Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio voljan da glasam za ovaj amandman i naprosto sam iznenađen, ni doktori više nisu kao što su nekada bili.
Polazeći od toga da je doktor prava predložio ovaj amandman, gotovo ne mogu da verujem da je ovaj amandman u sukobu sa Ustavom. Dakle, ako neko predaje pravo, a ja sam laik što se tiče pravnih nauka, ali mi se još nije desilo da podnesem amandman koji nije u skladu sa Ustavom.
Ovde u ovom amandmanu nije dodato samo da je Vojska Srbije organizovana, itd, već je dodata i opšte priznatim principima. Piše - izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i uopšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava i pravila međunarodnog prava prihvata. Šta znači – opšte priznatim principima? O kojim principima se radi? Kako to vojska deluje u skladu sa opšte priznatim principima, meni nije jasno? Uglavnom je jasno da je jedan doktor pravnih nauka, jedan profesor i jedan predavač podneo amandman koji nije u skladu sa Ustavom i sa pravnim poretkom ove zemlje, zato ne znam šta mogu da nauče studenti ukoliko profesori i doktori prava podnose ovakve amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto jedna ispravka. Član 139. govori o Vojsci Jugoslavije, a član 16. govori o spoljnoj politici, odnosno međunarodnim odnosima.
Kad jedan doktor prava pomeša član 139. vojsku, pa napravi kombinovani amandman sa međunarodnim odnosima i spoljnom politikom, onda dovodi u pitanje da se Vojska upotrebljava isključivo za odbranu od vojnog i ugrožavanja spolja.
Kakve veze ima vojska sa spoljnom politikom zemlje i međunarodnim odnosima, meni nije jasno, nisam doktor prava, ali čisto da se zna da kad neko podnese protivustavan amandman protivustavno, radi se o članu 139. i onda pokuša da se vadi na član 16. na međunarodne odnose i na spoljnu politiku, a pri tome je doktor prava i predavač profesor na fakultetu, ja sam onda sa pravom, kao zemljoradnik, kao laik, zabrinut za studente koji pohađaju taj fakultet i ne znam šta još treba da se desi da konačno ova država donese neka nova pravila da profesori makar dokažu svoje znanje polažući makar prijemni ispit na fakultetu na kome vrše predavanje. Hvala.

Naravno.
Ja ću po amandmanu, ne želeći da vas dovodim u sumnju da je prekršen Poslovnik, član 103. stav 1. O tome neću govoriti, već ću govoriti o amandmanu.
Želim da se na određen način izjasnim o onome što sam govorio. Dakle, od Odbora za ustavna pitanja dobili smo mišljenje da je ovaj amandman neustavan. S toga sam izveo zaključak da su znanje i zvanje dva različita pojma. Dakle, ja kao zemljoradnik ako predložim neki amandman i ne bude u skladu sa Ustavom, to se da i tolerisati. Ukoliko to uradi neki profesor, koji je pri tome doktor i koji predaje na univerzitetu, onda to ima daleko veće posledice, nego kada to ja uradim kao zemljoradnik, jer su posledice nikakve, niko ne gleda na moju titulu, niko ne gleda na moje zvanje i niko ne može da bude doveden do štete.
(Janko Veselinović, s mesta: Da li je ovo po amandmanu?)
Govorim po amandmanu. S obzirom da je amandman, koji je predložen, bio neustavan, ja sam hteo da jasno podvučem crtu, onu koju pokušava opozicija uporno da podvuče, a to je razlika između zvanja i znanja. Ja uopšte ne sumnjam da je neko postao doktor, ja sam samo posumnjao da zbog neustavnog amandmana…

Govorim o amandmanu. U obrazloženju piše, izvinite gospođo, da je neustavan i s toga sam ja izveo zaključak da kod jednog pojedinca postoji velika razlika između zvanja i znanja. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao bivši vojnik kopnene vojske sa obukom od 200 dana i kao pripadnik ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane, RV i PVO, kako se to zvalo, u Bihaću, a već znate šta je tamo bilo, za razliku od bivšeg ministra odbrane, ja neću govoriti o nečemu što može da bude i dan danas vojna tajna.
Samim tim što sam bio u Bihaću najmanje ovim oficirima je jasno koliko je vojska imala poverenja u mene i ja u vojsku. Kao pripadnik RV i PVO, moram prvo da kažem da se ovde upotrebljavaju već pogrešni termini. U zakonu ne piše ratno vazduhoplovstvo i protiv vazdušna odbrana, nego piše protiv vazduhoplovna odbrana, koliko sam čitao zakon. S toga bi bi dobro da insistiramo na onome što piše, a ne na onome što mislimo da stoji.
Ovde je spominjana i tradicija srpske avijacije Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, s tim u vezi u obavezi sam da kažem da su te tradicije svetle, bez obzira što su nas u istoriju učili da je to bila trula kraljevina. Posebno sam u moralnoj obavezi prema pripadnicima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva zato što su u 1941. godini, u onih nekoliko dana oborili preko 100 neprijateljskih aviona i pri tome uspeli da bombarduju aerodrome u Mađarskoj, Austriji i Bugarskoj, odakle su poletali avioni koji su surovo bez objave rata bombardovali našu zemlju, većinom Beograd, a to bombardovanje se ponovilo nekoliko puta.
Isključenje ratnog vazduhoplovstva mi liči na redefinisanje uloge i zalažem se da RV i PVO ima najmodernije sisteme, uključujući one raketne, u kojima bi bili sila, ali da nikad ne doživimo ono što smo doživeli 1999. godine.
Ukoliko bi ostavili samo vazduhoplovstvo, onda bi to mogli da posmatramo na razne načine, pa bi tako mogli da tretiramo i poljoprivrednu avijaciju, i ona je neka vrsta vazduhoplovstva. Zato mi apsolutno odgovara termin ratno vazduhoplovstvo. Srbija neće ni sa kim da ratuje ali mora da ima ratno vazduhoplovstvo, najmodernije sisteme koje ćemo nadam se, posle oporavka ekonomije koju su uništili oni koji su vladali pre nas, da ćemo te sisteme nabaviti, da ćemo biti dovoljno sposobni da odvratimo sve one koji budu želeli da ponove ono što su radili 1999. godine. Tako da ovo RV i PVO meni apsolutno odgovara i zato sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu, naravno, zato što mi je ovo veoma bitna tema, em sam bio pripadnik RV PVO, u stanju kad je ta vojska bila opremljena, 1978/79. godine, i kad je bila vojna sila, ne samo u Evropi, nego i u svetu.
Proveo sam više od osam meseci u Bihaću, tako da znam šta znači „čuvari našeg neba“, šta znači „odvraćanje“, šta znači „branjenje vazduha“, šta znači „odbrana neba“. Odbranom neba branite sve jedinice koje su na zemlji. Dakle, u to vreme se značajno ulagalo u PVO sisteme i u avijaciju. To što kasnije nismo imali, imali smo rezultat 1999. godine, kada smo, zbog nedostatka modernih sistema, pretrpeli ogromnu materijalnu štetu, ne samo u vojsci, nego i u privredi. Kad nevolja dođe, upomoć se zove Bog i vojnik, kad nevolja prođe, Bog se ne poštuje, vojnik zaboravlja. To je ono što je kod nas Srba problem.
Nikako ne želim da se ovaj amandman usvoji i da se ratno vazduhoplovstvo, koje treba da bude sa najmodernijim ratnim sistemima, za odvraćanje svih onih koji budu želeli da nanesu štetu, ne samo vojsci, nego privredi i građanima, onima koji bi želeli da gađaju mostove itd, i da nešto urade, možda i teže od onog što su uradili 1999. godine, mislim da ne samo da ovaj termin treba da ostane, nego moramo značajno da uvećavamo snagu ratnog vazduhoplovstva i PVO, jer je ona bitna ne samo za očuvanje drugih rodova Vojske, nego je bitna za očuvanje ekonomije, bezbednosti građana. Svi znamo koje smo civilne žrtve imali za vreme 1999. godine i da su štete po ekonomiju i civile bile daleko veće nego po jedinice i ratnu tehniku.
Ne mislim da treba ovo brisati, kategorički sam protiv. Ne mislim i ne slažem se sa kolegama koji bi da ratno vazduhoplovstvo apsolutno anuliraju. Neki od njih misle valjda da treba da pustimo ove tamo gospođe iz nevladinih organizacija da sednu na metlu i da ometlaju nebo ukoliko neprijatelj napadne. Sa tim ne mogu da se složim. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, deo moje diskusije koju sam nameravao da izgovorim je već rekao ministar pravde. Dakle, za mene je neprihvatljivo da neko traži da se iz službene legitimacije ovlašćenog službenog lica vojne policije, koja sadrži fotografiju, ime i prezime i jedinstveni matični broj građana, da se to izbriše. Da li se to neko zalaže da se ide bez legitimacije, kao što se prisluškivalo bez ovlašćenja i kao što su se nabavljali uređaji bez ovlašćenja?
Takođe, taj član sadrži kako sve ovlašćena službena lica vojne policije postupaju po zahtevu vojnog disciplinskog tužioca itd. Najverovatnije da se neko zalaže da se ne poštuje procedura. Ako se nekad nije poštovala procedura, a pravna država je vladavina po pravilima, po pravu i najbolji su oni zakoni koji su sprovodljivi, ali se bojim da je prethodni režim vladao, ne po pravilima, već po nekom svom ličnom nahođenju. Nemam ništa protiv da Zaštitnik građana kontroliše ovlašćena službena lica, ali u skladu sa zakonom. Ne može Zaštitnik građana da bude iznad službenih lica, odnosno iznad Tužilaštva itd, što on hoće.
Mislim da smo sa ovim špijuniranjem i kontrašpijuniranjem preterali. Mislim da Zaštitnik građana treba pre svega da se stara o pravima većine građana, a to su oni siromašni, da se zbrinu siromasi, da se nahrane gladni, da se leče bolesni i da se poštuju ljudska prava svih. Bojim se da se Zaštitnik građana bavi članom 26.

Na amandmanu sam. Ja kažem da sam protiv toga da se član…

Gospodine predsedavajući, dozvolite. Ako ovlašćena lica nemaju službene legitimacije za koje predstavnici opozicione stranke žele da kažu da to treba da se izbriše, ukoliko usvojimo ovaj amandman i ukoliko ta službena lica nemaju službene legitimacije, a koga će onda Zaštitnik građana štiti, koga će kontrolisati? Zato sam rekao da predlažem da taj Zaštitnik građana osnuje političku stranku, pa nek kontroliše koga hoće. Hvala.

Gospodine predsedavajući, u amandmanu koji je podnela grupa opozicionih poslanika stoji stav koji glasi – službena legitimacija ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži fotografiju, ime i prezime, jedinstveni matični broj građana ovlašćenog službenog lica vojne policije, a značka ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži serijski broj. Oni su tražili da se to briše.
Dakle, kakvo je to službeno ovlašćeno lice koje nema nikakvu službenu legitimaciju? O tome sam govorio. Na koji način će onda Zaštitnik građana kontrolisati šta rade ta ovlašćena lica, ukoliko im izbrišemo pravo da imaju tu legitimaciju? Tako glasi amandman. Ja se izvinjavam ako niste razumeli.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103, 107. u vezi sa članom 113.
Naime, član 113. kaže da mera udaljenja sa sednice nosi sa sobom neprisustvo 20 radnih dana, i o tome niko posebno ne odlučuje.
Taj Poslovnik je donela stara postava Narodne skupštine. Dakle, donele su ga kolege na čijoj je listi izabran gospodin Pavićević. Dakle, ne mogu da verujem da je on stao na listu ljudi koji su prekršili Ustav, koji su doneli neustavni Poslovnik.
Posebno ne mogu da verujem, s obzirom da verujemo u njegovu akademsku čestitost, da je gospodin Pavićević stao na listu ljudi koji su ovim Poslovnikom, donoseći ovaj Poslovnik kršili slobodu izražavanja. Ja sam na određen način iznenađen, tim pre što je Poslovnik u primeni gotovo desetak godina. Svi se sećamo da je na osnovu ovog Poslovnika po članu 113. udaljena cela jedna poslanička grupa na 20 dana. Mislim da je ostala samo jedna gospođa koja je zastupala sve svoje kolege koje su bili isključeni sa sednice. Ja sam možda kao poljoprivrednik oštećen više nego gospodin Pavićević, jer od nas dvojice ovde sam prisutan samo ja.
Takođe, moram da vas upozorim, gospodine predsedavajući, da u skladu sa članom 103. stav 8. kada neko zloupotrebljava povredu Poslovnika, da ste u obavezi da vreme koje je upotrebio za diskusiju po povredi Poslovnika odbijete od vremena poslaničke grupe, te vas molim da gospodinu Pavićeviću odbijete od onih pet minuta dva minuta, s obzirom da on danima reklamira povredu Ustava, povredu Poslovnika, koji je donela poslanička grupa na čijoj je listi on izbran, sasvim ne primereno i neosnovano. Takođe, ne mogu da verujem da mera iz člana 113. ne obuhvata prisustvo na glasanje, ali gospodin Živković i gospodin Pavićević…

Samo da završim, gospodin Živković i gospodin Pavićević ne prisustvuju glasanju ni kada je u pitanju Zojin zakon i to kada čvrsto obećaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 96, član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u vezi govora uvaženog kolege Pavićevića, koji je predlagača akta, ovog puta ministra odbrane, nazvao gostom.
Dakle, smatram da je u skladu sa članom 96. gospodin Gašić ovde predlagač akta koji danas razmatramo i nikako ne može da bude gost. Gosti mogu da budu oni koji ne obrazlažu akt, gosti mogu da budu i na galeriji, ali gospodin ministar odbrane ne može nikako da bude gost i time je narušeno dostojanstvo Skupštine, jer ministar odbrane po članu 96. kaže – predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta koji je dobije reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Dakle, gospodin Gašić je mogao da govori i 30 minuta. On je predlagač akta, ne može da bude gost i ovo je ne znam koji put da Poslovnik u stvari krši onaj koga ne bi smeo da krši, a to je gospodin Pavićević svojom čestom reklamacijom.
Ja vas ponovo upozoravam da ubuduće takvim poslanicima treba odbijati vreme koji nedozvoljeno, odnosno neprimereno reklamiraju Poslovnik, a da se ne radi o kršenju tog Poslovnika. Ne tražim da se glasa o ovoj povredi. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao bivši vojnik, nosilac bivšeg čina, mislim da kada vojna pitanja dođu na redosled… Šta vas zanima moj čin? Razvodnik prve klase ili desetar. Objasniću vam. Moj vojni rok je trajao 452 dana. Oficiri koji su ovde vrlo dobro znaju, služio sam u Mekuše Kamenskom, dvesta dana mi je trajala obuka. Obučavali su me 200 dana, a onda sam ja 252 dana obučavao druge. Tek toliko kada imamo pitanja opozicije da objasnim da kao vojnik imam pravo da tražim da prvo mi koji smo služili vojsku i žene koje to ne moraju dobijemo po vojnim pitanjima pravo prvenstva kada se govori o pitanjima vojske, pitanjima naoružanja  i tako dalje. Verujem da oni koji nisu služili vojsku, verujem da oni koji su nosili guske i patke, verujem da oni koji su nosili tamo neke metle, četke i tako dalje, verujem da oni malo manje znaju o služenju vojnog roka nego mi.
I, kao poljoprivrednik ja moram da kažem, ako treba reći gde sam služio, Karlovac i Bihać, bio sam i kopnena vojska, bio sam i tada se to zvalo ratnovazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, a sada je protivvazduhoplovna odbrana. Dakle, bio sam i jedno i drugo. Bio sam vojnik bez obzira što ideološki to nije bila moja vojska, ta vojska je bila snažna i ja se ponosim što sam služio vojni rok za vreme kada je ta vojska bila značajna sila, ne samo u regionu već i u Evropi, a možda i u svetu.
Oni koji to nisu uradili, oni koji nisu služili vojsku, oni koji su izbegavali vojnu obavezu na razne načine, a moji su vršnjaci ostavljam njima na čast da kasnije iako nisu služili, iako nisu slušali nisu bili spremni da komanduju jer to je staro vojničko pravilo, ako ne umeš da slušaš onda nisi dobar ni za komandovanje. Mogu da zamerim onima koji nisu služili, mogu da im oprostim, ali ne mogu da im oprostim što su sebi uzeli pravo posle da komanduju. Nisu služili državi, ali su zato državom i te kako služili.
Seljaci su oduvek voleli vojsku i crkvu. Srpska država je nastala moderna na srpskom tronošcu koji se zvao seljak, vojska, crkva. Seljak je voleo da ide u crkvu, seljak je rado išao u vojsku, ostavljao je plug, latio se puške i sinonim pravog srpskog vojnika je Dragutin Matić, iz Gačinog Hana. Dakle, nije teško pretpostaviti da je on simbol ne samo Drugog svetskog rata već simbol jednog časnog, poštenog vojnika koji je služio vojni rok, išao u ratove osam godina. Dakle, ostavio je plug, 1910. godine, otišao na služenje vojnog roka. Godine 1912. bio u Prvom balkanskom ratu, a 1913. godine u Drugom balkanskom ratu, 1914. godine je otišao u Prvi svetski rat, kako ga zovu u prvi veliki rat. Vratio se. Nastavio da radi. Nastavio da finansira vojsku i u svom selu, bez ikakve penzije, bez dva svedoka dočekao starosti i umro u selu u kome je živeo i do kraja bio odan svojoj otadžbini.
Imao mi i drugi primer nečasnih vojnika, gospodin Franjo Pirc koji je 1941. godine izdao vazduhoplovstvo, prebegao na stranu Ante Pavelića, vratio se 1944. godine na čudan način i prvo što je uradio, pokupio je svoje kolege pilote koji nisu izdali i postreljao ih u selu Jabuka kod Pančeva. Tek toliko da znamo šta je časna srpska vojska, šta je naša tradicija, šta je naša budućnost, kako treba biti odan vojsci i otadžbini i zemlji, a šta znači izdaje, to moramo uvek da razdelimo.
Delila su se i onda odlikovanja. Delile se Karađorđeve zvezde. Delili se orlovi. Delila se Obilić medalja. Sa medaljom Obilića prešli smo na žeton zgrabi novca. Gotovo je neverovatno na čega su oni pre nas bili sveli vojsku. Verujem da su i ovaj žeton, neko ugradio, pitanje koliko, koliko je naštampano, koliko je podeljeno, koliko je prodato. O tome ćemo valjda jednog dana dobiti odgovor. Ali, činjenica je da mi u Sremu, a gospodin Martinović to najbolje zna, imamo žetone druge vrste. Ubaciš žeton u nešto, srušiš nevidljivi ćiu- ćiu tup. Znači, to je pravi srpski žeton, ovaj na engleskom možda služi za neki tamo Ohajo, nosač aviona, da se ukrcaš u neki Diznilend ili tako dalje. Onaj čestiti koji bi upotrebio, onaj čestiti žeton koji ubacuju sremci, raketaši itd, on otprilike pogodi F117, onaj nevidljivi, sad ga ne vidiš, ali ga posle vidiš na zemlji – ćiju, ćiju tup. Dakle, imamo i tu drugu vrstu žetona i ja se ponosim na to što smo, bez obzira na manjak naoružanja, pokazali da možemo maltene i sa praćkom da oborimo ono što niko oborio nije.
Stara poslovica kaže da - nije sramota pasti, sramota je ostati ležati i sramota je ne dići se. Mi ne treba da puzimo, mi treba da se uspravimo. Da bi se uspravili ja se zalažem za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ili obavezne obuke civilnog stanovništva u najbližoj kasarni, makar nekoliko nedelja, makar desetak vikenda, iz prostog razloga što ćemo tako dobiti rezervni sastav, a na takav način omladinu uvesti u neke tokove, jel i mi smo bili mladi od neposlušnih, u vojsci smo postali poslušni, od nemirnih smo postali mirni, od lenjih smo postali vredni, od svakakvih postajali smo nekakvi.
Dakle, vojska nije samo da se nauči baratanjem oružjem, rukovanje oružjem. Vojska na određen način uobliči mladića, nauči ga nekoj poslušnosti, nauči ga disciplini, nauči ga redu, nauči ga radu, dakle ja se zalažem da se na određen način vrati služenje vojnog roka, makar na nekoliko nedelja, da se muško stanovništvo, a i žensko koje želi, obuči u rukovanjem oružjem, a da onaj profesionalni sastav bude moderan.
Ja se zalažem da paralelno sa ekonomijom dižemo i našu vojsku, da joj nabavljamo savremenu opremu, pre svega da bude sila odvraćanja, da ima najmodernija sredstva, najmodernije avione, najmodernije raketne sisteme u regionu i da na takav način budemo ponovo neka vojska koja će u regionu biti sila za odvraćanje, a nikako sila za agresiju.
Ja smatram da uporedo sa dizanjem ekonomije mora da se diže vojska, stara poslovica kaže – što plug zaradi, mač mora da odbrani. Tako i sada mislim da ono što seljaci proizvedu da radnici treba da prerade, da dignemo svoju ekonomiju, a da vojska treba da odbrani i ekonomiju i suverenitet zemlje.
Mi treba da dignemo ekonomiju, to je svakako, mi treba da obratimo pažnju na vojsku, mi ponovo moramo da dižemo na svoj način, ne topovskim pitanjem, ne pitanjima satelita, prethodnici su zaboravili da je predsednik jedne partije učestvovao u kupovini satelita, zakup satelita smo platili 42 miliona eura, snimke koji će dolaziti za 24 sata zakašnjenja, da je to naručila SCG, da su glasala dva ili tri Crnogorca, a da je Republika Srbija, platila to isključivo iz svog budžeta, da je to bila jedna od najvećih afera i da smo pukli 42 miliona evra.
Takođe su svi zaboravili da su naručivali tri šlema po vojniku, po borbenom vojniku, po borbenom sastavu, tri pancira, kao da će vojnik nositi tri pancira, tri šlema odjednom ili treba jedan šlem da nosi na glavi, a iz drugog da jede.
To su zaboravili i danas postavljaju pitanja, pitanja topovske iz 1904. do 1906. godine. Ja predlažem da mi svi zajedno provedemo vreme u trudu i znoju, da podignemo svoju glavu i svoju zastavu. Budite svesni da su ljudi smrtni, ali slava boraca za slobodu nikad ne umire. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je po malo razuman predlog gospodina Bradića. Ja bih bio voljan da glasam za njega posebno, zbog toga što predlagač amandmana vodi računa o šteti koju pacijent može da pretrpi po zdravlje, telo, itd. Ako sam ja razumeo dobro, gospodina Bradiću.
S tim u vezi, s obzirom da imam iskustvo iz Vojvodine, gde hiljadu ljudi u Sremskoj Kamenici čeka na zračenje zato što postoji samo jedna mašina, jedan linak. Dakle, šteta po zdravlje i život tih pacijenata je nemerljiva.
Utučene su silne pare u Institut za onkologiju, umesto deset miliona, dogradnja je koštala 20 miliona, pri tome postoji samo jedan aparat kojima se zrače pacijenti. Red za čekanje je tri meseca, a čeka oko hiljadu pacijenata. Ne sumnjivo je da će u ta tri meseca, ako se gospodin Bradić složi, doći do smrtnog ishoda i štete po telo i zdravlje ljudi na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
Dakle, iz tog razloga je meni razuman ovaj amandman ali ću se ja dvoumiti do poslednjeg trenutka da li da za njega glasam, a gospodina Bradića molim da mi kaže da li to što se dešava u Institutu za onkologiju, bez obzira što karcinom više nije retka bolest, da li to direktno ima uticaj po zdravlje i živote ljudi i ko će za to odgovarati ukoliko znamo da je tamo direktor kum potpredsednika stranke bivšeg režima? Hvala.