vrlo kratko vreme da povrate investiciju. Nisu prodavane samo fabrike, prodavani su i ljudi. Ovog puta su prodavani oni koji su konzumirali cigarete.
U toj divljoj, tutnjajućoj, predatorskoj privatizaciji, jednostavno su izbrisana mnoga radna mesta i za ta radna mesta je dobijen neki novac, sa jedne strane. To je država potrošila u poslove koje su isti ti tajkuni pravili. Prema tome, novac koji je dobijen je opet na određeni način, kroz projekte, vraćen tim istim ljudima koji su za vrlo mali novac uzeli ogromno bogatstvo i sve što je bilo naše postalo je njihovo. Ta njihova mesta su plaćena nesrećom i bolom, na stotine hiljada otpuštenih radnika koji od tada, praznih džepova i praznih stomaka, tumaraju Srbijom i sada imamo ljude od 50 do 60 godina, bez penzije i bez plate.
Radna mesta su naprosto zbrisana. Što je još gore, otišla su poljoprivedna preduzeća, posebno prerađivačka i skladištari, umesto da budu, kao što su se neki od nas zalagali, predmet privatizacije i da pripadnu primarnim poljoprivrednim proizvođačima i da na takav način oni kroz poljoprivrednu proizvodnju dopune svoje prihode, oni su postali plen majstora tranzicije, tako da, sem što su za jeftine pare dobili ogromne površine njiva, voćnjaka i livada, dobili skladišni prerađivačke kapacitete, oni su dobili i instrument i ostali poljoprivredni proizvođači su postali taoc tih velikih tajkuna koji su se domogli ogromnih prerađivačkih kapaciteta, tako što su poljoprivredne proizvode mogli da preuzmu, otkupe a ne plate, tako što su mogli da se bave, umesto otkupom – preuzimanjem, umesto isplate su mogli da ne plate i da na takav način svoja bogatstva uvećavaju.
Ja ću ministru napomenuti privatizaciju veterinarskih stanica, koje su oko 32 upropaštene i na takav način je stočarstvu zadat ozbiljan udarac po pitanju zdravlja životinja i programa mera. Sada navodim primer, ono što je Odbor za poljoprivredu tražio, da se veterinarska stanica u Bujanovcu proglasi javnom službom, odnosno, po zakonu, da se izuzme iz procesa privatizacije, jer ukoliko se privatizuje, može da bude veliki instrument na tom osetljivom području. Može da bude značajan instrument velikog šverca koji se i inače veoma teško na tom području suzbija. Mislim da tu veterinarsku stanicu, to je bio stav odbora i mi smo to prosledili Vladi, ne znam dokle je to došlo, ali mislim, ovde ima članova odbora koji su prisutni, da tu veterinarsku stanicu Bujanovac, s obzirom da radi na veoma osetljivom području, treba izuzeti iz procesa privatizacije.
Sam podatak da je „Mobtel“ doneo više novca, koji je bio privatna firma, koja je uzeta na način na koji je oduzeta od svog vlasnika, da je donela više prihoda nego sve druge privatizacije, govori o načinu i karakteru tih privatizacija.
Ovde se ministar pozivao na Linkolna. Linkoln je, između ostalog, rekao – Vlada naroda, iz naroda, za narod. Problem je bio što stranka bivšeg režima koja još uvek vlada na ¼ teritorije nije bila ta Vlada iz naroda za narod, nego je to bila Vlada protiv naroda, Vlada opšte narodne propasti.
Takođe moram da vam napomenem da je jedan drugi, citiraću Tomasa Mana, rekao – za državu sve, a za Vladu koliko zasluži. Tako, gospodine ministre, morate da zavrnete ruke, ne kao stranka bivšeg režima, da zavrćete ljudima i privrednicima ruke, morate da zavrnete rukave i da od ništa napravimo nešto. Naš narod je najviše besan zato što dobitnike tranzicije na način koji sam opisao nismo kaznili i više od hleba gladni i žedni, bosi i goli, žele da kaznimo dobitnike tranzicije koji su na takav način opljačkali narod. Hvala.

Zahvaljujem se.
Mislim da smo se sporazumeli. Želim u ime Odbora za poljoprivredu, ne samo u svoje ime, da zahvalim Vladi i Ministarstvu za privredu i privatizaciju zato što je, za razliku od stranke bivšeg režima, shvatilo ozbiljnost situacije i koliko su te veterinarske stanice značajne za naše stočarstvo, a posebno ta u Bujanovcu zato što bi bila veliki instrument šverca. Zato još jednom želim da zahvalim na reakciji Vladi i Ministarstvu privrede i privatizacije. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već ovde govorio da demokratija nije samo da pričaš šta hoćeš, demokratija je i pravo da slušaš šta hoćeš i koga hoćeš. Možda je to razlog, ali sporedni razlog za nešto manje prisustvo stranaka koje podržavaju Vladu.
Ja kao predsednik NSS ne osećam se prozvanim među onim rečima – predsednik stranke. Moram da kažem da je drugi razlog nešto tanje prisutnosti su odbori i rasprava o privredi i privatizaciji koja se trenutno vodi van ove sale, dakle poslanici vladajućih stranaka, stranaka koje podržavaju Vladu Republike Srbije iz tog razloga nisu prisutni u sali.
Ali, se pitam iz kog razloga, sa kojom indignacijom možda opozicioni poslanici ne slušaju prethodnog govornika jer je sa njegove izborne liste bilo prisutno samo dva poslanika?
Nemam ništa protiv što je podneto 1250 amandmana, demokratija košta. U svom obrazloženju on je to naveo kao glavni razlog da je to njihov neki veliki uspeh. Od tih 1250 amandmana naši gledaoci treba da znaju, prilikom glasanja o tim amandmanima poslanici koji su uglavnom predlagali amandmane „briše se“, bili su prisutni samo na možda 5% i manje od 5% amandmana.
Dakle, o kvalitetu predlagača amandmana i samih amandmana govori prisustvo prilikom glasanja, a ne samo prihvatanje od strane Vlade da to bude sastavni deo predloga zakona.
Da bi naši gledaoci, da bi naši građani bili potpuno informisani, dužan sam da kažem da u svom obrazloženju prethodni govornih je propustio da kaže da ni sami nisu verovali u svoje predloge i da su gotovo 1000 amandmana podneli sa rečima „briše se“ koji su bili sasvim nepotrebni.
Ja nisam protiv da se amandmani predlažu, da se o njima vodi rasprava, ali ću navesti primer, primer opštine Inđija i Poslovnika koji je donela stranka bivšeg režima tako da to besedenje na koje se poziva prethodni govornik i pravo, sveto pravo u demokratiji, da se besedi prilikom obrazloženja amandmana, je ukinuto, tamo gde oni vladaju.

Ja sam u amandmanu isto onoliko koliko je prethodni govornik.
Dakle, ja govorim tamo gde oni vladaju je zabranjeno obrazlaganje amandmana. Možete u jednom zakonu sve amandmane da obrazlažete do dva minuta. Mi ovde strpljivo slušamo obrazloženje predlagača amandmana koji predlaže 1250 amandmana, od kojih je hiljadu bilo „briše se“, za koje je Skupština potrošila više para nego što je potrebno za protivgradnu zaštitu.
Smatram da su neki amandmani bez obzira što je pravo opozicije da ih predlaže nas koštali više nego protivgradna zaštita, nedostatak raketa, zbog čega su uništeni neki usevi i zato smatram da ste trebali kada je obrazlagan amandman koji je Vlada prihvatila, na isti način da opomenete i predlagača amandmana da bez obzira što je njihova leksička ispravka usvojena, trebali ste da ih upozorite da se ne može govoriti o ne prisustvu poslanika vladajućih stranaka, o tome koliki je uspeh predlagati 1250 amandmana.
Uspeh je glasati za svoje amandmane i za više njihovih amandmana sam glasao ja nego oni sami, što dovoljno govori o predlagaču i načinu na koji oni predlažu i obrazlažu svoje amandmane.
Ja pozdravljam to što Vlada usvaja amandmane opozicije, to ranije nije bila praksa, to je demokratsko pravo i Vlade i vladajuće većine, da njihove amandmane prihvati, da za njihove amandmane glasa, ali mislim da ono što se besedi prilikom obrazloženja ovih amandmana nas puno košta, košta nas više nego protivgradna zaštita i da o tome, moj topli savet onima koji predlažu amandmane za koje ne veruju čak ni poslanici koji ne prisustvuju prilikom obrazlaganja amandmana za koje ne veruju ni oni sami jer za njih ne glasaju, da pokušaju da reduciraju malo taj broj amandmana da imaju malo vere, da imaju malo razumevanja i za onaj siromašni sloj seljaka koji nema protivgradnu zaštitu i da novac koji ovde uštedimo preusmerimo za neku vrstu zaštite, dopunske zaštite i na takav način učinimo dobro i sebi i njima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam čekao da dobijem reč, čekao i dočekao.
U vezi amandmana, ja pohvaljujem Vladu Republike Srbije što i pored uvredljivih obrazloženja amandmana, Vlada i nadležna ministarstva nađu načina, snage i volje da prihvate amandmane, ma od koga oni dolazili. Iz tih razloga verujem da i poslanici koji predlažu takvu vrstu amandmana treba na određen način da budu zahvalni na tome što se ne pravi nikakva restrikcija, odnosno što se poslanici ne dele na podobne i nepodobne, već što se amandmani prihvataju po mišljenju Vlade i ministarstva, po tekstu, a ne po političkoj obojenosti.
Vlada iz tih razloga zaslužuje malo više poštovanja. Ja moram da kažem, s obzirom da se ovde prigovara na nedostatku poslanika koji podržavaju Vladu, moram i da pročitam da je u Maloj sali veliki skup i veoma značajan, a da se štedi na troškovima i to je gospodin Bečić trebao reći, da paralelno držimo dve sednice zato što bi na takav način uštedeli znatno na troškovima održavanja obe sednice. Zato se u Maloj sali održava skup koji se zove „Značaj vodeće uloge parlamentaraca u procesu promovisanja svesti o borbi protiv korupcije“.
Mislim da je to značajna tema i da vredi prisustvovati, određenim brojem poslanika, i na onom mestu koje će nam svakako preneti utiske šta je bilo u Maloj sali, tako da smo se podelili na dva gola. Iz tog razloga smo nešto manje prisutni, ali tamo nisam primetio uopšte poslanike iz opozicije, tako da verujem da njima nije stalo ni do jednog ni do drugog skupa.
Što se tiče obrazloženja mog prethodnog kolege, mene uvek dirne ono obrazloženje koje se tiče letilica i vojnih pitanja. Ja pravim razliku između loše pelcovanih kokoški, između sela Pukovce, koje lete i aviona, s obzirom da sam služio vazduhoplovstvo vojnih aviona, s obzirom da sam služio u ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani, to se zove protivvazduhoplovna odbrana. Zato veoma dobro znam razliku između loše pelcovane kokoške u selu Pukovce dok sam ja služio vojsku, i vojnih aviona. Mislim da to moj kolega govori iz vojničke prakse koje nije bilo, za razliku od mene, i zato sam na određen način uvek dirnut.
Što se tiče onih primata i tako dalje, ima jedna izreka koju ću ponoviti. Kaže: „Iz zlih usta ne može ništa drugo već zla reč izaći“ - Marin Držić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko.
Što se glasanja o amandmanima tiče naravno da se za ovaj neće glasati zato što ga je Vlada prihvatila.
Veliki moralni problem nije zato što Vlada ne prihvata amandmane, to što poslanici vladajuće koalicije, poslanici i stranke koje podržavaju Vladu Republike Srbije ne glasaju za amandmane koje podnosi moj kolega. To nije toliki problem. Moralni problem, pravi moralni problem je kad za amandmane ne glasaju oni koji ih podnose. Ja tvrdim da oni koji su podneli 1.250 amandmana, najmanje za 1.100 nisu glasali. To govori o njihovim moralnim karakteristikama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sreća, pa je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer mislim da predlagači ne bi bili prisutni na glasanju za svoj amandman. To se kod njih dešava veoma retko, na prste se gotovo može nabrojati koliko su puta od 1.250 predloženih amandmana bili na glasanju.
Javio sam se zbog akademske čestitosti. Nije akademski čestito reći da Predlog zakona čuči negde. Predlog zakona može da čeka, da stoji u fijoci, ali da čuči? Kako će Predlog zakona da čuči, meni nikako nije jasna ta akademsko čestita definicija u jednoj rečenici? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam iznenađen, da ne kažem i uvređen, zato što jedan akademski čestit docent, ili docenat, oba izraza su pravilna, nije uspeo u svom amandmanu da razluči kada se upotrebljava predlog „s“, a kada predlog „sa“.
Dakle, zbog ovih učenika gore, budućih studenata, kojima takvi docenti mogu predavati, dužan sam da kažem da se predlog „sa“ upotrebljava, ako ćemo akademski čestito, s obzirom da je predlagač amandmana predložio i zakon o visokom obrazovanju, predlog „sa“ se upotrebljava ispred reči koje počinju sa s, z, ž i š. Sve ostalo upotrebljava se predlog „s“. Toliko o tome da jedan zemljoradnik mora da upozorava jednog profesora, jednog učitelja na visokim školama, jednog docenta, ili docenata, da ga upozori na pravopis srpskog jezika, kada se predlog „s“ upotrebljava, a kada predlog „sa“.
Ukoliko su oni stvarno pisali ove amandmane, onda imam zamerku. Ali, verujem da to nije greška prethodnog govornika, da je to greška nekoga ko njima piše amandmane i stoga mislim da tu grešku oni vrede da podele.
Što se tiče reči „delati“, nemam ništa protiv da je upotrebljavaju. Ja razumem oba jezika. Dakle, mislim da je ispravno da njihova vinost kaže da vinciliri vinodelaju i vinokuliraju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, profesor Atlagić mi je svedok da sam se na vreme prijavio. Nije sporno ništa i da ste me preskočili, međutim, već drugi put akademski čestit docent upotrebio je izraz „čuči“ Predlog zakona.
Ponovo moram da ispravim i zbog studenata i zbog srednjoškolaca koji će biti budući studenti, da ne može papir, odnosno ne može jedan predlog „čučati“, može „čekati“ u fioci, može biti „gurnut“ u fioku itd. Izraz „čuči“ tamo negde predlog zakona, je sasvim pogrešan.
Može se „delati“, ja ću se sa time složiti, sa tim izrazom, makar on ne bio naš. Može se i „vinodelati“. Može se čučati prilikom vinodelanja, čovek može da čuči, jer izraz „čuči“ znači – biti sagnut, biti u sagnutom položaju savijenih nogu u kolenima i kukovima.
Na takav način se recimo orezuje vinograd, vezuje vinograd, bere grožđe, ali nikako predlog zakona ne može da čuči. Vinodelja može da čuči, vinodelati može se čučati, vinciliri mogu da čuče, ali predlozi zakona ne mogu da čuče i sa tim ne mogu da se složim. Hvala.