Nisam ja po replici. Ja sam vam rekao da sam po amandmanu. Strpljivo čekam da oni završe.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam po amandmanu sa gotovo istim argumentima kao i prethodni put. Smatram da kad piše - najmanje jednom godišnje, da to ne znači da Vlada nema pravo da više puta godišnje proveri svoju listu, posebno zato što je zabranjeno raspolaganje imovine.
Dakle, ako građanin, koga su ovde naznačili kao Petar Petrović, ima imovinu od dva miliona evra, samim tim, barem meni i većini građana, on postaje sumnjiv. Dakle, ili se bavio terorizmom, ili se bavio politikom između 2000. i 2012. godine. Možda je bio blizak režimo, možda nije bio terorista. Možda je na drugi način terorisao građane, ali ovde je isključivo reč o onima koji su klasični teroristi, oni koje su UN ili naši organi zbog bavljenja terorizmom, klasičnim terorizmom, stavili na listu. Dovoljno je da to Vlada proveri jednom godišnje, a može i više puta ukoliko se na neki način ogrešila o građanina koji je ovde naznačen kao Petar Petrović.
Meni lično smeta što kad god počnemo da ispitujemo i stavljamo neku listu, ili počnemo da govorimo o ispitivanju imovine, u ovom amandmanu se govori o zamrzavanju imovine terorista, o proveri itd, odmah se uzbuni stranka bivšeg režima, kao da ćemo proveravati i njihovu imovinu, za šta se ja zalažem. Dakle, radi se o imovini, da bi građani znali, klasičnih terorista i ja predlažem da se oni najmanje jednom godišnje kontrolišu. Ne treba prema teroristima biti toliko blag, pa ih svaki čas stavljati ili ne stavljati na listu i proveriti. Jer, ukoliko je neko stavljen na listu terorista, isto to su tražile i UN jer su naši organi sasvim opravdano utvrdili da se takvo lice bavi terorizmom.
Mislim da Petar Petrović, kako je ovde naznačen, nikako ne može imati dva miliona evra legalnim putem, da samim tim treba na neki drug način, možda ne ovim amandmanom, možda ne ovim zakonom, proveriti njegovu imovinu. Možda se ne radi uopšte o Petru Petroviću, možda se radi o nekom predsedniku opštine koji se bavio političko ekonomskim terorizmom i, recimo, kao student stekao imovinu od 500.000 evra u Beču, u vidu nekretnine koje treba da zamrzne tamo neko u inostranstvu, neka druga služba a ne naša. Možda se radi o predsedniku opštine Inđija, koji je za vrlo kratak rok stekao imovinu koja vredi u nekretninama više od dva miliona evra. Možda to nije klasični terorista i zato ja shvatam uzbuđenje koje vlada iz stranke bivšeg režima kada god se pomene neka imovina i ispitivanje imovine. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja mislim da ću ja glasati za ovaj amandman s obzirom da predlagač amandmana najverovatnije je ovaj amandman izvukao iz nekih iskustava koja su vezana za „Razvojnu banku Vojvodine“.
Dakle, tamo su otvarani računi veoma sumnjivim licima, licima koja su bila na spisku raznih međunarodnih organizacija. Radi se o velikim narko dilerima koji su kupovali imanja po Vojvodini. Da bi mogli da transferišu kapital, oni su morali da otvaraju račune. Da bi to uradili neprimećeno, morali su biti u sprezi sa vlašću. Da bi to uradili u sprezi sa vlašću, morali su da otvore račun tamo gde ih je ona uputila, to je bila „Razvojna banka Vojvodine“.
S obzirom da su tamo nestali ogromni novci i s obzirom da se tamo dešavao ogroman transfer kapitala vezan za, kako se to kaže, trgovinom narkoticima i drugim vrstama nelegalnih aktivnosti iz kojih se može finansirati terorizam bilo domaći bilo međunarodni, mislim da je predlagač iz vlastitih iskustava izvukao ovaj amandman.
Mislim da i drugi poslanici treba da se ugledaju, bez obzira da li su vlast ili opozicija, da na tom primeru vide na kakav način se sve, ne samo finansiraju nelegalne aktivnosti, nego se preko tih nelegalnih aktivnosti ogroman društveni kapital koji je bio naš, a onda postao njihov, pretače u džepove pojedinaca, a da pri tome je bila očigledna sprega politike i kriminala, odnosno onih koji su trebali da suzbijaju, odnosno tamo gde je država pod njihovim vođstvom trebala da suzbija kriminal, kriminal je suzbijao državu.
Imajući u vidu da imaju praktično iskustva u tome, ja ću svakako glasati za ovaj amandman da bi sprečili aktivnosti koje su se dešavale za vreme vladavine bivšeg režima, pre svega tu mislim na „Razvojnu banku Vojvodine“. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javio sam se za reč, ali je gospodin Arsić veliki deo toga u svoje dve prethodne diskusije rekao u odnosu na ono što sam ja milio da kažem.
Dakle, ovde se govori o spisku lica koja se zbog terorističke aktivnosti stavljaju pod određenu kontrolu i na određeni spisak. Ja sam bio voljan da kao poslanik podržim, s obzirom da ja nisam bio ovde prisutan kad je donošen Zakon o pranju novca, što me je gospodin Arsić podsetio, neki su bili, ja nisam, dakle, bio sam voljan da podržim ovaj amandman i ja ću do samog trenutka glasanja razmišljati o tome da li možda nije zgoreg da u oba zakona stoje ovakve neke odredbe i u Zakonu o sprečavanju pranja novce i u ovom zakonu.
Dakle, terorizama ima više vrsta. Postoji ekonomski terorizam koji je izvršen kroz privatizaciju, gde su terorisani građani zato što je sve što je bilo njihovo postalo vlasništvo nekoliko porodica, gde je izvršena jedna grabljiva privatizacija. Ja sam u tom smislu imao primedbu da postoji takva vrsta terorizma i imao razumevanja za predlagača da želi da kroz banke kontroliše novac, a kontrolišući novac, kontroliše finansiranje mogućih terorizma na teritoriji ove države, a s obzirom da su naše banke, kao što je to bila „Razvojna banka Vojvodine“, povezane i sa međunarodnim platnim prometom, da se na takav način spreči finansiranje terorizma i van granica ove zemlje.
Ja sam o tome govorio i naveo neke primere i ne odstupam od toga da su negde prometovani neki novci, kako se to negde u Vojvodini kaže - naši novci, najcrnji novci, od trgovine narkotika kroz određene banke i takav novac je mogao da posluži za finansiranje terorizma. Čovek koji je kupovao sve te firme po Vojvodini očigledno je imao neku podršku. Nije uhapšen za vreme vladavine bivšeg režima, već je sada uhapšen, kao što i ona druga osoba nije ni dirnuta, koja je ovde navedena, ni pipnuta za vreme bivšeg režima, nego je privođena sada. Kakav će biti sudski epilog, ja kao narodni poslanik ne želim na to da utičem, ali je činjenica da sve aktivnosti koje se finansiraju u vezi terorizma dolazi iz nelegalnih poslova.
Bojim se da je ekonomski terorizam, koji je bio prisutan u ovoj zemlji prilikom te grabljive, pljačkaške privatizacije, doprineo da iz ove zemlje, po procenama međunarodnih organizacija, bude izneto preko 51 milijarda evra za period od 2000. do 2012. godine. O tome sam govorio. Ne bih voleo da taj novac posluži za finansiranje bilo kog terorizma, a posebno terorizma koji je uperen protiv naših građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja sam se javio po amandmanu da kažem da sam ga pažljivo pročitao, a nisam razumeo obrazloženje. Nisam razumeo ovo o suvoj drenovini  i o naplati poreza. Očigledno da je prethodni govornik mislio da uz ovaj amandman veže emitovana prava i nedostatak novca koji je pratio one procese u kojima sam već govorio. Dakle, nestalo je 400 hiljada radnih mesta u periodu bivšeg režima i zahvaljujući tome nedostaje određeni nivo javnih prihoda, jer su ljudi sa prihodovne strane prebačeni na rashodovnu. Umesto prihoda postali su rashod i u takvoj vrsti obaveza, koje država ima i koje gradovi imaju, očigledno da je negde nužno povećati poreze.
Nisam razumeo ceđenje suve drenovine. Kada se cedi suva drenovina, osnovno pitanje je da se pitamo – ko je tu drenovinu osušio, zašto je ona suva? Bojim se da je to odgovornost prethodnog režima. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Može i replika, a može i po amandmanu, možete oduzeti od poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Neka bude replika.)

Sa mojim kolegom mogu oko svega da se složim, ali mora da bude i malo samokritičan. Ne možemo mi zaposliti koliko su oni otpustili od 2000. do 2012. godine. Ja još takvo čudo nisam video, da neko za tri godine može bilo gde u svetu, takva ekonomija ne postoji, ni američka, ni japanska, ni kineska, ni korejska… Nema ekonomije sa takvim razvojem koja može da zaposli koliko su oni otpustili od 2000. do 2012. godine.
Samo u Nišu treba da kaže koliko su otpustili, koliko ljudi zbog privatizacije i loše ekonomske politike, koju su vodili, koliko je hiljada i desetina hiljada ljudi ostalo bez posla. Ne mogu oni pametni za dve godine uraditi, ispraviti ono što su oni drugi za 12 godina zabrljali. Hvala.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam stavove gospođe Rakonjac i gospođe Jeftović i mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz razloga koji su navedeni, jer odavno nije stigao ovako dobar, precizan zakon, kome ne treba nikakvo dorađivanje, pogotovo ne ovom vrstom amandmana.

Ali, slažem se i sa predlagačem amandmana da neke odredbe nekih drugih zakona treba menjati. Staću na stranu predlagača da treba menjati Zakon o dobrobiti životinja, s obzirom da je taj zakon donet i da je veoma neprecizan i da je u nekim slučajevima preterano štitio neke životinje, pa čak i one koje se uzgajaju radi proizvodnje krzna.

Dakle, uskoro će, u narednih nekoliko godina biti zabranjen uzgoj krznašica, činčila, nerčeva itd, ali pri tome neće biti zabranjen uvoz bundi. Za mene je to nelogično, da nešto ne sme da se proizvodi, ali sme da se uvozi. Ima i drugih razloga i kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržaću predlagača da neke zakone menjamo, preciziramo. Naveo sam neke odredbe koje su nelogične. Najverovatnije da predlagač amandmana ima i neke druge, ali to je predmet tih drugih zakona. Znači, ne bežim od toga da menjamo Zakon o dobrobiti životinja, ali bih voleo da sa dužnom pažnjom jednom donesemo zakon i o dobrobiti ljudi, da zaštitimo i ljude, jer pojedini slojevi našeg društva imaju manja prava nego zaštićene vrste životinja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ja kao poslanik podržati oba ova zakona jer su oni humani i pravedni, posebno zakon koji omogućava slabovidima da koriste psa vodiča, a koja je to muka i nevolja mi koji sve slabije vidimo, kada nešto ne možemo samo da pročitamo, kada zaboravimo naočare, onda vidimo kolika to muka i nevolja.
Izraziću malo svoje nezadovoljstvo zato što ovaj zakon nije donet za vreme vladavine bivšeg režima, jer smo danas imali velike prigovore na ovaj predlog zakona od strane onih čija ljubav prema invalidima je trajala obično do glasačke kutije. Malo ću govoriti i o političkim okolnostima u kojima se zakon donosi. Sada nema izborne kampanje, nema nijednog razloga o kome se današnja vlast ulaguje na neki način i želi da stekne neke političke poene predizborne. Dakle, nikakvih izvora nema niti ima predizbornih poena koji žele kod invalida vlast ili neka politička stranka pridobije. Tim pre treba ceniti ovaj zakon više nego da se on donosio u neko predizborno vreme.
Navešću samo primer, da su recimo između dva kruga izbora, bivši režim, odnosno stranka bivšeg režima je u Vojvodini sklopila sa Udruženjem invalida Vojvodine sporazum da invalidi u drugom krugu glasaju za Borisa Tadića.
Takođe, su 16. aprila, koliko ja znam u Subotici razna udruženja invalida doneli odluku da se DS podrži na parlamentarnim izborima, a Boris Tadić i u prvom i u drugom predsedničkom krugu izborne trke, tako da ja smatram da njihova ljubav, njihova humanost prema invalidima koja se odjednom pojavila, otprilike kad su oni vladali svodila na ljubav do biračke kutije.
Oni nisu imali pse vodiče za slabovide, oni su otprilike imali svoje političke vodiče koji su invalide privodili do biračke kutije i glasali umesto njih, da bi na takav način zadobili određenu količinu i određeni broj glasova. S tim u vezi treba ceniti političke okolnosti u kome je ministarstvo predložilo ovaj zakon i zato ću ja glasati za ta oba zakona.
Kad već govorimo o kretanju uz pomoć psa vodiča, ovde je govoreno i o udruženju „Beli štap“ obično uz psa vodiča ide i beli štap, bojim se da oni koji danas pokazuju određenu dozu humanosti i nama prigovaraju danas na ovom zakonu, da umesto što invalidi treba da imaju psa vodiča i beli štap, oni su u svoje vreme, svojom ekonomskom politikom, svojim radnjama, svojom vlašću, svojim vršenjem vlasti celom narodu ostavili ne beli, već prosjački štap.
Na određen način svi smo postali socijalni invalidi, dakle, i treba nam mnogo ovih drugih zakona o socijalnoj sigurnosti, s obzirom, da su oni samo emitovali prava, a nikakvu ekonomiju nisu podizali da bi se ta socijalna prava mogla ispratiti.
Ostavili su 400.000 ljudi bez posla. Uništili su potpuno, devastirali nacionalnu ekonomiju Republike Srbije i sa punim pravom mogu da kažem da danas najvišu buku dižu oni koji su narodu ostavili prosjački štap, narodu su pričali bajke, a sebi sazidali dvorac, oni danas žive kao u bajci, a narod živi kao u basni i zahvaljujući njima, a ne nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pridružujem kolegi Mirkoviću da u vezi ovog zakona i u vezi ovog amandmana sve bude transparentno. Ali sam protiv toga da se ograničimo samo na Zaječar. Zašto ne bi govorili o uvozu 140 tona akumulatora i 1,1 milijardu dinara koliko je Dulić potrošio na uvoz polovnih akumulatora? Čini mi se da je tu bilo i 13 tona polovnih guma.
Takođe sam protiv toga da ispitujemo samo šta se dešavalo u Zaječaru, zato što su sem rukometa podržavani iz fonda za zaštitu životne sredine i tenis. Dakle, da se proveri na koji način je otišlo 500 hiljada evra za tenski turnir? Ako ćemo da ispitujemo, da ispitujemo sve.
Dalje, da ispitujemo kako su pare trošene od „TENT-a“, recimo, u Obrenovcu, da vidimo koliki je fond bio za zaštitu životne sredine u Obrenovcu, kolika su se to sredstva slila, ko je bio direktor, ko je bio zamenik i na koji način su trošena ta sredstva i da li je tačno da su se uglavnom trošena za održavanje šest hrastova lužnjaka?
Mislim da je u proteklom periodu mnogo toga zloupotrebljeno, ne samo u Zaječaru već širom Srbije i voleo bih neko da mi objasni kako se to na vodozahvatu u Inđiji vrši reciklaža polovnih akumulatora, ko je takvu dozvolu dao u Pokrajinskom sekretarijatu, na koji način, pod kojim uslovima i da li je to bio deo njihove vizije ili provizije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovakvu vrstu amandmana, jer i ja sam pristalica nekih skraćenih rokova, ali ne smatram da je protivustavno da se podzakonska akta donesu u roku od tri meseca.
Ja sam kao nekadašnji poslanik gledao kako se krši Ustav i odbijao da glasam kada se Ustav kršio. Na primer, dok je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, predložen je zakon koji je bio protivustavan, koji je tako i proglašen, da uhapšeni nemaju pravo na branioca dva meseca. Ja sam prisustvovao i odluci i zakonu koji je donet za to vreme da tužioce bira Vlada. Dakle, toliko je bilo nezavisnosti, toliko je bilo ustavnosti, da je u to vreme donet zakon, koji je, naravno, kasnije je proglašen protivustavnim, po kome su ministri, odnosno Vlada Republike Srbije birala je tužioce i samim tim su oni bili u funkciji, ne građana, već političkoj funkciji Vlade i partija koje su sačinjavale Vladu.
Nemam ništa protiv da se ovaj rok skrati, ali mislim da samim tim što u zakonu piše da će se podzakonska akta doneti u roku od tri meseca, da je to sasvim dovoljno, da to može da znači da će biti doneti i u roku od nedelju dana, da mogu biti doneti u roku od mesec dana i dva meseca, ali je Vlada, odnosno Ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine dobilo neki razuman rok od tri meseca. Ja im savetujem da taj rok ubrzaju i da se, ukoliko je to moguće, u proceduri uklope u ovih 30 dana, a ako treba i neki kraći rok da bude.
U svakom slučaju, ja sam za brzinu, ali da se ne izgubi na kvalitetu i voljan sam čak da podržim ovaj amandman, ali smatram da zakon nije protivustavan, da je bilo protivustavno ono što sam već opisivao i da baš nije uputno da neko ko je kao predlagač nekada kršio Ustav na najvažnijim pitanjima civilnog društva, da zbog jedne odredbe da će u roku od tri meseca biti donet pravilnik kaže da je to protivustavno.
S tim u vezi, 2009. godine, koliko znam, donet je Zakon o bezbednosti hrane, a 2012. godine, kada smo došli, planski akti, odnosno planski dokumenti koji su vezani za bezbednost hrane, koji nisu bili usvojeni tri godine. Dakle, voleo bih da prilikom ovakvih amandmana neko bude malo i samokritičan, s obzirom da su rokovi koji su ovde propisani obavezujući, a da u nekim zakonima koji su donošeni do 2012. godine nije bilo rokova za donošenje podzakonskih akata, već je to stajalo samo uopšteno.
Dakle, ako je rok tri meseca, to ne znači da podzakonska akta ne budu doneta i za mesec dana. Ja bih bio voljan da podržim ovakav amandman, ali se bojim da iz nekih drugih tehničkih uslova ne ograničimo Vladu, ali svakako im preporučujem da budu vredni, ažurni, da vreme provode u trudu i znoju, da rade onako kao što nije radila prethodna Vlada i sve će biti u redu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja sam se javio još onog trenutka kada je moj uvaženi kolega poljoprivrednik, želeći da me uvredi rekao da sam poslanik renesansnog znanja. Nemam ništa protiv što je pokušao da me uvredi, obično ljudi misle da si loš kad prestaneš da se ponašaš onako kao što njima odgovara.
Dakle, nije mu smetalo 2003. godine da zbog pijeteta prema Demokratskoj stranci glasam da on bude premijer, ali smatra da sam dovoljno loš da uopšte govorim u Narodnoj skupštini i misli da je renesansa neki loš period.
Moram da mu kažem da je renesansa bila jako napredan period, da je to bio period kada se napredno razvijala i nauka, kultura, umetnost, slikarstvo, Mikelanđelo, Leonardo, da je u vreme renesanse Kolumbo pronašao Ameriku, valjda će ga to obradovati, u fizici i matematici Galileo Galilej, Kopernik. Dakle, ne znam šta da kažem još da opravdam svoje znanje i da kažem da je renesansni period jedan dobar period bio za sve to i za kulturu Bbio je dobar i za vinogradarstvo. Proizvodila se jako lepa vina, pila u Firenci, podizali vinogradi u Italiji bez ikakvih subvencija, bez 525.000 evra, jako napredan period i za nas poljoprivrednike, odnosno za njih vinogradare.
Što se tiče pokušaja da me uvredi ja mislim da mu ne odgovara najverovatnije što nisam bio u Kuli na zabavi JSO-a, gde je on tamo tancovao i tapšao uz pesmicu Bajaginu „Moji su drugovi žestoki momci“. Ako mu ne odgovaram zbog toga, ja se ponosim zato što mu iz nekog razloga moja diskusija ne odgovara.
Ja sam čak podržao njegov zahtev u amandmanu da taj rok bude 30 dana, odnosno da Ministarstvo preporučuje da Ministarstvo ne čeka tri meseca da donese podzakonska akta, da se ne ugleda na nekakve bivše vlade već da pokuša da taj rok bude što kraći, pa čak i da se uklopi u amandman ako je to moguće, mog prethodnog govornika.
Dakle, bez obzira za pokušaj uvrede, ne može čoveka poniziti i uvrediti svako, mene može da ponizi i uvredi samo bolji od mene, lošiji nikad i nije u 21. veku džabe kletva – dabogda ti vinogradar bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Arsiću, koliko vremena ima poslanička grupa?

Gledaću da se uklopi, s obzirom da moj kolega poljoprivrednik nije tu, ja ću morati da govorim za dvojicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da se nešto kaže, ne samo o beogradskim sudijama, već da se kaže i o 11. i 12. tački dnevnog reda, pošto je objedinjena rasprava. Dakle, o sudijama koje se biraju u Kragujevcu, Ivanjici, Novom Pazaru, Sjenici, itd.
Meni se kandidati koji će biti izabrani i njihove biografije izuzetno dopadaju, ja to neću kriti, mada nisam nikada bio pristalica posebno te treće grane vlasti, zbog toga što je 2009, 2010. godine izvršeno reformisanje, bolje reći deformisanje pravosuđa, da se po političkim osnovama, po političkoj podobnosti izabrao veliki broj sudija, dok su svi drugi koji su bili nepodobni odbijeni sa tih funkcija, jer jednostavno nisu se na vreme učlanili u određene političke stranke. Koliko vidim, ovi kandidati su svi živi, verujem i siguran sam da se neće desiti ono što se desilo ovima koji su po stranačkom principu birali sudije, pa sada ako umre, oni ga ne izbrišu iz članstva političke stranke u kojoj se bio učlanio i oni ga po članstvu izaberu za sudiju, onda se ispostavi da su mrtvog čoveka izabrali za sudiju. Takav promašaj više nikada ne sme da se desi bilo kom izboru sudija u bilo kom reformisanju i deformisanju pravosuđa.
Mi ovde biramo par desetina sudija. Ja im unapred čestitam, ali mislim da to i dalje nije dovoljno da bi se ispravilo sve ono što je bilo grbo, što se grbo rodilo 2009, 2010. godine. Dakle, to je pravosudni sistem koji je zatečen i na koji građani imaju uveliko primedbe, upravo zbog načina na koji je sprovedena tzv. reforma pravosuđa.
Mi kao poslanici svakog dana dobijamo pritužbe na razne postupke određenih sudija koji svojim kvalitetom najverovatnije nisu zadovoljavali, ali su članstvom određenim političkih stranki i te kako zadovoljavali. Bilo je naravno i nepotizma, posebno u Vojvodini, više ne znam koji sudije kome je rod, gotovo da nije moguće sklopiti brakove u određenim sudovima u Vojvodini zato što su većina njih u međusobnom srodstvu. Tako da je gotovo nemoguće da uđu u neku bračnu zajednicu, zbog bliskog srodstva. To je način na koji je nekada biran sudija, odnosno birane sudije, posebno je to bilo izraženo 2009. i 2010. godine.
Ja neću govoriti o amnestijama, ko je kako amnestiran, bez obzira što je 2001. godine amnestirano 2000 kriminalaca i amnestirano je čak i braćama uz reku i glavni teroristi na KiM. Za razliku od mog kolege ja to neću govoriti, ali moram reći da je on imao primedbu na privatne fakultete, bez obzira što je on profesor prava, ja mislim da nije lepo tako govoriti o privatnom fakultetu, s obzirom da je sam onaj ko je govorio o privatnim fakultetima kao o vrlo lošim obrazovnim ustanovama, da i sam predaje na privatnom fakultetu i ne treba neko da ceni obrazovanje na privatnim fakultetima po sebi, ukoliko tamo predaje, ukoliko misli da on nije dovoljno dobar, to ne znači da su svi privatni fakulteti loši.
S obzirom da ovde nema kandidata koji su pravo polagali u Novom Sadu, gotovo sam siguran da kolega koji predaje na Pravnom fakultetu dr prava, nije njima predavao i time je njihov kvalitet daleko veći. Dakle, nema nikakve opasnosti da su u nekoj neobrazovanosti, što se tiče prava. Dakle, s obzirom da ga nisu polagali pred takvim profesorom, verujem da su i te kako dovoljno kvalitetni, em im on nije predavao, em ne dolaze iz stranke kojoj on pripada, dakle već samim time su ovi kandidati daleko bolji od onih kandidata koji su birani 2009. i 2010. godine.
Želim i da kažem da, što se nas tiče, većine poslanika ovde, mi ćemo pokušavati, bez obzira na način na koji je to ranije rađeno, da očuvamo nezavisnost treće grane vlasti, da ona uistinu bude nezavisna, ali se moramo takođe starati, ne samo da bude nezavisna od ove sadašnje vlasti i od ove sadašnje Vlade, već da ove sudije doprinesu da pravosuđe bude nezavisno i od bivše vlasti, jel ja mislim, nažalost, a velika većina mojih kolega to potvrđuje na terenu, da naše pravosuđe, ono koje je 2009. i 2010. godine birano, gde su birani čak i mrtvi ljudi za sudije, dakle to pravosuđe, taj deo pravosuđa nije nezavistan od vlasti, od današnje jeste a od bivše nije i otuda mnoge optužnice koje se vraćaju na doradu, otuda neprecizne optužnice, otuda odluke suda koje nemaju veze sa nekim racionalnim razmišljanjem, otuda tolike primedbe građana. Uglavnom su one proizvod toga što je 2009. i 2010. godine urađeno našem pravosuđu ono što nikada više ne treba da bude urađeno.
Pravosuđe mora uistinu da bude nezavisno, ne sme da se desi da neko lice koje je u stranci, u radnom odnosu sutradan bude izabrano, recimo u tužilaštvo za ratne zločine, da tamo vrši određenu funkciju. Kakva je to nezavisnost kada jedan ministar pravde dopusti da se zaposli u stranci, to mi je nekako i razumljivo, koja ga je predložila da bude ministar pravde, a sutradan direktno sa radnog mesta iz stranke ode u tužilaštvo, samim time tužilaštvo je pokazalo prijemom takvog stranačkog kadra, bivšeg ministra pravde, pokazalo svoju zavisnost od bivše vlasti koja je uglavnom generator loših odluku, loših rešenja u izvršenju i svega onoga što naši građani danas susreću, gde u pojedinim mestima ima i jasan spoj kriminala i pravosuđa zato što se nije vodilo računa prilikom reformisanja o reformi pravosuđa, uglavnom se vodilo računa o stranačkoj poslušnosti, o deformisanju tog pravosuđa na takav način i zato kao proizvod imamo razne odluke i presude koje odudaraju i od prava i od pravde.
Želim da čestitam svim kandidatima i želim im da budu ono što 2009, 2010. godine bivša vlast nije postigla, dakle da uistinu budu nezavisni i od sadašnje i od bivše vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja ne znam po čemu se prethodni kolega prepoznao, očigledno da se prepoznao u mojoj diskusiji gde sam govorio o pojedinim profesorima prava koji imaju vrlo loše mišljenje o privatnim fakultetima.
Nisam ja izmislio privatne fakultete, oni nisu nastali ni za vreme vladavine SNS, ni za vreme vladavine Narodne seljačke stranke. Dakle, ti privatni fakulteti su nastali za vreme vlasti bivšeg režima i ukoliko nisu dovoljno dobri, ukoliko ne vrše dobro svoju nastavu, krivica nije do sadašnje vlasti koja će na svaki način pokušati da kontroliše rad takvih fakulteta, krivica je do prethodne vlasti.
Ja ne mogu da verujem da je prethodni govornik dozvolio sebi da posumnja u neke diplome nekih državnika koji su završili fakultete baš za vreme njihove vlasti. Dakle, fakultete koje su oni ustanovili, završili su ih za vreme dok su oni vladali.
Ja ne mogu da verujem da su oni imali fakultete koji su prodavali diplome, ali ukoliko on tvrdi da su takvi fakulteti za vreme njihove vlasti obrazovani i da su za vreme njihove vlasti prodavali diplome, hoću da kažem, pošto su pravosudni organi ovde, da neki tužilac uzme i da pozove mog kolegu prethodnog govornika da dokumentuje svoju izjavu, pošto neće da podnese krivičnu prijavu, koji su to funkcioneri, državni, bivši, sadašnji itd. kupili diplome, završili na tim lošim privatnim fakultetima, koji su ustanovljeni za vreme bivše vlasti. Posebno te primedbe koje iznosi za one studente koji su fakultet završili na privatnim fakultetima koje su oni ustanovili i završili ih za vreme dok su oni vladali.
Dakle, na kraju da zaključim da ne dužim, svi su pomalo nestrpljivi, evo ja sam gotovo oduševljen što nijedan od ovih kandidata nije položio pravo kod mog prethodnog uvaženog kolege prof. prava koji je govorio pre mene. Hvala.