Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7721">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, i mi rečnik za trku imamo.
Malopre sam slušao pažljivo odbranu amandmana od jednog univerzitetskog profesora i primetio sam da je reč „treba“ izgovorio sa „trebaju“.
Reč „treba“ se ne menja po licima. Dakle, ja mislim ono što sam i pre tvrdio, za neke naše profesore sa tim titulama, da to nije dokaz, da je to dokaz zvanja ali ne i znanja. Ja sam se ranije zalagao da neke od naših profesora treba poslati na neku proveru, posebno ove starije, jer su jednom čak upotrebili izraz „mereno na vazi“, umesto „mereno na vagi“.
Dakle, verujem da treba izvršiti proveru određenih profesora tek toliko da polože prijemni ispit na fakultetu na kome predaju. Dakle, ne moraju da ga završe, ali makar da polože prijemni ispit na fakultetu na kome predaju i osnovu neke gramatike, mislim da bi bilo dovoljno za naše današnje studente koji su ovako u ekspanziji znanja itd.
Ja sam takođe primetio da u toj odbrani amandmana je upotrebljena i reč „oprostiti“, kao - oni bi oprostili. Izgleda da su oni zamislili da su bogovi. Samo Bog može da oprosti i mislim da moj kolega poslanik je dao sebi pravo da se obrati u ime Boga.
Prošla su vremena kada su se oni ponašali kao Bog i kada su mislili da su Bog i batina u ovoj državi. Mislim da su imali sreće što su regularno, što smo ih onako na regularan, poprilično regularan način, bez obzira na silne pritiske itd. smenili sa vlasti. S obzirom da su umislili da su Bog i batina, pretila je velika opasnost da narod uzme batinu i da ubije boga u njima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, i mi rečnik za trku imamo. Zahvalan sam što su nam poslanici iz opozicije omogućili da se i mi koristimo rečnicima. Ovo je Rečnik Matice srpske 1971. godina, strana 224. Meni je žao što kolega profesor doktor Janko Veselinović nije tu, pa da vidi da nema reč „blizo“, ne postoji u rečniku. Postoji blizu. Kada neko kaže – ja nisam blizo, taj vrlo loše brani svoj amandman.
Ja govorim o amandmanu. Znači, obrazloženje je da je moj kolega prof. dr Janko Veselinović upotrebio izraz koji ne postoji u rečniku. Za mene nije prihvatljiv, zato što odbrana amandmana nije leksički dobro urađena. Očekujem od jednog profesora da malo gramatički bolje i lepše brani svoje predloge. To je jedan od razloga zašto ja nisam za to da se prihvati ovaj amandman.
Naravno, meni je drag i gospodin Bradić i mi treba da poslušamo nekada i njega, a ne trebamo, ali ja njemu ne zameram, zato što je on jedan od najboljih poslanika opozicije, bar po meni. Ja verujem da oni sa puno žara brane taj svoj amandman, ali to nije razlog da se prave ovolike greške i neki ovde docenti će se svakako sa mnom složiti.
Tu ima i druga suština. Malo mi je neprijatno kada se za radne sate i za radnička prava zalažu oni koji su poput cunamija opustošili fabrike i preduzeća, gde su radna mesta naprosto počišćena i danas se oni zalažu da ta radnička prava budu veća. Ja bih se sa njima mogao složiti, posebno kada se radi o žičarama. Ja verujem da je posebno ugrožen, recimo, zgrabinovac, koji ne znam koliko apartmana uzme, od koliko kvadrati na Kopaoniku.
Ja neću biti u tom riziku. To je malo preskup spor za nas zemljoradnike, bar za ovog jednog od nas dvojice koji smo u Skupštini. Verujem da onaj drugi posećuje skijališta. Ja nemam nameru da se vozim tim žičarama, ali mislim da su oni zabrinuti za zdravlje bivšeg ministra zgrabinovca, da bi nešto moglo da mu se desi, s obzirom da je on čest posetilac tih skijališta koja su veoma skupa i da uzima veoma skupe apartmane. Ne znam kako to sve postiže sa platom koja je manja od 1.000 evra, kada uzmemo da je junački osvaja neke pašnjake tamo, forsirao pašnjak u blizini Hrama Svetog Save, u tom junačkom jurišu zauzeo i pri tome izgubio 400.000 radnih mesta odmah.
Meni, da ne bude grubo poređenje, možda je grubo, zaštita radnika od njih liči na zaštitu Jevreja od partija Adolfa Hitlera. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mojim kolegom poljoprivrednikom u jednoj stvari da je pruga Beograd–Bar politička stvar. Dakle, verujem da je tom prugom došlo mnogo političara iz Crne Gore u Srbiju, a i on sam treba da se zamisli da nije …
Ne razumem, kako?
Ja kažem da je mnogo političara došlo tom prugom, a vi verujete da nije.
Slušajte, gospodine Bečiću, hoćete li vi ovde da uvedete cenzuru ili šta hoćete?
Ja kažem da se slažem da je pruga Beograd-Bar politička stvar. U prethodnom govoru mog kolege poljoprivrednika to je tako rečeno i ja se sa njim apsolutno slažem. Da to nije tako, pitam gde bi mnogobrojni političari iz Crne Gore, kojom prugom bi došli i da to nije tako i on sam ne bi bio sad u parlamentu. Drugo, mi bi ostali bez takvih dragocenih docenata, da ne znam ko bi docentovao na Fakultetu političkih nauka da pruga Beograd–Bar nije politička stvar. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, samo da kažem da se raspravlja o amandmanima na ugovore o prevozu robe i putnika u železničkom saobraćaju, ja sam ovde slušao o „Žeželjevom mostu“. Iz prostog predloga vidim da to nije predmet ovog amandmana. Ili razgovaramo o amandmanima ili razgovaramo o „Žeželjevom  mostu“ i nemam ništa protiv, ali onda moramo da kažemo šta im je to smetalo da ga naprave za prethodnih 12 godina koliko su bili na vlasti kao stranka bivšeg režima u Republici Srbiji. Šta im je smetalo da to urade kao petnaestogodišnja vlast u AP Vojvodini ukoliko su toliko željni tog „Žeželjevog mosta“.
Dakle, neka kritika što neko nije uradio za dve godine ono što oni nisu uradili za 12 godina kada je iz ove zemlje iscurelo preko pedeset milijarde eura po procenama međunarodnih organizacija, da su toliko izneli oligarsi kako moj uvaženi kolega drugačije kaže oligarhi, ali ja mislim da se pravilno kaže oligarsi mada nisam profesor univerziteta. Toliko su oni zajedno sa svojim pomagačima izneli u prethodnih 12 godina, od 2000. godine do 2012. godine. Tada se moglo graditi, bilo je novca. Tada su od zaduženog delili šakom i kapom, uglavnom svojim prijateljima i u to vreme nije napravljeno, a sada je došlo vreme da se živi od zarađenog i da se gradi od zarađenog, a ne od zaduženog. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam što je moj kolega zemljoodelac podržao ova dva predloga zakona, tako da ću ih i ja podržati. I mi rečnik za trku imamo.
Što se tiče oba zakona, ja ću ih podržati. Malo sam razočaran jer kolega iz stranke bivšeg režima, čiji predstavnici vladaju nad jednom četvrtinom teritorije, u Vojvodini, nije prisutan. Demokratija nije slušati samo sebe, govoriti šta hoćeš i slušati samo sebe. Demokratija je i slušati šta drugi imaju da kažu o toj temi.
Moj kolega iz stranke bivšeg režima je rekao ono što je on hteo da čuje i izašao napolje. Nije on ni gluv, ni nagluv, on je postao slabosluh, ne želi da sluša druge kolege šta imaju o tome da kažu.
Što se tiče Zakona o zapošljavanju, mi koješta možemo da kažemo, posebno o prethodnom periodu. Slušao sam pažljivo tog borca za radnička prava, koji je skakutao u cipelicama od 400 evra. Mnogi od njih koji vladaju jednom četvrtinom teritorije Srbije i koji su vladali 12 godina na teritoriji cele Srbije danas pričaju o socijalnim pravima koje su oni navodno emitovali, ali nije imao ko da plati, zato što je naš glavni proizvod u državi bio dug i iz duga su plaćana prava koja su emitovali bez proizvodnje i koja su na takav način bila veštačka.
Mnogi od njih stave i petokraku na svoje profile na društvenim mrežama, stave petokraku, kupe stan u Beču i onda pričaju o radničkim pravima. To je za mene naprosto neprihvatljivo i zato mi je žao što kolega koji je govorio tako nadahnuto o pravima radnika, kolega iz stranke bivšeg režima trenutno nije prisutan, iz prostog razloga što on ima samo nešto da kaže, ali nikad nema pravo, ni obavezu da posluša i ono što neki drugi poslanici imaju da kažu.
Priča o socijalnoj pravdi od pripadnika stranke bivšeg režima treba da počne od divlje privatizacije, koja je ustanovila ne kapitalizam, nego kapitulizam. Posle te divlje, predatorske privatizacije, kao cunami da je prošao kroz naše fabrike, kao cunami da je prošao kroz naša preduzeća i, da upotrebim neki izraz, više su nas koštali oni nego sankcije, bombardovanje i osiromašeni uranijum zajedno. Posle njihove vladavine, posledice te vladavine su daleko veće na celoj teritoriji cele Srbije. Na nesreću, barem na moju, i većine građana, oni još uvek vladaju jednom četvrtinom teritorije.
Gubitak 700 hiljada radnih mesta postavlja pitanje – šta bi bilo sa Zakonom o zapošljavanju, kakve bi mogli povlastice sada da ustanovimo nekim novim zakonom da nismo od 2000. godine izgubili 700 hiljada radnih mesta, odnosno neki pokazatelji kažu da je toliko izgubljeno radnih mesta za proteklih 12 godina?
Samo za tri godine, pre 2012. godine, izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, iako je rečeno da će biti 200 hiljada radnih mesta odmah u jednoj prethodnoj kampanji njihovog bivšeg predsednika stranke bivšeg režima. Sa tih 400 hiljada radnih mesta koje su samo u tri godine izbacili, do 2012. godine, mi bi danas imali 400 hiljada doprinosa više u PIO Fondu, dakle, sa pravom iz proizvodnje bi mogli da porastu penzije za 20% i ne bi bilo potrebe za ograničavanjem dotacija određenih penzija, nego bi te penzije realno mogle da porastu za 20% da budu veće da nije bilo takve politike koja je 400 hiljada ljudi izbacila iz privrednog lanca i umesto da budu na prihodovnoj strani, 400 hiljada radnika je prešlo na rashodovnu stranu, postali su na određeni način socijalni slučaj, a da nisu imali želje za to.
Žao mi je što kolega iz stranke bivšeg režima nije bio prisutan, što trenutno nije bio prisutan, da malo podebatujemo i o tome kako su proizvedeni tajkuni, da nam kaže – da li je u poslednje tri godine proizveden bilo kakav tajkun na teritoriji Republike Srbije, ne računajući one njihove koje su oni ustanovili i za koje ne znamo šta ćemo da radimo sa njima ili su oni pisali zakone, odnosno naručivali zakone.
Navešću jedan primer. Koliko bi više radnih mesta bilo da nije bivši finansijski direktor stranke bivšeg režima kupio tri šećerane za tri evra. To je bio taj cunami, to je bila divlja, predatorska privatizacija koja nas je koštala stotine hiljada radnih mesta odmah. Da uporedim, isti finansijski direktor stranke bivšeg režima, gaćice jedne pevačice je platio pet hiljada evra, što znači da je tada, kada su oni suvereno vladali Srbijom, stranka bivšeg režima, njihov finansijski direktor, inače poznati tajkun, u Srbiji jedna šećerana koštala 1.666 puta manje nego gaćice njegove omiljene pevačice.
Danas pripadnici te iste stranke spočitavaju gubitak radnih mesta onima koji su taj gubitak zaustavili. Neka izdvoje i da kažu koliko je radnih mesta nestalo u poslednje tri godine, a ja sam izneo podatak da je pre 2012. godine, za tri, četiri godine vladavine stranke bivšeg režima, nestalo 300 do 400 hiljada radnih mesta i recimo uporedno sa tim kurs evra je skočio sa 78 na 120 dinara. Neka nam kažu koliko je kurs evra porastao u poslednje tri godine, koliko je broj radnih mesta pao u poslednje tri godine i tako ćemo uporediti vladavinu stranke bivšeg režima koja još uvek, nažalost, traje na jednoj četvrtini teritorije Srbije i uporediti vladavinu sadašnje Vlade, odnosno obe vlade koje su nastale posle leta 2012. godine.
Mislim da vredi podržati oba ova zakona, s obzirom da je jedan sasvim nov i definiše govor znakova. Drugi, o zapošljavanju donosi neke novine. Pozdravljam smanjenje članova odbora sa devet na sedam i to donosi koliku – toliku uštedu. To smo isto uradili, čini mi se, i sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, gde smo sa 21 člana broj sveli na sedam, a od toga Vlada daje četiri, a tri daju strukovna udruženja, pa su nam u njihovoj štampi pokušali da nakače celu aferu, jer je zemljoradnik imenovan na mestu RFZO, a koje je predviđeno za zemljoradnika. Oni su pre toga imali 21 člana, tri puta više, i umesto jednog zemljoradnika imali su dva. Kada je smanjen broj na sedam, kada je to trostruko manje, kada smo stavili samo jednog zemljoradnika, onda je to bio problem. Nije problem bio što je ostao jedan zemljoradnik, kao predstavnik osiguranika, već je bio problem što sam to ja. Da sam znao da će biti toliko napada na mene, odustao bih i ustupio svoje mesto kolegi vinodelcu, zemljodelcu.
Dakle, verujem da vredi podržati ova dva zakona. Moram kolege da upozorim da se iz teških situacija, kakva je nasleđena 2012. godine, ne izlazi lako, već teško. Ne možete se merdevinama do uspeha popeti, kao stranka bivšeg režima, sa rukama u džepovima. Treba još više da radimo, bez obzira na njihove kritike. Vreme treba i Vlada, a i narodni poslanici da pomognu, svako iz svog ugla, da vreme provedemo u radu, trudu i znoju, pa da izađemo, ne iz kapitalizma, već kapitulizma koji smo nasledili. Postoji nemačka poslovica koja kaže – treba biti strpljiv, nema u svakoj školjki bisera, ali svaku morate otvoriti. Mislim, s obzirom da sam zemljoradnik, da put do uspeha može da vodi samo preko pluga i struga i nikako više. Hvala.
  Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, imao sam dvojbu oko nekih zakona, da li ih podržati ili ne, s obzirom da je rasprava objedinjena za pet zakona.
Moram da podržim ove zakone s obzirom da ih podržava i moj kolega poljoprivrednik. Posebno su bitni zakoni koji se tiču Sporazuma sa Emiratima i Kinom o vazdušnom prevozu. Posebno su bitni Zakon o železnici, s obzirom da zbog prevoza roba naša vina brže, bezbednije putuju u da budu dostupna širokim evropskim i svetskim tržištima.
Mislim da su ovi zakoni veoma bitni za naše vinodelje, vinodelce, bez obzira na visinu sredstava koje je država uložila u vinodelje u pokušaju. Mislim da su ovi zakoni veoma značajni zbog naših vinograda, jer se mogu uspešnije uvoziti vinove loze, posebno ukoliko vinograde podižu naši bivši premijeri.
Mislim da su ovi zakoni veoma dobri za naše vinotršce. Dakle, da što uspešnije trguju sa drugim proizvođačima vina na drugim tržištima, da se takmiče i da na takav način promovišemo neke naše robne marke. Mislim da su posebno značajni za one vinotršce, one vinodelje i vinodelce koji imaju tradiciju u proizvodnji vina od nepune tri godine. Posebno su ovi zakoni značajni za naše vinotršce, naše vinodelje, naše vinodelce koji vinodelaju u poslaničkim klupama sada, jer su uspešno prodali svoje vinograde odmah nakon dobijanja određenih subvencija od strane države.
Verujem da prevoz železnicama, posebno vazdušnim saobraćajem, može da potpomogne da ti naši vinotršci i vinodelci sa nesumnjivom tradicijom od tri godine mogu da se takmiče sa francuskim proizvođačima vina, sa njihovim vinogradarima koji imaju tu tradiciju i po nekoliko desetina godina i po nekoliko stotina godina, po nekoliko vekova.
Mislim da mi imamo dovoljno bivših premijera da se uspešno na tim tržištima suprotstavimo, ukoliko naše pruge koje su nam ostavili i kojima se vagoni kreću brzinom diližanse, dok su oni podizali najmodernije vinove zasade… Mislim da se naši vinodelci i vinotršci sasvim dobro mogu nadmetati ukoliko brzo transportuju svoja vina, svoju umetnost, svoje umeće, mislim da možemo čak i da porazimo francuske vinogradare i da postanemo vinogradarska sila. Ne pamti se u Francuskoj, ni u zemljama vina, ne pamti se tako uspešan njihov premijer koji je tako dugo i uspešno trgovao na evropskim, na poznatim tržištima vina.
Dakle, mislim iz tog razloga da ja moram da podržim ovaj zakon, ne samo zbog prevoza robe, već i zbog prevoza putnika. Mislim da treba da se prave ugovori o prevozu putnika, da prevezemo sve one radnike, a radi se o 700 do 800 hiljada zaposlenih koji su od 2000. do 2012. godine ostali bez posla. Veoma je dirljiva i borba protiv korupcije pojedinih poslanika stranke bivšeg režima, što ja pozdravljam kada oni pričaju o korupciji prilikom remonta vagona, skijališta i ne znam čega, s obzirom da znam da su oni veoma vični i veoma dobro poznaju tu oblast korupcije, s obzirom da su vladali 12 godina, oni tačno znaju gde su se njihovi kadrovi ugrađivali, umrežavali, itd. i treba obratiti pažnju na njihove diskusije, s obzirom na njihovo nesumnjivo iskustvo u tim oblastima.
Ne postoji ni jedan razlog zbog koga ne bi podržao ovaj zakon, s obzirom da ga podržavaju i poslanici stranke bivšeg režima, ali se pitam – šta ćemo mi prevoziti prugama koje moramo obnoviti, šta ćemo prevoziti infrastrukturom, putevima koje moramo obnoviti? Zato se zalažem, bez obzira što je država prezadužena pre našeg dolaska na vlast, da mi paralelno, koliko je to u našoj moći, razvijamo privredne aktivnosti, infrastrukturu, železnički i drumski saobraćaj, da možemo da prevozimo prugama radnike jeftino do posla, da oni zarade svoje plate koje jednom mesečno mogu doneti svojim porodicama, da onih nekoliko stotina, gotovo 800.000 radnika koji su izgubili posao od 2000. godine, tim prugama na brži i efikasniji način dođu do svojih radnih mesta i da se po završenom poslu, kada zarade svoje zarade, da se punih stomaka, punih džepova vrate svojim porodicama i da jednom mesečno mogu da donesu platu, tim istim vozom, svojim ukućanima, da jednom godišnje pola godišnjeg odmora provedu, ako ne na moru, odnosno u nekoj banji, ili makar da posete rodbinu na drugom kraju Srbije.
To su sve izgubili u prethodnih 12 godina i naša je obaveza da, kao zemlja, im vratimo posao, da im vratimo vreme kada su mogli da zarade, ne samo za hleb, kada su mogli da zarade da zbrinu svoju porodicu, da ne budu na mrazu, kiši, itd, da steknu stan, krov nad glavom, da steknu pristojnu platu, da mogu da obuju, obuku sebe, svoju decu, svoju porodicu, svoje bližnje, da školuju svoju decu, da leče stare i bolesne. Dakle, ta vremena moramo vratiti, ali nekom ko nas je strmeknuo slobodnim padom sa 10.000 metara, sa visine na koju se nije popeo ni onaj što se peo na Karakorum. Dakle, onaj njihov poznati što je obilazio zatvore i zatvorenike koji su do kraja ubili premijera.
Dakle, neko ko je bačen sa 10.000 metara, koje u slobodnom padu, njegova jedina želja je da mu se otvori padobran, ali kada se padobran otvori, a 2012. godine je otvoren, do duše zakasnelo, njegova jedina želja je da se previše ne razbije, a kada padne dole, uprkos svim bolovima, njegova je želja da se što brže popne na taj vrh odakle se slobodnim padom strmeknuo zato što su ga neodgovorne vlasti, neodgovorni režimi i neodgovorni premijeri bacili sa te visine da se razbije. Dok su oni punili svoje džepove, dok su ulazili u dvorce i bajke narod su ostavili u basni. Dok su se oni iživljavali, narod je jedva preživljavao. Zato sa mukom slušam neke nabeđene bivše premijere i država Srbija je stvarno velika država, s obzirom da je izdržala sve te vlade.
S toga, meni ne ostaje ništa drugo nego da podržim ovaj zakon, ali i da tražim da se podiže privredna aktivnost, da našim prugama, bile one brze ili ne, bile one one kojima će se vozovi kretati prosečnom brzinom od 80 kilometara, da zamene one pruge da kada kreneš na more, kada smo zatekli državu 2012. godine, pa ti dva puta istekne zdravstvena knjižica dok tamo stigneš, istekne ti lična karta i pasoš, pa te u Crnoj Gori vrate nazad. Toliko su sporo vozovi išli.
Sve to treba obnoviti, ali se mora obnavljati i privredna aktivnost. Moramo više robe da izvozimo, nego što uvozimo, i to što izvozimo da ne budu sirovine, nego da budu gotovi proizvodi. Da ne izvozimo kukuruz, stočno brašno, sojinu sačmu, itd, već da izvozimo gotove prehrambene proizvode i da tako nađemo posao i za seljaka i za radnika. To je onaj san koji svi mi ovde delimo i imamo. To je ono što su oni ugasili sveću, ugasili svetlo ovom narodu i mi smo dužni, obavezni da to svetlo upalimo i da Srbiju ponovo učinimo velikom zemljom, zemljom slobodnih i domom hrabrih. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Visokog saveta sudstva, podržaću vaš predlog da Maja Vadnjal bude sudija Apelacionog prekršajnog suda. Dakle, samim tim što sam ovo rekao sam, na neki način, zamerio kolegi Veselinoviću koji nam uopšte nije rekao ko se bira, ni na koju funkciju, već je pričao neku svoju priču.
Pažljivo sam pretražio kriterijume na osnovu kojih je gospođa predložena za izbor sudije Apelacionog prekršajnog suda i ustanovio sam da joj profesor Janko Veselinović nije predavao pravo i samim tim ispunjava sve kriterijume za izbor sudije. Da joj je on slučajno predavao pravo, onda bih ja debelo razmislio da li je izbor pravovaljan. S obzirom da nije, kandidat u potpunosti, po nekim mojim merilima, ispunjava uslove.
Verujem da će izabrani sudija poštovati pravo i pravdu, da će donositi presude, ne samo da se prekršaji i kriminal kazne, nego i da se spreče, jer smisao presude nije samo kažnjavanje, već i sprečavanje činjenja prekršajnih i krivičnih dela. Dakle, verujem da će gospođa, koja je ujedno vršila funkciju zamenika tužioca, u potpunosti raditi ono što se od nje očekuje i da će svoj posao obavljati časno i pošteno, što se ne može reći da se dešavalo u nekom prethodnom periodu, a za koji se nadam da će biti daleko iza nas.
Ne bih želeo da, bez obzira ko je na funkciji, bude amnestiran kod ovog kandidata, bez obzira koju funkciju vrši, da se više ne dešava da nam zastarevaju prijave, krivične prijave, kao što su zastarevale protiv Gorana Ješića, dakle, da neki sudija to drži u fioci i da onda saopšti da se taj predmet više neće voditi. Dakle, želim da kandidat koji danas bude izabran da sudi ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinitog.
Verujem da će taj kandidat, kada ga izaberemo, na častan način i pošteno vršiti svoju funkciju. Verujem da će presude biti pravedne, pažljivo odmerene, da se neće dešavati da šutnuta fascikla Vladimira Ješića, njen bol koji je pretrpela ta fascikla, košta milion i po dinara i da se na takav način presudi. Da u slučaju oštećene fascikle Vladimira Ješića, šteta bude milion i po dinara, a da, recimo, jedan život izgubljenog borca na Kosovu vredi 400 hiljada dinara. Zahvaljujući tim presudama, danas smo svedoci da se takva siledžijska ponašanja Vladimira Ješića i njegovog brata ponavljaju. Verujem da kandidat koga danas biramo neće takve presude donositi, bez obzira o kom funkcioneru i o kojoj partiji se radi.
S tim u vezi, želim da čestitam kandidatu i da mu poželim da funkciju obavlja na isti način na koji je izabrana, a izabrana je u fer, poštenom, oglašenom konkursu sa komisijom i sa Visokim savetom, koje su ranije izabrale sudije. Dakle, verujem u njihovu procenu i naše je samo da potvrdimo izbor sudije koji se prvi put bira. Čestitam još jednom kandidatu i želim da svoje presude donese na bazi kriterijuma koje je već, kao profesionalac, naučila, a ja sam ih samo ovde ponovio. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, meni ne smeta galama, slobodno, ne morate ih utišavati, ja ću podržati sva četiri sporazuma i sa Ukrajinom i sa Gruzijom u turizmu, sa Jermenijom o tehničkoj saradnji.
Podržaću naravno i sporazum o zaštiti ulaganja sa Kanadom i prvo što ću reči da sporazume koji su na potvrđivanju su potpisani 6. juna 2013. godine, 4. jula 2013. godine, 12. oktobra 2014. godine i po prvi put ovaj parlament, ova Skupština u vrlo kratkom roku potvrđuje sporazume koje je potpisala Vlada Republike Srbije sa drugim vladama, što do pre nekoliko godina nije bio slučaj, pa smo 2012. godine, 2013. godine potvrđivali sporazume koji su potpisani čak i daleke 2001. godine.
Što se tiče sporazuma o turizmu, mislim da je ministar u pravu, da su sporazumi o turizmu veoma važni ne samo za razvoj turizma kao uslužne delatnosti, već se kroz turizam razvija i proizvodnja hrane, odnosno poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja voća, povrća, mesa, mleka, proizvodnja pića, sokova, alkoholnih pića i na takav način se podiže poljoprivreda i proizvodnja, ne samo što se to konzumira od strane turista koji gostuju u našoj zemlji, već se na takav način i promovišu određeni brendovi iz prehrambene industrije, promovišu se pića, promovišu se prehrambeni proizvodi, pa ću navesti primer da u Crnoj Gori dok nije bilo ruskih turista, da niko u Rusiju nije izvozio ni Njeguški pršut ni crna vina, ali posle boravka ruskih turista u Crnoj Gori, izvoz Crne Gore u vinu i Njeguškom pršutu je naglo porastao i daje značajne prihode u Crnoj Gori.
Dakle, turizam utiče povoljno na poljoprivrednu proizvodnju i s obzirom da ja dolazim iz te struke, ja se zalažem ne samo za razvoj klasičnog turizma, banjskog turizma, zalažem se i za razvoj seoskog turizma i to može da bude šansa posebno za mala poljoprivredna gazdinstva koja mogu da budu perspektiva ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji, nego mogu da budu i perspektiva u zapošljavanju, u novom zapošljavanju pre svega seoske radne snage i da se na takav način, na određen način oživi i selo, odnosno kako to u Beogradu kažu provincija.
Što se tiče zaštite ulaganja sa Kanadom, ja podržavam taj sporazum. On podrazumeva i razmenu informacija i verujem da se ubuduće neće dešavati slučajevi koji se dešavaju za vreme stranke bivšeg režima, jer ovaj sporazum je veoma sličan sporazum koji smo imali sa Belgijom i stranka bivšeg režima je toliko zloupotrebila taj sporazum na primenu „Energo Zelene“ koja se nalazi u Inđiji, gde je zbog loših informacija koja je naša strana pružila, „Energo Zelena“ pokrenula spor za arbitražu od 100 miliona evra, zato što je obmanuta od strane stranke bivšeg režima, date su informacije da postoji 250 hiljada tona konfiskata i da će kapacitet do 150 hiljada tona prerade klaničnog otpada u tom stranom ulaganju biti čak mali za teritoriju Srbije i da će trebati još jedna fabrika.
Na kraju se ispostavilo da mi nemamo toliko konfiskata i Belgijska strana je podnela spor i danas Vlada Srbije sve čini da se ta arbitraža koja će se zbog zaštite stranih ulaganja odvijati, da u toj stranoj arbitraži zaštitimo državu Srbiju da ne izgubi na toj arbitraži, a sa druge strane da pokušamo da se sporazumemo sa stranim investitorom koji je uložio značajan novac, da ponovo pogoni „Energo Zelene“ se otvore u Inđiji i da onih 40 i nešto radnika koje je stranka bivšeg režima lošim informacijama dovela u pitanje, da ponovo tih 40 i nešto radnika dobije svoje radno mesto, a da pri tome u potpunosti zaštitimo od klaničnog otpada teritoriju Republike Srbije, a ta zaštita je veoma bitna u integracijama u kojima se Srbija nalazi.
Takođe, taj sporazum obuhvata i privredna društva koja su ulagači, njihovu zaštitu i već sam naveo taj primer „Energo zelene“, gde se mora veoma pažljivo nastupati prema stranim ulagačima, da nam se ne dogodi slučaj koji se dogodio…
Ma meni to ne smeta, gospodine predsedavajući.
Ako vama smeta, ja poštujem vašu volju.
Dakle, da dovršim oko „Energo zelene“, da je zbog jednog očigledno koruptivnog postupka stranke bivšeg režima država došla u poziciju da može na arbitraži da pukne 100 miliona evra i da još gore izgubi obraz pred budućim stranim investitorom. Stoga se ja zalažem da se glasa za Sporazum sa Kanadom, ali da pazimo da ne pravimo greške koje je pravila stranka bivšeg režima po pitanju informacija koje se pružaju onoj drugoj strani.
Da iskoristim prisustvo ministra i da mu predložim da iskoristi član 32. SSP-a na način na koji je to koristio prilikom zaštite proizvođača mleka, po pitanju sirova i maslaca, da se to zaštiti u potpunosti u stočarstvu i proizvodnji mleka, da se zaštiti i eventualnim prelemanima koji će biti u skladu sa članom 32. SSP-a i po pitanju drugih prehrambenih poljoprivrednih proizvoda. Tu pre svega mislim na mleko u prahu, mislim na sezonsku zaštitu voća i povrća, s obzirom da se, zahvaljujući SSP-u to može učiniti članom 32. zato što se prilike u poljoprivredi pogoršavaju, ugrožavaju naše poljoprivredne proizvodnje, gde se SSP koristi da se višak proizvoda nastao sankcijama između Rusije i EU sliva na naše tržište i tako ugrožava naša domaća poljoprivredna proizvodnja.
Želim da pozdravim to što je Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede našlo načina da zaštiti proizvodnju sireva i maslaca i takođe želim da se na takav način zaštite i druge vrste proizvodnje u voćarstvu i povrtarstvu, pa i u mleku u prahu i na takav način u potpunosti, koliko je to u mogućnosti i koliko bivši sporazumi dozvoljavaju, zaštiti domaća poljoprivredna proizvodnja, da se na takav način štiti stočni fond, povrtari, voćari. To su mala poljoprivredna gazdinstva koja mogu da budu perspektiva u budućem zapošljavanju Srbije.
U svakom slučaju, glasam za sva četiri sporazuma i predlažem Ministarstvu trgovine i poljoprivrede da i dalje sa istim naporom štiti, i još većim, domaću poljoprivrednu proizvodnju u skladu, već sam rekao, sa članom 32. i 41. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Hvala na pažnji.