Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7721">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, neću tražiti da mi vratite ovo vreme koje sam izgubio. Koristim vreme poslaničke grupe, nisam predlagač amandmana, ja komentarišem amandmane sa pravom da koristim vreme poslaničke grupe. Mislim da to nije sporno.

Rekao sam da je divlji predatorski kapitalizam ustanovljen privatizacijom, gutao žive ljude. Govorio sam o sistemu, a ne o tome da je neko ovde progutao žive ljude. Ljudi su izgubili poslove, nestalo je 400 hiljada radnih mesta, a vi, gospodo Nišlije, imali ste premijera, imali ste, a možda bolje da niste. Da je taj premijer dizao industriju u Nišu, da nije dizao vinograde na foru po Fruškoj Gori, već da je dizao grad Niš, grad Niš bi 2012. godine bio zatečen veoma razvijen, sa razvijenom industrijom. Umesto toga, vi ste razvijali vinarski posao na Fruškoj Gori. Vaš premijer je toliko obradovao građane Niša da je na kraju u ime te radosti pobegao iz Niša i naselio se u Vračar.

Nisam ja kriv što vaši premijeri iz grada Niša napune svoje džepove kroz subvencije za vinograde i potom se upute na Vračar, uzmu stanove od 200 kvadrata i zaborave grad Niš. Ako vam je neko kriv, gospodine Bradiću, onda vam je kriv bivši premijer, sugrađanin iz Niša koji je umesto da podiže Niš podizao vinograde po Fruškoj Gori, od tog novca kupio stan na Vračaru, zbrisao i sada piše amandmane – briše se, briše se, briše se, sve se briše dok on ne zbriše.

Takođe, moram da kažem, članom 3. je predviđeno da se seljacima isplate dugovanja od četiri milijarde. Brisanjem tog člana to glasi ovako – seljaci bi dobili ovo, znači, prazan list papira. Da li to znači da kolege iz opozicije su protiv toga da se dugovi koji se provlače još iz 2011. godine isplate seljacima? Znate li vi šta znače seljacima četiri milijarde dinara, koje treba da dobiju rebalansom budžeta? Znate li vi da su to ljudi koji ne znaju šta je letovanje, zimovanje, bolovanje? Znate li vi da su to ljudi koji u traktore koji su stari po 30 godina sipaju dizel, pune budžet, sedaju na traktore u starosti od 70, 80 godina, da bu poorali, da bi prehranili ovu državu? Znate li vi da oni zajedno sa radnicima mučenicima, braćom po muci, znoju i žuljevima, nose ovu državu?

Vi ste protiv da se njima nadoknadi šteta od četiri milijarde? Za mene je to ne razumljivo. Za mene je ne razumljiva svaka vrsta destrukcije i opstrukcije, ali biti protiv toga da se takvim mučenicima, sa žuljevitim rukama, sa oguljenom kožom sa leđa sto puta, da se njima ne isplati zaostala subvencija još iz 2010, 2011. godine, to za mene je malo više od destrukcije i opstrukcije. Neko želi da uništi sopstvene seljake, a ovde se poziva na narod. Nemam ništa protiv, autogol koji je opozicija dala sebi meni koristi.

Na kraju, molim vas da nam oprostite što ćemo vam vratiti vaše dugove, da nam oprostite sve naše greške, mislim da smo zaslužili. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo ministri, ako prekoračim dva minuta, to mi odbijte od vremena poslaničke grupe.

Što se tiče mog amandmana, njega sam dobio od Kompenzacionog fonda. Kompenzacioni fond se stara o sistemu javnih skladišta i stara se o dva zakona, jedan je Zakon o javnim skladištima, a drugi je Zakon o predžetvenom finansiranju. Dakle, on je veoma bitan i predlogom mog amandmana se omogućava da se Kompenzacioni fond finansira sumom za ovu godinu od 10 miliona, a u sledećem budžetu 30 miliona dinara, što nije neka velika cifra s obzirom na posao koji oni obavljaju. Ovaj posao koji oni rade je veoma bitan za poljoprivrednike zato što se kroz javna skladišta postojećim rodom, ubranim rodom koji seljaci uskladište u javnim skladištima, može finansirati poljoprivredna proizvodnja, odnosno na osnovu robnih zapisa koje izdaju javna skladišta stiče se pravo da banke to uzmu kao kolateral i da dele kredite i da se time zasniva nova poljoprivredna proizvodnja, a ponekad da se unapređuje prerađivačka industrija.

Ukoliko Kompenzacioni fond ne bude funkcionisao, to može da uruši sistem javnih skladišta. Takođe, može da se desi i da se pod znak pitanja dovede zakon koji smo usvojili pre negde 20 dana, Zakon o predžetvenom finansiranju poljoprivredne proizvodnje, gde će se nekim budućim rodom kroz sistem javnih skladišta i Kompenzacioni fond nekim budućim rodom finansirati poljoprivrednu proizvodnju. Na takav način smo stekli uslovi da se finansira poljoprivredna proizvodnja iz prethodnog roda i iz budućeg roda i to je postalo kompatibilno. Nedostatkom sredstava za Kompenzacioni fond ta njegova uloga se gubi, a uveliko se ugrožava i bankarski sistem, s obzirom da su robni zapisi na osnovu prošlogodišnjeg roda već emitovani, ti krediti su povučeni i ukoliko se ovaj sistem uruši, onda to može da predstavlja problem.

Naše je da čak u budućnosti da razvijemo do poslednjeg mesta javna skladišta, da ih umnožimo i da svi zemljoradnici u Srbiji na konto svog roda koji zalažu kroz javna skladišta i robnim zapisima mogu da kreditiraju sami sopstvenu proizvodnju ili da na konto budućeg roda takođe finansiraju poljoprivrednu proizvodnju, da pred njima budu obe mogućnosti. Ukoliko ne obezbedimo sredstva za rad Kompenzacionog fonda, bojim se da će se to urušiti. Slažem se da mi Kompenzacioni fond nije dao potpuno tehnički ispravan amandman, pa molim ministra finansija da Vlada i Ministarstvo finansija nađu model da zaključkom Vlade iz nekih budžetskih rezervi isfinansiraju Kompenzacioni fond i da ne dopuste da se ovo uruši, s obzirom da će to ostaviti posledice i po same banke, po poslovanje, po kreditiranje itd.

Na kraju želim da kažem da su zemljoradnici zaslužili ovakvu pažnju, da im se omogući da na takav način finansiraju svoju proizvodnju, da oni nisu krivi za urušavanje ove države, da ovu državu nisu upropastili nepismeni, već oni pismeni, da ovu državu nisu upropastili ni radnici ni farmeri, nego razno-razni šarmeri. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri podržao bih ovaj amandman mog uvaženog kolege živahnog predavača na Fakultetu političkih nauka, toliko živahnog da igra po stolu, ali da se toga setio 2007. godine.

Dakle, ja bih prihvatio da se ukinu subvencije, ali kako se nisu setili 2007. godine da ukinu subvencije bivšem premijeru i kandidatu za premijera sa liste na kojoj je predlagač izabran.

Da vas podsetim da je taj što nas je nazvao „stokom“ a kada neko kaže stoka tu misli na množinu, nije mislio samo na predsedavajućeg, već na sve nas koji smo bili sa ove strane u sali.

Kako se nije setio, kada je taj premijer eks premiejr kandidat za premijera na poslednjim izborima sa njihove stranačke liste, kako se nije setio da bude protiv subvencija kada je ovaj povukao 60 miliona dinara?

Za tih 60 miliona dinara mi možemo sada da isplatimo subvencije za 3.000 krava, koje će nam svake godine davati u mleku i mesu 60 miliona dinara, a od onih subvencija koje je dobio bivši premijer i kandidat za premijera sa njihove liste na poslednjim izborima, od tih subvencija, sem što on ima stan na Vračaru, ni jedan drugi seljak nema ništa. hvala.
Ja neću dugo, ja ću da zahvalim ministru unutrašnjih poslova zato što mi je pojasnio koja je razlika između seljaka i seljaka iz grada.

Ovi prvi su profesionalni seljaci, a ovi seljaci u pokušaju, zato ja molim ministra da povede računa, ta njegova služba u saradnji sa tužilaštvom, da se jasno razdefinišu ti koji su bili seljaci i ovi koji su bili seljaci iz grada u pokušaju na privremenom radu, dok nisu uzeli subvencije i od toga kupovali stanove po Vračaru od više stotina hiljada evra. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi kao i na zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Radi se o Kompenzacionom fondu i o sredstvima koja su neophodna za rad tog fonda.

Ja shvatam, taj zakon je donet 2011. godine i neprecizno nije predvideo iz kog razdela ministarstva se odvajaju sredstva iz budžeta za rad tog Kompenzacionog fonda.

Ovo je veoma bitno i ja verujem da će Ministarstvo finansija morati da nađe ta sredstva na ovaj ili onaj način, s obzirom da je bitno i za bankarstvo da se na takav načine ne emituju robni zapisi na osnovu postojećeg roda kojim seljaci garantuju za kredite koje povlače za obnavljanje proizvodnje.

Mi smatramo, a čini mi se i predsednik Vlade, da će u budućnosti taj sistem javnih skladišta morati još da se proširi, da dođe do poslednjeg sela, da na takav način poljoprivreda može da se finansira.

Ja shvatam ministarstvo da u ovoj državi nije bilo države i da mi moramo da napravimo državu koju možemo da finansiramo prihodima. Međutim, uz naturalni povraćaj poljoprivrednog zemljišta, koji takođe preporučujem zbog uštede u budžetu, ovo je jedno od najvažnijih pitanja, pitanje poljoprivrede. Dakle, to se ne odnosi samo na razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije, već je to i demografsko pitanje, s obzirom da se na selu prazne teritorije, da u mnogim selima nema više ni pas da zalaje, da mnoga sela izumiru i da je prosečna starost 59 godina i mi kao narod moramo biti svesni da je bela kuga najgore etničko čišćenje, a da smo svesni toga da se tuđim kolevkama naše teritorije mogu zauzeti i da to može da bude najuspešnija agresija.

S toga apelujem i na ministarstvo da, ako nije usvojio ovaj amandman, nađe rešenje za rad Kompenzacionog fonda, imajući razumevanje u potpunosti za težak položaj i nasleđene probleme. Verujem da svi zajedno možemo da se izborimo za neku budućnost. Budućnost nam niko neće pokloniti. Takva budućnost ne postoji. Zato se moramo ujediniti i izboriti sa mnogim problemima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo ministri, na početku da kažem da sam kao poljoprivrednik sada oštećen, jer sam ostao samo ja. Dakle, tu ne krivim predsedavajućeg, naravno greška je do nas zemljoradnika. Nekad tako pogubimo glavu, pa i sami posle snosimo posledice.
Ono sa čime ću započeti govor o budžetu jeste poslovica koja kaže – kada se dobar čovek obogati to ti je kao kada ti svaka voćka rodi usred sela. Ona svima daje i svima deli. Kada se loš čovek ili loši ljudi obogate to je kao kada ti neko obere sve voćke u selu i sve oduzme.
Nas je snašla ova druga nesreća. Za vreme divljeg tutnjajućeg predatorskog kapitalizma, dok su jedni gubili sve drugi su sticali sve. U isto vreme zemlja se zaduživala geometrijskom progresijom i ovde su neki govorili o kamatama. Kamate za 2015. godinu na kredite koje je povukao bivši režim iznose 131 milijardu 62 miliona. Ministarka poljoprivrede zna, to je šest poljoprivrednih budžeta, odnosno šest suma koje se izdvajaju za podsticaj u poljoprivredi.
U 2014. godini to je bilo 112 milijardi 451 milion, bila je samo kamata. U 2013. godini je bilo 91 milijarda 749 miliona. Ukupno za tri godine za kamate smo dali 335 milijardi 263 miliona i 65.000 dinara. To je oko 15 poljoprivrednih budžeta, odnosno podsticaja koje će zemljoradnici dobiti u 2014. ili 2015. godini.
Ali, kada tome dodamo one koji nas optužuju da se zemlja zadužila za 7,5 milijardi od polovine 2012. godine do danas, da bi do kraja bili iskreni, dužan sam i da kažem da su dospele obaveze po osnovu vraćanja duga u 2013. godini bile 435 milijardi, u 2014. godini 459 milijardi, a u ovoj 2015. godini obaveze će biti 515 milijardi i 226 miliona. Samo ove godine za kamate i glavnicu daćemo 646 milijardi i malo više, što je negde oko 30 iznosa poljoprivrednog budžeta, odnosno trista puta veći budžet. Dakle, ukupno je za ove tri godine glavnica iznosila 1.411 milijardi i kamata je bila 335 milijardi, što ukupno daje 1.746 milijardi za tri godine. To je 15 milijardi evra. Ukoliko se neko pita zašto je dug porastao za 7,5 milijardi evra u zadnje tri godine, treba ovaj podatak da ima na umu.
Kada bi uzeli 2012. godinu, dug je bio 359 milijardi. Dakle, 2012. godine su izbori bili u maju, a kamate 65 milijardi i 896 miliona. Sve ukupno je 2.161 milijardu ili 100 podsticaja koje se izdvajaju za zemljoradnike u ovoj ili narednoj godini. Kada uzmemo da su 2008. godine obaveze, odnosno da su glavnici i kamata bile negde oko 200 milijardi, onda vidimo koliko je geometrijskom progresijom narastao dug. U to isto vreme, za nešto malo duži period od deset godina, iz zemlje je izneto 51 milijarda dolara.
Dakle, to je rezultat njihove vladavine, gde su zajedno oni sa tajkunima uživali na Maldivima, vozili se jahtama, grickali jastoga, dok su njihovi radnici ujutru praznih stomaka i praznih džepova tumarali do radnih mesta, a pri tome po deset i više meseci, nekad i više godina, nisu dobijali platu. Država Srbija je bila surovo istrgnuta iz ruku svojih građana i predata u ruke tajkuna, koji su zarad svojih ličnih bogatstava i imperija radili šta su hteli, sve što im je palo na pamet, a pri tome nikom u vlasti bivšeg režima nije palo na pamet da suzbija na takav način razne kriminale, a najčešće su to bili privredni kriminali.
Što se tiče rebalansa budžeta, ja pozdravljam takvu vrstu budžeta, jer po prvi put ćemo, posle ne znam koliko godina, prema zemljoradnicima na kraju godine izaći čisti i na nuli. Dakle, svi dugovi, a oni se provlače već tri ili četiri godine, suma je bila sedam i nešto milijardi, sada je pala na četiri milijarde, svi dugovi i obaveze prema zemljoradnicima, oni treba to da znaju, će biti očišćeni ovim rebalansom budžeta. Od ušteda koje smo napravili najviše koristi imaće oni koji će biti isplaćeni, a to će biti zemljoradnici i ovog puta će sva dugovanja biti isplaćena u potpunosti. Takvu odluku Vlade i takvu odluku Ministarstva finansija moram da pozdravim kao predsednik Narodne seljačke stranke. Ovo je jedinstven slučaj da seljaci nisu na začelju, da su nekada i među prvima. Ovo je po prvi put, koliko ja znam, da se njima isplaćuju zaostale štete iz prethodnih godina, na kraju ove godine od uštede koju je Vlada napravila na raznim stavkama. Dakle, ovog puta smo imali priliku da zemljoradnici dobiju ono što im država duguje i što se prenosilo iz godine u godinu.
Što se tiče budžeta za 2015. godinu, ja moram reći da je poljoprivreda dobila nešto manje, ali kada uzmemo ovaj iznos koji dobijamo kada se likvidiraju dugovi, mislim da smo negde otprilike dobili ono što smo dobijali prethodnih godina. Mi svi koji smo bili na odboru smatramo da na poljoprivredi ne treba štedeti. Međutim, vremena su takva da se negde moralo i uštedeti. S obzirom da se moralo štedeti, poljoprivredna gazdinstva koja su mala i srednja nisu na šteti. Dakle, ovog puta se favorizuju poljoprivredna gazdinstva ispod 20 hektara. Ako ima pravde i kada mora da se štedi, mislim da je to najbolja moguća stvar koja je u ovom trenutku mogla da se desi.
Mislim da sa to malo novca moramo da favorizujemo poljoprivredu tako što ćemo podržavati stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Premije i subvencije nisu samo nagrade zemljoradnicima, one su nagrade i potrošačima i prerađivačima, da budu sigurni u sirovinu i da je dobiju po jeftinijoj ceni. Poljoprivredne subvencije utiču na konkurentnost, ne samo poljoprivrede, već i prerađivačke industrije. U okolini su one znatno veće. Ukoliko vam kažem da Hrvatska sa 1,3 miliona evra i sa 800 hiljada hektara zemljišta koje obrađuje, četiri puta manje nego Srbija, za direktne podsticaje izdvaja otprilike u našem novcu za oko 42 milijarde, a da je taj iznos u Srbiji 21 milijardu, iako se u Srbiji obrađuje četiri puta više zemljišta, dobija se dva puta manje. Dakle, to je po jedinici mera. Ako uzmemo hektar, to je osam puta. Znači, preti nam opasnost da zbog niskih carina konkurentnost naše poljoprivrede i prerađivačke industrije bude niža.
Stoga, treba povesti računa i do dobijanja prava da učestvujemo u IPAR fondovima treba obratiti pažnju na član 41. SSP, po kome je moguće zaštiti našu poljoprivredu u ovakvim uslovima. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada rade na tome da se preduzmu mere zaštite, s obzirom da su naši podsticaji veoma niski, a da roba zbog sankcija između Rusije i Evrope dolazi na naše tržište po damping cenama i mislim da smo na dobrom putu da zajedno sa ministarstvima predočimo da je nužna primena 41. člana SSP, dakle, da se naša poljoprivredna proizvodnja na određen način zaštiti.
Mislim da treba promeniti i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da Ministarstvu treba dati pravo da 140.000 hektara centralno izda iz Ministarstva, za potrebe 100.000 stočarstvo, 30.000 voćarstvo i 10.000 povrtarstvo. Mislim da, ako podignu od 10.000 hektara tipskih plastenika, možemo da napravimo proizvodnju koja će vredeti milijarde evra, a da pri tome zaposlimo od 60 do 100 hiljada radnika u unutrašnjosti i na selu, gde pitanje poljoprivrede nije samo pitanje poljoprivrede, već i opstanka, pitanje demografije, s obzirom na veliku starost, prosečnu starost seoskog stanovništva.
Takođe, mislim da 30.000 hektara treba dati za tipske voćnjake, koji će biti najmoderniji, koji će donositi 30.000 evra po godini, posle pet godina, kada budu u punom rodu. Takođe i u stočarstvo 100.000 hektara. Na takav način ćemo doći do proizvodnje koja će bez prerade vredeti novih dve milijarde, a kroz preradu, pakovanje, sortiranje itd. napraviti dopunskih milijardu i po do dve. Na takav način će prihodi iz poljoprivrede i prehrambene industrije u narednih pet godina skočiti za četiri godine.
Dakle, u ovom trenutku podsticaji idu u tom pravcu, ali oni u budućnosti treba da budu značajniji. Kada suzbijemo sivu ekonomiju, verujem da će ti podsticaji biti iz godine u godinu veći. S obzirom da se približavamo EU, s obzirom da smo se najverovatnije kvalifikovali za IPAR fondove, verujem da će to u budućnosti biti značajna podrška poljoprivredi, s obzirom da će nam EU iz predpristupnih fondova, ukoliko obezbedimo predfinansiranje za svaki projekat iz oblasti poljoprivrede, vraćati 50%. Dakle, ukoliko izvedemo projekte svake godine od 100 miliona evra, od EU ćemo dobijati 50 miliona evra nazad i to će biti značajnija podrška poljoprivredi nego što u ovom trenutku naše subvencije i podsticaji mogu da tome doprinesu.
Ukoliko želimo da izvršimo neke reforme, moramo sići sa puta koji je bivši režim vodio, sa puta koji je vodio ni kuda, i zato smo stigli nikuda. Moramo preći na puta koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Dakle, verujem da će Vlada zasukati, zavrnuti rukave, da neće kao neki bivši režimi, zavrtati građanima ruke. Verujem, da niko više u Srbiji ne misli danas da u bolje sutra mogu voditi oni koji su nas opljačkali juče. Mislim, da ko ide pravim putem, da će brzo dobiti saputnike. Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Da vas podsetim, ti stavovi govore – kada poslanik prilikom reklamacije povrede Poslovnika to očigledno zloupotrebi, predsedavajući vreme koje je poslanik zloupotrebio reklamirajući Poslovnik, ima pravo da odbije od vremena poslaničke grupe.
Stoga, s obzirom da se ovde pričalo o mostu, nekom moranju, evo ja ne idem, to je dobrovoljno. Dakle to nije vojska. S obzirom da se pričalo o autobusima itd. predlažem da se to vreme zbog zloupotrebe Poslovnika odbije poslaničkoj grupi, ali imam razumevanje za vaše ponašanje, što ne kažnjavate opoziciju, u tome vas podržavam.
Moj predlog je da gospodinu Janku Veselinoviću produžite vreme izlaganja, da mu maksimalno dozvolite, jer što više on govori to je bolje za nas. Još na kraju da kažem, bez obzira što se pričalo o nekim autobusima, stvarno mi je žao i molim gospodina Babića da za poslaničku grupu koja je zloupotrebila povredu Poslovnika naruči jedan kombi jer će svi stati u njega. Može i automobil.
(Marko Đurišić, s mesta: Može onaj od 100.000 evra.)
Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od predlagača ovog zakona, nisam baš shvatio smisao amandmana, a pažljivo slušam kolege pravnike da pokušaju da mi objasne.
Svakako se zalažem za poštovanje ustavnosti. U obrazloženju ovog amandmana se poziva predlagač da se striktno treba poštovati Ustav. Izuzetno to poštujem, posebno kad to traži i čini jedan bivši ministar pravde. U Ustavu, pravosuđe je nezavisno i svako zalaganje za poštovanje Ustava podrazumeva i to, da ni jedna osoba koja je zaposlena u političkoj stranci, ne može sutradan da pređe u rad u tužilaštvu, jer to onda derogira nezavisnost pravosuđa. Jel tako, kolega Nikoliću? Ali, ako to učini ministar pravde koji se zaposli u DS, bivši ministar pravde, pa odmah sutradan ode u Tužilaštvo za ratne zločine, onda tu nema poštovanja Ustava.
Pa ja sam u tekstu amandmana.
Ne obraćam se nikome lično. Govorim o bivšem ministru pravde. Ako je to vama lično obraćanje…
Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovana predsedavajuća, posle korekcije i intervencije narodnih poslanika koji su podneli amandman, delatnost osiguranja je sledeća.
Ovo je delatnost osiguranja po predlogu koji su podneli poštovani poslanici, predlagači amandmana. Ovo ukoliko budemo glasali za to, ovo će biti delatnost osiguranja.
Ovako briljantan, ovako sjajan, ovako smislen amandman skoro nisam video. Ovo je dostojno akademske čestitosti jednog profesora. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle intervencije predlagača amandmana, član 8. – vrste životnih osiguranja izgledaju u Srbiji ovako. Ukoliko bi taj amandman usvojili, vrste životnih osiguranja bi bile ovakve. Ja sam oduševljen ovim amandmanom. Možda je to naporno za slušati, obrazlaganje itd, ali ovako za čitati, kad pročitaš jedan, pročitao si sve. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, spreman sam da glasam za amandman prethodnog predlagača, ali pod jednim uslovom, da mi akademski čestito pročita tekst člana, ukoliko ja budem glasao i usvojimo ovaj amandman, da mi pročita tekst amandmana, odnosno usvojenog člana, ukoliko usvojimo taj njihov amandman. Ako to uspe, ja ću da glasam za sve njegove amandmane. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, čisto radi informacije, ovako glasi član zakona posle amandmana, ukoliko bi usvojili amandman gospodina Pavićevića. Ovi njihovi amandmani se teško shvataju, a lako čitaju, ali nikako da mi predlagač amandmana pročita ijedno rešenje koje je predložio. Dakle, taj kvalitet njihovih amandmana se vidi iz toga što apsolutno ne može da se pročita tekst njihovih amandmana ukoliko to usvojimo.
Otprilike član bi glasio ovako. To je kvalitet dostojan jedne akademske čestitosti i jednog profesora koji predaje na univerzitetu i o kvalitetu njihovih amandmana govori slika u Narodnoj skupštini. Molim kamermane države televizije da pokažu da nijedan poslanik sa liste na kojoj je bio gospodin Pavićević ne može da sluša obrazlaganje takvih amandmana, a to dovoljno govori o kvalitetu i predloga amandmana i predlagača. Hvala.