Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam malo iznenađen, s obzirom da je predsednik stranke gospodina Bradića bio izuzetan pravnik i ministar pravde, pa sam iznenađen zato što amandman ne može da bude prihvaćen zbog tehničkih nedostataka, odnosno zato što predlaže izmenu više članova. Ja sam očekivao precizniji amandman i mislim da nije kriv gospodin Bradić, ali ću glasati za amandman iz moralnih razloga.
Predlagač amandmana je u pravu što se tiče poljoprivrednog zemljišta. Meni je žao što je amandman neprecizan i što zadire u više članova i kao takav ne može da bude prihvaćen, jer ne može da bude delimično prihvaćen jedan amandman. Može u celosti ili se ne prihvata. Zato kažem, s obzirom da je delimično usvajanje amandmana neprihvatljivo, iz moralnih razloga ću glasati za amandman.
Kao predsednik Narodne seljačke stranke, slažem se sa obrazloženjem predlagača, posebno iz razloga što postoje opštine lokalne samouprave koje su na stotine pa i hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta samo fiktivno preveli u građevinsko, sa ciljem da, pre svega, ubiraju porez na imovinu koji se na građevinsko zemljište plaća u daleko većem iznosu nego na poljoprivredno.
Dakle, postoje sela i naseljena mesta gde su gotovo čitavi atari predviđeni kao radne i industrijske zone, a da se već desetinama godinama ništa na tom građevinskom zemljištu ne gradi. Bilo bi u redu da se tek posle promene namene uvede porez na imovinu na građevinsko zemljište, a da se dotle to zemljište, koje se i koristi za poljoprivrednu proizvodnju, tretira barem po pitanju poreza na imovinu.
Gospodinu Dinkiću sam ja takav amandman i predlagao pre godinu i nešto dana, kada smo ovde utvrđivali poreze na imovinu. Bilo bi dobro da, kad se već ne gradi, kad čovek više ne može da plaća porez na imovinu koji može po hektaru da dođe i do nekoliko stotina evra, jer je to 0,4%, koliko se sećam, od vrednosti, pa neko zemljište koje je poljoprivredno vredi 5.000 evra, a kad ga prebace u građevinsko vredi 100 ili 200 hiljada, pa onda neko ko se nađe u građevinskoj zoni sa 10 hektara, može vrlo lako, a poljoprivreda je teška oblast, da dođe u situaciju da po hektaru mora da plati 200, 300, 400 evra, što na pet ili 10 hektara može da bude i više hiljada evra. On nije u mogućnosti to da plati, a lokalne samouprave nemaju obavezu. Bilo bi dobro da imaju.
U svakom slučaju, ne bih imao ništa protiv da se naplaćuje porez na imovinu, da onaj koji ne može više da plaća porez na imovinu, da to poljoprivredno zemljište koje je proglašeno građevinskim od strane lokalnih samouprava ima pravo da ustupi za procenjeni iznos građevinskog zemljišta lokalnoj samoupravi, a da ova opet ima obavezu da to zemljište koje je proglasila građevinskim otkupi po ceni koju je proglasila prilikom naplate poreza na imovinu, odnosno po zonama ide utvrđivanje tog poreza.
Dakle, u takvoj situaciji bih ja imao potpuno razumevanja za lokalne samouprave koje žele nekoliko stotina pa i hiljade hektara da proglase građevinskim zonama, industrijskim zonama, bez obzira što su i same uverene da nikada ne mogu da naprave tolike građevinske i industrijske zone. U takvim situacijama mi ne bi imali jedan Beograd, već bi po tolikim količinama građevinskog zemljišta imali najmanje 20 gradova sa više od milion stanovnika, koliko je poljoprivrednog zemljišta proglašeno za građevinsko.
To su razlozi zbog čega ću iz moralnih razloga glasati za ovaj amandman.
Drugi razlog je – posle reči: „proizvodne i skladišne objekte“ dodaju se reči: „i ekonomske objekte“, zato što je predlagač amandmana predložio olakšice po pitanju ekonomskih objekata, posebno na selu. S obzirom da imamo problema da za jedan svinjac, kokošinjac, obor, staju, treba nam građevinskih dozvola mali milion, kao da zidamo hotel a ne neki ekonomski objekat na selu koji treba da posluži poljoprivrednoj proizvodnji a kasnije kao sirovina prerađivačkoj industriji, na takav način što jeftinije napravimo jedan poljoprivredno-prehrambeni proizvod sa kojim možemo izaći na tržište i na takav način napraviti neku dodatnu vrednost. Pošto je roba novac, proizvodnjom te robe na određeni način bi svi došli do raspodele nekog viška i ne bi više živeli od raspodele manja.
S tim u vezi, ja sam i prošli put u načelu govorio da bi bilo dobro da Ministarstvo za građevinu, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, napravi varijantu da se poljoprivredni objekti, pre svega farme, mogu dizati na poljoprivrednom zemljištu, jer imamo nonsens da u nekim lokalnim samoupravama imamo poljoprivredno zemljište koje se proglašava građevinskim na stotine hektara, a u nekim drugim lokalnim samoupravama, tamo gde bi trebale da budu farme, to je poljoprivredno zemljište i onda nam treba izmena regulacionog plana, brdo papira komisije za planove, nekoliko sednica lokalne skupštine, da bi dobili pravo da se bavite stočarstvom i da zidate farme.
S obzirom da smo u poslednje vreme žrtve sukoba i sankcija između Rusije i Evrope, na zemlje CEFTA tržišta i na naše tržište koje je izloženo poljoprivrednim proizvodima spolja, dakle, padom carina, mi smo postali meta damping uvoza odnosno uvoza poljoprivrednih proizvoda po damping cenama. S tim u vezi, mi moramo da učinimo sve da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju.
Mislim da je predlagač imao dobru nameru kad je predložio da se za ekonomske objekte naprave olakšice. Ja predlažem da se tim tipskim farmama omogući da kao nekad što su građeni salaši, da se na poljoprivrednom zemljištu mogu praviti farme, naravno, po standardima koje propiše ministarstvo građevine i poljoprivrede, da se u potpunosti poštuje zaštita životne sredine i drugi standardi koji su predviđeni, zbog eventualnog ulaska u EU. Dakle, da takva vrsta tipskih farmi, gde se ne bi proizvodilo samo meso, mleko, vuna itd, već i električna energija, da na takav način pokušamo da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju, jer je pamet koja se plaća sopstvenim iskustvom veoma skupa.
Ako ovako nastavimo, trenutno smo u situaciji da zbog već pomenutih okolnosti koje se događaju zbog damping uvoza po damping cenama, u situaciji smo da nemamo kome da prodamo svinju, da nemamo kome da prodamo pile, da se zbog toga što Evropa visoko subvencionisane poljoprivredne proizvode ubacuje na naše tržište, trenutno je uveženo preko 350 hiljada komada svinja u prvih 11 meseci ove godine, a ako se ovako nastavi, mi smo u obavezi da na svaki način pokušavamo da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju, pa i ovim predlogom zakona, jer, ako ovako nastavimo, budućnost poljoprivrede i sela će biti propast.
Sve su to moralni razlozi, bez obzira što amandman nije tehnički sprovodiv, zbog kojih ću ja glasati za predlog ovog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o audiovizuelnom nasleđu.
Dakle, već sam kao nasleđe ministru pravde svojevremeno pokazao, a ovo ima veze sa jednom neistinom koja je danas izneta, ministru pravde dostavio ove fotografije, na kojima se kao audiovizuelno nasleđe vidi nekoliko funkcionera od 2000. do 2003. godine. Radi se o republičkom ministru unutrašnjih poslova i potpredsedniku Vlade. Snimak je sa zabave u Kuli u čast jedinica za specijalne operacije, odnosno zabava ljudima koji su osumnjičeni i osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Na drugoj fotografiji kao audiovizuelno nasleđe imate bivšeg saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je nasledio pokojnog premijera, na kome se vidi njegova fotografija sa te zabave sa republičkim ministrom koji je posle ubistva opet postao u Vladi mog prijatelja poljoprivrednika ministar unutrašnjih poslova, bez obzira što mu je premijer ubijen.
Ovde takođe kao nasleđe vidim i sledeću fotografiju - bivši savezni ministar i moj kolega poljoprivrednik, bivši premijer, na zabavi u Kuli sa maloletnicima tancuje uz pesmu Bajage, koji učestvuje na tom koncertu u korist JSO, a pesma se zove „Moji su drugovi žestoki momci“.
Dakle, toliko o neistini koja je danas izneta, jer audiovizuelno nasleđe jasno govori da je jedna neistina ovde izrečena…

Pa, u temi sam. Šta je audiovizuelno nasleđe, ako ovo nije? Poštovaću vas, još samo vrlo kratko. Ovo je fotografija njegovog potpredsednika Vlade, kako su ga oni zvali - gospodin Legija. Ja sam dao ministru pravde da se proveri i ako treba ponovo ću dati da se proveri da li je ovo audiovizuelno nasleđe…

Molim?

Ja mislim da je na dnevnom redu Zakon o audiovizuelnom nasleđu, sporazum. Jeste ili nije?

Pa, i ovo je nažalost deo tog nasleđa. Jeste ružno, ali je nasleđe. Ružno nasleđe audiovizuelno. Znači, ako je pesma „Moji su drugovi žestoki momci“…

Jeste nekulturno, jeste ružno, ali spada u nasleđe.
Uglavnom, neću se sporiti sa vama, gospodine predsedavajući, ja ću preći na ovo što je bitnije, što se tiče poljoprivrede i poplava.
Velika voda može da bude velika nevolja. Velika voda može da bude i velika korist. Oni koji su vladali pre nas to nisu znali. Zato je ono što je trebalo da bude velika korist i ono što smo trebali mi da koristimo koristilo nas. To je postala velika šteta. Kad je velika voda u pitanju, ukoliko sredite tokove reka i slivova, ukoliko sredite akumulaciju za odlaganje vode kad je ima previše, onda tu vodu koju odložite možete posle da koristite u svrhe poljoprivrede. Velika voda ne mora poljoprivredi da nanese veliku štetu. Velika voda može da bude i blagodet za poljoprivredne useve, pa i za vinograde ukoliko je sušna godina. Može kap po kap sistem, tako da velika voda može da doprinese i većem rodu grožđa, može da poboljša i više sorti vina.
Za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja ću pokušati da kažem da je ovaj zajam veoma bitan i što se tiče rudarstva i što se tiče poljoprivrede. Šteta u poljoprivredi je 228 miliona. Trideset i nešto hiljada gazdinstava će se teško oporaviti u narednih pet do 10 godina od šteta koje im je nanela voda. Ta šteta se možda nije mogla izbeći, možda se nije mogla preduprediti, ali mislim da je ranijom pameću, nekim trudom, znanjem i znojem ta šteta svakako mogla biti manja.
Stoga, apelujem na Vladu da se uči na tuđim greškama, a ne na svojim i da pokušamo sa ovim novcem i sa drugim novcem, ne samo da saniramo štetu koja je bila 1,7 milijardi u poljoprivredi i 228 miliona, u rudarstvu i energetici 500 miliona, što može da bude veliki problem za snabdevanje električnom energijom, ne samo stanovništva, već i privrede, da se ubuduće vodi računa i ako treba da se povuče neki grandiozan zajam da se slivovi reka, kanalske mreže itd. urede na način da sve bude dvofunkcionalno, kada imamo višak vode da ga povučemo u neke akumulacije i odložimo, a kada imamo velike i ekstremne suše da iz tih akumulacija snabdevamo naša poljoprivredna polja i da tako uvećavamo prihod, a ne da nam poplava nanosi štetu.
Bez obzira što nisam specijalista za rudarstvo, s obzirom da sam više puta sa kineskom delegacijom posećivao Kolubaru, moram takođe, bez obzira što se to ne tiče ni ministra kulture ni ministra trgovine, da kažem da je ova šteta koja se odnosi na rudarstvo značajna. Takođe, moram i da ih podsetim na projekat koji je veoma interesantan, a radi se o Kolubari A, gde je projekat urađen da se iskoristi ugalj koji se do sada nije koristio, koji je niskokaloričan, da se iskoristi komunalni otpad i da se na Kolubari A napravi uz pomoć fluidnog kotla nova termoelektrana koja će proizvoditi toplotnu energiju i 300 megavati struje, tim pre što mi imamo manjak električne energije. Ukoliko bi sada, daj bože, uspostavili privredni sistem i ukoliko bi razvili naglo ekonomiju, mi bi morali da uvozimo značajnu količinu električne energije.
Taj projekat sam takođe dostavio nadležnim ministarstvima. Dakle, za njega postoji interesovanje investitora koji to mogu da urade, da zbrinemo preko 180 miliona tona niskokaloričnog uglja koji termoelektrane ne mogu da koriste i koji sada predstavlja otpad, da na takav način pokušamo da nadoknadimo štetu koja nas je zadesila, da napravimo od Termoelektrane Kolubara, koja gotovo nije u funkciji, koja treba da prestane sa radom 2020. godine, novi potencijal u proizvodnji električne energije i time snabdemo našu privredu, pre svega prerađivačku industriju, dovoljnom količinom električne energije i to od uglja i komunalnog otpada koji se i ovako i onako mora na neki način zbrinuti.
Dakle, treba jednim udarcem da ubijemo dve muve i da električnu energiju koju dobijemo koristimo da ovu štetu koja je od 1,7 milijardi što pre nadoknadimo, da vodu koristimo u funkciji razvoja poljoprivrede, da seljaci proizvedu što više primarnih poljoprivrednih kultura, da razvijemo stočarstvo, da razvijemo prerađivačku industriju, jer imamo 30 do 40 hiljada tovišta prazna i klanična industrija nam radi sa 30 do 40% kapaciteta.
Koristim ovu priliku, zato što je ministar trgovine prisutan jer je ujedno i ministar telekomunikacija, da mu kažem da obrati pažnju jer se moramo na neki način braniti od preteranog uvoza mesa, mleka, sireva itd. u narednom periodu. S tim u vezi, ja uvek nudim podršku, ne samo mene, već i Odbora za poljoprivredu, da na određeni način pokušamo da sem ove štete u poljoprivredi ne pretrpimo štetu zbog damping uvoza koji se ovih dana dešava, jer smo samo po damping cenama ove godine uvezli negde preko 350.000 svinja do današnjeg dana.
Dakle, želim da kažem da ne samo ovim zajmom uredimo neke bedeme, a nadoknadimo neku štetu u rudarstvu i energetici, već da s onim o čemu sam govorio unapredimo proizvodnju električne energije, da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i ako treba da povučemo još neki zajam, da konačno sredimo naše kanalske mreže, vodotokove i slivove, da ono što je bila velika nevolja postane velika korist za poljoprivredu i da bude velika korist za prerađivačku industriju. Jer, bez obzira što sam predsednik Odbora za poljoprivredu i poljoprivrednik, poljoprivreda bez prerađivačke industrije neće moći da funkcioniše.
Nama je poplava trebala da doprinese da se okupimo oko jedne nevolje i da pokušamo svi zajedno, dok smo bili složni, da rešimo neka pitanja i da sve što seljaci proizvedu, da prerađivačka industrija i radnici prerade i na takav način dignemo ekonomsku moć ove zemlje, jer samo ukoliko dignemo ekonomiju ove zemlje, Srbija će biti ponovo mala zemlja sa velikim narodom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog prethodnog kolege poljoprivrednika, ja ću podržati ovaj zakon. Da budem iskren, očekivao sam da, s obzirom da nas ima malo, ima nas dvojica, doduše, onaj prethodni je bio samo na određeno vreme i ja sam očekivao da nešto više kaže o izgradnji na selu, o spoju tradicije i načelima koje ovaj zakon nudi, da se na određen način zaštiti i tradicija, posebno na izgradnji na selu i da se tako omogući ravnomeran regionalan razvoj, što ovaj zakon pokušava da uredi.
Ja sam pažljivo slušao i čuo o nelegalnoj gradnji i to me zaprepašćuje, s obzirom da je neko bio na listi predsednika stranke koji je most na Adi pravio bez građevinske dozvole i odgovarajućih dokumenata.
Dakle, neko ko je gradio tako kapitalan objekat, bez neophodne dokumentacije, za tako veliki i skup novac, neko ko je spajao dve mesne zajednice u Beogradu, neko ko je pravio „Beograd na magli“, sada je odjednom protiv toga da se na regularan način izgradi „Beograd na vodi“.
To me je malo začudilo, s obzirom da je prethodni govornik bio i na listi čoveka koji je takve stvari uradio, odnosno ko je gradio bez neophodne dokumentacije, tako kapitalni projekat, koji se zove „Most na Adi“.
S tim u vezi, s obzirom da dolazim iz jedne sredine, mogu reći da je potpredsednik te iste stranke na čijoj je listi izabran napravio u gradu Inđija u centru poslovno stambeni prostor preko 30.000 kvadratnih metara, bez građevinske dozvole, bez upotrebne dozvole je bio objekat kada je opština kupila više hiljada kvadrata u objektu koji je nelegalno izgrađen.
Dakle, u toj opštini su podnete mnoge prijave seljacima za zidanje kotobanja, koševa, šupa, svinjaca, kokošinjaca, podignute su krivične prijave posle izmene i dopune Zakona, Krivičnog zakona, podnete su mnoge prijave seljacima zato što su želeli da se u tim objektima bave poljoprivredom, ali nije pokrenuta krivična prijava protiv opštinskih funkcionera, a predsednik opštine je potpredsednik partije na čijoj listi je moj kolega poljoprivrednih izabran, iako je bez građevinske dozvole izgrađen objekat poslovno-stambeni od 30.000 kvadratnih metara.
Pri tome je uzurpiran plac njegovog komšije, gospodina Vukadinovića, pa pošto se ovaj nije olako dao, onda su ga živog zatrpali…

Gospodine predsedavajući, prvo, nisam vas dobro čuo zato što vam mikrofon nije bio dobro namešten, ali sam vas razumeo da ste me opomenuli da nisam u temi.
Ako izgradnja nelegalnog objekta od 30.000 kvadratnih metara u centru Inđije nije dovoljno dobra tema za zakon o planiranju i izgradnji koji želi da spreči nelegalnu gradnju i ako su svi govorili, čak i ministar, kao i milion i po objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, nelegalnih objekata, koliko su svi drugi bili u temi, toliko sam i ja.
Ali, ukoliko vi ne dozvolite da se priča o prekršajima koji su urađeni, ja neću onda ni pričati o tome da je fabrika za reciklažu akumulatora napravljena na Vodozahvatu Inđija, tako što je prostornim planom Vodozahvat izbrisan, a onda smo pre nekog vremena imali to da Inđija nije imala dovoljno kvalitetnu vodu.
Ali, ako vi zabranite da ja pričam i o toj nelegalnoj gradnji, da je na Vodozahvatu napravljena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, ja o tome neću pričati, pa ću pričati o tome da ovim zakonom treba malo više spojiti tradiciju, regionalni razvoj i to ću reći o čemu se radi.
Dakle, ja se zalažem da se posebnom uredbom koja će biti doneta, pratećom, jasno pojasni koji objekti u svrhu poljoprivredne proizvodnje mogu da se prave na poljoprivrednom zemljištu, a da to zemljište ne bude ujedno i građevinsko.
S tim u vezi, gospodine predsedavajući, moram vam reći da EU insistira da se farme ubuduće prave van naseljenih mesta, a da se postojeće farme izmeste van naseljenih mesta.
S obzirom da regulacioni planovi ili osnove ne obuhvataju zemljište van seoskih sredina,ja moram da zamolim ministarku da uredbom tu oblast jasno pojasni i da se izgradnja farme tretira kao dopunska poljoprivredna proizvodnja na poljoprivrednom zemljištu i da se da jasno uputstvo lokalnim samoupravama da u cilju izgradnje farmi, svinjaca, kokošinjaca, primenjuju taj deo za koji mislim da postoji u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, dakle, da budu kompatibilna oba zakona, da jednostavno zemljoradnik koji želi da napravi farmu na poljoprivrednom zemljištu kao nekada što su pravljeni salaši, zato sam rekao u spoju tradicije, da bude omogućeno, a da nas pri tome to ne košta kao da pravimo hotel „A“ kategorije van naseljenog mesta.
Dakle, da se maksimalno uprosti da ne moramo da čekamo da se radi novi regulacioni plan Komisije za planove, onda javni uvidi, dakle, neko ko bi se opredelio da se bavi stočarstvom i ko bi želeo da napravi farmu van naseljenog mesta on bi morao po onome što lokalne samouprave neke insistiraju da čeka prvo da se uradi regulacioni plan, za to im treba Komisija za planove, treba javni uvid, mora da se objavi, ide neka javna rasprava, na kraju trebaju dve sednice Skupštine opštine, znači, neko ko bi krenuo izgradnju farme van naseljenog mesta u skladu sa evropskim standardima, dakle, morao bi da čeka najmanje godinu dana da krene u taj posao.
S tim u vezi, ja shvatam i uticaj na životnu sredinu i zato apelujem na Ministarstvo za građevinu i Ministarstvo poljoprivrede da naprave nekoliko modela tipskih farmi koje će zadovoljiti uslove koji treba da budu primenjeni za takve farme i da pri tome oni koji žele da investiraju da se bave stočarstvom na svom poljoprivrednom zemljištu upotrebom takvih primera, odnosno takvih oglednih farmi mogu to da grade uz vrlo malu dokumentaciju u cilju razvoja stočarstva.
S tim u vezi, gospodine predsedavajući da vas upozorim, da ova veoma bitna tema, da mi izvozimo tri i po miliona tona kukuruza, da izvozimo nebrojene količine, stotine hiljada tona druge stočne hrane i da sa tom stočnom hranom možemo da ishranimo gotovo stoke u težini milijardu kilograma u protivvrednosti žive vage dve milijarde.
Dakle, mi imamo perspektivu da u stočarstvu napravimo taj rezultat, ali s obzirom na sve ove zakone koji su do sada donošeni mi nismo imali pravo da izgradimo farme sa evropskim standardima van naseljenih mesta, jer su se lokalne samouprave prema nama ponašali kao da pravimo hotele najveće „A“ kategorije.
Ovo govorim iz sledećih razloga, zato što statistika kaže da smo u poslednjih tri godine izgubili 130 hiljada krmača zahvaljujući tome što se propisi nisu na vreme menjali. S tim u vezi, moram da kažem da smo time izgubili oko dva miliona grla potencijalnog podmlatka i da smo ove godine uvezli više za prvih 10 meseci nego izvezli, preko 350 hiljada što žive stoke, što mesa. Dakle, za to smo izdvojili preko 50 miliona evra smo dali više za uvoz svinja žive vage i svinjskog mesa zato što je veoma teško napraviti farmu da bi ona udovoljila evropske propise zato što se lokalne samouprave prema seljacima ponašaju kad prave neki objekat, ekonomski objekat, kao da će da prave vilu na Dedinju.
Zato gospodine predsedavajući sam zloupotrebio priliku da pričam o farmama iako je na snazi Zakon o planiranju i izgradnji i žao mi je što moj prethodni kolega poljoprivrednik nije pričao o vinarijama, podrumima vina, o vinarskim kućama itd, koje treba praviti u vinogradima, posebno u onima koje je država sa onako visokim subvencijama potpomagala.
Verujem da će ovaj zakon biti poboljšanje, ni ovaj zakon nije Sveto Pismo i zato molim Ministarstvo da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede probaju da reše ovu problematiku u korist seljaka i sela zato što je to u načelima ovog zakona da se kao što su se nekada zidali salaši da se sad zidaju farme, da možemo to da radimo u skladu sa evropskim standardima, da posle ne moramo i postojeće farme da izmeštamo van naseljenih mesta, dakle, veoma je teško lokalne samouprave nagovoriti da usklađuju svoja planska akta i ukoliko ih uskladi, ukoliko uhvate malo širi atar onda sve to postaje građevinsko zemljište i to onda postaje teret za zemljoradnika jer taksa, odnosno porezi i takse na takvu vrstu građevinskog zemljišta postaju znatno veći porezi na imovinu nego kad je u pitanju poljoprivredno zemljište.
S tim u vezi, ja želim da se razjasni da li seljaci, pod kojim uslovima mogu da prave farme na poljoprivrednom zemljištu i da to bude tretirano kao dopuna poljoprivredne proizvodnje i da se tako uputstvo da svim lokalnim samoupravama da se primenjuje jedinstveno na celoj teritoriji Republike Srbije, s obzirom da imamo situaciju da od lokalne samouprave do lokalne samouprave zavisi da li će vam nešto biti dozvoljeno da gradite ili ne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, želim da zahvalim Vladi, ne samo u moje ime, već i u ime gospodina Blažića, zato što su naši amandmani bili veoma slični.

Radi se o tome da stručna lica koja obavljaju stručne poslove u korišćenju ribarskih područja moraju da imaju kurs ili ispit iz ihtiologije, da na takav način budu osposobljeni i za korišćenje ribarskih područja. S tim u vezi, zahvaljujem na razumevanju koje je Vlada pokazala u vezi ovih amandmana. Hvala.

Mislim da je amandman gospodina Bradića smislen, ali tu ima takođe iz pravosudne oblasti raznoraznih tumačenja. Sada zavisi kakav je prekršaj bio. Ima prekršaja koji su tri meseca, godinu dana uslovno, ima prekršaja koji se brišu iz evidencije. Bojim se da to baš ne bi moglo da se sprovede kako je gospodin Bradić zamislio. Ideju kao ideju podržavam, ali mislim da u ovom trenutku ne možemo na adekvatan način da je sprovedemo. Mislim da ubuduće na takva lica treba paziti, i na takva dešavanja, ali bojim se da ima onih koji uopšte nisu uhvaćeni, koji nisu procesuirani, takvih je daleko više.

Nedavno sam obišao jednu reku koja uopšte nema ribe, zato što su dinamitom, iako je izuzetno čista voda, zato što su dinamitom, kada pecaju mrežom, kroz mrežu nešto mlađe i prođe, ali kada uzmu da pecaju akumulatorima, bombama i dinamitom, onda takvi prekršioci nanesu štetu koja je enormna. Jedni su uhvaćeni u blažem prekršaju kažnjeni su, njima nećemo dozvoliti, ali ovi koji nisu uhvaćeni, u takvim situacijama bi mogli da iskoriste to što nisu uhvaćeni, u daleko većim prestupima prema životnoj sredini i prema ribljem fondu.

Verujem da je ideja veoma dobra i u svakom slučaju bih glasao za taj amandman, međutim, s obzirom da sam gledao kako se nanosi šteta životnoj sredini, gledao sam Drinu koja se belila, nije zelenila, kada uđemo u Srbiju, dakle tamo negde iza Višegrada, ima toliko smeća, da bi počinoce prema životnoj sredini mogli na hiljade, hiljade da kaznimo, s obzirom da je razna PVC i druga ambalaža, koja i te kako šteti, ne razlaže se godinama, šteti životnoj sredini. Kada bi pohvatali sve počinioce mi ne bi imali onda nikoga ko bi mogao da upravlja, gazduje područjima.

Mislim da je ovaj zakon svakako dobar. Zahvaljujem Ministarstvu što je usvojio neke amandmane i vladajućih partija, a i opozicionih partija. Iz toga se vidi da Ministarstvo nije pravilo nikakvu političku selekciju nego da se rukovodilo time šta je dobro uopšte riblji fond.

Moram da kažem, jutros kad sam pošao da me je ujak koji je ribolovac podsetio na kinesku poslovicu koja kaže – kada čoveku daš ribu, nahraniš ga za jedan dan, ali kada ga naučiš da peca, nahraniš ga za ceo život. Ali, ukoliko ga naučiš da gaji ribu onda si nahranio njega i celo društvo. S obzirom da mi uvozimo 35.000 tona, a proizvodimo 15.000 tona ribe, dakle, da je u potpunosti devastiran riblji fond, pohvaljujem napore ministarstva da samo i zajedno sa poslanicima usvajajući ove amandmane, a nadam se da će usvojiti još neki, da se zavede red u ovoj oblasti i da se to unapredi da jednom možemo ne samo da upecamo koliko nama treba već od toga da napravimo određenu industriju, da makar prepolovimo uvoz koji je u ovom trenutku 35 hiljada tona. Imajući u vidu da Srbija jede samo sedam kilograma ribe po glavi stanovnika, da Evropa koristi 26 kilograma ribe po stanovniku. Koliko bi mi uhvatili taj evropski prosek morali bi da uvezemo još najmanje sto hiljada tona ribe što bi bio izdatak od preko 200 miliona evra. Uz ovih sto miliona evra koji već sada izdvajamo bili bi po pitanju uvoza ribe, bili bi u deficitu oko trista miliona što je nepojmljivo, što ne sme da se dogodi u zemlji koja ima toliko lepih reka, potoka, koja ima uslove za ribnjake, koji ima toliko jezera.

Mislim da treba da pohvalimo napore Vlade tim pre što vidim da nema nikakve političke selekcije po amandmanima. Želim da Vlada prihvati što više amandmana koji su smisleni, koji su dobri ne za vladajuću većinu nego koji su dobri za ribolovce, odnosno za riblji fond i na kraju koji su dobri za platni promet, odnosno za umanjenje deplatnog deficita prema inostranstvu. Želim da zahvalim gospodinu Bradiću, jer veoma dobro sam shvatio ovaj amandman, ali želim takođe da se zahvalim i ministarstvu na naporu da sve amandmane koji može da usvoji, usvoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Vlada u pravu kada nije prihvatila ovaj amandman, mada je moja želja da se što više amandmana usvoji. Ovo imam u vidu, zato što garancija koja je predviđena predlogom amandmana košta.

Dakle, ukoliko na 10 godina želite da obezbedite neku garanciju, ta garancija košta najmanje 2% godišnje, što bi svakako za 20% koštalo onog korisnika koji bi želeo da koristi ribolovna područja.

Znači, banke garancije ne daju džabe. Banke to naplaćuju, to ti je kao kada podižeš kredit, sem toga što bi garancija nešto koštala, korisnik bi takođe morao da izdvoji određena sredstva da bi garanciju dobio ili ukoliko mu banka prihvati hipoteku.

Ukoliko bi se to desilo, onda bi samim tim smanjili finansijske mogućnosti i obim finansijskog delovanja koji bi korisnik mogao da koristi prilikom gazdovanja ribolovnim područjima i sa tim u vezi bi mu smanjili kapacitete da može da nesmetano radi i da ulaže, s obzirom da bi određeni novac morao da uloži u garanciju, a opet sama garancija na 10 godina je gotovo, bankarski gledano, neizvodljiva, posebno ukoliko bi se za nju morao položiti odgovarajući finansijski depozit.

U tom slučaju bi oni koji koriste ribolovna područja, bili u većim finansijskim teškoćama, nego što u ovom trenutku jesu, a svi smo svedoci da pravni subjekti veoma teško posluju, i bez ove odredbe. Sa ovom odredbom bi im iskomplikovali život, a samim tim ne bi u korišćenju ribolovnih područja imali rezultate koje možemo imati, ukoliko finansijski potencijali korisnika se koriste za obnavljanje ribljeg fonda i korišćenje ribolovnog područja.

Mislim da je Vlada u pravu što nije prihvatila ovaj amandman, s obzirom da je period na kojima se područja daju, period od 10 godina, dakle 10 godina, garancija izuzetno košta i za sve ti to treba odgovarajući finansijski depozit ili nekretnina, a samim tim, to korisniku i te kako otežava posao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Bradić je jedan od kolega koji najviše poštujem, jedan od najprisutnijih poslanika opozicije, meni bi bila prava čast da mogu da podržim ovaj amandman, ali podržavam ideju.

Dakle, ja sam u potpunosti za decentralizaciju Srbije, da prihodi i ovlašćenja lokalnih samouprava, ne samo prihodi, da ovlašćenja i odgovornost lokalnih samouprava bude veća, ali gospodine Bradiću, imamo jedan problem.

Jedno područje, ribolovno područje može da obuhvati dve ili tri opštine. U takvim situacijama ne znam kako bi prihod delilo nekoliko lokalnih samouprava, jedno jezero može da bude dve države, a kamoli u dve opštine.

Dakle, kada se ribolovno područje prostire na nekoliko opština, onda ne znamo kojoj opštini koliko bi prihoda pripalo. Mislim da u praksi ovo nije sprovodivo, ali ideja da deo prihoda pripadne lokalnoj samoupravi za mene nije neprihvatljiva. Dakle, ja pozdravljam tu vašu ideju, s obzirom da državu treba ozbiljno decentralizovati, ali lokalne samouprave imaju običaj da traže decentralizaciju samo po pitanju novca, ali ne po pitanju odgovornosti.

Dakle, ideja, kao ideja svakako je na mestu, ali mislim da nije sprovodiva, s obzirom da ribolovno područje može da bude na nekoliko opština. U tom slučaju bi bila opšta tuča, pa još ako su različite partije na vlasti, pa ako jedna ima podršku Republike, a druga nema, onda mogu da verujem koji bi vašar nastao oko raspodele prihoda. Zahvaljujem.

Opet zahvaljujem gospodinu Bradiću na dobroj ideji, ali imamo tu problem. Neko će da gaji mlađ, neko će da lovi. Pošto od izlova zavisi prihod, došli bi u situaciju da jedna opština pušta mlađ, dakle da gaji ribu, a da se druga trudi na teritoriji kada je ribolovno područje na teritoriji više opština, onda bi se svaka opština trudila, ovo ne bi bilo ni u duhu onoga što zakon želi.

Dakle, svaka opština bi se trudila da što više ima prihoda od ribarstva, dakle da ima što više izlova, pa bi došli u poziciju da jedna opština gaji ribu i da pomaže da se broj ribe i količina ribe proizvedene u ribolovnom području bude što veća, a druga opština da se zbog prihoda trudi da što više dozvola izda, da se što više ribe upeca da njen prihod bude veći.

Takođe, dolazimo i do geografije. Znači, može se desiti da jezero i ribolovno područje bude na teritoriji tri opštine, da jedna obala bude onako močvarna, druga da bude manje pristupačna, da jedna bude pristupačnija. U takvoj situaciji ne znam kako bi ravnomerno podelili prihode.

Mislim da je ideja dobra, ali u praksi nije sprovodljiva.

Dame i gospodo, amandman na član 26. sam podneo gde se član 26. stav 3. menja i glasi – poribljavanje se vrši autohtonim vrstama riba, izuzev u slučaju poribljavanja hidromelioracionih kanala koji se mogu poribljavati i belim amurom kao autohtonom vrstom.

Naime, o čemu se radi? Beli amur je poznata riba koja čisti kanalsku mrežu i u takvoj situaciji, ukoliko imamo belog amura koji nije autohtona vrsta, ukoliko ga imamo u tim kanalima, onda nisu potrebna sredstva za čišćenje kanala. Mi inače nemamo dovoljno sredstava za tu vrstu delatnosti, tako da, mislim da korisnost belog amura kojim se prouzrokuje čišćenje kanalske mreže može Vladi, državi, da uštedi mnogo sredstava, a da po pitanju kanala, protočnost tih kanala bude daleko veća i time spreče i moguće poplave koje se mogu desiti zbog toga što je kanalska mreža zapuštena.

Beli amur je riba koja nije autohtona vrsta, ali mislim da u ovom trenutku, dok još nemamo sredstava, verujem da tu postoje neki međunarodni propisi, ali dok još uvek to ne moramo da radimo, s obzirom da nemamo sredstva za čišćenje kanalske mreže, da u kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje može da se poribljava i belim amurom kanalska mreža.

S obzirom da ne treba puno ubeđivati narodne poslanike koji se razumeju u ribarstvo da je beli amur autohtona, neautohtona vrsta, ali koja je u ovom trenutku vrlo korisna, s obzirom na opšte siromaštvo u kojem se država nalazi i nemogućnost da izdvoji određena sredstva za čišćenje kanalske mreže. To je očigledno i vidljivo, posebno u Vojvodini. Mislim da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, ali ukoliko to nije moguće, naravno, bože moj, šta da radimo. Zahvaljujem.